MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

Transcription

1 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

2

3 Makrobiotički put do potpunog zdravlja POTPUNI VODIČ ZA SPREČAVANJE I ISCELJENJE PREKO 200 HRONIČNIH STANJA I BOLESTI PRIRODNIM PUTEM MIČIO KUŠI i ALEKS DŽEK

4 Naslov originala: Kushi, Michio. The macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than 200 chronic conditions and disorders naturally/michio Kushi and Alex Jack. Ballantine Books, New York, 2003 Izdavač: Karganović d.o.o., Ustanička 73, Beograd, SRBIJA Za izdavača: Dragan Karganović, vlasnik Prevod: Veljko Nikitović Lektura i korektura: Redakcija Priprema i štampa: Karganović d.o.o. Tiraž: 1000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд (083.12) КУШИ, Мичио Makrobiotički put do potpunog zdravlja : potpuni vodič za sprečavanje i isceljenje preko 200 hroničnih stanja i bo lesti prirodnim putem / Mičio Kuši i Aleks Džek ; [prevod Veljko Nikitović]. - Beograd : Karganović, 2012 (Beograd Kar ga nović). - XIII, 531 str. : tabele ; 24 cm Prevod dela: The macrobiotic path to total health / Michio Kushi and Alex Jack. -Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž Glosar: str Bibliografija: str Registar. ISBN Џек, Алекс, [аутор] a) Макробиотика b) Куварски рецепти COBISS.SR-ID

5 SADRŽAJ UVOD vii DEO I KAKO ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1 1. Makrobiotični način ishrane 3 2. Uravnoteženje suprotnosti Energija hrane Ishrana i razvoj bolesti Prirodni pristup lečenju 55 DEO II URAVNOTEŽENJE VAŠEG STANJA Uvod Kako koristiti ovaj odeljak Stanja i bolesti 77 AIDS (SIDA) 81 ALERGIJE 99 KRVARENJE I BOLESTI KRVI 108 BOLESTI KOSTI I ZGLOBOVA 116 BOLESTI MOZGA 132 RAK 138 PROBLEMI VARENJA 187 PROBLEMI UHA I SLUHA 201

6 BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA 208 PROBLEMI OKA I VIDA 214 PROBLEMI NOGE I STOPALA 221 PROBLEMI ŽUČNE KESE 225 GLAVOBOLJE 229 BOLESTI SRCA I PROBLEMI KRVOTOKA 234 INFEKTIVNE BOLESTI 251 BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNE BEŠIKE 269 BOLESTI JETRE 278 PLUĆNE BOLESTI 285 BOLEST LUDIH KRAVA 294 MENTALNI I EMOCIONALNI PROBLEMI 297 MIŠIĆNE BOLESTI 316 MUČNINA I POVRAĆANJE 324 NERVNA STANJA I BOLESTI 325 OBOLENJA PANKREASA 345 OZLEDE USLED UČESTALOG STRESA 354 BOLESTI SINUSA 356 BOLESTI SLEZINE 358 BOLESTI ŽELUCA 361 SVZ I SRODNE BOLESTI 365 DEO III UPRAVLJANJE VAŠIM ZDRAVLJEM Standardni makrobiotički način ishrane Isceliteljske dijete 395 DIJETA #1 ZA PRETEŽNO JIN STANJA 395 DIJETA #2 ZA PRETEŽNO JANG STANJA 399 DIJETA #3 ZA PRETEŽNO JIN I JANG STANJA Saveti o načinu života Jelovnici Makrobiotički recepti Domaći melemi 444 GLOSAR 509 PREPORUČENA LITERATURA 517 INDEKS 521

7 UVOD Uzimanje korisne hrane jedini je uzrok rasta neke osobe, dok uzimanje štetne hrane uzrokuje bolesti. Upravo zbog tog pogoršanja nastupa pogoršanje životne snage, čistote, ukusa, potencije, efekata varenja i kvaliteta semenki i biljaka. Na taj način se kreposnost umanjuje u svakom sledećem pokolenju za četvrtinu... sve dok na kraju ne dođe do rasula sveta [pa se preporodi]. Čaraka Samhita, Indijska medicinska enciklopedija, prvi vek n. e. Ve li ka zdrav stve na re vo lu ci ja se raširi la pla netom. Al ter na tiv na me di ci na, ho lis tičko lečenje, bilj ne di je te i na ro dni do maći me le mi izla ze u prvi plan. Pre ma sko rašnjim is pi ti va nji ma, goto vo po lo vi na ame ričkog na roda koristi alterna - tiv ne te ra pi je, ogrom na većina po pu la ci je nas toji da se zdra vi je hra ni, a sva ke go di ne oko mi lion Ame ri ka na ca pos ta ju ve ge ta ri jan ci ili po luve ge ta ri jan ci. Pre više go di na, ame rička vla da je us ta no vi la Kan ce la ri ju za alternativnu medici nu, a ona je ne dav no una pređena u Na ci onalni cen tar za do pun sku i al ter na tiv nu me di ci nu. Pri ro dna hra na se re dov no služi u mno gim školama, bolnicama i staračkim domovima, kao i u restoranima, hotelima i avionima. Ministarstvo za po ljo priv re du Sje di nje nih Država ne dav no je odo bri lo ne o gra ničenu upo tre bu to fua, tem peha i dru gih pro i zvo da od so je u škol skim progra mi ma is hra ne su bven ci oni ra nim od stra ne fe de ra ci je. Za tvor ska upra va je slično to me odobri la šni cle od so je i dru ga glav na je la bez mesa u fe de ral nim za tvo ri ma. Be la kuća ohra bru je zaposlene da koriste sojino mleko umesto kravljeg mle ka u is hra ni i da prak ti ku ju jo gu. Čak i NA SA ra zvi ja spe ci jal nu, pot pu no bilj nu di jetu za astronaute, u kojoj preovlađuju mrki piri nač, sočivo, se itan, po gače od ce log zrna žitari ca, vrtnog povrća i de ser ti sprav lje ni s ama sake om, za slađivačem do bi je nim iz pi rinča. Osigu ra va juća pre du zeća počinju da nu de pre mi je za dijetalne terapije i druge pristupe za uravnoteženje uma i tela. To kom po sle dnje ge ne ra ci je, ma kro bi oti ka je bila katalizator za mnoge dramatične promene u načinu is hra ne i načinu živo ta ko ji su sa da pri hvaćeni. Uko re njen u tra di ci onal nim učenji-

