Dragan Popadić NASILJE U ŠKOLAMA

Transcription

1

2

3 Dragan Popadić NASILJE U ŠKOLAMA

4 Nasilje u školama Izdavač Institut za psihologiju, Beograd Suizdavač UNICEF, Srbija Za izdavača Bora Kuzmanović Autor Dragan Popadić Recenzije Dijana Plut Tinde Kovač Cerović Lektura Mima Ružičić Novković Dizajn Rastko Toholj Štampa Radunić, Beograd Tiraž ISBN Štampano godine Ova publikacija štampana je u okviru programa Škola bez nasilja. Izneta mišljenja i stavovi su autorovi i ne odražavaju nužno politiku i stavove UNICEF-a.

5 Sadržaj Uvodna razmatranja Određenje nasilja Šta je to školsko nasilje? Šta je to (školsko) nasilje? Agresija? Nanošenje štete? Namera? Neopravdanost? Nasilje i violence Šta je to bullying? Druga određenja nasilja Muke sa izvedenicama Šta nije školsko nasilje? Antisocijalno ponašanje Borbeni sportovi Tuča kao igra Igranje nasilnih video-igara Predrasude Konflikt Kažnjavanje Školovanje Vrste agresije/nasilja Oblici agresije: fizička, verbalna i ostale Elektronsko nasilje Seksualno nasilje Reaktivna (neprijateljska) i proaktivna (instrumentalna) agresija.. 48 Indirektna/relaciona/socijalna agresija Komentar o vrstama agresivnosti Merenje nasilja Nominacije i rejting skale Određivanje kriterijuma Samoiskazi Olveusov upitnik Siledžija/žrtva Upitnik Život u školi Upitnik o vršnjačkim odnosima (Rigbi i Sli) Skala agresivnosti (Orpinas i sar.) Određivanje kriterijuma Opšti opisi ili specifični postupci?

6 Kvalitativni pristup Posmatranje Posmatranja u laboratorijskim ispitivanjima Poređenje različitih načina ispitivanja Samoprocene ili nominacije? Upitnik ili posmatranje? Kva n t i t a t iv n a i l i k va l i t a t iv n a i s t ra ž i va nj a? Poređenje mera Još o problemima operacionalizacije nasilja Problemi sa merenjem siledžijstva Rasprostranjenost nasilja Školsko nasilje u prošlim vekovima Školsko nasilje u savremeno doba Istraživanja siledžijstva u Švedskoj Norveška Finska Velika Britanija SAD Kanada Australija Japan Izrael Hrvatska Poređenja zemalja Istraživanje Svetske zdravstvene organizacije 2005/ Nasilje odraslih prema učenicima Nasilje učenika prema nastavnicima Ispitivanja nasilja kod nas Istraživanje u okviru projekta Škola bez nasilja Karakteristike dece uključene u nasilje Vrste uloga Žrtve Žrtve/nasilnici Nasilnici Etničke/rasne razlike Školski uspeh Uzrasne razlike Polne razlike Crte ličnosti

7 Slika o sebi Agresivnost i socijalne veštine Nasilje kao grupni fenomen Od pojedinca ka dijadi Od dijade ka grupi Učeničke strategije za izbegavanje nasilja Važnost klikâ Grupa kao nasilnik Socijalni status i agresivnost Deca kao svedoci nasilja Uloge u grupi Kako deca shvataju nasilje Uticaj škole Školski kontekst Školska klima Uloga nastavnika (Ne)spremnost da se pomogne Potcenjivanje nasilja Nastavnička uverenja o nasilju Teorijski pristupi objašnjenju nasilja Ekološki (sistemski) pristup Nasilje se uči Doprinosi Bandurine socijalno-kognitivne teorije Agresivnost i frustracija Biološke osnove agresivnosti Agresivnost i vaspitanje u porodici Interakcija genetike i porodičnih odnosa Kognitivni procesi i agresivnost Model obrade socijalnih informacija Atribucije i agresivnost Agresivnost i norme Nasilje kao grupni proces Nasilje kao sociokulturni fenomen Rat i nasilje Uticaj medija na nasilje Nasilje u video-igrama Mere protiv školskog nasilja Interventne mere

8 Preventivne mere Vođenje računa o prostoru u školi i oko nje Pravila ponašanja Mere nagrađivanja i kažnjavanja Preventivni programi Zadaci preventivnih programa Razvijanje socijalnih veština Rešavanje socijalnih problema Razvijanje empatije Kontrola besa Školski programi za suzbijanje nasilja Rad sa nasilnicima Pikasov metod zajedničke brige Pristup bez optuživanja Učenje zamene agresije Interventni program protiv siledžijstva Program Hladna glava Programi namenjeni žrtvama Programi namenjeni vršnjacima Programi vršnjačke podrške Sudovi za siledžije Programi namenjeni nastavnicima Celoškolski programi Olveusov program prevencije siledžijstva Program Nula Šefildski projekat PATHS Koraci ka poštovanju Drugi korak Kanadski program protiv siledžijstva Evaluacije programa protiv školskog nasilja Ohrabrujući rezultati i manje ohrabrujući Evaluacija poređenja i meta-analize Pouke iz evaluacija Preporuke za izvođenje uspešnih programa Zaključci Reference Autorski indeks Indeks pojmova

9 Uvodna razmatranja Jed na vest je, sre di nom go di ne, us pe la da za iz ve sno vre me ba ci u z a s e n a k p o s t i z b o r n e k a l k u l a c i je n a ko n r e p u bl ič kih iz bo ra i da iza zo ve buru protesta i komentara u javnosti u Srbiji. Mediji su, naime, preneli infor m a ci ju d a s u t r i n a e st o go d i š nju u čenicu osnovne škole u jednom gradu u unu tra šnjo sti Sr bi je bru tal no, pu nih pet sa ti, zlo sta vlja le če ti ri škol ske dru ga ri ce: dve iz še stog, jed na iz sed mog i jed na iz osmog raz re da. One su devojči cu od ve le u stan jed ne od na sil ni ca, gde su je tu kle, a po tom i sek sua l no m a l t r e t i r a le. D r u ga r i c u z lo st a vlja ne de voj či ce, ko ju su pod pret njom ta ko đe odvele u stan, naterale su da iživljavanje snima kamerom mobilnog te le fo na. Sni mak u tra ja nju od 4 mi nu ta pro sle di le su dru gim uče ni ci ma, da bi se on ka sni je na šao na In ter ne tu. Ka ko su pre ne li me di ji: Sn i ma k po č i nje u mo men t u k a d a ne sre ć na de voj č i c a, sit n i je g r a đe, ob u če na se di na kre ve tu u so bi, dok joj tri na sil ni ce ko je se vi de na snim ku uz psov ke na re đu ju da se ski ne. Sle de bru tal ne sce ne ver balnog i fizičkog zlostavljanja uz tihe molbe žrtve da prestanu. Devojčica u šoku, paralisano radi sve što joj naređuju. U jednom trenutku stavlja ru ke na li ce i zbog to ga do bi ja se ri ju uda ra ca po gla vi. Dru gi snimak je još brutalniji. Zlostavljano dete plačnim glasom moli školske d r u ga r i ce d a pre st a nu. I z g u blje n i m po g le dom, pot pu no pa r a l i s a na, de voj či ca po no vo do bi ja ša mar i na sta vlja da ra di sve šta joj se na ređuje. To je poslednja scena zabeležena snimkom. (Blic, ). Šta je bio uzrok ovo li kom zlo sta vlja nju? Ka ko se ta da mo glo pro čitati u štam pi, iz gle da da je de voj či ci n a k r i v i ca bi la u t o me št o je ko me n t a r i s a la

