MONOGRAFIJA. Živorad Kovačević

Transcription

1 MONOGRAFIJA Živorad Kovačević

2

3 MONOGRAFIJA Živorad Kovačević Beograd, 2012.

4

5 Živorad Kovačević

6

7 Žika Živorad Kovačević Sadržaj PREDGOVOR Uprkos zaboravu, Vla sti mir Ma te jić _ 7 BIOGRAFIJA ŽIVORADA KOVAČEVIĆA 11 Poglavlje I - GRADONAČELNIK _ 13 a) Večna slava manje smrači, Petar Rakić _ 13 b) Projekat i izgradnja Sava centra sećanja i uspomene, Stojan Maksimović 18 Poglavlje II - DIPLOMATA _ 23 a) Briljantni diplomat s minimalnim diplomatskim stažom, Budimir Lončar 23 b) Dužnost je bila radost, Diplomatska akademija, Božin Nikolić 26 Poglavlje III AKTIVISTA _ 35 a) Večiti mudri mladić, Maja Bobić _ 35 b) Najugledniji član Igmanske inicijative, Aleksandar Popov 37 c) Decenija prijateljstva, Zoran Pusić _ 42 Poglavlje IV LINGVISTA I PISAC 47 a) Ljubav za reči, Ivan Klajn 47

8 PRILOZI _ 53 IN MEMORIAM - iz Evrope + _ 55 a) Dovoljno dobro samo ono najbolje, Mirko Tepavac _ 55 b) Čovek bez malodušnosti, Vojin Dimitrijević _ 57 c) Sećanje na godine promena i prijateljstva, Jelica Minić 60 d) Nulla Dies Sine Linea, Borivoj Erdeljan 62 e) Umro je iskreni prijatelj Sarajeva, Tarik Karavidić i Midhat Aganović 64 f) Odlučan kao tragički junak, Aleksandar Gatalica 66 FOTO-DOKUMENTACIJA 69 IZ ŠTAMPANIH MEDIJA _ 79 AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI _ 93 a) Jugoslavija i svet, 2. novembar _ 93 b) Govor povodom 18 godina Evropskog pokreta u Srbiji 99 c) Istrajnost u kritičkom viđenju - 15 godina Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji 101 d) Revija propuštenih šansi - neobjavljeni sinopsis za TV se ri jal ŠTA BI BI LO DA JE BI LO _ 103 SADRŽAJ 6

9 Žika Živorad Kovačević PREDGOVOR Autor Upr kos zaboravupodnaslov Ove, go di ne, Evrop ski po kret u Sr bi ji na vr ša va 20 go di na po sto ja nja i sleda svo je mi si je za vid nim bo gat stvom ra zno rod nih ak tiv no sti i uspe ha ko je su ostvarili brojni članovi i poklonici ideje i svrhe postojanja i rada Pokreta. Među oni ma ko ji su us pe si ma Po kre ta da li naj ve će i naj vi še pre po zna te do pri no se iz dva ja se Ži vo rad Ko va če vić, pred sed nik ove or ga ni za ci je či ta vih dva na est godi na. Sa svim sve sni da Po kret ni ka da ne će mo ći da se odu ži de lu i do pri no su Ži vo ra da Ko va če vi ća i da on ne što ta kvo ni ka da ne bi ni oče ki vao ni ti pri hva tio, iz da je mo ovu mo no gra fi ju sa ne ko li ko na me ra, od ko jih na vo di mo sle de će: Pr va, da održimo osećanje da je delo Živorada Kovačevića sa nama, da se tom delu i na ovaj način zahvalimo i da se suprotstavimo neumitnom zabo ravu koji rađa svaki protok vremena. Živimo u uverenju da će pojava ove mo no grafije u jubilarnoj godini Pokreta biti način i znak da i Živorad Kovače vić uče stvu je u tom pod se ća nju na pro te klih 20 go di na pre ko ono ga što su o njemu zapamtili, i u monografiji zabeležili, autori priloga od kojih je ova mo no grafija sačinjena. Dru ga namera je da svakog čitaoca ove monografije i tim putem dovedemo u vezu sa životom, delima i posvećenostima Živorada Kovačevića. Posebno mla đe či ta oce kojima ono što je zapisano i ispričano u ovoj monografiji može po slu ži ti da se upo zna ju sa vre me nom u ko me je ži veo i de lo vao ovaj iz u zetan čo vek i da u tom iz uzetnom životu i delu nađu inspiracije za svoja životna opre de lje nja, istrajnosti i dostizanja visokih, moralnih vrednosti. Na ša tre ća na me ra je da se ovom mo no gra fi jom omo gu ći oni ma ko ji su dobro po zna vali, zajedno radili sa njim i veoma uvažavali Živorada Kovačevića, da is ka žu ono što mi sle o ovom čo ve ku ta ko da ga i dru gi mo gu ve ro do stojno, detaljno i sveobuhvatno upoznati. Ova namera je ostvarena monografijom o kojoj sledi nekoliko reči. Mo no gra fi ja ima osam de lo va od ko jih ov de po mi nje mo onih pet u ko ji ma su opi sa ni ključ ni aspek ti ta le na ta, kompetentnosti, delovanja i zaostavštine Ži vo rada Kovačevića. Prvi od tih delova, koji je nazvan GRADONAČELNIK, 7