8 viii Uvod ma i Is to ka i Za pa da, izraz ma kro bi oti ka po tiče od grčkog ko re na reči ma kro, ko ja znači dug ili ve lik i bi os, ko ja znači život. Izraz je skovao Hi po krat, otac me di ci ne, pre sko ro go di na, čiji je pris tup zdrav lju i lečenju ute meljen u nje go voj čuve noj izre ci Ne ka ti hra na bude le kar, a tvo ji le ko vi hra na. Kao te melj ve likog ili du gog živo ta, mo der na ma kro bi oti ka je uve la i po pu la ri zo va la način is hra ne za sno van na mrkom pi rinču, pro su, sušiju, močiju (ko cke ili va ljuške od slat kog pi rinča), se ita nu (ko tleti od pšenične hra ne), hle bu od ki se log tes ta od ce lih zrna, sušiju od povrća, tes te ni ni od sa la te, pi rinčanim ko lačima i dru gim pro i zvo di ma od celih zrna žitarica; pored tofua, misoa, tempeha i dru gih na mir ni ca od so je; obi lja svežeg vrtnog povrća; no ri ja, va ka mea i dru gih al gi; i ra znih osnov nih začina, začina, la kih obro ka i dru ge hra ne i na pi ta ka. Hra na ma kro bi otičkog kva lite ta je or gan ski uzga ja na ko li ko god je to bi lo mo guće, tra di ci onal no ili pri ro dno pre rađiva na i ne sadrži šećer, mlečne pro i zvo de, be lo brašno, hemikalije ili druge štetne sastojke. Iz ko mu na i kon tra kul tu ra iz 60 ih i 70 ih go di na XX ve ka, pre ko ba nja i lečilišta iz 80 ih i 90 ih go di na, ma kro bi oti ka je da nas prešla u glav ne to ko ve kul tu re. Ric Kar lton i Prins hotel lan ci služe gur man sku ma kro bi otičku hranu svojim međunarodnim gostima, Kelog škola me nadžmen ta na Nor tves tern uni ver zi te tu usta no vi la je trpe za ri ju za ma kro bi otičku is hra nu za po slov ne lju de ko ji drže se mi na re, a uči te lji ma kro bi oti ke i ku va ri su po zi va ni u Be lu kuću, na Ka pi tol Hil i u Uje di nje ne Na ci je. Pre ma skorašnjem pi sa nju časo pi sa Vog i dru gih ča so pi sa, Bar ba ra Strej send, Džon Tra vol ta, Sa ra Džesika Par ker, Ma do na, Gvi net Pal trou, Sti ven Sigal, En di Mek Dauel, Ni kol Ki dman, Tom Kruz i druge holivudske zvezde imaju vlastitog kuvara makrobiotičke hrane. Među znamenitim pokoj ni ci ma, ko ji su vo di li ma kro bi otički način živo ta i držali se urav no težene di je te da bi poboljšali svoje zdravlje i održali dobro stanje, bili su Glo ri ja Svan son, Džon Le non, Džon Den ver i dr Bendžamin Spok. Smit so ni jan za vod je pos ta vio stal nu zbirku ma kro bi otičke i al ter na tiv ne ne ge zdrav lja u Na ci onal nom mu ze ju ame ričke is to ri je u prestonici, Vašingtonu, pre više godina, a najavili su pla no ve za pe ri odične jav ne izložbe, pu bli ka cije, istorijski usmerene simpozijume, istraživačke sti pen di je i stažira nja. Pri zna jući ma kro bi oti ku kao perjanicu pokreta za zdravu ishranu, holističko zdrav lje i al ter na tiv nu me di ci nu u Ame rici, Ode le nje za na uku, me di ci nu i društvo Smitso ni jan za vo da izdao je sa opš tenje: Na ci onal ni mu zej za ame ričku is to ri ju u Smit so ni jan za vo du počas tvo van je da pred sta vi Zbir ku ma kro bi otičke al ter nativ ne ne ge zdrav lja po ro di ce Mičio Kušija. Tu zbirku zdravstvenih, prehrambenih i ličnih po ro dičnih ma te ri ja la i ru kotvorina važnih i nedovoljno proučenih aspekata američkog života i kulture... Značenje ma kro bi oti ke u ame ričkom ži vo tu ma lo je shvaćeno iako je sro dno ja snim is to rij skim pi ta nji ma kao što je po ra tni po mak ka zdra vim di je ta ma, naša sve više glo bal na kul tu ra, al ter na tiv no le čenje, pro mišlja nje mi ra i tra di ci ja ak ti vi zma širokih masa. To kom po sle dnje č etvrti ve ka, sto ti ne hi ljada po je di na ca i po ro di ca su pov ra ti li zdrav lje dr žeći se ma kro bi otičkih načela. Osla nja jući se

9 Uvod ix na proučavanje makrobiotičkog načina ishrane, me di cin ska is traživa nja na Har var dskom medi cin skom fa kul te tu i dru ge vo deće me di cinske škole i naučne institucije ustanovile su visok krv ni pri ti sak i po višeni ho les te rol kao glav ni fak tor ri zi ka za srčana obo le nja, ko ja su naj veći uzrok smrtnos ti u sav re me nom društvu. Ljudi ko ji vo de ma kro bi otički način živo ta odis ta ima ju jače srce ne go uvežba ni atle tičari, kao što je primetio dr Kasteli, direktor Fremingem studi je srca, naj veće na ci onal ne kar di ovas ku lar ne naučne institucije: Šta ne ka oso ba je de sva kog da na ve oma je važan as pekt to ga ka kvo će nje go vo ili nje no zdrav lje bi ti to kom da na kao i u kasni jem živo tu. Ta kav stav podržava činjeni ca da su is pi ti va ni ma kro bi otičari ima li racio [odnos ukupnog holesterola prema HDL ho les te ro lu] od 2.5 a učesni ci Boston skog ma ra to na 3.4, ra cio pri kom je ret ko, ako je uopšte, utvrđeno ko ro narno srčano obo le nje. Stu di je i za pažanja po put ovih ja san su in di ka tor da je lju dima po tre bno da kri tički pro ce ne svoj način is hra ne s na me rom da odmah iz vrše promene. Na medicinskom polju, bolnica Lemjuel Šatak u Bos to nu služila je ma kro bi otičku hra nu svojim lekarima, osoblju i dugogodišnjim gerijatrij skim i psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma, a na Drugoj međuna ro dnoj kon fe ren ci ji o me to da ma određiva nja di je te, ve li koj kon fe ren ci ji od šes to medicinskih istraživača spon zo ri sa nih od stra ne Har var dskog fa kul te ta za jav no zdrav lje i Svetske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ne dav no je pri redi la ma kro bi otički ban ket u bi bli ote ci Džon F. Kenedi u Bostonu. U Africi, Svetska zdravstvena or ga ni za ci ja je sa zva la re gi onal nu kon fe ren ci ju o ma kro bi otičkom di je tal nom pris tu pu AIDS u, kom je prisustvovalo više stotina lekara i medi cin skih pro fe si onalaca. Danas međunarodna mreža od gotovo 1000 ma kro bi otičkih obra zov nih cen ta ra širom sve ta obezebeđuje instrukcije o kuvanju, zdravstvenoj nezi, šijacu masaži i susretu Istoka i Zapada. Pokret or gan ske pri ro dne hra ne, ko ji je u pret hodnoj ge ne ra ci ji pre dvo di la ma kro bi otička za jedni ca, jes te se gment na ci onal ne in dus tri je hrane ko ji se najbrže ra zvi jao, sa go dišnjom sto pom ras ta od 20 procenata. U Vašin gto nu, u ame ričkom Pred stav ničkom do mu vla di nog re for mskog od bo ra ne davno je saslušano svedočanstvo o makrobiotičkom pris tu pu ra ku od stra ne po la tu ce ta lju di i žena ko ji su na dvla da li ne i zlečivi rak uz po moć zdrave hra ne i pri ro dnog načina živo ta. Na ci onalni zdrav stve ni in sti tu ti će us ko ro obja vi ti svoj izveštaj o ma kro bi otičkom pris tu pu pre ven ci ji i lečenju te bo les ti, dru gi uzrok smrtnos ti u savre me nom društvu. Očeku je se da bu de objavlje no ne kih 77 me di cin ski do ku men to va nih isto ri ja bo les ti oso ba sa ne i zlečivim ra kom ko je su ozdra vi le uz po moć ma kro bi oti ke. U stu di ji nadgledanih slučajeva preko sto žena s visokim rizikom oboljevanja od raka dojke Nacionalnog on ko loškog in sti tu ta u Mi la nu, u Ita li ji, objavljenoj godine, ustanovljeno je da makrobiotički način is hra ne može da sve de opa snost od te ma li gnos ti za oko 25 do 30 pro ce na ta unu tar ne ko li ko me se ci. U međuv re me nu, Ame ričko društvo za bor bu pro tiv ra ka kaže, Da nas je naj po pu lar ni ja di je ta pro tiv ra ka ve ro va tno makro bi oti ka. Na svom in ter net saj tu, Ame ričko društvo za bor bu pro tiv ra ka izjavljuje:

10 x Uvod Ma kro bi oti ka može po moći u pre ven ci ji ne kih obli ka ra ka. Ona može sves ti ri zik od ra zvo ja ra ka ko ji nas ta je usled većeg unošenja ma snoća u or ga ni zam, kao što je rak de be log cre va i ve ro va tno ne ki rako vi doj ke. Ma kro bi otička di je ta, poput dru gih di je ta za ukla nja nje ma snoća, može spus ti ti krvni pri ti sak i možda svesti mo gućnos ti bo les ti srca. Su de lo va nje u ma kro bi otičkom pro gra mu može pružiti ne ki osećaj rav no teže s pri ro dom i har mo ni je sa čita vim sve tom i kao ta kvo pod staći osećanje mi ra i ublažiti stres. Cen tar za kon tro lu i pre ven ci ju bo les ti (CKB) Sje di nje nih Država odo brio je no vu su bven ci ju Univerzitetu Južne Karoline za proučavanje makro bi otičkog pris tu pa ra ku. Spe ci jal ni od bor onko lo ga iz Na ci onal nog in sti tu ta za rak (NIR) nedav no se sre la sa gru pom oso ba ko je su ozdravile od ra ka u završnoj fa zi is ključivo pri me nom ma kro bi oti ke i pre gle da li su nji ho ve re zul ta te bi op si je, snim ke tu mo ra ra ka na ske ne ru i drugu po moćnu me di cin sku do ku men ta ci ju. Ti me su bi li obu hvaćeni bi zni smen ko ji je ozdra vio od ra ka pan kre asa pre više od 20 go di na, medi cin ska ses tra ko ja je se be izlečila od IV stadi ju ma ra ka pluća ko ji se proširio na više or gana, ber zan ski bro ker s ma li gnim me la no mom, do maćica s ret kim ra kom ma te ri ce ko ji se nije mo gao ope ri sa ti, maj ka s is tom vrstom in vaziv nog lim fo ma kao Džeki Ona zis i le kar ka s infla ma tor nim ra kom doj ke ko joj je da va no još tri me se ca živo ta. Re zul tat sas tan ka je bio taj da je NIR odobrio klinička ispitivanja makrobiotičkog pris tu pa ra ku. Dr Džordž Ju, hi rurg sa Me di cin skog fa kul te ta Džordžta un uni ver zi teta u Vašin gto nu, nad gle dao je taj pro je kat u ime Kuši in stituta. To kom po sle dnje ge ne ra ci je, mno ga me dicin ska udruženja i cen tri, uključujući Har vard me di cin ski fa kul tet, Fre min gem stu di je srca i Tju lejn uni ver zi tet, obja vi li su is traživa nja koja po ka zu ju pre dnost ma kro bi oti ke u nas to janju da se smanji krvni pritisak, snizi holesterol, spreče obo le nje srca, leči ose tlji vost na he mi kali je, po boljšava imu ni tet, sma nju je težina, re guliše žen ski hor mon ski ci klus i pro dužava ras pon živo ta. Ti član ci su bi li objav lje ni u glav nim medi cin skim časo pi si ma, uključujući New En gland Journal of Medicine, Journal of the American Medical Association, American Journal of Epidemiology, Pediatrics, Journal of the American Dietetic Association, Cancer Research, International Journal of Bi oso ci al Re se arch, Lan cet, Jo ur nal of the American College of Nutrition i Journal of Applied Nutrition. S počet kom no vog ve ka, vla da Sje di nje nih Država je obja vi la no ve re vi di ra ne di je tal ne smer ni ce čineći otvo re ni po mak pre ma ma krobio ti ci. Po zi va jući Ame ri kan ce da ko ris te biljnu hra nu kao osnov [svo jih] obro ka, no vo izdanje Di etary Gu ide li nes for Ame ri cans (Di je tal ne smernice za Amerikance, 2000) preporučuje celo zrno žita ri ca kao te melj zdra vog načina is hrane. Ima više načina da se stvo ri obra zac zdra ve is hra ne, ali svi oni počinju s tri gru pe namir nica u osno vi Pi ra mi de: žita ri ca ma, voćem i povrćem, tvrdi zva nična di je tal na pre po ru ka vla de Sje di nje nih Država. Smer ni ce po zi va ju da ce la zrna bu du te melj obro ka, na vo de de set glavnih žita ri ca čija ce la zrna tre ba oda bra ti i pre poručuju da svi odra sli lju di i de ca sta ri ja od dve go di ne je du hra nu pri prem lje nu od ce lih zrna ra znih žita ri ca kao što je ce lo žito, mrki pi rinač, zob i ce lo zrno ku ku ru za sva kog dana. Pri zna jući ulo gu ko ju ce lo vi ta hra na igra u

11 Uvod xi pre ven ci ji srčanih obo le nja, ra ka i mno gih drugih bo les ti, u smer ni ca ma da lje sto ji da Is hrana sa dos ta ce lih zrna... može da vam po mo gne da se zašti ti te od mno gih hro ničnih bo les ti. Izveš taj objašnja va da ve ge ta ri jan ske di je te koje uopšte ne uključuju živo tinj sku hra nu mo gu da za do vo lje sve pre hram be ne po tre be zdra vog ži vo ta, po prvi put im pli ci tno potvrđujući makrobiotiku, vegetarijanske i druge načine ishrane usred sređene na biljke. Ame ričko kar di ovas ku lar no udruženje (AKU) je ta kođe obja vi lo no ve smer ni ce u ko ji ma po zi va lju de da je du ce la zrna i pro i zvo de od žita ri ca kao glav ni obrok, da je du sveže povrće i voće kao dru gi glav ni obrok i sma nje upo trebu životinjske hrane. Da bi se snizio holesterol i uma njio ri zik od srčanih obo le nja, pre po ručuje se i sva ko dnev na upo tre ba pro i zvo da od so je u pri ro dnom obli ku, a ne u vi du kap su la i do data ka. AKU je ta kođe podržalo urav no težene vege ta ri jan ske di je te ko je ne uključuju živo tinj sku hra nu kao zdra ve i nu tri ci onis tički od go va rajuće, a to uključuje re cep te sa mrkim pi rinčem, to fu om, mi som i dru gom zdra vom hra nom u svom kuvaru. Najveće nacionalno kardiovaskular no udruženje napominje: Ni su vam po tre bni živo tinj ski pro i zvo di da bis te uno si li do volj no pro te ina u svoj organizam. Biljni proteini i sami mogu da obe zbe de do volj no ne op ho dnih ami noki se li na, do god su izvo ri di je tal nog prote ina ra znov rsni a ka lo rični unos do voljan da zadovolji energetske potrebe. Cela zrna, povrće, se men ke i ora si sadrže i zasićene i nezasićene aminokiseline. Nema po tre be da brižno kom bi nu je te ove na mir ni ce ( do pun ske pro te ine ) u svakom obro ku. Po ka za lo se da je so jin protein ravan proteinima životinjskog porekla. Ako želi te, on može bi ti is ključivi izvor pro te ina za vaš or ganizam. Mi nis tar stvo Sje di nje nih Država za hra nu i le ko ve (MHL) je ta kođe pri zna lo da su ce la zrna pre su dno važna za zdrav lje, pa je ne dav no odobreno da na etiketama hrane piše: Uzimanje hrane sa dos ta ce lih zrna ko ja sadrži ma lo ma snoća može uma nji ti ri zik od srčanih obo le nja i ne kih vrsta raka. Dijetalne preporuke poput ove danas su naci onal na po li ti ka i ko ris tiće se u pla ni ra nju mili ona obro ka u ame ričkim ško la ma, bol ni ca ma, do mo vi ma sta ra ca, voj sci i dru gim in sti tu ci jama. Nacionalni organski standardi su sprovedeni u de lo go di ne, podržani od stra ne vlade Sje di nje nih Država, ta ko da je ve ro dos toj na or gan ska hra na pos ta la dos tu pna u go to vo svakoj pre hram be noj pro dav ni ci i sa mo po slu zi u zem lji. Sle deća re vi zi ja smer ni ca za is hra nu odgo va ra jućeg mi nis tar stva u i može da lje sves ti važnost mlečnih pro i zvo da u Pi rami di is hra ne, ili ih čak u pot pu nos ti is ključiti i une ti da lje res trik ci je sa vi okim sadržajem masti i šećera. Mo gla bi proći de ce ni ja dok te prome ne do pru do lo kal nih i re gi onal nih ni voa, ali di je tal na i zdrav stve na re vo lu ci ja se sa da brzo širi sve tom, stva ra jući zdra vi ju, mir ni ju planetu. Makrobiotički put Ma kro bi otički put do pot pu nog zdrav lja je knjiga namenjena tome da pomogne ljudima da pre du pre de ili olakšaju više od 200 hro ničnih sta nja i bo les ti. Prvi deo nam pruža pre gled