10 8 Nasilje u školama iz gled jed ne od ka sni jih na sil ni ca, ko ja je, iz ner vi ra na, od lu či la da se osveti. Na si lje je pre ki nuo je dan od de ča ka ko je su na sil ni ce po zva le da do đu očekujući da će im se pri dru ži ti u na si lju. Devojči ca se vra ti la ku ći s modricama, ali nije rekla roditeljima šta joj se de si lo. Vest o na si lju, kao i na pra vlje ni sni mak, već su se ra ši ri li školom. Da pro blem bu de ve ći, iz gle da da je ško la, za te če na ova kvim slu čajem i že le ći d a pro ve r i sve de t a lje, re a go va la z a k a sne lo, št o je pro t u m a če no k a o p o k u šaj z a t a šk a va nja. Slu čaj je p o k re nuo la v i nu ko me n t a r a i op t u žbi upu će nih de voj či ca m a n a si l n i ca m a, nji ho v i m ro d i t e lji m a, n a st av n i ci m a, dru štvu u ko jem ži vi mo. Tre ba lo je do sta vre me na da se smi re stra sti i da n a d le ž ne oso be ne pr i st r a sno is pi t a ju št a se de si lo, p o k u ša ju d a p o mog nu žr tvi i raz mo tre ko ja bi re ak ci ja pre ma ak te ri ma na si lja bi la naj a de kvat ni ja. O kasnijim dešavanjima i preduzetim merama javnost nije obaveštena. Ovaj slu čaj, ko jim za po či njem pri ču o škol skom na si lju, ni sam iza brao zbog toga što je ti pi čan primer na si lja u ško la ma. Upra vo su prot no, on bi se mogao smatrati atipičnim po mnogim svojim karakteristikama. Nasilje u školi obič no se ve zu je za de čake, i to u srednjoškolskom uzrastu. U navedenom primeru, međutim, akteri su devojči ce, i to iz osnov ne ško le. Na si lje se u ovom pri me ru ne de ša va u sa moj ško li, pa se mo že mo za pi ta ti tre ba li ga uopšte posmatrati kao školsko nasilje. Nasilje se obič no ve z u je za ba t i ne i vre đanja, kratkotrajne epizode koje se ređe ili češće ponavljaju, a ovde srećemo du go traj no po ni ža va nje dru ga čije vrste. Postavlja se, zatim, pitanje u kak voj po z i ci ji je de voj či ca ko ja je sn i ma la zlo st a vlja nje mo bil n i m te le fo nom? Da li je po sma tra ti kao jed nu od na sil ni ca, ili kao žr tvu ko joj je za pre ćeno ( k a ko?)? Mal t re t i r a na de voj čica se kasnije nikom nije obratila za pomoć da li je takva reakcija žrtve pre izuzetak ili je to pravilo? Upravo ta odstupanja od ono ga što sma tra mo ti pič n i m škol sk i m na si ljem po mo ći će nam da proble ma ti zu je mo sli ku ko ju o škol skom na si lju ima mo. Ne p o st o ji si st e m at sk a a n a l i z a ko l i ko se često vesti o školskom nasilju pojavljuju u medijima, i o kakvom nasilju je reč, ali se sti če uti sak da smo poslednjih godina konstantno suoče ni sa slu ča je v i m a n a si lja b r u t a l n i ji m nego ranije, u kojem uče stvu ju sve mla đa de ca. O to me mo že po sve do čiti s a mo ne ko l i ko ve st i ob ja vlje n i h u št a m pi p ro t e k le go d i ne (i z o st a vlje n i s u po da ci o ško li, me stu, a ime na uče ni ka iz me nje na). Često i sami naslovi, prikupljeni u poslednjih par godina, dovoljno govore: Ubo no žem dru ga za 220 di na ra, Uda rio se ki rom dru ga u učionici, Đaci na ča su pi što ljem ni ša ni li u pro fe so ra, Sred njo škol ka gla vu one sve - šćene devojke udarala o beton, Đaci osumnjičeni da su zapalili školu. Ko l i ko n a s ov i n a slo v i up o z o r a va ju n a r e a l nu opa s nost, a ko l i ko s u ne - p o t r eb no se n z a ci o n a l i st ič ki? Da li je škol sko na si lje za i sta u po ra stu, ili je u po ra stu pa žnja ko ja se po kla nja tom pro ble mu, a ko ja on da či ni da se na si lje lak še i sa ve ćom z a b r i nu t o š ću uočava?

11 Uvodna razmatranja 9 Školsko nasilje je si ću šan deo slo že nog dru štve nog tka nja, ali ono ima svo je po seb no sti po ko ji ma se pre po zna je. Ško la se raz li ku je od dru gih društvenih institucija, i ove razlike či ne da i na si lje ko je se u njoj ja vlja ima svoje prepoznatljive specifič no sti u od no su na dru ge slu ča je ve n a si lja. K a d a se ba v i mo š kol sk i m n a si lje m, ne mo g u će je za dr ža ti se sa mo na ovim po seb no sti ma, već se mo r a mo p o z a ba v i t i n i z om ele me n a t a ko je š kol sko na si lje de li sa dru gim dru štve nim fe no me ni ma. Da bi smo de fi ni sa li školsko n a si lje, mo r a mo de f i n i s a t i n a si lje uop št e, d a bi smo r a z m a t r a l i t e o r i je o poreklu, održavanju nasilja u školi i kako se ono menja, moramo razmotrit i ge ne r a l ne t e o r i je o n a st a n k u i r a z vo ju ag r e siv no st i, d a bi smo p ro c e n i l i va ž nost š kol sk i h fa k t o r a, mo r a mo i h si t u i r a t i u nu t a r m r e ž e d r u g i h fa k t o r a koji utiču na na si lje. Za to će i do bar deo ove knji ge da se ba vi te ma ma ko je je s u ve o m a va ž ne z a r a z u me va nje š kol skog n a si lja, a l i se t i ču op šti jih feno me n a, k a o št o s u ge ne r a l ne t e o r i je n a si lja, r a z voj ne t e o r i je ag r e siv no st i, ili uzroci delinkventnog ponašanja. U tu či osno va ca po vre đen je uče nik osmog raz re da N. N. (15). Uče ni ci su do ga đaj sni mi li ka me ra ma mo bil nih te le fo na, a sni mak je emi to van i na lokalnoj televiziji Tri de voj či ce i osam de ča ka iz OŠ NN tu kli su uče ni cu osmog raz re da i te ra li je da je de tra vu Gr u p a m alo le t n i k a n a pa l a je pre ksino ć Ve s nu M. (15), s e s t r u M i l a n a M. (14), koji je prošlog petka brutalno pretučen u dvorištu svoje osnovne škole. Devoj či cu su pre tu kle dve vr šnja ki nje od ko jih je jed na sni ma la te le fo nom i nasi lje nad nje nim bra tom De ve to go di šnjeg D. Ž, uče ni ka tre ćeg raz re da, pre kju če su za vre me ča sa f i z ič kog v a spit a nja u d vo r i š t u o s novne š ko le i s pre bi ja l a č e t i r i v r š nja k a i z r a z- reda, naočigled ostale dece, a samo nekoliko metara od učiteljice. Ne za do vo ljan za ključ nom oce nom iz he mi je, ma lo let ni uče nik Teh nič ke ško le, uda rio je na stav ni ci ne ko li ko ša ma ra. Ume sto da je za šti te, dru go vi n a si l n i k a c e o do ga đ aj b e le ž i l i k amerom. Pre četiri godine, 2005, u Srbiji je započeo veliki program prevencije školskog nasilja pod nazivom Škola bez nasilja ka sigurnom i podsticajnom ok r u ž e nju z a de c u, ko ji se r e a l i z u je z a hva lju ju ći sa rad nji UNI CEF-a sa ve ći m b ro je m vla d i n i h or ga n i z a ci ja i n a učnih institucija. U program se vremenom uključu je sve vi še osnov nih ško la (do sre di ne go di ne uklju čeno je 165 škola širom Srbije), a jedan od prvih koraka u realizaci-