10 8 či ne dva teksta: jedan je napisao šef kabineta Živorada Kovačevića, na funkci ji gradonačelnika, drugi zapis je sačinio glavni arhitekta na izgradnji Sava cen tra. U prvom tekstu je ispisana, veoma ekonomično i do mogućih granica ob uhvatno, biografija razvoja Beograda tokom osam godina obavljanja funk ci je gradonačelnika. Pored krajnje instruktivnih opisa, za sve one koji se ba ve ili će se ba vi ti po slo vi ma gradonačelnika, ovaj tekst oslikava taj period razvoja Beograda na spoju razvojnih šansi koje su dolazile iz okruženja Beograda i liderskih, administrativnih i stručnih sposobnosti Živorada Kovačevi ća da spo lja na sta le raz voj ne šan se is ko ri sti i, što je za sva ki raz voj još važni je, kre ira one razvojne prilike koje su za poželjan razvoj nedostajale. Ovaj tekst opisuje tu retku kombinaciju liderskih, političkih, administrativnih i stručnih sposobnosti koje je posedovao, razvijao i koristio, za javnu dobrobit Be ograda i njegovih žitelja, Živorad Kovačević, u vremenu koje je, suprotno mno gim te ku ćim uve re nji ma, bi lo ve oma bogato nizom političkih i drugih ri zi ka na koje je nailazio svako ko je pokušavao da ostvari veće od prosečnih jav nih re zul ta ta i doprinosa. Tekst nam otkriva atmosferu bogatu naporima i posvećenostima u savladavanju teškoća izgradnje i razvoja jednog velikog grada, jednog veoma kompleksnog poduhvata, obuhvata veoma veliki broj ak te ra te sto ga pred sta vlja kraj nje te žak iza zov ko or di na ci je, kon tro le i moti vi sa nja nji ho vog ra da. Pre po zna je se da sve to vo di jed na ru ka ko ja vi di da le ko, koja okuplja oko sebe sposobne i posvećene saradnike, primenjuje mo der ne teh ni ke rešavanja složenih problema. Pred nama je slika jednog ve oma uspešnog perioda u razvoju Beograda tokom koga na najbolji način cen tralnu ulogu ima i igra njegov tadašnji gradonačelnik. U zapisu koji je sačinio glavni arhitekta na izgradnji Sava centra nemoguće je pre po zna ti koji od ova dva graditelja gradonačelnik i glavni arhitekta - je ve ći jer su obo ji ca uisti nu, ne sa mo na ovom po du hvatu, bili veliki graditelji. Ovaj tekst otkriva čitaocu atmosferu, posvećenost graditelja, sposobnost za sa radnju na realizaciji veoma kompleksnog i stoga konfliktima podložnog po sla i, za sa da šnje teh no lo ški na pred ni je vre me, za ču đu ju ću spo sob nost da se sve oba vi na kvalitetan način, u veoma kratkom roku. Zapis iz koga se mo že uči ti ka ko se realizuju veliki graditeljski poduhvati. Dru gi deo mo no grafije, naslovljen DIPLOMATA, počinje da otkriva mnogostrukost sposobnosti i uspešnosti Živorada Kovačevića: od veoma uspešnog graditelja i gradonačelnika postaje, kako već kaže naslov jednog priloga ovog de la, bri ljant ni di plo mat. Najpre, u sasvim standardnom razumevanju suštine po zi va diplomate umešnost i odgovornost predstavljanja i zastupanja jed ne ma le ze mlje, sa već opa da ju ćim zna ča jem u međunarodnim odnosima, i to ni šta ma nje ne go u Va šing to nu, u zad njoj če tvr ti ni XX ve ka, za ko ju znamo ka kva je bi la i šta se sve u njoj do go di lo. Po tom, bri ljant na de mon stra ci ja mo ralnosti i otmenosti pri napuštanju ovog poziva na zahtev tada vladajuće, svi će mo pre ili ka sni je sa zna ti, do na zad ne po li ti ke i nekompetentnog viđenja sveta i njegove dinamike. Najzad, vraćanje diplomatiji ne kao nastavak ka ri je re već kao us pe šan pi sac radova i knjiga o suštini diplomatije i procesa kojima se ova delatnost odvija i, ono što je od najvećeg značaja, prenošenje sop stvenog i tuđeg diplomatskog znanja, iskustva, veštine i umetnosti na mla đe ge ne racije. Uistinu, malo je ljudi u bilo kojoj profesiji koji su visoko uspešni u praktikovanju svoje profesije, u izučavanju i saznavanju same PREDGOVOR

11 Žika Živorad Kovačević PREDGOVOR su šti ne te pro fe si je i sposobnosti da se sve to prenese obrazovnim procesom, na ve oma motivišući i sadržajno bogat način, onima koji se pripremaju odno sno usa vr ša vaju za svoje profesije. Treći deo monografije nazvan je AKTIVISTA. Više ili manje srećno izabran na slov, jer je Ži vo rad Ko va če vić u sve mu bio i ak ti vi sta ta ko da nam iz gleda da bi, mo žda, ade kvatniji naziv bio EVROPEJAC. Ovaj deo monografije is crp no, iako nikako dovoljno, opisuje posvećenost Živorada Kovačevića evro pe izaciji Srbije, najviše preko rada u Evropskom pokretu u Srbiji, kojim je to ponavljamo rukovodio čitavih dvanaest godina i u kome je tri godine ru kovodio radom veoma uspešnog Foruma za međunarodne odnose. Pokretu je ostala značajna zaostavština Živorada Kovačevića, koja nenametljivo usme rava njegov dalji rad i oblikuje ponašanja onih koji rade u Pokretu i za Po kret pre ko če stih pod se ća nja ta ko je ra dio Ži ka, ta ko bi to uči nio (ili re kao) Ži ka, u Ži ki no vre me itd. LIN GVI STA I PISAC je naziv četvrtog dela monografije u kome će čitalac na ći ve oma vredan tekst, napisan od strane poznatog lingviste, o uspešnom ba vlje nju lin gvi stikom, čemu je veliki deo svog vremena, sa izuzetnim rezulta ti ma, po svetio Živorad Kovačević. Iz ovog i drugih tekstova koji čine ovu mo no grafiju, nalazimo čoveka koji je bio uspešan u svemu čega se prihvatio, čo ve ka koji je napuštajući jednu preokupaciju kreirao novu, često veoma dale ku od na pu šte ne. Či ta lac ove mo no gra fi je na ći će se ohra bre nim da pre duzme ne što no vo, da se na taj na čin uklo pi u no vo vre me ko je je sa či nje no od stalnih promena i potreba da im se ljudi prilagođavaju, da pokuša da inovira naj pre se be, svo ju po sve će nost no voj stva ri na na čin na ko ji je to či nio Ži vorad Ko va če vić. Re klo bi se da je ovaj čo vek to kom ce log svog ži vo ta iz la zio pred iza zo ve, od go varao na njih novim stvaralaštvom; ne novim hobijem, već istinskim dostignućima u svakoj novoj oblasti koje se prihvatao. Ne bi se mo glo sma trati preterivanjem ako bi se u ovome prepoznala i primetna doza re ne san sne sve stranosti koju je posedovao Živorad Kovačević. Iza brani i ovde objavljeni AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI Živorada Kovačevića otkrivaju sposobnosti dalekog viđenja budućnosti procesa koji su ve oma kompleksni te stoga lako izmiču ljudskoj sposobnosti predviđanja. U ovim tekstovima čitalac će, sigurni smo, ostati zadivljen preciznošću u pred vi đa nju bu du ćih do gađaja u bivšoj Jugoslaviji i šire. To potvrđuje negde iz re če nu tvrd nju da je spo sob nost viđenja budućnosti, nekada nazivana i intu i ci ja, na gra da za ve li ki trud u uče nju i raz u me va nju sve ta u kom se ži vi. Tu spo sob nost je svo jim tekstovima potvrdio Živorad Kovačević. Na stranicama ove monografije nalaze se i tekstovi koje su napisali nekolicina jav no sti poznatih ličnosti sa kojima je Živorad Kovačević radio, drugovao i rešavao probleme. U pitanju su veoma lepa zapažanja, oslobođena svake pa tetike i preterivanja, ka čemu uvek vuče povod za njihovo pisanje. Tu nalazi mo gotovo literarne crtice o čoveku čijem životu, stremljenjima i delu je po sve će na ova monografija. Pisac ovog predgovora tome dodaje, pošto je Živo rada Kovačevića bliže upoznao u njegovom i svom kasnijem dobu, nikako toliko intimno kao što je slučaj sa svim autorima tekstova ove monografije, kratak opis jednog doživljaja u vreme kada je Kovačević bio gradonačelnik Be ograda. 9