12 xii Uvod mak ro bi otičkog načina is hra ne, upućuje nas u načela ravnoteže, energiju hrane i prirodni pristup zdrav lju i bo les ti. U dru gom de lu, sta nja i bo les ti su gru pi sa ni u ne kih tri de set op sežnih tema, kao što su Problemi varenja, Problemi je tre i Pro ble mi oka i vi da, već pre ma sis temi ma, or ga ni ma i fun kci ja ma našeg te la. Proble mi va re nja, na pri mer, uključuju spe ci fične smer ni ce za za pa le nje sle pog cre va, ko li tis, zatvor, Kro no vu bo lest, di ja reu, upa lu cre va, na dutost, hemoroide, kilu, sindrom nervoznih creva, splet cre va i dru ge crev ne bo les ti. Obe zbeđena su una krsna uput stva za sro dna sta nja. Ne ke od kla si fi ka ci ja su pro i zvolj ne, na ročito one pod nas lo vom Bo les ti kos ti ju i zglo bo va, Nervna sta nja i bo les ti i Mišićni pro ble mi, pošto su svi ti sis te mi i fun kci je uglav nom uključeni u slo žena sta nja kao što su mul ti pleks skle ro za ili mišićna distrofi ja. Glav ne bo les ti, kao što su rak, ar tri tis i AIDS ima ju vlas ti te odvo je ne odelj ke. Bo lest lu dih kra va, pov re de usled učes ta lih streso va i više dru gih pi ta nja sav re me nog za ni manja za zdrav lje i okruženje ta kođe su za se bno izd vo je ne. Sta nja ko ja se odno se po se bno na zdrav lje žene, zdrav lje muškar ca i zdrav lje dece biće pred stav lje na u na re dnoj knji zi o makro bi otičkom pris tu pu po ro dičnom zdrav lju, uključujući i tru dnoću i ne gu odojčeta; de pre siju i pro me ne ras po loženja; imu no loške bo les ti; umor; pro ble me vra ta i ra me na; pro ble me ko ji se odno se na ko su, kožu, nok te i us ta i usne; boles ti pre no si ve pol nim pu tem; pro ble me s te lesnom težinom; pro ble me sa snom; zlo upo tre be sup stan ci; pro ble me zu ba i prvu i hitnu pomoć. Oni ko ju su čita li ne ke od naših pret ho dnih knji ga, kao što su Is hra nom pro tiv ra ka i Ishranom do jačeg srca, ili su pra ti li pre da va nja na Insti tu tu Kuši ili neg de dru go pre po znaće opšti pris tup u ovoj knji zi. Mno ge spe ci fične dijetalne preporuke su, međutim, promenjene da bi obuhva ti le no ve uvi de i spo zna je, ra zvoj nu prak su u ma kro bi otičkoj za je dni ci i stal no pro men lji ve uslo ve kli me i okruženja. Pri ključen je značajan novi materijal, uključujući i dorađene klasifi kaci je, no ve do maće me le me i spe ci jal na je la za mno ge po je di načne vrste ra ka, in fek tiv ne boles ti, ner vne bo les ti, pro ble me kos ti ju i zglo bova, mišićne pro ble me i dru ge ka te go ri je obo lenja. U knji zi je po prvi put is crpno pred stav ljeno bli zu sto sta nja i bolesti. Spe ci fične smernice za ishranu i način života za sva ko sta nje ili bo lest bla go će se ra zli ko va ti za svaku osobu u zavisnosti od njegovog ili njenog zdrav lja, živo tne do bi, po la, ni voa ak tiv nosti i ličnih po tre ba. Upo tre ba so li, ulja i dru gih osnov nih začina, ra zme ra žita, mi ris i ukus supe, rav no teža povrća, jačina začina i dru gi činioci bla go se ra zli ku ju od oso be do oso be. Šes ta gla va objašnja va ka ko da se ra zvrsta sva ko stanje i bolest i kombinuju osobene preporuke o ishra ni i načinu živo ta u tek stu ili odelj ku sa standard nim di je tal nim smer ni ca ma za lju de sa dobrim opštim zdrav ljem ili je dnu od tri op sežne isceliteljske dijete. Pošto su mnoge slične hrane i vrste domaćih melema preporučene, ukupne dije tal ne smer ni ce, je lov ni ci, re cep ti i uput stva za domaće meleme skupljeni su zajedno u Trećem de lu da bi bi li lakše dostupni. Naša sa ra dni ca Kris ti na Ak bar (naučni ca po me nu ta ra ni je kao oso ba ko ja je se be izlečila od upal nog ra ka doj ke pre 15 go di na) ko or di nira la je u sa ku plja nju po da ta ka za više ode lja ka ove knji ge, uključujući je lov ni ke, re cep te i domaće meleme, a zapisala je i mnoga predavanja, sa ve te i dru ge ma te ri ja le. Ce ni mo njen na poran rad i pre da nost. Za hval ni smo zbog podrške

13 Uvod xiii našim po ro di ca ma, uključujući No rio, Lo ren sa, Fi ja i Hi sao Kuši i nji ho ve po ro di ce; Gejl, Mašu i Es ter Džek; Hen ri ja i Henc Džen ki Svin del; Ljusi Vi li jams i Sju zan Ko en. Ev lin Kuši, Gejl Džek i naši sa ra dni ci Ven di i Edvard Es ko, pri ložoli su re cep te, do maće me le me i dru ge važne ma teri ja le. Ka zuo i To ni Ro berts su nam pružili važnu admi nis tra tiv nu po moć. Vo le li bi smo ovu knji gu da po sve ti mo us po me ni na Ev lin Kuši i njen duh, ko ja je po sve ti la svoj život sav re menom načinu is hra ne i zdrav stve noj re vo lu ci ji, uvežbavši čita vu ge ne ra ci ju ma kro bi otičkih kuvara i instruktora, a koja nas je napustila prošle godine. Makrobiotički put do potpunog zdravlja usredsređen je na način is hra ne kao te melj zdra vog, srećnog života i nudi opsežne dijetalne smernice za oblas ti ume re ne kli me u sve tu, obu hva ta jući Se ver nu Ame ri ku, Ev ro pu, Ru si ju, Ki nu, Ja pan i bla ge pre de le Afri ke, Južne Ame ri ke i Aus trali je. Na da mo se da će u bu dućnos ti ma te ri jal iz ove knji ge o načinu živo ta, okruženju, fi zi o gnomi ji i do pun skim me to da ma lečenja, kao što su do in i šija cu ma saža, lečenje pre ko dla na, medi ta ci jom, pe va njem i dru gim načini ma po minja nim u tek stu moći da bu du izložene i uključene u opsežnu enciklopediju prirodnog lečenja, uključujući i di je tal ne smer ni ce za sve glav ne regi je, po dne blja i okruženja u svetu. Čara ka Sam hi ta, važan is ce li telj ski ru ko pis drev ne In di je, obu hva ta se dam to mo va i da nas bi se mo gao pri kla dno smes ti ti na je dan kompakt disk. Na da mo se da će ova knji ga, kom binu jući tra di ci onal nu mu drost is hra ne i le ko vi te me le me sa mo der nim zna nji ma i pri me na ma, pos lu žiti kao no va me di ci na za čovečan stvo u ve ku pred na ma dok ne bu de mo gao op sežni ji više tom ni pro jekt da se upot pu ni ili još bo lje postane nepotreban. Mičio Kuši i Aleks Džek Beket, Masačusets 1. mart 2002.