12 10 Nasilje u školama ji programa jeste sprovođe nje is tra ži va nja o pri sut no sti na si lja u ško li. S a m o i s t r a ž i va nje s p r o vo d e i p o d a t ke a n a l i z i r a ju i s t r a ž i va či In sti tu ta za p si h o lo g i ju, D i ja n a Plu t i D r a g a n Po p a d ić. Is tra ži va nje, ko je je još uvek u to ku jer se i da lje no ve ško le uklju ču ju u pro gram, ve o ma je obim no i po b r o ju i s pi t a n i h u če ni ka i za po sle nih u ško la ma (do sa da ob u hva ta pre ko is pi ta ni ka) i po po da ci ma ko ji su pu tem upit ni ka pri ku plje ni. Je - dan deo pre li mi nar nih re zul ta ta, do bi je nih to kom pr vih go di na re a li za cije projekta, publikovan je u struč noj li te ra tu ri i do stu pan je jav no sti, a u t o k u je p r i p r e m a p o s e b n e m o n o g r a f i je u ko joj će bi t i d e t a lj n o p r i k a z a n i i a n a l i z i r a n i r e z u l t a t i d o b i j e n i u 16 0 i s p i t a n i h š k o l a. O v a, p r v a k n ji g a, z a m i š lj e n a j e d a p o s l u ž i k a o p o d l o g a t o j b u d u ćoj knji zi. U njoj će bi ti iz lo že ni te o rij ski kon cep ti o škol skom na si lju kao i pre gled em pi rij skih p o d a t a k a i z d r u g i h i s t r a ž i va nja ko ji bi p o slu ž i l i z a p o r e đe nje i si gur ni ju i n t e r p r e t a c i ju d o bi je n i h r e z u l t a t a, či me bi se bu du ća k nji g a r a s t e r e t i l a od tih sa dr ža ja. U ovoj knji zi bi će sa op šte ni sa mo ne ki ele men tar ni pod a c i d o bi je n i u i s t r a ž i va nju, d ok će de talj ni ji pri kaz i slo že ni ja ana li za p o d a t a k a bi t i i z lo ž e n i u p r e d s t o je ćoj m o n o g r a f i ji. 1 1 Ova knjiga je rezultat rada na programu Škola bez nasilja, koji se realizuje uz stručnu i fi nan sijsku podršku kancelarije UNICEF-a u Srbiji, kao i rada na projektu Psihološki prob le mi u kontekstu društvenih promena, br ( ), čiju realizaciju finan si ra Ministarstvo nau ke Republike Srbije.

13 Od re đe nje na si lja Ško la je dru štve na in sti tu ci ja spe ci jal no or ga ni zo va na da se što bo lje stara o razvoju i dobrobiti uče ni ka. I po red to ga, mno gim se uče n i ci m a de si da ško la bu de me sto ko jeg će se se ća ti i po to me što su u njoj bi li pred met i z r u g i va nja i v r e đanja, gde su dobijali batine i bili zastrašivani, i gde su spo zna li šta je to so ci jal na izo la ci ja, strah i po ni že nje. Sve je ovo naj če šće de o i n t e r a k ci je me đu uče ni ci ma što zna či da će, po sma tra no iz dru ge perspek ti ve, ško la bi ti me sto gde će mno gi uče ni ci bi ti ti ko ji će dru ge uče nike maltretirati. Ovakve oblike međusobnog maltretiranja pronaći će mo ne sa mo me đu de com već i u interakciji uče ni ka i od ra slih. Sve ovo nabrojano što pronalazimo u školskoj situaciji, či me će mo se ba vi ti u ovoj knji zi, a što pred sta vlja pro blem mno gih uče ni ka, nji ho vih ro di te lja, škol skog oso blja, struč nja ka ko ji se ba ve ško lom i mno gih drugih, bi će u knji zi ozna če no kao školsko nasilje ili nasilje u školi. Po jam z a h t e va i z ve s no ob ja š nje nje. Šta je to škol sko nasilje? Ma da mo že iz gle da ti da u često korišće nom i z r a z u š kol sko n a si lje m a lo šta ostaje nejasno i da eventualno treba precizirati šta se misli pod nasiljem, dok je ono škol sko sa mo po se bi ra zu mlji vo, po ka zu je se da su neka razjašnjenja ipak neophodna. Na pi ta nje šta je to škol sko n a si lje, p r v i o d go vo r bio bi d a je t o n a si lje ko je s e d e š a v a u š ko l i. O d go vo r je d o volj n o d o b a r d a p o k r i v a n aj ve ći deo ono ga što pod ra zu me va mo pod škol skim na si ljem, ali po kla pa nje ni je