12 Jed nog ka snog ju tra, veća limuzina je, silazeći niz tadašnji Bulevar revolucije skre nu la na le vo, ka kolovozu koji vodi u Skupštinu grada Beograda. Saobraćaj ni po li ca jac je znao da se u tim kolima nalazi gradonačelnik te je hitro za ustavio dolazeći saobraćaj sa Terazija da bi propustio limuzinu u njenom le vom skretanju. Tada je prozor otvorio Živorad Kovačević i, po mom mišljenju neo če ki vano oštro, ukorio policajca naredbom da mu se nikada više ne de si da nje ga propušta tako što druge zaustavlja. Redak i neočekivan doživljaj, ne sa mo za to, već za sva ko vre me u Sr bi ji, gde se odvaj ka da vla sti ne sta je na put. Ži vo rad Ko va če vić je uči nio naj vi še što je mo gao da ta ve li ka dis tan ca mo ći u Sr bi ji poč ne da ne sta je. Ne bi se re klo da je u to me us peo, ali je uči nio naj vi še što je mo gao da bu de ta ko. Ostajemo, nadam se svi, u uverenju da će čitalac ove monografije dočarati se bi lik i delo čoveka kome je posvećena i time izraziti svoje poštovanje za to uisti nu ve li ko i zna čaj no de lo, ime i ži vot. Vla sti mir Ma te jić Pred sed nik Evropskog pokreta u Srbiji 10 PREDGOVOR

13 Žika Živorad Kovačević BIOGRAFIJA Živorad Kovačević ( ) Ro đen je 30. ma ja go di ne u Ja go di ni. Za vr šio je Še stu mu šku gim nazi ju i diplomirao godine na Visokoj novinarsko-diplomatskoj školi u Be ogradu. Ma gi strirao je političke nauke na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji i spe ci ja li zi rao međunarodne odnose na Harvardu, SAD. Bio je dugogodišnji član SKOJ-a, a kasnije Saveza komunista. Bio je glav ni ured nik ča so pi sa Komuna ( ), direktor Republičkog za vo da za jav nu upravu ( ), podsekretar u Republičkom izvršnom veću Sr bi je ( ), ge ne ralni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Ju go sla vi je ( ). Od bio je osam go di na gradonačelnik Beograda, a potom član Saveznog iz vr šnog ve ća (SFRJ) i predsednik Komisije za odnose sa inostranstvom ( ). Bio je am ba sa dor SFRJ u Va šing to nu od do ka da je opo zvan zbog ne sla ganja sa politikom Slobodana Miloševića. Iz tog mandata, ostao je upam ćen nje gov do pri nos pre ba ci vanju zaostavštine američkog naučnika srp skog po re kla, Ni ko le Te sle, iz SAD u Be o grad. Po povratku iz SAD, dao je otkaz u Saveznom sekretarijatu (ministarstvu) za ino strane poslove i sa nekoliko prijatelja formirao konsultantsku firmu Proman, iz koje se ubrzo povukao i otišao u prevremenu penziju Bio je ak ti van član nekoliko nevladinih organizacija. Od je bio aktivan u Evrop skom po kre tu u Sr bi ji, a od do i pred sed nik or ga ni za ci je. Bio je kopredsednik Igmanske inicijative. Kovačević je bio i funkcioner Civilnog (srpsko-albanskog) dijaloga; predsednik Aso ci ja ci je mul ti etničkih gradova jugoistočne Evrope - PHILIA, koja je osno vana u junu godine u Zagrebu. Predavao je na diplomatskim akade mi ja ma u Be ogradu i Podgorici. 11

14 Bio je pred sed nik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova koji je for mi ran 6. septembra na inicijativu ministra spoljnih poslova Repu bli ke Srbije, Vuka Jeremića. Do bit nik je me đu na rod ne na grade Haas International Award godine. Autor je knji ga Urbanizacija u svetu i u Jugoslaviji, SAD i jugoslovenska kri za, Sr bi ja i svet: između arogancije i poniznosti, Međunarodno pregovaranje i Amerika i raspad Jugoslavije, kao i tri rečnika na kojima je radio 14 go di na: Srp sko-engleski rečnik idioma, izraza i izreka, Englesko-srpski frazeološki rečnik i Srpsko-engleski frazeološki rečnik. Go vo rio je en gle ski, fran cu ski i ru ski je zik. Bio je oženjen Margitom. Iza se be je osta vio kćer ku Je le nu i si na Radovana. 12 BIOGRAFIJA

15 Žika Živorad Kovačević GRADONAČELNIK I Petar Rakić Večna slava manje smrači Ži vo rad Kovačević je bio prvi predsednik Skupštine grada Beograda posle Dru gog svetskog rata koji nije imao ratnu biografiju, pa ni ratnih odlikovanja. In te lek tu alac u punom smislu te reči, magistar političkih nauka, Živorad Ko va če vić do šao je na tu funk ci ju, na ko joj je bio od do go di ne, sa me sta potpredsednika Skupštine grada. Prethodno je dugo radio u Stalnoj kon fe ren ci ji gradova i opština Jugoslavije. Bio je pri znat kao vr hun ski stručnjak za probleme razvoja velikih gradova. Go di na ma se ba vio gradskom rentom kao osnovom za finansiranje gradske in frastrukture i problemima ravnomernog razvoja gradova i komunalne privre de. Uče stvovao je na brojnim, međunarodnim, stručnim skupovima o utica ju razvoja gradova na cenu ukupne infrastrukture i funkcionisanje svih grad skih slu žbi. Iz te obla sti pri pre mio je i dok tor sku di ser ta ci ju, ali je nika da ni je bra nio, jer je sma trao da to ne bi tre ba lo da či ni dok se na la zi na jav nim funk ci ja ma. Stečena znanja iz navedenih oblasti znalački je iskoristio na novoj dužnosti, u vreme kada je Beograd zaista bio veliko gradilište. Od godine, u gradu je svake godine bilo izgrađeno između 9000 i stanova! Za da na šnje poj mo ve, to su nezamislive cifre. Da bi se svake godine izgradilo to li ko sta no va, bi lo je po treb no da u iz grad nji bu de oko sta no va! Da bi to li ko sta no va bi lo u iz grad nji, bi lo je neo p hod no da se sva ke go di ne pri premi imo vin sko-pravna, planska i tehnička dokumentacija za oko stano va! Razume se, uporedo sa stanovima, gradili su se i prateći objekti: centri me snih za jed ni ca, škole, domovi zdravlja, tržni centri, parkovske površine, par ki rališta i, podrazumeva se, odgovarajuća komunalna infrastruktura. U to vreme je otpočela priprema za gradnju ili su u celini izgrađena naselja: Ce rak vinogradi, Čukarička padina, Novi Dorćol, Sava Kovačević u Ze mu nu, Ba nji ca, Me da ković, Braće Jerković, mnogi blokovi u Novom Be ogradu itd. Imajući u vidu organizacione, stručne, tehničke i finansijske pr obleme koji neminovno prate ovakav obim stambene izgradnje, bio je to ogro man po sao, što mo že da shva ti sa mo onaj ko ji se tim po slo vi ma ba vio. 13