14

15 DEOI ŽIVETI DUGO I SREĆNO

16

17 1 Makrobiotički način ishrane Dok počinje 21. vek, svet se suočava sa bes primer nom kri zom zdrav lja i okruženja. Ja vi le su se no ve bo les ti i epi de mi je, na ra sli su društveni i po ro dični su ko bi, a eko loške pre tnje su posta le višes tru ke i raširi le se, do vo deći u opa snost bio loš ki i du hov ni ra zvoj čovečan stva, kao i osta lih obli ka živo ta na ovoj pla ne ti. U sre dištu ove kri ze što es ka li ra jes te uku pnost svet skog obezbeđenja hrane. Genetski inženjering, kloniranje, ozrač enost hra ne, mi kro ta la sne pećni ce i dru ge no ve te hno lo gi je ra di kal no su pro me ni le način na ko ji su se lju di hra ni li, hra ni li svo je po ro dice i bri nu li o svom zdrav lju to kom hi lja da go dina, narušavajući milione godina prirodnog reda. Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne ra zlučivi. Glad u sve tu i si ro maštvo ne mo gu se odva jati od je de nja go ve di ne, živi ne i dru ge živo tinjske hra ne što za hte va da se pro i zvo di de set puta više žita ri ca ne go što se uzga ja ne po sre dno za ljud sku po trošnju. SARS, AIDS, bo lest lu dih krava i dru ge no ve epi de mi je po ve za ne su sa široko rasprostranjenim opadanjem prirodnih imunih fun kci ja kao po sle di ce sav re me nog načina is hra ne i pre te ra ne upo tre be le ko va. Na si lje i rat su pri sno po ve za ni sa ne urav no teženim radom je tre, bu bre ga i pan kre asa, usled čega rastu bes, strah i po hle pa na ličnom, po ro dičnom i društvenom nivou. Ma kro bi otički način is hra ne je ve oma raspros tra njen i sve obu hva tan. Uočili su ga mi li oni lju di to kom hi lja da go di na, do pri no seći zdravlju, sreći i mi ru za ne bro je ne ge ne ra ci je i opšti bi ološki i du hov ni ra zvoj naše vrste. Ono se najvećim de lom te me lji na ce lim zrni ma žita ri ca, tra di ci onal nom uređenju živo ta, povrću i al gama, pa su lju i dru gim svežim na mir ni ca ma uz mi ni mum živo tinj skih pro i zvo da. Od nas tu pa mo der nog do ba, pre oko 400 go di na, taj način is hra ne stal no opa da širom sve ta, jer me so, živi na, ja ja i mlečni pro i zvo di pos ta ju glav ne namir ni ce; be lo brašno i be li pi ri nač su za me ni li brašno od ce lih zrna i mrki pi ri nač; kon zer vi rana i smrznu ta hra na, ve oma pre rađene na mir nice i one ko je se uzga ja ju uz op sežnu pri me nu hemi je zna tno su za me ni li svežu, lo kal no or gan ski uzga ja nu hra nu ko ja se troši u sezoni. Danas moderne samousluge i prodavnice sa pri ro dnom hra nom sadrže obi lje hra ne iz svih kra je va sve ta. Ba na ne, man go i dru ge trop ske na mir ni ce je du lju di ko ji žive u ar ktičkom po jasu, dok sta nov ni ci trop skih šuma ima ju pris tup ham bur ge ri ma, pom fri tu i be zal ko hol nim pići-

18 4 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA ma. Lubenica, jagode i druga slabo održiva voća je du se u zi mu, a šni cle, pečeni pi lići i dru ga teška živo tinj ska hra na troše se le ti. Ti pična po rodi ca da nas ret ko je de kod kuće ku va nu hra nu za za je dničkom trpe zom, a elek trične i mik ro ta lasne peći se mo gu naći u go to vo svim do ma ćinstvima. Krajnji rezultat toga jeste talas epidemija i de ge ne ra tiv nih bo les ti, uključujući i bo les ti srca, rak, AIDS, no ve vi do ve tu ber ku lo ze vi soko otporne na lekove i druge bolesti. Pojava kloni ra nja i ge ne tičke mo di fi ka ci je hra ne i le ko va; po većanje bro ja pre sađiva nja i usađiva nja orga na, na ročito sa živo ti nja na lju de; šire nje veštačkih elek tro ma gne tnih po lja iz kom pju te ra, mo bil nih te le fo na i dru ge te hno lo gi je; i uništenje oko li ne, uključujući šire nje pus ti nja, ta njenje ozon skog slo ja i početak glo bal nog za gre vanja, doprineli su daljem opadaju prirodnog imuni te ta na bo les ti. Bi ološka de ge ne ra ci ja ljud skih bića, odražena u na glom po ras tu ne plo dnos ti i pri me ni no vih veštačkih te hno lo gi ja rađanja, kao i šire nju in fek tiv nih, de ge ne ra tiv nih i boles ti usled ne dos tat ka imu ni te ta, pre ti da ljem ops tan ku naše vrste. Sav re me na ra zvoj na kri za obuh va ta sve od go to vo 200 sta nja i bo les ti ko jima se ba vi mo u ovoj knjizi. Svet se sa da ce pa u dva sme ra. Prvi uvažava pri ro du, tra di ci onal nu mu drost i pri ro dni po redak. Dru gi je usme ren pre ma veštačkom upli tanju u prirodne procese. Naša prirodna evolucija na ovoj pla ne ti završiće se uko li ko prev la da drugi način. Sa dašnja si tu aci ja je slična onoj opi sanoj u priči o No jeu i po to pu. Dok se ne pro bu dimo iz šire nja ha osa oko nas, Zem lju će pro gu ta ti biološka katastrofa koju će sama stvoriti. Naša vrsta i planeta u celosti zahtevaju hitno is ce lje nje. Već više go di na, ma kro bi otička za jedni ca upo zo ra va da je spolj no okruženje odraz unu trašnjeg okruženja i da je ključ za zdrav stvenu kri zu i onu okruženja pov ra tak na pri ro dniji način živo ta ko ji počiva na pri ro dnom načinu is hra ne. Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne razdvo ji vi. Ka da je je dna oso ba na hra nje na, čita va pla ne ta ima ko ris ti. Ka da Zem lja na pre du je, sva - ka oso ba je pu na živo ta i osvežena. Sav re me na ma kro bi oti ka je po svećena stva ra nju sve ta opšteg zdrav lja, sreće i mi ra u skla du s pri ro dnim redom za nebrojeno mnogo generacija. Uprkos ne dos tat ku vo deće fi lo zo fi je i njene prak tične pri me ne na sva ku di men zi ju kri ze, sav re me no društvo počinje da pre du zi ma po zitivne korake da ponovo uspostavi ravnotežu. Prvo, zdravstvena revolucija, kao što je naznačeno u uvo du, sa da se širi. To uključuje or gan sku poljo priv re du, po kret za očuva nje čove ko ve oko line i ma kro bi otičku za je dni cu. Sav re me na na uka i me di ci na su po no vo ot kri le ključnu važnost ce log zrna, kao što se vi di u Pi ra mi di zdra ve ishra ne i dru gim di je tal nim i nu tri ci onis tičkim smer ni ca ma. Dru go, ko mu ni ka ci one mreže uzdižu svest o to me. Pu tem in ter ne ta la ko se razme nju ju in for ma ci je o zdrav lju i is hra ni, a posto ji i mo gućnost da se do pre do sva kog do ma ili za je dni ce ne po sre dno pre ko te no ve te hno lo gije. Treće, ja vi li su se no vi al ter na tiv ni pris tu pi zdrav lju i do bros ta nju ko ji is tiču važnost uravno težene is hra ne, lečenje ener gi jom i vi bra ci jom i sprovode prirodni način života. Ma kro bi otička ishrana Makrobiotički način ishrane je široko upražnja van to kom čita ve is to ri je. Sva ka kul tu ra i ci vili za ci ja je pri me nji va la načela rav no teže u pra vilnom od bi ru i pri pre mi hra ne i ra zvi la je din stve-