14 12 Nasilje u školama pot pu no. Onaj ko bi eks pre sno dao ova kav od go vor, br zo bi uvi deo da bi tre ba lo da kon tekst pro ši ri sa škol ske zgra de na škol sko dvo ri šte, mo žda i na put od ku će do ško le i na zad, ali i da se pod škol skim na si ljem podr a z u m e v a j u i t u če i me đu sob na mal tre ti ra nja uče n i k a ko ja s e d e š a v a j u i van pro sto ra ko ji pri pa da ško li, baš kao što je to slu čaj u uvod nom pri meru. Sa mo me sto na ko me se či n n a si lja d o g a đa nije presudno važno. Kada maj ka uče n i c e 3. r a z r e d a o s n ov n e š ko le, n e z a d o volj n a z a k lj u če nim ocena ma, na sr ne na uči te lji cu u bli zi ni ško le, ili kad uče ni ci dveju ško la kao po li gon za me đu sob ni ob ra čun iza be ru pro stor iz van ško le, ipak će mo te slu ča je ve s m a t r a t i š kol s k i m n a si lje m. Ne k a d a či nje ni ca da se na si lje dogodilo u školi nije dovoljna da bismo ga smatrali školskim nasiljem: tuča de ce iz kom ši lu ka u škol skom dvo ri štu, nar ko man ko ji u škol skom dvo - ri štu špri cem ubo de jed nog od učenika koji su ga posmatrali kako uzima dro gu, ob ra čun lju bo mor nog mu ža u škol skom ho lu sa su pru gom ko ja je na stav ni ca u ško li pri me ri su nasilja o kojima saznajemo iz štam pe, ali se oni ne svrstavaju u škol sko na si lje. Iz raz na si lje u ško la ma, ko ji će ta ko đe bi t i ko r i š ćen, ima taj ne do sta tak što su ge ri še da se ra di o na si lju de fi ni sa nom pro sto rom u ko jem se od vi ja. Ni iz raz škol sko na si lje ni je ide a lan jer mo že su ge ri sa ti to da je ško la kao in sti tu ci ja je di ni su bjekt na - si lja. Pre ci zi ra nje da je škol sko na si lje ono u ko jem uče stvu ju uče ni ci i/ili za po sle ni u ško li ta ko đe ni je do volj no. Sko ro sva de ca uz ra sta od 7 do 14 go di na (do brim de lom i oni do 18 go di na) je su uče ni ci, ali ne će mo sva ko n a si lje u ko je m s e p o ja vlj u j u d e c a š kol s kog u z r a s t a n e d i s k r i m i n a t iv n o n a z i v a t i š kol s k i m n a si lje m. 2 Po treb no je da se ono sme sti u škol ski kontekst. Uče s n i c i ( bi lo d a s u n a si l n i c i i l i ž r t ve) u t oj i n t e r a k c i ji p o ja vlj u j u se kao no si o ci ulo ga do de lje nih im unu tar škol ske struk tu re, tj. za raz u- m e v a nje n a si l n e i n t e r a k c i je bit n o je t o š t o s u a k t e r i u če ni ci, na stav ni ci, r o d i t e lji đa k a. Ta k v a u lo g a p o s t a je n aj d o m i n a nt n i ja d o k s e a k t e r i n a l a z e u pro sto ru ško le, ali se ne ve zu je sa mo za škol ski pro stor, in ter ak ci ja iz tih ulo ga mo že se pro du ži ti i van ško le. Tre ba još is ta ći da su škol sko na si lje i na si lje mla dih dve raz li či te tem e. Po s t o ji o p a s n o s t d a s e o ov i m t e m a m a n e d i s k r i m i n a t iv n o go vo r i, i l i da se spe ci fič n o s t š kol s kog n a s i lja ( b a r e m k a d a m i sl i m o n a n a s i lje m e đu uče n i c i m a) v i d i je d i n o u pro sto ru gde se na si lje mla dih od vi ja. Mnogo š t a p o m a ž e t a k vo m m e š a nj u. U p r a k t ič no svim ve ćim is tra ži va nji ma n a s i lja m l a d i h i s pi t a n i c i je s u bi l i u če ni ci, a an ke ti ra nje je spro vo đe no u 2 Neoprezno izjednačavanje nasilja učenika sa školskim nasiljem lako stvara zabunu. Tako je javnost u SAD bila alarmirana dramatičnim nalazom istraživanja rizičnog ponašanja mladih iz godine da 20% učenika nosi oružje sa sobom. Ispostavilo se da je podatak pogrešno interpretiran: 20% učenika, anketiranih u školama, zaista je izjavilo da nosi oružje, ali ne u školi već van nje (Furlong i Morrison, 2000).

15 O d re đ e nj e n a s i lj a 13 ško la ma, ali sa mo za to što je ško la bi la naj zgod ni je me sto na ko jem se u isto vre me mo gu na ći m l a d i ko ji bi bi l i s u bje k t i u i s t r a ž i v a nj u. Škol s ko na si lje je ste na si lje mla dih i pre ma mla di ma, ali ško la ni je sa mo po zorni ca, već m n o go v a ž n i je o r g a n i z a c i o n i ko n t e k s t ko ji o d r e đuje pravil a ko ja n a t oj p o z o r n i c i vl a d a j u, ko ji d o d e lj u je u lo g e d e c i i o d r a sl i m a, i uob li čava sasvim specifič n u i n t e r a k c i j u i z m e đu njih. Ško la se po ja vlju je kao eko lo ški mi kro-si stem ko ji, s jed ne stra ne, de lu je kao ka ta li za tor na s i le ko je s u o d go vo r n e z a n a s i l n u ko m u n i k a c i j u ko ja p o s t o ji i v a n nje, a s dru ge stra ne kre i ra no ve ulo ge i in ter ak ci je ko ji ra đaju i specifič ne o b l i ke n a s i lja. Šta je to (škol sko) nasilje? Reč n a si lje t o l i ko je o do m a će na u je zi ku da u iz ve snom smi slu na uč ni ci ko ji že le da je ko ri ste ima ju skrom nu vlast nad nje nim zna če njem ili, bo lje re ći, zna čenjima, jer je u svakodnevnom govoru reč nasilje stekla pravo da se upotrebljava na nekoliko na či n a. D e f i n i s a nje n a si lja ne z n a či uvo đenje jed nog no vog kon cep ta u na uč ni i sva ko dnev ni go vor. Mi već zna mo šta na si lje zna či, a za da tak je da, de fi ni šu ći ga, što pre ci zni je i eko no mičn i je opi š e mo onu up o t r e bu ( je d nu o d ne ko l i ko, u ovom slu čaju) koje će mo se d r ž a t i. P r i t om, ne t r a ga mo z a s a v r š e nom de f i n i ci jom ve ć za do volj no do b rom de f i n i ci jom onom ko ja će po kri ti naj va žni je slu čajeve upotrebe, a ne će bi t i s u v i š e op ši r n a. Ne p r e ci z n a de f i n i ci ja mo ž e d a u k lju či ne što što ne podrazumevamo pod nasiljem, kao što može da izostavi nešto što smat r a mo d a n a si lje je st e. Da lja p r e ci z i r a nja t a k vog o d r e đe nja zah te va ju opši r nost ne sr a z me r nu ko r i st i ko ju o d t o l i ke op ši r no st i i p r e ci z no st i i m a mo, pa bi de f i n i ci ja ko ja bi bi la m a k si m a l no p r e ci z n a ve ro vat no bi la i k r aj nje ne e ko no m ič na. De fi ni sa nje na si lja je, da kle, po ku šaj da ono što pod ra zume va mo p o d n a si lje m i z r a z i mo n a z a do vo lja va ju će ja san na čin s ci ljem da pred u pre di mo oče k i va ne ne s p o r a z u me u ko mu n i k a ci ji. Bez ob z i r a n a to što već na po četku znamo da će p o k u š aj p ot pu no p r e ci z nog o d r e đe nja p r e t r p e t i ne u s p eh, p o t r eb no je ipa k št o p r e ci z n i je ome đi ti taj ter min i ekspl i ci r a t i k a ko će biti korišćen u ovom ra du. Pod nasiljem ću p o d r a z u m e v a t i na mer no i neo prav da no na no še nje šte te dru go me. Po na ša nje ko jim se na no si šte ta ra zno vr sno je i slo že no ko l i ko u o p š t e lj u d s k a ko m u n i k a c i ja r a z n o v r s n a i slo ž e n a m o ž e bi t i, a l i ga grubo možemo razvrstati na verbalno i neverbalno, i može se sastojati u fi zičkom povređi v a nj u, n a n o š e nj u m a t e r i ja l n e š t e t e, i l i p si h o lo š ko m po vre đi va nju kao što je za stra ši va nje, sra mo će nje, so ci jal na izo la ci ja i slič n o. Ne o p r av d a n o s t s e s a s t o ji u n e le g i t i m n o s t i, n e z a sl u ž e n o s t i, p r e ko - mer no sti ili ne pri me re no sti ta kvog po stup ka.