16 14 Ži vo rad Kovačević, kao ekspert za probleme razvoja gradova, dobro je znao ka kav ne gativan uticaj na komunalni standard i ukupni kvalitet života u gradu ima ju i veliki mehanički priraštaj i gore navedeni obim stambene izgradnje, ali je, isto ta ko, znao da je to ce na ko ju grad mo ra pla ti ti u uslo vi ma br ze in du strijalizacije zemlje, koju su, uostalom, plaćale metropole svih zemalja u razvoju. Zbog toga je nastojao da neke veće industrijske objekte izmesti iz cen tralnog jezgra grada i preseli u prigradske opštine, s ciljem da se njihovim br žim razvojem stvori zaštitni prsten oko grada koji bi smanjio mehanički pri raštaj na urbani deo Beograda. Tako je, na primer, Industrija kugličnih le ža je va preseljenja u Barajevo, a pored same fabrike izgrađeno je i naselje Gaj za potrebe radnika te fabrike. Fabrika šećera sa Čukarice preseljena je u Padinsku skelu, Industrija trikotaže Zelengora preseljena je na Umku, je dan ve ći tekstilni pogon izmešten je u Grocku itd. U toku mandata Živorada Kovačevića, pored navedene stambene izgradnje, građen je putnički železnički čvor i prolazna železnička stanica Prokop, iz građen je novi železnički most preko Save, privedeno je kraju projektovanje pr ve li ni je metroa, započela je izgradnja Kliničkog centra Medicinskog fa kul teta u Beogradu, izgrađena Ledena dvorana SC Pionir, uređena leva oba la Save, u rekordnom roku od godinu dana izgrađen je Sava centar, iz građena je pasarela pored Kongresnog centra i hotel Interkontinental i mno gi dru gi objek ti. S obzirom da tada nije bilo računara, interneta ni silne elektronike koja danas vla da i svetom i ljudima, ali i zbog značajne promene kulturne klime, Bi tef, Be mus, Fest, Oktobarski susret pisaca sveta, Oktobarski salon, Međuna rod no tak mi če nje mu zič ke omladine, Susret dece Evrope Radost Evrope, bi li su ne uporedivo značajniji i svečaniji događaji za grad nego što su to da nas. Sve te ma ni fe sta ci je, ko je su ta da ima le ve li ki ugled u sve tu, bi le su organizovane na najvišem nivou, uz učešće svetski poznatih imena pozo ri šta, mu zi ke, filma i književnosti. Žika Kovačević je bio čovek najšireg in te re so vanja, čovek kulture i umetnosti koji se predano angažovao da ovim ma ni fe stacijama Beograd što više otvori prema svetu i njegovim najvišim umetničkim vrednostima. On je, takođe, inicirao ili davao podršku uređenju po je di nih gradskih trgova izgradnjom javnih gradskih česmi, podizanju spome ni ka De spotu Stefanu Lazareviću na Kalemegdanu, vraćanju terazijske če sme na nje nu pr vo bit nu lo ka ci ju itd. Do gađaj za pamćenje u životu Živorada Kovačevića, kao predsednika Skupšti ne grada Beograda, svakako je proslava tridesetogodišnjice oslobođenja Be ograda, koja je održana 20. oktobra godine, u SC Pionir. Naime, toga dana, Živorad Kovačević je u ime grada Beograda, iz ruku predsednika re pu bli ke, primio najviše odlikovanje, orden Narodnog heroja, kojim je predsed nik SFRJ od li kovao grad Beograd za veliki doprinos Beograđana u borbi pr otiv fašizma u Drugom svetskom ratu. Ži vo rad Kovačević je bio poliglota, a engleski je govorio perfektno. Trebalo je vi deti i čuti sa kakvom lakoćom i šarmom je vodio razgovore sa istaknutim pred stavnicima javnog i kulturnog života iz inostranstva, sa gradonačelnici ma svetskih metropola ili prilikom susreta sa najvišim državnicima sveta. Sa Margaret Tačer, na primer, prema protokolu, svečana večera u Skadarliji GRADONAČELNIK