19 Makrobiotički način ishrane 5 nu ku hi nju u skla du s pri ro dnim okruženjem. Ma kro bi otički pris tup je ute me ljen ne sa mo na za do vo lje nju op ti mal nih po tre ba za hra nom već is to ta ko i na du bo kom ra zu me va nju po ve zanos ti Zem lje sa Sun cem i Me se com i dru gim ne bes kim te li ma; evo lu ci jom živo ta na pla ne ti; pre dačkoj tra di ci ji i na sleđu; stal no pro men ljivim uslo vi ma kli me i okruženja; vla zi, pri tis ku i dru gim atmos fer skim uti ca ji ma; lo kal noj raspo loživos ti i dru gim eko nom skim čini oci ma; mogućnostima prirodnog skladištenja i drugim prak tičnim mo men ti ma; i uti ca ju ra zličite hrane i na pi ta ka na naš um, te lo i duh. Ma kro bi otički način is hra ne ne pred stav lja zbir ku di je ta ko je se stro go pri me nju ju na svako ga, već pri la go di vi dijetalni pristup ko ji se razlikuje prema podneblju, okruženju, stanju zdravlja, po lu, ra zdo blju živo ta, ni voa ak tiv nos ti i ličnih po tre ba. Ma kro bi oti ka je ko lek tiv na mudrost i uni ver zal no na sleđe čovečan stva. Ona nije ma ni fes ta ci ja, vla sništvo ili is ključivi po sed sa mo je dnog ra zdo blja, kul tu re, društva, na ci je, re li gi je, ško le, po ro di ce ili po je din ca. Cilj makro bi oti ke je sloboda spo so bnost da stva ra te i os tva ru je te naš san u živo tu kao deo na šeg beskrajnog duhovnog dnevnika u beskrajnom svemi ru. Stan dar dna ma kro bi otička di je tal na praksa obezbeđuje gotovo beskrajnu raznolikost i izbor u pri pre mi zdra ve, uku sne hra ne našim jedin stve nim za hte vi ma, po tre ba ma i ci lje vi ma. Ni je dna hra na ni je zab ra nje na u ma kro bi otičkom načinu is hra ne i ni ka kva hra na neće izlečiti sve bo les ti. Stan dard ni ma kro bi otički način ishra ne se te me lji na op sež nom pris tu pu ko ji uzima u obzir ukupnu ravnotežu energije i sastojaka hra ne i ra zma tra višes tru ke uzro ke i po sle dice. Ta be la 1 sažima glav ne pris tu pe lečenju. U po ređenju sa mo der nim načinom is hra ne, makrobiotički način ishrane sadrži sledeće opšte nu tri ci onis tičke ka rak te ristike: Više složenih ugljo vo do ni ka, ma nje prostih šećera Više pro te ina bilj nog po re kla, a ma nje životinj skog Uku pno ma nje unošenja ma snoće, više poli nezasićenih masti i manje zasićenih masti Rav no težu pri ro dnih vi ta mi na, mi ne ra la i dru gih hran lji vih sas to ja ka i ma nje dodataka Koristi više organski uzgajane, prirodne hrane i više tra di ci ona al nih te hni ka pri pre me hra ne, a ma nje he mij ski uzga ja ne, veštački proizvedene ili hemijski obrađene hrane Po trošnju hra ne prven stve no u ce lo vi tom obli ku što je mo guće više, a ma nje ra fi ni rane, de li mične ili pre rađene hrane Veću potrošnju hrane bogate prirodnim vlakni ma, a ma nje hra ne ko ja je osla blje na pre teranom obradom Stan dar dni ma kro bi otički način is hra ne nije određen ni za ko ga po je di načno ni ti za ne ko po se bno sta nje zdrav lja. On služi za održavanje fizičkog i psihološkog zdravlja i bezbednosti druš tva uopšte. On da lje služi, u mno go pri mera, da se pre du pre de mno ge opšte bo les ti i hronična sta nja, kao i da se una pre di mo gući opo ravak od ozbilj nih za ra za i bo les ti. Di je tal ne smerni ce ko je sle de prak tri ko va ne su sva ko dnev no u po sle dnjoj ge ne ra ci ji od stra ne mi li ona makro bi otičara, po je di na ca i po ro di ca, širom sve ta. Smer ni ce pri ka za ne u ovoj knji zi pri me re ne su prvenstveno podnebljima s umerenom klimom. To uključuje veći deo Se ver ne Ame ri ke, Ev ro pe ( uključujući veći deo Ru si je), Ki nu, Ja pan i umerene delove Afrike, Latinske Amerike i Australije. Stan dar dna ma kro bi otička is hra na će se bla-

20 6 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 1 PRISTUPI LEČENJU 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 3. Tradicionalna i buduća medicina Cilj Pristup Stav Zadatak lekara Dijagnoza Uzrok bolesti Lečenje Lično učešće u odgovornosti Vremenski okvir Dopunska ili integrisana medicina Uklanja simptom, manipuliše genima ili stvara veštačke organe i funkcije Vidi um i telo kao odvojene; veruje da priroda može da se poboljša; analitički, specijalizovan Defanzivan, strašljiv, žestok, napadački Uklanja bol, suzbija simptome ili stvara novi organizam Specijalizovane, komplikovane, tehnološki napredni postupci Spoljni faktori (klice, geni, stres, toksini) Lekovi, hemikalije, operacije, transplantacije, vitamini, dodaci, genske terapije Malo ili nikakvo Traži trenutne rezultate ili što je brže moguće Sadašnje makrobiotičko lečenje Ponovo uspostavlja ravnotežu unutar tela Vidi um i telo kao jedno; intuitivan, holistički Skladan, uravnotežen Stimuliše sposobnost tela za isceljenje Jednostavno posmatranje i tehnike Narušavanje ravnoteže energije uzrokovano ishranom, načinom života, nedostatkom vežbe, odnosima Dijeta, trave, prirodne supstance, masaža, rad tela, meditacija i drugi jednostavni načini lečenja Klijent se konsultuje, leči ili savetuje; samoisceljenje; grupna terapija Postepeni oporavak kada se uspostavi ravnoteža Dovodi u sklad s opsežnijim silama prirode Vidi um, telo i duh u odnosu na poredak prirode i univerzuma; opsežan Vera utemeljena na razumevanju Omogućuje prirodnim silama da isceljuju Intuitivno Nepoznavanje životnih načela Obrazovanje i samospoznaja, slobodno korišćenje energije neposredno ili bilo koja metoda u kolumni 1. i 2. Potpuna odgovornost i sudelovanje pojedinca, porodice i zajednice Trenutno ozdravljenje kroz spoznaju uzroka i mala briga oko toga koliko će biti potrebno simptomima da iščeznu Troškovi Skupi, često katastrofalni Neki dodatni troškovi Mali ili ih nema

21 Makrobiotički način ishrane 7 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 3. Tradicionalna i buduća medicina Dopunska ili integrisana medicina Sadašnje makrobiotičko lečenje Oprema Specijalizovana i sofi sticirana tehnološki najsavršenija oprema Jednostavna oprema, tehnološki obična Bez posebne opreme Rezultat Povremeno olakšanje, kada se neravnoteža potisne dublje u telo, gde se kasnije manifestuje; stvaranje novih veštačkih vrsta Ispravljeni su uzroci neravnoteže u načinu ishrane, načinu života i okruženju; stvaranje ličnog i planetarnog zdravlja Promena u pogledu na život i sklad s prirodom, svemirom, Bogom; nastavljanje biološkog i duhovnog razvoja čovečanstva go ra zli ko va ti za dru ge oblas ti, uključujući tropska podneblja u Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji, na Sre dnjem Is to ku, u Afri ci i La tin skoj Ame rici; pot po lar ne pre de le u Si bi ru, Mon go li ji i na Ar kti ku; i dru ga ra zličita sta ništa, uključujući Okeaniju i druga ostrvska društva. Op sežne smer ni ce za sva ku od ovih oblasti upra vo se ra zvi ja ju. U međuv re me nu, Ta bela 2 sažima ne ke od osnov nih ra zli ka u tra di cional nom načinu is hra ne u sva kom od ovih područja. U tro pi ma, na pri mer, stan dar dna makro bi oti čka is hra na bi uključila ra zno trop sko voće i povrće koji nisu deo standardne ishrane u umerenom pojasu. Slično tome, u hladnim prede li ma, živo tinj ska hra na bi se je la u većem obimu i češ će ne go u po dne blji ma sa četi ri go dišnja do ba. Važno je ima ti to na umu ka da smer ni ce u ovoj knji zi go vo re da se izbe ga va ili sma nji tropska hra na ili izbe ga va ili sma nji živo tinj ska hrana. Kao deo urav no težene di je te, te na mir ni ce mogu biti deo zdravog načina ishrane u staništu nji ho vog po re kla. U većem de lu ume re nog poja sa, međutim, te na mir ni ce pro i zvo de snažno ener get sko dej stvo, mo gu vo di ti na rušava nju rav no teže i ni su pri kla dne za re dov nu upotrebu. Pra teća she ma Ve li ke pi ra mi de živo ta ilustruje glav ne ka te go ri je hra ne ko je se mo gu uzi ma ti svakodnevno ili redovno (5 do 7 puta nedeljno), kao i vrste na mir ni ca ko je se mo gu uzi ma ti nedeljno ili povremeno (1 do 3 puta nedeljno), od stra ne oso ba u inače do brom zdrav lju. Na vrhu pi ra mi de na la zi se ma li tro ugao ko ji sadrži neko li ko gru pa na mir ni ca ko je uglav nom ni su pogodne za umereno podneblje ali koje mogu povremeno jesti (jednom do dva puta mesečno) oni ko ji pre la ze na ma kro bi otički način is hra ne ili oni koji se hrane na generalno zdraviji način. Ve li ka pi ra mi da živo ta je na crta na kao grafički opis re la tiv ne važnos ti i ra zme re ra znih grupa hrane. Ona deli istu temeljnu orijentaciju kao ame rička Pi ra mi da pre hram be nih usme re nja, Me di te ran ska di je tal na pi ra mi da, Azij ska di jetal na pi ra mi da i Ve ge ta ri jan ska di je tal na pi rami da, sa mo što je sve obu hva tni ja. Ve li ka pi rami da živo ta ili Ma kro bi otička pi ra mi da is hra ne ute me lje na je na uni ver zal nom obras cu ish ra-