16 14 Nasilje u školama Pre nego što ukratko prodiskutujem o ovoj definiciji, analiziraju ći ne ke ele men te ko ji se u njoj spo mi nju ili su pre ću ta ni, obra zlo ži ću za što ume sto n a si lja ne go vo r i mo o agresiji, t e r m i nu ko ji se u p si ho lo g i ji m no go če šće sre će. Agresija? Ka sni je će se vi de ti da će se termini nasilje i agresija koristiti praktič no k a o si no n i m i. P r e d lo ž e n a de f i n i ci ja n a si lja je ve o m a sl ič na broj nim od re đe nji ma agresije ko ja va r i r a ju k la sič nu de f i n i ci ju, p o ko joj je ag r e si ja po na ša nje či ji je cilj po vre đi va nje oso be pre ma ko joj je po na ša nje usmere no (Dol lard i sar., 1939: 11). Ta kve va ri ja ci je su, na pri mer, da je agresija ponašanje s namerom da se druga osoba fizič ki ili psi hič ki po vre di (Ber ko witz, 1993: 3) ili da je agre si ja bi lo ko ji ob lik po na ša nja usme ren na nanošenje štete ili povre đi va nje dru gog ži vog bi ća mo t i v i s a nog d a i z b eg ne ta kav po stu pak (Ba ron, 1977: 7). Ne ki auto ri su na šli pre ko 200 de fi ni cija agre siv nog po na ša nja (Har re i Lamb, 1993), i sko ro sve one sa dr ža le su element namere i nanošenja štete, elemente koji su ključ ni i u na šoj de fi nici ji. Za što se on da opre de lju jem za na si lje, a ne za agre si ju? Naj va žni ji raz log što će se znat no če šće koristiti termin nasilje nego agre si ja je ste, pro sto, to što je u srp skom je zi ku na si lje da le ko uobi čajeni ja reč. Van struč ne p si ho lo š ke l i t e r a t u r e, r e č agre si ja vi še se upo tre bljava za fi zič ki na pad, i to jed ne gru pe na dru gu (npr. Dr ža va A je iz vr ši la ag r e si ju n a d r ž a v u B ). O p o je d i n a č nom po stup ku se pre go vo ri kao o agre siv nom po stup ku ne go kao o agre si ji. Po go to vo se iz raz agresor ve o m a r et ko ko r i st i z a oso b e ko je s u is p o lji le ag r e si ju n a v i k l i smo d a ag r e so r i m a z o ve mo d r ž a ve ko je r a t u ju, a ne de c u ko ja je d n i d r u g i m a upu ću ju pa ko s ne ko me n t a r e. Z n at no če šće se u na šem je zi ku ko ri sti iz raz agresivnost, i to u smi slu re la tiv no traj ne cr te ličnosti, pre ne čije sklonosti da se agre siv no po na ša, sna ge agre siv nog mo ti va shva će nog kao že lja da se ne ko me na ško di, pa i kad se ta kva že lja ne ostva ri, ne go opi sa ne čijeg sti la po na ša nja. Agre siv nost se mo že utvr đi va ti od go vo ri ma na upit ni cima, gde is pi ta nik ne go vo ri o to me šta je sve ura dio, već koliko jaku potrebu (že lju) je imao da ne kom na ne se šte tu. Agre siv nost, sma tra se, mo že bi ti i potisnuta, pomerena, latentna Čak i ka da go vo ri mo o ne kom na stavn i k u k a o ve o m a ag r e siv nom, u z d r ž a će mo se da ga, ma kar u is toj re če ni ci, na zo ve mo agre so rom, a nje gov po stu pak agre si jom. Drugi razlog je što agresija i nasilje nisu u srpskom jeziku u potpunosti sinonimi, i tamo gde se razlika između njih ja vlja, ono zna če nje ko je je specifič no za ter m i n na si lje v i še je u sk la du sa te ma t i kom ovog r a d a. Ag re si ja i na si lje na i z gled opi su ju pot pu no ist i la nac sa st a vljen od k a r i k a na me r a po - stupak efekat. Ipak, postoje male ali bitne razlike. Agresija se uobičajeno

17 O d re đ e nj e n a s i lj a 15 određuje kao ponašanje s namerom da se dru gi po vre di. Kod agre si je i agresivnosti snažan je naglasak na agresivnom motivu koji stoji iza postupka i ko ji se obič no shva t a k ao t r aj na d is po z i ci ja. Ne će biti proglašen agresivnim ne ko ko svo jim po stup kom ni je imao na me ru da po vre di dru go ga (sem u smislu moguće potisnute agresivnosti). Isto tako, biće mo sprem ni da postupak koji je imao na me r u d a po v re d i, ali n i je u s peo d a pro i z ve de t a k av fekat, smatramo agresivnim postupkom. S druge strane, nije uobičajeno da na si ljem na zo ve mo po st u pa k ko ji je i mao na me r u d a na ne se šte t u, ali n i k a- kvu štetu nije proizveo (nazvali bismo ga, eventualno, planiranim ili namer a va n i m na si ljem). Na si lje bi, d a k le, mo r a la bi t i realizovana agresija. Uz to, r a z li k a je i u ste pe nu na gla ša va nja neo pr av d a no st i. U od re đenjima agresije, neo pr av d a nost na no še nja šte te se ne po m i nje ma d a se če sto pod r a z u me va, dok je za na si lje bit no da se ta kav po stu pak sma tra neo prav da nim. Dru gačije reče no, dok je kod agre si je na me ra cen tral na, a sa ma šte ta ni je uvek nužna, kod nasilja je (neopravdana) šteta centralna, a namera nije uvek nužna. Ne ko bi, na pri mer, mo gao da ka že da ško la kao dru štve na in sti tu ci ja vr ši na si lje nad de com jer de lu je pro tiv no po tre ba ma de ce, ali ne bi re kao da je škola agresivna prema deci. U daljem tekstu detaljnije će mo se ba vi ti ovim elementima, pa će se i bo lje raz u me ti u če mu je slič nost, a u čemu razlika iz me đu ovih ter mi na. U prak si, me đu t i m, ove d i st i n k ci je n i su to li ko bit ne jer se naj češće ba v i mo po na ša njem ko ji m je neo pr av d a no na ne t a šte t a i čija na me ra je i bi la da se na ne se šte ta, ne čim, da kle, što je i na si lje i agre si ja. Na no š e nje š te te? Ono što zovemo nanošenje štete treba da bude najšira oznaka za razno vr sne ne ga tiv ne efek te po na ša nja ko je dru gi tr pi. Pod ra zu me va se, mada ni je la ko da se to pre ci zno a krat ko for mu li še, da je šte ta ne što što ško di ono me ko me je na ne ta i što bi on že leo da iz beg ne. Pri zva ću i ja u po moć, kao i mnogi drugi koji su se našli u situaciji da objasne šta nije na si lje, p r i me r z u ba r a i l i h i r u r ga ko ji n a no si pa ci je n t u št e t u u v i d u b o la i l i f i z ičke ozle de, ali pa ci jent na to svo jev ljno pri sta je jer je ko rist ko joj se i je dan i dru gi na da ju, da le ko ve ća od pre tr plje ne šte te. Na n o š e nje š t e t e n i je d o volj n o d a bi s e go vo r i lo o n a si lj u, a l i je s t e n u - ž n o. Na si lje b e z n e kog v i d a n a n o š e nja š t e t e i n i je n a si lje. Po s t o ji ov d e jo š je dan kri te ri jum ko ji se uzi ma u ob zir u sva ko dnev nom go vo ru, a ko ji su struč nja c i s k lo n i d a p r e n e b r e g n u : k a d a go vo r i m o o n a si lj u, š t e t a n i je tri vi jal na, tj. su vi še ma la. Jed no je zna ti šta je na si lje, a dru go je zna ti da li je ne što na si lje ili nije. Upra vo zbog ove raz li ke po sto ji te ško ća d a s e u p si ho lo g i ji d e f i n i š e n a silje/agre si ja, što je neo bič no s ob z i r om n a t o ko l i ko s e t e r e či če sto i la ko ko ri ste u sva ko dnev nom go vo ru. Isto rij ski po sma tra no, pro blem je na stao