17 Žika Živorad Kovačević GRADONAČELNIK tre ba lo je da tra je do 22:30, a na njen iz ri čit zah tev, tra ja la je do po no ći. Po po vratku u London, našem gradonačelniku poslala je telegram u kome je, iz me đu ostalog, rečeno: I u ovom, za mene, najsrećnijem trenutku u životu, ka da sam po stala predsednik Vlade Njenog kraljevskog Visočanstva, sa rado šću se se ćam vre me na pr ovedenog u vašem lepom gradu... Nje gov naj bli ži sa radnik bio je Miljenko Zrelec, predsednik Izvršnog saveta Skupštine grada, koji je, pored Josifa Papića, verovatno najbolji administrator koga je Srbija imala. Svestrani znalac, pronicljiv, pedantan, sistematičan i neverovatno efikasan, a da, pri tome, te svoje osobine nije nikada ispoljavao neprimerenim odnosom prema saradnicima. Bio je sjajan operativac koga su svi izuzetno uvažavali i kod koga niko nikada nije došao nepripremljen za razgovor. Svedočim da su njih dvojica bili neponovljiv tandem kojim bi se po no si li i mno go ve ći, svet ski gra do vi ne go što je to Be o grad. Ta ko ozbilj ni, od go vor ni i struč ni lju di ne mo gu da do đu ni ot ku da, već se stva ra ju po ste penim na pre do vanjem ka sve odgovornijim funkcijama. Ži vo rad Kovačević ostao mi je u sećanju kao čovek izuzetne širine, studiozan, vredan, pažljiv, čovek finih manira i velikog autoriteta u svim sredina ma, a istovremeno pitome naravi. Zaštitu interesa Beograda smatrao je svo jim osnov nim za dat kom, a mišljenje Beograđana za njega je bio vrhovni sud kome se bezrezervno pokoravao kad god je bilo u pitanju donošenje odlu ka od vi tal nog zna ča ja za grad i njegovo efikasnije funkcionisanje. I pored toga, publicitetu nikada nije davao prednost u odnosu na realizaciju poslova kojima je bio posvećen. Za njega su samo rezultati i rokovi bili podobni za oce nji vanje, a sve ostalo smatrao je čistim marketingom i nepotrebnom ličnom pr omocijom. Imao je tri oso bi ne koje su najbitnije za svakog ozbiljnog političara ili državnog slu žbe ni ka vi šeg ranga: stručnost, odgovornost za javni interes i uvažavanje problema ljudi i mišljenja javnog mnjenja. Bio je to čovek velike tole ran ci je, ko ji je umeo da sa slu ša i uva ži sa go vor ni ka i po to me je, po mom mi šlje nju, do svog po sled njeg ča sa, bio oli če nje istinskog demokrate, kada se de mo kra ti ja, i kod onih ko ji se u nju ku nu, na ža lost, sa mo na zi re, ili je pu ka po šta pa li ca u svakodnevnim besedama onih koji bi o njoj trebalo da brinu. Kao pred sed nik Skup šti ne gra da u dva man da ta, bio je vi še ne go do sto jan na sled nik le gen dar nog Bran ka Pe ši ća, iako, po put Bran ka, ni je imao rat nu bi ografiju što mu je, ponekad, otežavalo posao. Naime, u vreme Živorada Kovačevića, u gradu i Republici, bilo je mnogo onih na čijim su grudima zvecka la mno go broj na ratna odlikovanja, koji su u ime partijskog čistunstva ima li ne ke svo je ide je i pri o ri te te, pa je Ži ka, za raz li ku od Bran ka, sa njima mo rao da se nosi na drugačiji način, ispoljavajući veliku snalažljivost i upor nost kako bi se planovi grada sprovodili na najefikasniji i najracionalniji na čin. Zbog tih starijih kadrova koje je sve brže gazila i biologija i vreme i pr oblemi grada i društva u celini, Živorad Kovačević je imao i neveselih dana, ali je zahvaljujući svojoj prirodi, svom vaspitanju i intelektualnoj nadmoći, te da ne sveo na naj ma nju me ru, ta ko da se nisu mnogo osećali u sprovođenju pla no va grada, izuzev na dinamiku izgradnje putničkog železničkog čvora i na pripremu za izgradnju prve linije beogradskog metroa. 15

18 Da nas, po sle toliko godina, to vreme mi sve više bledi. Jedino raste ponos što sam imao čast da bli zu de set go di na ra dim po red tog ča snog čo ve ka ko me i ovim tekstom pokušavam da dam samo skroman prilog podsećanju na njego ve ina če ve li ke zasluge za sveukupni razvoj našeg glavnog grada. Kada je odlazio sa dužnosti predsednika, sa setom sa kojom se verovatno ne si la zi ni sa jed ne dru ge funk ci je ta ko je bi lo i pre i po sle nje ga mom predsed ni ku, u ime kabineta predsednika Skupštine grada Beograda, poslao sam pi smo sle de će sa dr ži ne: 16 Be o grad, 29. april go di ne Dragi druže Kovačeviću, Evo nas, na kraju našeg osmogodišnjeg, odnosno desetogodišnjeg zajedničkog ra da i sa rad nje. Do zvo li te nam da, sa da na kraju, izrazimo naše veliko zadovoljstvo što smo ima li tu pri vi le gi ju da Vam budemo skromni saradnici u jednom značajnom de lu Vašeg životnog i radnog puta. Te ško da mo že mo, u ovom tre nut ku, da Vam se za hva li mo ona ko i ono li ko koliko Vaša ljudska pažnja, briga i toplina koju ste nam podarili, zaslužuju. Uve ra va mo Vas da ni ste sa mo pr o šli kr oz naš ži vot, da ni ste sa mo deo na ših uspo me na, već i vi še od to ga. Ima li smo to za do volj stvo i pri li ku da od Vas i kao čo ve ka, i kao rukovodioca koristimo i prihvatimo deo Vašeg znanja, is ku stva, me to da i sti la i sa ose ća njem da je to sa da deo nas, mi sli mo da vi še zna mo, da smo is ku sni ji i zre li ji. Ima li smo hi lja du šan si da Vas dovedemo u neprijatnu situaciju i sigurni smo, na ža lost, da smo mno ge i is ko ri sti li. Na da mo se da nas ne će te po to me pam ti ti, ne sa mo zbog to ga što se, kad ne što pr o đe, pam ti sa mo ono što je le po i pri jat no, već i zbog to ga što ni ka da ni ste sum nja li da smo se tru di li da bu de mo do stojni Vašeg poverenja. Sve do ci smo da ste za ovih osam go di na uči ni li naj vi še što ste mo gli, da su re zul ta ti Va šeg ra da, i oni vi dlji vi, i oni ma nje vi dlji vi, tra jan do pri nos ovom gradu i njegovom daljem razvoju. Do zvo li te nam i tu ne skrom nost da po ve ru je mo da smo Vam u to me po mo gli i da smo Vam upra vo mi bi li naj bli ži. Mo žda ne to li ko u po slu ko li ko po že ljama da us pete u svim Vašim nastojanjima. Na kra ju, ne ka nam bu de opro šten set ni ton ovih re či, kao što će mo i mi Vama opro stiti Vašu melanholiju zbog rastanka koji nismo teško uočavali. Naj lep še že lje na Va šem pu tu; lju bav i po što va nje osta ju i u na šim uspo mena ma, Petar Rakić GRADONAČELNIK

19 Žika Živorad Kovačević Istog da na, po slao mi je sle de će pi smo: Dragi Pero, Za hva lju jem Ti od sr ca za sve ove go di ne Tvog po šte nog, vred nog, od govor nog rada sa mnom, za Tvoje strpljenje, upornost, za toleranciju prema lju di ma koji su se meni obraćali i toleranciju prema mojoj nestrpljivosti i po ne kad ne pravdi. Mno go Te ce nim i vo lim, Tvoj Žika Kovačević Autor je nekadašnji šef kabineta gradonačelnika Živorada Kovačevića. GRADONAČELNIK 17