22 8 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 2 PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU I KLIMI Hladna, severna klima Umerena klima Topla, tropska klima Severne žitarice poput heljde, severna ozima pšenica, severni proso Lokalno povrće pripremljeno dužim kuvanjem Pirinač kratkog zrna, pšenica, ječam, zob, azuki pasulj, sočivo Lokalno povrće, pretežno kuvano, i male količine voća Južna zrnasta hrana poput pirinča srednjeg i dugog zrna, kasava, sago i drugi korenovi i gomolji; duguljast pasulj kao pinto, lima Lokalno povrće, sa više salata, više voća i više sirove hrane Više životinjske hrane Malo ribe ili morskih plodova Malo ili bez životinjske hrane Malo ili bez životinjske hrane Kuvanje prilagođeno godišnjem dobu Lako kuvanje, sa više ulja i osnovnih začina ne us ta nov lje nom u čita vom ume re nom po jasu sve ta, ne sa mo u je dnoj ci vi li za ci ji ili kul tu ri i više je u skla du sa te kućim nu tri ci onis tičkim i medicinskim istraživanjima nego druge smernice. Mo li mo vas da proučite ovu ilus tra ci ju. Manje pi ra mi de za pri bližno tu ce ra zličitih ge o grafskih oblas ti sve ta ta kođe su u pri pre mi, kao i jedna pan ve ge ta ri jan ska ma kro bi otička pi ra mi da za sve one ko ji žele da se za uvek oslo bo de ži votinjske hrane. Sle deće smer ni ce pred stav lja ju pro sečni standard za oso be pre težno do brog zdrav lja. One sa je dnim ili dva obo le nja opi sa na u ovoj knji zi mo gu ima ti po tre bu da ogra niče ne ke vrste namir ni ca, na ročito ri bu i mor ske plo do ve, voće, so ko ve, se men ke i ora he, la ke obro ke i de ser te, kao i ko ličinu so li, ulja ili dru gih osnov nih začina ko ji se ko ris te pri ku va nju, dok se nje govo zdrav lje po prav lja. Mo li mo vas da po gle da te specifična sta nja i bo les ti opi sa na u Dru gom delu i di je tal ne sa ve te u Trećem de lu ra di je dne od tri op sežne le ko vi te di je te ko je mo gu bi ti po jedi načno skro je ne pre ma vašem sta nju i po tre bama. Treći deo ta kođe obu hva ta op sežan spi sak glavnih namirnica koje se koriste u savremenim ma kro bi otičkim di je ta ma u ume re nom kli matskom po ja su kao i po pis na mir ni ca ko je se pretežno izbegavaju ili svode na najmanju meru. DNEV NA IS HRA NA ZA ZDRA VE LJUDE Di je tal ne smernice CE LA ZRNA Glav na hra na su ku va na ce la zrna žita ri ca i obu hva ta 40 do 60 pro ce na ta dnev nog uno sa hra ne (pro sečno 50 % pre ma težini). Ce la zrna obu hva ta ju mrki pi ri nač, ce la zrna žita, ječma, pro sa i raži, kao i ku ku ru za, helj de i dru gih žitnih tra va ku va nih na ra zne načine. Mrki pi rinač krat kog ili sre dnjeg zrna da nas je osnov na hrana u većini domova makrobiotičara u svetu, uglavnom kuvan u ekspres loncu ili povremeno va ren, a je de se ba rem je dnom dnev no. On se može pri pre ma ti sam ili sku pa sa 10 do 20 pos to

23 Tabela 3 VELIKA PIRAMIDA ŽIVOTA Makrobiotičke dijetalne smernice za umerenu klimu Mesečna (Po izboru, neobavezna, prelazna) Nedeljna (Po izboru, povremena upotreba) Dnevna (Redovna upotreba) Mahunarke i zrnasta hrana 5-10% dnevne hrane, uključujući azuki pasulj, sočivo, slani grašak, tofu, tempeh, nato i dr. Meso Jaja i živina Mlečni proizvodi Slatkiši (prvenstveno na bazi žita ili voća) Semenke Orašice Riba i morski plodovi (prvenstveno bela riba) Voće (prvenstveno lokalno uzgajana i u sezoni) Biljno ulje Osnovni začini i začini (uključujući morsku so, miso, sos od soje i dr.) Alge Nori, vakame, kombu, hidžiki i dr., male količine Povrće 20-30% dnevne hrane. Ravnoteža zelenog lisnatog, jabučastog i korenastog povrća. Veće količine kuvane; manje količine kao salata ili sirove Usoljeno povrće Razne vrste, male količine Integralne žitarice 40-60% dnevne hrane unosi se prema težini Glavni obroci uključuju mrki pirinač, proso, ječam, celu pšenicu, zob i druga cela zrna poput kukuruza, heljde i dr. Manji obroci uklj. rezanca, testenine, hleb i dr. proizvode od žitnog brašna Supa: Žitarice, povrće, zrnasta hrana i alge mogu se uzimati u vidu supe, 12 puta dnevno ili više puta nedeljno, uz uobičajeni način pripreme tih namirnica Voda: Bezalkoholni napici i prirodna, čista voda, uključujući izvorsku, bunarsku ili filtriranu vodu za piće i kuvanje Kvalitet: Hrana da bude prirodnog kvaliteta (ne genetski modifikovana), organski uzgajana što je više moguće, tradicionalno ili prirodno obrađena i pripremljena na gasu, drvima ili dr. prirodnim gorivima Napomena: Ovo su prosečni standardi koji se mogu prilagoditi podneblju ili okruženju, kulturnom ili etničkom nasleđu, rodu, uzrastu, nivou aktivnosti, individualnim uslovima zdravlja i ličnih potreba i dr. obzirima.