18 16 Nasilje u školama zah te vom da se agre si ja, kao i dru gi kon cep ti, mo ra de fi ni sa ti fi zi ka li - stič k i, p o z i v a nj e m n a či nje ni ce fi zič kog sve ta, ne ko ri ste ći poj mo ve ko ji pri pa da ju pri vat nim sve to vi ma kao što su ose ća nja, na me re i sl, ka ko bi se omo gu ći l a i n t e r s u b j e k t i v n a s a g l a s n o s t i s t r a ž i v a ča. La ič ka od re đe nja na si lja ne sa mo da su ne haj na pre ma ta kvom zah te vu već neo pa žlji vim el e m e n t i m a d a j u c e n t r a l n o m e s t o u d e f i n i c i ji n a s i lj a. I z a z ov p r e d ko j o m se na la ze na uč n i c i j e s t e u t o m e d a z a d r ž e p o j a m ko ji s e z a s n i v a n a m e n - ta li stič kim poj mo vi ma, ali da ga opi šu na na čin ko ji će men ta li stičke poj mo ve za o bi ći. Ovaj pro blem se ja vlja već kod uka zi va nja na šte tu. Najvećim de lom ova šte ta pred sta vlja raz li či te ob li ke psi hič ke pat nje ( du šev nog bo la ), ko ji su po pra vi lu te ško vi dlji vi, sem žr tvi i nje noj naj bli žoj oko li ni. Ume sto da se, kad god ne ma mo ne dvo smi sle nu po tvrdu žr tve da joj je pri či nj e n a š t e t a, u z d r ž i m o o d b i l o k a k vo g z a k lj u č ka, mi se u sva ko dnev noj ko mu ni ka ci ji osla nja mo na ne što što bi smo na - zva li la ič k o m e p i s t e m o l o g i j o m, ko ja nam omo gu ća va da u za klju či va nju ide mo da lje od opa ža nja. U okvi ru la ič ke e p i s t e m o l o g i j e, i s m e v a nj e i l i kra đa, na pri mer, na no se šte tu u nor mal nim uslo vi ma, ko ju ne sma tram o t r i v i j a l n o m, i z a t o n e m o r a m o p i t a t i o n e ko ji m a s e t a ko n e š t o d e s i l o da li zbi lja tr pe zbog uči nje nog de la da bi smo tek u slu čaju pozitivnog o d g o vo r a p o s t u p ke u v r s t i l i u n a s i lj e. Po t e n c i ja l n e n a si l n i ke m o ž e m o pi t a t i šta su uči ni li, a ne i ka kvu šte tu su pri či ni li. Ove po dat ke da li je bi lo šte te i ko li ko ve li ke, do pu ni će mo koristeći na šu la ič k u e pi st e mo lo g i ju. A ko i h ve ć pi ta mo i o šte ti, de ša va će se d a p o t e n ci ja l n i n a si l n i ci m i n i m a l i z u ju efek t e n a si lja je r ne mo r a ju d a budu svesni priči nje ne šte te, ili bar to ne će da pri zna ju. Osla nja nje na izjave potencijalnih nasilnika, u svakom sluča ju bi sma nji va lo broj situ ac ija ozna čenih kao nasilje. Iz gle da naj si gur ni je ve ro va ti u in ter pre ta ci ju žr tve, ko ja je di na ima direk tan uvid u pri či nje nu šte tu. ali i nje ni is ka zi mo gu da se na đu u koliziji sa na šom la ič kom e pi st e mo lo g i jom. Ni je l i, mo ž d a, e mo ci o n a l n a r e a k ci ja de te ta ko je dru go de te mr ko po gle da pre te ra na i ne za slu žu je da se na zove psi hičkom patnjom? Da li nedisciplinu na času uvrstiti u nasilje samo z a t o št o n a st av n i k u ne d i s ci pl i n a ne o bič no t e š ko pa d a (a t u m a či je kao da je usme re na pro tiv nje ga lič no), pla ni ra nu od de ce ko ja zna ju da ga na taj na čin maltretiraju? I obrnuto, može se desiti da dete ne prepozna ka njemu u sme r e no n a si lje n i je r a z u me lo uv r e d lji v u a lu z i ju, pa je uv r e d a p ro m a- ši la me tu, ili ni je sve sno da je žr tva ogo va ra nja. Uz to, šta ra di ti sa slu čaje vi ma gde ni ak ter ni žr tva ne vi de na no še nje šte te, ali je vi di po sma trač? Ni zu bar ni pa ci jent ni po sma trač ne bi zu bar sku in ter ven ci ju na zva li nasiljem, ali posmatrač može smatrati evidentnim nasiljem način na ko ji, recimo, trener postupa sa detetom, na čin ko ji i tre ner i de te i nje go vi ro di te lji smatraju normalnim i da je za detetovo dobro.

19 O d re đ e nj e n a s i lj a 17 Nasilje neće mo kla si fi ko va ti pre ma vr sti šte te, ali će mo vr stu i ve liči n u š t e t e u z i m a t i k a o g l av n i k r i t e r i j u m z a p r o c e n u i n t e n z i t e t a n a si lja. Ma da se pod šte tom od na si lja naj pre po mi šlja na fi zič ku po vre du, psihič ke ozle de mo gu da bu du i ve će. Ne k a d a f i z ič ka šte ta slu ži upra vo da iza zo ve psi ho lo šku ša mar tre ba da po ni zi. Namera? D a l i n a si lje t r e b a d e f i n i s a t i k a o p o n a š a nje ko ji m je na mer no na ne ta šte ta dru goj oso bi? Ni šta oči g le d n i je o d t o g a u s v a ko d n e v n o m go vo r u, gde ni ma la de ca ne će dru ga ko ji ih je pot pu no slu čaj n o o b o r io o p t u ž i t i da ih je na pao. Bi hej vi o ri sti, na pro tiv, mi sle da se ovaj po jam mo že uspešno ko ri sti ti i kad se iz nje ga od stra ni na zna ka o na me ri, pa se agre si ja de fi ni še kao re ak ci ja ko jom se na no si šte tan sti mu lus dru gom or ga ni - zmu (Buss, 1961: 3) 3 a na si lje kao po na ša nje ko je pro u zro ku je fi zič ku i psi ho lo šku šte tu (Var na va, 2000). I Ban du ra (1973) od bi ja da agre siv no po na ša nje de fi ni še pre ko na me - re da se na ne se šte ta i od re đu je ga kao po na ša nje či ji je re zul tat po vre da ili ošte ćenje imovine. Cilj Bandurinog isključi va nja n a me r e i z de f i n i ci je agre si je je, ka ko on sam da lje ob ja šnja va, u to me da ter min agre si ja obu hva ti ne sa mo agre siv ne po stup ke ko ji su pri mar no pot kre plje ni za dovolj stvom zbog po vre đi va nja dru gih već i mno go ši ru kla su agre siv nog po na ša nja gde je na no še nje pat nje ire le vant no ili u naj bo ljem slu čaju služi sekundarnoj svrsi (Bandura, 1973: 57). Agresija se u mnogo slu čajeva javlja zbog oče k i va n i h do bi t i o d nje, p o d vla či Ban du ra svoj stav, ko ji je ste is pra van ali u čije m je for mu l is a nju i z ba ci va nje n a me r e i z de f i n i ci je ag r e - si je lo še jer je re zul tat ova kvog opi sa, baš kao i onih opi sa gde se eli mi ni šu mentalistič ki ter mi ni, taj da se ključne reči (agresija, namera, cilj ) vraćaju u javni diskurs sa izmenjenim, neuobičajenim znače nji ma. Po mom mi šlje nju, iz vor te ško ća ko je stva ra ju mno ge psi ho lo ške de - f i n i ci je kon c e pa t a u nu t a r t e o r i je u čenja i bihejviorizma jeste u tome što je c e lo k up n a kon c e p t u a l i z a ci ja čovekovog ponašanja koja se konstruiše na či nom n a ko ji ove d i s ci pl i ne go vo r e o ljud skom p o n a š a nju ba z ično neade k vat n a. Z a go vor o ljud skom p o n a š a nju p o k a z u je se ko r i s n i jom a n a l i z a koja potiče iz ana li tič ke f i lo z o f i je ne go i z bi hej v i o r i st ič ke p si ho lo g i je. O pi si lj u d s k i h p o s t u p a k a ( če ka ti, uvre di ti, po hva li ti ) ne mo gu se svesti na opis spoljašnjih reakcija, pokreta tela u vremenu i prostoru, već se opi su ju svr hom, na me rom ko ja iza njih sto ji. Na si lje je ob lik ljudskog 3 U kasnijoj reformulaciji, da bi obuhvatio i postupke kojima šteta nije naneta mada je takva namera postojala, Bus (Buss, 1971: 10) definiše agresiju u smislu pokušaja da se nanese šte tan stimulus, bez obzira da li je to bilo uspešno.