20 Sto jan Mak si mo vić Projekat i izgradnja Sava centra - se ća nja i uspo me ne Pr ojektovanje i izgradnja kompleksa Sava centra, umnogome se razlikovala od ta da uobi ča je ne prakse na sličnim poslovima u bivšoj Jugoslaviji, a rekao bih i u svetu. Pokušaću da objasnim tu specifičnost. Početkom marta, godine, u jednom od jutarnjih dopisa koje sam dobi jao kao di rek tor projektnog biroa Direkcije za izgradnju Beograda, našao se zah tev Skupštine Grada Beograda da Direkcija obezbedi uslove za održavanje Samita za Evropsku bezbednost i saradnju (KEBS) u Beogradu. Samit je tre ba lo da se odr ži 15. ju na go di ne. Na tom, jednom papiru, koji je u zaglavlju nosio naslov Kabinet predsednika SFRJ, pisalo je: Potrebno je obez be di ti rad konferencije svih evropskih i drugih delegacija u više sala ka pa ci te ta od 250 do 1000 me sta, uz cen tar za me di je, TV cen tar i po treb ne, pra te će slu žbe i uslu ge. Da kle, bio je to zah tev za pr o sto rom ko ji Be o grad u to vre me ni je imao. 18 Za tražio sam prijem kod gradonačelnika Živorada Kovačevića i izneo mu svo je mi šlje nje da je potrebno izgraditi poseban objekat - KONGRESNI CEN TAR. Nje go vo uz bu đe nje je bi lo oči gled no. Shva tao je da je to ogroman iza zov, ali i rizik budući da je trebalo isprojektovati i izgraditi otprilike kvadratnih metara objekta veoma komplikovanog sadržaja za godi nu da na. Bio je to naš pr vi su sret. Ne znam da li je Ko va če vić išta o me ni kao arhi tek ti znao, ali mi je do zvo lio da mu, u ne baš krat kom raz go vo ru, iz ne sem svo ja vi đe nja i ideje. Mislim da se tada rodilo uzajamno poverenje, za hvaljujući kom je nastala plodna saradnja na ovom pojektu tokom na red ne 3 godine, ali i jedno bezrezervno prijateljstvo koje je trajalo sve do nje go ve tragične smrti. U narednih nekoliko sastanaka sa Živoradom Kovačevićem, Miljenkom Zrele cem i Velizarom Maslaćem, izložio sam predlog mog angažovanja na pome nu tom projektu, koji se sastojao iz sledećeg: - da uradim program i koncepcijsko rešenje objekta i idejni projekat uređenja te re na; GRADONAČELNIK

21 Žika Živorad Kovačević GRADONAČELNIK - da mi se omogući da sam odaberem tim saradnika na daljem projektovanju; - da se in ve stitor opredeli za generalnog izvođača radova sa kojim ću sarađivati na realizaciji objekta, paralelno sa projektovanjem. Pred log je pri hva ćen i dat mi je rok od tri, če ti ri ne de lje da in ve sti to ru predstavim program i koncepcijsko rešenje. Skupština grada formirala je posebnu radnu grupu za praćenje svih aktivnosti na izradi projektne dokumentacije i re alizacije projekta. Članovi radne grupe su bili: Živorad Kovačević (predsednik), Mi ljen ko Zrelec, Velizar Maslać, Branko Gardašević i Dra gan Va sić. Pr ojekat Sava centar bio je za mene veliki izazov, a za Živorada Kovačevića i osta le iz Skup šti ne gra da ve li ki ri zik i is ku še nje, ali i ogro man uspeh. Zahtev ka bi neta Predsedništva SFRJ bio je jasan - sa datumom završetka objekta i danom početka njegovog korišćenja za potrebe pomenutog Samita, koji se ni je mo gao odlagati. Za mo lio sam Ži ku Kovačevića da budem oslobođen obaveza koje sam imao kao di rek tor projeknog biroa Direkcije za izgradnju Beograda, kako bih mogao da se u potpunosti posvetim angažovanju na projektovanju kongresnog centra. Uči njen mi je i do dat ni ustu pak - da za rad na ovom pr o jek tu ko ri stim prosto ri je jed ne od grad skih ku ća za sme štaj go sti ju u Užič koj uli ci, na De di nju. Kako su objekti kongresnog turizma tek počeli da niču po svetu (u Parizu, Hel sin ki ju, Kjotu i drugim gradovima), većeg profesionalnog iskustva nije bi lo. To je ote ža lo moj po sao već u pr o gram skoj fa zi, po seb no ima ju ći u vi du že lju in ve stitora da se izgradnjom ovog objekta omoguće i dodatne funkcije cen tra poput koncertnih predstava, pozorišnih, muzičkih i bioskopskih festivala i drugih manifestacija za koje Beograd tada nije imao mogućnosi, a koje bi cen tar uči ni le ren ta bil nim u bu duć no sti. Iz uzetno kratak rok za projektovanje, izgradnju i opremanje veoma složenog objek ta kongresnog centra, doprineo je odluci o prefabrikovanoj, odnosno mon ta žnoj gradnji objekta. To je postupak izrade različitih elemenata konstrukcije objekta, kao i delova zatvarajućih spoljnih i unutrašnjih zidova, od pred na preg nu tog betona, finalno obrađenog i spremnog za montažu na budu ćem objek tu. Iz rada ovih delova obavljana je na različitim lokalitetima, u fa brič kim ha la ma u Beogradu, Kraljevu i drugim gradovima Srbije, nezavisno od vre men skih uslo va, a njihova montaža odvijala se na gradilištu Sava cen tra. Primenom ovakog načina gradnje rešen je problem manjka vremena, po seb no u zimskim uslovima kada je rad na betonu, na otvorenom prostoru, pri ni skim tem pe raturama nemoguć. U saradnji sa inženjerom Radomirom Mihajlovićem, budućim glavnim projek tan tom konstrukcije objekta, veoma brzo sam postavio koncept, na bazi usvo je nog pr ojektnog programa, koji se nije bitno izmenio do kraja realizaci je objek ta. Koncepcijsko rešenje objekta sa prikazom idejnog urbanističkog rešenja celog bloka u Novom Beogradu završeno je u obećanom roku i podneto na uvid i odobrenje investitoru. Posle toga je održana i posebna pre zen ta ci ja pr ojekta članovima Predsedništva SFRJ. Pred lo že ni pr ojekat je prihvaćen i donesena je konačna odluka o njegovoj re alizaciji. Bilo je to polovinom meseca aprila godine. Tokom narednih 19