24 10 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA pro sa, ječma, ce lim zrni ma pšeni ce, svežim zrni ma ku ku ru za ili dru gim žita ri ca ma. Ta kođe se može ku va ti sa ma lom ko ličinom azu ki pa su lja, sočivom, sla nim graškom ili dru gom zrnas tom hra nom. Većina ce lih zrna mo ra da se je de u celo vi tom obli ku, a ide al no je ka da čine glav no je lo sva kog obro ka. Pov re me no, više pu ta ne delj no, pro i zvo di od ce lih zrna, kao što su rska va pšenica, kuglice zobi, rezanca, testenine i hleb od kise log tes ta pšeni ce ili raži bez kvas ca i dru gi proi zvo di od brašna od ce lih zrna mo gu bi ti svrstani u ovu ka te go ri ju. Be lo brašno i dru ga zna tno ra fi ni ra na i gu lje na zrna se izbe ga va ju ili svo de na naj ma nju me ru. S vre me na na vre me, or ganski beli pirinač se može koristiti radi opuštanja, uživa nja ili me di cin ske ko ris ti. Ce la zrna tre ba da se pri pre ma ju ne po sre dno i ba rem je dnom dnev no, a os ta ci obro ka sme ju da se je du is tog ili naj da lje na re dnog dana. SUPA Je dan do dva ta nji ra sveže su pe tre ba jes ti sva kog da na, što pred stav lja 5 do 10 pro ce nata dnev nog uno sa hra ne. Su pa se čes to začinjava mi som (pri ro dno fer men ti ra na tes te ni na od so je) ili šoju em (pri ro dno fer men ti ran sok soje), čemu se to kom pri pre me do da ju va ka me (al ga) i šar ga re pa, crni luk ili se zon sko baštensko povrće. Ukus mi soa ili šojua tre ba da bu de ume ren, ne pre više slan ili pre više blag. Ječme ni mi so, pi rinčani mi so ili hačo (sa mo od so ji nog zrna) mi so, star dve do tri go di ne, pre po ručuje se za re dov nu upo tre bu. Ta kođe se spre ma ve li ki izbor slat kih su pa od povrća, čor bi od pa su lja i supa od zrnaste hrane. Supu treba pripremati od svežih sas to ja ka, sva kog da na, a ne da bu de konzer vi ra na, pa ko va na ili pod grejavana. POVRĆE Oko 20 do 30 pro ce na ta dnev ne hra ne uključuje sveže povrće pri prem lje no na ra zne načine, uključujući ba re nje, ku va nje i nišime va re nje (du go ku va nje na la ga noj va tri). Povrće se takođe pov re me no din sta, prži uz stal no mešanje, peče, prži u du bo koj mas ti ili pri pre ma u tempu ra sti lu. Da lje, sa la ta se ba ri, pre su je ili povre me no je de pre sna. Povrće obu hva ta i naj različiti je li sna te sa la te i be lo povrće kao što su kelj, sveže povr će, bro ko li i po točar ka; oblo i pod zem no povr će kao što su ku pus, crni luk i je se nje i zim ske ti kvi ce i bun de ve; i ko ren sko povrće kao što su šar ge re pa, daj kon i čičak. Povremeno se koriste i šiitake i druge gljive. Najveći deo povrća se ku va a ma li deo se ki se li ili je de sirov. Kada se priprema korensko povrće, koren i list mo gu da se ku va ju za je dno da bi se posti gla rav no teža ener gi je i hran lji vih sas to ja ka. Tropsko i suptropsko povrće je najbolje izbegava ti, uključujući pla vi pa tlidžan, krom pir, pa radajz, as pa ra gus, spa nać, slat ki krom pir, jam koren, avo ka do, pa pri ke i dru go, osim ako živi te u toplom i vlažnom podneblju. Upotreba majoneza i in dus trij ski pri pre ma ne sa la te tre ba sma nji ti na minimum. Povrće treba što češće pripremati sveže, a ne kon zer vi ra no ili zam rznu to, što smanju je nji ho vu ener get sku i hran lji vu vre dnost. Povrće uz to tre ba jes ti, ako je ika ko mo guće, samo ono ga da na ka da je pri premljeno. MA HUNARKE Ma li deo, od 5 do 10 pos to dnev ne hra ne, sas to ji se od ku va nih ma hu nar ki ili nji ho vih prerađevina. Mahunarke i zrnasta hrana koja se redov no ko ris ti obu hva ta azu ki pa sulj, sočivo, slani grašak i crnu so ju u zrnu, dok se sva os ta la

25 Makrobiotički način ishrane 11 zrnasta hrana može koristiti prema prilici. Zrnaste namirnice kao što su tofu, tempeh i nato mogu takođe da se uzimaju svakodnevno. Pasulj se može održati 24 časa i sme da se pod gre ja va ili dodaje supama, dinstanim i drugim jelima. ALGE Ma lu ko ličinu al gi, oko 2 pos to, tre ba uzi mati svakodnevno, uključujući nori listove, vakame i kom bu. No ri, tan ki lis to vi ko ji služe za umota va nje sušija, je de se kao začin, dok se va ka me ko ris ti sva ko dnev no u mi so su pi, a kom bu se čes to ku va sa graškom, pa su ljem i povrćem kao osnov ni začin jer je bo ga ta mi ne ra li ma. Hidžiki ili ara me mo gu da se uzi ma ju kao ma li do da ci uz je lo dva put ne delj no, dok su sve os ta le al ge, kao što su dul se, mor ska pal ma i ir ska ma ho vina ne oba ve zne. Al ge su ve oma ja ke i obično se, ku va ne, mo gu održati još dandva. OSNOV NI ZAČINI Prirodno proizvedena bela morska so koristi se kao re do van osnov ni začin, sku pa sa misom (testenine od soje) i šojuom (prirodno fermen ti ra ni sok so je). Dnev ni obro ci, međutim, ne bi tre ba lo da bu du pre sla ni, a osnov ni začini se je lu do da ju to kom ku va nja, a ne za sto lom. Dru gi osnov ni začini se mo gu ko ris ti ti pov reme no, kao što su ume boši šlji ve, ume boši sirće, pi rinčano sirće, li mun, đum bir, mi rođija, beli luk, senf, crni ili crve ni bi ber i na randža. Prirodno ceđeno, nerafi ni ra no bilj no ulje ko ris ti se za ku va nje, po se bno sve tlo i tam no ulje od susa ma. Ku zu je glav no sred stvo za zgušnja va nje u so ko vi ma od pe čenja i so so vi ma. In dus trijski pri prem lje ne os nov ne začine, tra ve, pi kantne začine i dru ge za slađene, lju te, aro ma tične ili sti mu la tiv ne začine tre ba izbe ga va ti ili svesti na minimum. ZAČINI Ovi začini se pos tav lja ju na sto da se ko riste po na hođenju, ra di urav no teženja uku sa hrane. Začini ko ji se ko ris te sva ko dnev no je su gomašio (so od prženih se men ki su sa ma), ko ji se pra vi obično od 16 do 18 de lo va prženog se menja su sa ma i je dnog de la pržene mor ske so li, napo la stu ca nih za je dno u zem lja nom ava nu zvanom su ri bači; pečeni va ka me ili kom bu prah, sprav ljen prž enjem tih al gi u ti ga nju dok ne pocr ne, pa se dro be u su ri bačiju i po ne kad im se do da je pečeni su sam i to se čuva u ma lim teg lama; ume boši grožđice, si tne uki se lje ne grož đice ko je su sušene pa ki se lje ne više me se ci sa morskom so lju i začinje ne sa šiso lis to vi ma; te ka, kombinacija korenskog povrća kao što su šargare pa, čičak i ko ren lo to sa, do bro usi tnje na i dinsta na u su sa mo vom ulju i mi sou to kom više sati; i pa hu lji ce od ze le nog no ri ja. Dru gi začini se mogu uzimati s vremena na vreme. TURŠIJA Ma le ko ličine turšije do maće pro i zvo dnje tre ba jes ti sva ko ga da na da bi se olakšalo va renje zrnas te hra ne i povrća. Ra zno povrće se može ko ris ti ti za sprav lja nje turšije (odno sno ukise lje nog povrća): daj kon, rot kvi ce, be la re pa, šargarepa, kupus, repica. Ono se spravlja uz pomoć mekinja, rasola, misoa, šojua ili umebošija i povrće u ta kvom ras tvo ru zri od ne ko li ko sati do ne ko li ko ne de lja, me se ci, pa čak i go di na. Lakša turšija (ko ja se kraće ki se li) pre po ručuje se u pro leće ili le to ili za oso be ko je tre ba da snize unos so li. Sla ni ja turšija (ko ja se duže ki se-