20 18 Nasilje u školama p o n a ša nja, ko je je uvek na mer no po na ša nje u smi slu da se od no si na ljudske po stup ke a ne po kre te. Uče nik ko ji se sa pleo i pao i pri tom uda rio drugog uče ni ka ne ći biti smatran nasilnikom on, u stvari, nije ništa ura dio, s a pl i t a nje, pa d a nje i ud a r a nje ne bi bi l i ob l i ci p o n a ša nja. Ne volj ne r e a k ci je su is klju če ne i z de f i n i ci je ag r e si je ve ć sa mim tim što go vo ri mo o agre sivnim p o st u p c i m a i p o n a ša nju. U tom smi slu, i na si lje je rad nja ko ja je iz ve de na činjenjem neče ga, ali ta rad nja se opi su je kao na si lje za to što joj se pri pi su je na me ra da se ne ko po vre di, a ne bi lo ko ja na me ra. Po gre šno je u de fi ni sa nju agre si je na me - ru sma tra ti ire la vent nom, ali isto ta ko je po gre šno uklju či t i n a me r u s a mo u zna čenju voljne, hotimič ne re ak ci je. Na pri mer, ka da Kra us (Kra uss, 2005) tu ma či de f i n i ci ju Me đu n a ro d ne z d r av st ve ne or ga n i z a ci je p o ko joj je nasilje namerno, zapre će no i l i a k t u el no, ko r i š će nje fi zič ke si le ili mo ći pro tiv se be ili dru ge oso be, ili pro tiv gru pe ili za jed ni ce, ko je vo di, ili s velikom verovatnoćom može da dovede, do ozlede, smrti, psihološke povre de, ne raz vi je no sti ili de pri va ci je (WHO, 1999: 2), on ob ja šnaj va da na mer no zna či da je reč o volj noj rad nji a ne o to me da je na si lje sa mo ono gde p o st o ji n a me r a d a se n a ne se št e t a. 4 Št a v i š e, sva ko z a ne m a r i va nje de te ta, iz bi lo kog raz lo ga, a ko je ima lo še po sle di ce, je ste vr sta na si lja. Cilj ovakvih određe nja je da se, ne od ba cu ju ći odo ma će ni kri te ri jum na mernog, na mer na po vre da fak tič ki ipak is klju či kao nu žan uslov agre siv nog po na ša nja i da se na si lje de fi ni še is klju čivo preko nanošenja štete. Uticajni predstavnik takve orijentacije je norveški sociolog Johan Galtung (Gal tung, 1969), ko ji je u na si lje ubra jao bi lo ko je de lo va nje ili ne de lovanje koje za posledicu ima to da je aktualno somatsko ili mentalno stanje lju d i is p o d nji ho v i h p o t e n ci ja la. Ti me se ot va r a mo g uć nost da se na si ljem ozna če p o st up ci ko ji vo de k a g la do va nju, p r e d r a s u d a m a i l i ne do volj nom obra zo va nju Gal tung je ta kvo na si lje na zvao st r u k t u ral ni m n a si lje m. Cilj ovakvih određe nja, či ni mi se, ni je u to me da se iz beg nu men ta li stič ki koncep ti već naj pre da se od go vor nost za dru štve nu ne jed na ko st i ne prav de p e r so n a l i z u je, d a se k va l i f i k u je n a do volj no os u đujući na čin, i da se preduprede mogu ća op r av d a va nja a k t e r a p o z i va nje m n a ne p o st o ja nje n a me r e ili neznanje. Među tim, ter min na si lje, upo tre bljen za tu svr hu, ne sa mo što se su vi še uda lja va od uobi čajene upotrebe već gu bi upo treb nu vred nost, pošto bi se mogao primenjivati previše široko i slobodno. 4 Isto, po našem mišljenju pogrešno, gledište zastupa Žužul (1989: ), raspravljajući o tome da li je Pijažeov sedmomesečni sinčić koji je, kada ga je Pijaže rukom sprečavao da uz me privlačni objekat, tatu udario po ruci pokušavši tako da ukloni prepreku, ispoljio ag res ivnost ili ne. Osporavajući gledište da se tu ne radi o agresivnosti jer dete nije imalo na meru da povredi oca, Žužul smatra da ovo jeste primer agresivne reakcije jer je dečji po kret bio voljna radnja, bez obzira šta mu je bio cilj.