22 de setak dana, obavljeni su svi poslovi organizacije projektantskog tima, organizacija službi za praćenje i nadzor realizacije, imenovanje generalnog iz vo đa ča radova, priprema terena i organizacija gradilišta. Sve ovo se nije mo glo ni za mi sli ti bez ogrom ne an gažovanosti ljudi iz Skupštine grada, pre sve ga predsednika Živorada Kovačevića i njegovih najbližih saradnika: Miljen ka Zre le ca, Velizara Maslaća, Branka Gardaševića i Dragana Vasića. Od sa mog po četka, ustanovljen je Odbor za praćenje svih projektnih i građe vin skih ak tiv no sti tokom realizacije projekta. Ovaj odbor, koga su sačinjavali: Živorad Kovačević, Miljenko Zrelec, Velizar Maslać, Branko Gardašević, Dragan Vasić, Stojan Maksimović i Milutin Dovijanić, sastajao se jednom nedelj no radi razmatranja aktivnosti, realizacije projektne i građevinske operative i praćenja finansijskih izveštaja. Odbor je u svakom momentu imao ja san uvid u dinamiku realizacije poslova. Sve odluke su donošene jednoglasno i istovremeno. Nikakva kašnjenja niti odlaganja nisu bila moguća, niti je iko na njih ra ču nao. Pr ogram i koncept rešenja Od po čet ka sam imao ja snu ide ju šta že lim da ura dim. Imao sam vi zi ju budu ćeg objek ta različitih sadržaja: konferencijske i koncertne sale, radne prostorije, pres centar, restorani, uslužne i tehničke delatnosti, informacije i dru go, komponovani su unutar jedinstvenog, staklom pokrivenog volumena, koji će učesnicima velikih međunarodnih skupova omogućiti laku preglednost i dostupnost različitih sadržaja, a istovremeno i doživljaj okoline: pogled na pa no ramu starog Beograda, na Novi Beograd i međurečje Dunava i Save. Ideja grupisanja svih aktivnosti na istoj etaži, obogaćenih elementima atrak tiv nog en te ri je ra poput fontana, potoka i žubora vode, bašte zelenila, lo ze u lobiju, restorana i prodavnica omogućuje posetiocima centra optimal ne uslo ve rada, ali i jedinstveni doživljaj ambijenta. Istovremeno, tako koncipirani objekat pruža mogućnosti višestruke namene za političke i druge konferencije, samite, koncertne, bioskopske, pozorišne i druge predstave, fe stivale, prigodne izložbe i druge slične manifestacije, što ukupno obogaćuje upotrebnu vrednost objekta. 20 Pr ojektna i građevinska operativa U vremenu od kraja aprila do početka maja godine, kada je proje kat za vr šen i predat na upotrebu, na projektu je radilo oko 200 projektanata - saradnika u izradi različitih vrsta projektne dokumentacije i u različitim fa za ma pr ojekta, raspoređenih po grupama delatnosti i rukovođenih mojim sa radnicima iz projektantskog tima. Moj rad i rad grupe mojih neposrednih sa radnika odnosio se na razradu svih faza projekta, koordinaciju i usaglašavanje projekata mnogobrojnih instalacija, enterijera, izradu detalja objekta i odabiranje materijala za finalnu obradu i opremu. Sve vreme projektovanja i izgradnje objekta, ostvarena je besprekorna saradnja projektanata, investitora, generalnog izvođača radova i mnogobrojnih podizvođača i isporučilaca naj raznovrsnije opreme iz zemlje i inostranstva. GRADONAČELNIK

23 Žika Živorad Kovačević Po za vr šet ku Objek ta A (ka ko smo ta da zva li pr vi deo Cen tra), na sta vljen je rad na projektu Kongresno - koncertne sale, sa nepromenjenim scenari jem. Uradio sam idejno rešenje, a već uhodani tim saradnika preuzeo je razradu projekta paralelno sa izgradnjom. Objekat je završen i predat na upotrebu maja godine. Hotel Interkontinental, treći objekat u kompleksu Sava centar, rađen je istom metodologijom kao i prethodna dva. Pr ojektovanje i izgradnja obavljeni su za godinu dana. Glavni izvođač svih građevinskih radova bio je GP Trudbenik iz Beograda, koji je, angažovanjem i drugih građevinskih preduzeća, na gradilištu imao više hiljada radnika u pe ri o du od tri go di ne. GRADONAČELNIK Ko ri šće nje cen tra i pri zna nja Sava centar je već posle otvaranja, na prvoj konferenciji KEBS-a doživeo svo ju sjaj nu pre mi je ru. Ugled ni po setioci, predsednici država, izrazili su divlje nje pre ma objek tu ko ji im je pru žio go sto prim stvo i ide al ne uslo ve za rad. Svoje oduševljenje zabeležili su u knjizi utisaka Sava centra. Mnogi šefovi dr ža va su posećivali Sava centar prilikom svojih poseta Beogradu i nisu štede li komplimente za ovo zdanje, a posebno su isticali njegovu funkcionalnost i je din stven ugođaj i lepotu prostora u kojima su radili i boravili. U Sava centru su tokom proteklih decenija uspešno održani mnogobrojni poli tič ki, pr ofesionalni i drugi skupovi, samiti, konferencije, kao i brojni muzički, bi oskopski i pozorišni festivali uz gostovanja poznatih svetskih umetnika i iz vo đa ca. Kao i ve ći na dru gih obje ka ta u gra du, i Sa va cen tar je pr o šao kr oz ne mi le go di ne izo la ci je, em bar ga i ne ma šti ne, što je umno go me do prine lo nje go vom da na šnjem iz gle du. Ni su se mo gla na ći sred stva ni za nje go vo ele men tar no odr ža vanje. Doživeo je i naknadne intervencije i prilagođavanja uslovima ponude i potražnje: zatrpavanje potoka i izgradnja kioska - prodavnica, zasipanje jezera ispred hotela Interkontinental, prekrajanje en te ri je ra bojenjem originalno postavljenih palisander zidnih elemenata i dru go. Sve je to mo glo da se ura di sa vi še pr o jek tan ske pa žnje, uku sa i bo lje har mo ni je sa ce li nom. Lič no sam, i pored mog dugogodišnjeg odsustvovanja iz Be ograda, uvek nalazio vremena i raspoloženja da održim kontinuitet po stojanja i korišćenja kompleksa Sava centra, nudeći svoje profesionalne uslu ge. Ipak, sa ža lo šću mo ram da konstatujem da u prošlosti nisam često bi vao konsultovan. Po završetku izgradnje kompleksa Sava centar, moj život je pošao novim putevima. Na tom poslednjem projektu u Beogradu, u pro ce su pr ojektovanja i izgradnje jednog tako složenog kompleksa u izuzetno kratkom periodu, upoznao sam i zbližio se sa velikim brojem kolega, inženje ra, specijalista, stručnjaka. Saznao sam i naučio mnogo više nego tokom ukup nog pret hod nog ško lo va nja i ra da, što mi je da lo sna ge, ali i pod sta klo že lju da se opro bam i van gra ni ca na še ze mlje. Ose tio sam se do ško lo vanim u svom profesionalnom razvoju i punim energije za buduće projekte. Okol no sti su mi išle na ru ku i već sle de će go di ne sam do bio po ziv od ku vajtske vla de za uče šće na po ziv nom kon kur su za Ku wa it Con fe rence Center. U konkurenciji najeminentnijih svetskih projektnih organizacija iz SAD-a, Skandinavije i Engleske, stigao sam prvi na cilj. Predstavnici Kuvajta 21