21 O d re đ e nj e n a s i lj a 19 Uvid da iza čo ve ko vog po stup ka ne mo ra sta ja ti sa mo jed na na me - ra (cilj), ima svo je re per ku si je i na od re đe nje agre si je. Ta ko, Bu šman i An der son (Bus hman i An der son, 2001a) naj pre pra ve raz li ku iz me đu prok si mal nih (ne po sred nih) i pri mar nih (ko nač nih, nad re đe nih) ci lje va, p o s t u l i r a j u d a a k t a g r e si je n e m o r a d a i m a s a m o je d a n p r i m a r n i c i lj, i d e f i n i š u čo ve ko v u a g r e si j u k a o bi lo ko je p o n a š a nje u s m e r e n o p r e m a d r u goj o s o bi i z ve d e n o s p r o k si m a l n o m (n e p o s r e d n o m) n a m e r o m d a s e pro u zro ku je po vre da (str. 274). Rad nja se de fi ni še svo jim na me ra va nim is ho dom, ali rad nja ima i svoje po sle di ce, n e p o s r e d n e i l i p o s r e d n e, k r a t ko t r aj n e i l i d u go t r aj n e, p r e d v i- d lji ve i l i n e p r e d v i d lji ve, ko je mo g u a l i u o p š t e n e mo r a ju d a bu d u n a m e r a - va n e. Mo ž e l i n a si lje bi t i p o s t u p a k ko ji je i m a o n e k u d r u g u n a m e r u, a čija je n e n e m a r a v a n a p o sle d i c a bi l a n a no š e nje š t e t e d r u go m e? Je d a n u če nik mo že o dru goj uče ni ci romske nacionalnosti u nje nom pri su stvu go vo ri ti kao o Ci gan ki ne raz mi šlja ju ći da li je to vre đa ili ne, a nju to mo že du boko vre đa ti. Učenik može imitirati svog druga da bi zasmejao drugu decu, a ne da bi po vre dio tog de ča ka. Ov de se ra di o gra nič n oj z o n i i z m e đu ono ga što na si lje sva ka ko je ste i ono ga što nije na si lje. Feš ba h (Fes hbach, 1964) re ša va ovaj pro blem ta ko što pra vi raz li ku iz me đu na mer ne i ne namer ne agre si je, pri če mu je n e n a m e r n a a g r e si ja o n a ko jom s e n a no si š t e t a k a o u z g r e d n a p o sle d i c a p o n a š a nja. Gl a s a nje z a je d nog k a n d i d a t a o š t e ćuje dru gog, ot pu šta nje s po sla iz eko nom skih raz lo ga šte ti ot pu šte nom, ali cilj ovih po stu pa ka ni je da se na ne se šte ta. Ne mi slim da je ko ri sno bi lo ko je pra vlje nje šte te gde ne ma na me re zva ti ne na mer nim na si ljem. Ko ri snije je Ka uf ma no vo (Ka uf mann, 1970: 10) uka zi va nje da po sto je slu čajevi agre siv nog po na ša nja gde po vre đi va nje d r u go g a n i je p r i m a r n i c ij a k t e r a, ali ko je i po red to ga za slu žu je da se ozna či kao agre siv no. Za to je, po Kau f m a nu, i s p r av n i je d a s e a g r e siv no p o n a š a nje d e f i n i š e k a o p o n a š a nje u kome postoji oče ki va nje da će s e d r u go m e n a n e t i š t e t a. 5 Sem po na ša nja u koje m je š t e t a n e n a m e r a va n a a l i o če ki va na po sle di ca, si voj zo ni pripada ju i slu ča je vi gde šte ta, ba rem pre ma re či m a a k t e r a, n i je bi l a o če ki va na, ali se sve jed no mo gla ili mo ra la pred vi de ti. 5 Upravo takvo tumačenje, na primer, osporavaju neke konzervativne grupe u SAD kad se protive donošenju zakona protiv siledžijstva. Oni smatraju da će takvi zakoni ugrožavati prava učenika da slobodno izražavaju svoje protivljenje homoseksualizmu (Furlong i sar., 2003). Navodno, loše strane anti-siledžijskog zakona ispoljiće se u tome što, kada neki učenici budu izražavali svoje negativne stavove prema homoseksualnosti, bez namere da ne koga povrede, a neko se ipak nađe pogođen, ti učenici mogu biti optuženi i osuđeni za siledžijstvo. Ako bi se, međutim, iz ovih razloga sprečilo sankcionisanje siledžijstva, na isti način bi se mogle osporiti zabrane ispoljavanja predrasuda i jezika mržnje uopšte. Jer, po činilac bi se uvek mogao braniti da je on, eto, samo iznosio svoj stav, da nije hteo nikoga da povredi, i da nije njegov problem ako se neko našao pogođenim.

22 20 Nasilje u školama Da r e z i m i r a m: va ž a n ele me nt n a si lja p r e d st avlja na me ra da se na ne se šte ta, a ti me se omo gu ća va r a z l i ko va nje n a si l nog p o n a š a nja o d obič nih dečjih nestašluka, nadmetanja, povremenih odmeravanja snaga i slučajnih po vre đi va nja, ali ova kav pri stup stva ra i zna čajne teškoće. Namere ni su vi dlji ve, o nji ma se mo ra s nepouzdanošću za klju či va ti. Ne ja sno je kad ćemo uopšte prihvatiti da neki postupak ima nameru, svejedno koja je. Mo ž e l i se t a k va de f i n i ci ja p r i me n i t i n a p ro u čavanje agresivnosti kod ž i vo t i nja? Na kom uzrastu uopšte možemo govoriti o nameri, pa samim tim o agresivnosti, kod be ba? Da li će iz agresivnog ponašanja biti isključe n i i m pu l siv n i p o st up ci, k a d a k a ž e mo d a je ne ko va n se b e, ne u r a čun ljiv i nekontrolisan, ne zna šta radi? Ni je to li ki pro blem slo ži ti se da li je ne ki po stu pak bio na me ran ili slu čajan, već utvr di ti (pa još po sti ći sa gla snost oko to ga!) šta je sve bi la n a m e r a n e kog n a m e r n og p o s t u p k a. Z a k lj u či va nje o tu đim, ali i o vla stitim, na me ra ma pred sta vlja slo žen pro ces, pod lo žan pri stra sno sti. Te ško - će ko je spo mi njem jesu one s ko ji ma se lju di u sva ko dnev noj ko mu ni kaci ji ne pre sta no sre ću i mo ra ju ne ka ko da se no se sa nji ma; ni is tra ži vač ne mo že da ih bu de po šte đen. Neopravdanost? Mnoga naša iskustva su neprijatna. Uče ni ku mo že bi ti sko ro ne iz dr ži - vo te ško da se di se dam ča so va u klu pi ili da uči za da tu lek ci ju, mo že mu bi t i n e p r i ja t n o k a d g a n a s t av n i k k a z n i z b og š a p u t a nja, k a d n e p o b e d i n a tak mi če nju, mo že se ras pla ka ti kad do bi je troj ku. U svim ovim pri me rima de te tr pi ne pri jat nost (ko ju su na ne ki na čin pro u zro ko va li dru gi), ali da li u svim tim slu ča je v i m a t r pi n a si lje? Re k l i bi s m o d a s e u ov i m sl u - čajevima oči g le d n o n e r a d i o n a si lj u, a l i m a l a p r o m e n a u p r i m e r i m a i naš od go vor ne bi bio ta ko si gu ran. Uče nik je do bio troj ku, ma da je sve na u čio i po ka zao od lič no zna nje. Uče n i c i m o r a j u d a s e d e s e d a m ča so va, ma da to ni je po ras po re du i ni ko ih ni je pi tao za pri sta nak. Te ško im je da me ha nič ki pam te rud na bla ga ra znih ze ma lja, če mu ne vi de ni ka kav s m i s a o. K a z n u z b og š a p u t a nja, i t o p r e t e r a n o s t r o g u, d o bio je je d i n o o n, čak ne ni onaj ko me je ša pu tao. Sad nam se već či ni da bi i ov de ter min na si lje mo gao bi ti pri me ren. I z g le d a d a s a m a n a m e r a n a no š e nja n e p r i ja t no s t i n i je uve k d o volj n a da bi smo ne ki po stu pak sma tra li agre siv nim, već da se pod ra zu me va da p o s t o ji jo š n e k i f a k t o r, ko ji s e p o n e k a d p o k a z u je i z n a čaj n i ji. Ne p r i ja t n a i s k u s t va s a s v i m s u u obi čajena u među lju d s koj i n t e r a k c i ji, p o s e b no u o noj u ko joj s va ko n a s t o ji d a p o s t ig n e o d r e đe ni cilj i spre či dru go ga ko ji bi ga u t o m e om e o. U t a k v i m si t u a c i ja m a p r i hva t a s e i m pl i c it n a no r m a d a će sva ka stra na ko ri sti ti aver ziv ne po stup ke u tu svr hu, i ne će bi t i d o volj no