24 su se od lu či li za moj pr o je kat, što je za me ne bi lo ve li ko pri zna nje i uspeh u međunarodnoj konkurenciji, koji je u tadašnjoj Jugoslaviji proslavljen sa ve li kim za do volj stvom. Ži vo rad Ko va če vić, ta da član vla de SFRJ, i Pe tar Kostić, jugoslovenski ambasador u Kuvajtu, bili su uvaženi gosti na svečanosti potpisivanja ugovora za ovaj projekat sa ministarstvom Javnih radova države Kuvajt. Pr oveo sam u Kuvajtu više od četiri godine radeći na tom grandioznom projek tu (po vr ši ne oko kva drat nih me ta ra obje ka ta na oko 120 hek ta ra ure đe nog te re na). Pr ojektni biro, kojim sam kao autor projekta rukovodio, a ko ji je osno van na zah tev ku vaj tske vla de, SM Arc hi cen ter Of fi ce, ura dio je kompletnu tehničku dokumentaciju za ovaj veliki kompleks. Radeći sa ovakvim in ter na ci onalnim timom u mnogo čemu sam nadogradio svoje profesionalno iskustvo. Drugo podneblje, kultura, običaji i istorijsko nasleđe, predstavljali su novi projektanski izazov. Naža lost, ve tro vi arap ske pu sti nje, rat Ira na i Ira ka, ni su mi pru ži li za dovolj stvo da taj projekat i realizujem. Država Kuvajt, osetivši se ugroženom zbog ratnih operacija u susedstvu, odložila je realizaciju ovog kompleksa na neo dređeno vreme. Moje razočaranje i razočaranje mog projektnog tima bilo je ogrom no. Ostavili smo u Kuvajtu tačno crteža našeg izvođačkog pr ojekta, koji će, na veliko naše, ali i investitorovo razočaranje, biti samo sve do čan stvo jednog velikog napora sa neostvarenim ciljem. Na kraju, ostaje mi divna uspomena na prijatelja Živorada Kovačevića sa kojim sam proveo nezaboravne tri godine rada na projektu Sava centra i vi še de ce ni ja bez re zer vnog pri ja telj stva, i ko ji mi je pru žio pri li ku da re a li zujem svo je ži votno delo. Za života, više puta izrazio je ista osećanja simpatija pre ma me ni. Tokom bezbrojnih susreta, često smo se u razgovorima vraćali pr ošlosti pominjući drage nam uspomene na vreme gradnje Sava centra i vre me na za jed nič kih na po ra i uspešnog završetka jednog izuzetnog projekta. Jed nom pri li kom me upi tao: Šta je bi lo naj bit ni je što ti je omo gu ći lo ostvarenje projekta? Odgovorio sam mu: Dragi prijatelju, tri stvari su za me ne bi le od su štin skog značaja tokom projektovanja i izgradnje: prvo, imao sam ja snu ide ju šta že lim da ura dim; dru go, imao sam od lič ne sa rad ni ke tokom pr o jek to va nja i iz grad nje; i tre će, vre me iz grad nje bi lo je to li ko krat ko, da ni ko ni je mo gao da me nja bi lo šta ni u pr o jek tu ni ti pr li kom iz grad nje, a po seb no ne zlo na mer ni ci. U jed nom sam se ipak pre va rio. Zlo na mer ni ci su, ipak, ostva ri li deo svog cilja. Me ne su oterali iz mog Beograda, neosnovanom i bestidnom optužbom, a Živorada Kovačevića smenili sa mesta jednog od najuspešnijih ambasadora Ju go sla vi je u SAD-u. 22 Autor je bio glavni arhitekta na izgradnji Sava centra. GRADONAČELNIK

25 Žika Živorad Kovačević DIPLOMATA II Bu di mir Lon čar Bri ljant ni di plo mat s mi ni mal nim diplomat skim sta žom Ži ka Ko va če vić bio je ve o ma krat ko vri je me, sve ga dvi je go di ne, u di plo matskoj slu žbi kao am ba sa dor SFRJ u Was hing to nu. U me đu na rod nim je te mama i u svi je tu bio, me đu tim, već od mla dih da na. Po sli je za vr šet ka Vi so ke no vi nar sko-diplomatske škole u Beogradu, usavršavao se na dva od desetak naj bo ljih ame rič kih i svjetskih sveučilišta, na Kalifornijskom sveučilištu u Ber kli ju i Harvardskom sveučilištu. Upoznao je najveću i najrazvijeniju zemlju svi jeta, da bi kroz prizmu američke politike prepoznao i svu složenost i povezanost svjetskih kretanja. Već se tada zaljubio u engleski jezik, kojim će se ba vi ti još du go na kon što će iza ći iz di plo ma ci je. O to me svje do če tri nje go va sjajna frazeološka riječnika kojima je zadužio brojne stručnjake i pre vo di te lje na ovim pro storima. Ni je stoga čudno da je Žika Kovačević na svim svojim, veoma odgovornim funk ci ja ma, od gradonačelnika Beograda i člana Saveznog izvršnog vijeća do pred sjed ni ka Komisije za odnose s inozemstvom i šefa diplomatske misije u SAD-u, uvijek razmišljao i postupao imajući na umu širi međunarodni kontekst i svijet u cjelini. U tom je smislu preuzimanje ambasadorske dužnosti u Washingtonu predstavljalo nastavak, ovaj put na diplomatskoj pozornici, nje go va dotadašnjeg političkog i javnog angažiranja. Do šao je na to mje sto kao pred stav nik Ju go sla vi je, ali i kao svjet ski čo vjek ši ro kog znanja, svestranog obrazovanja i otvorenih pogleda. Washingtonska je sre di na, bi lo da je ri ječ o administraciji, Stejt Dipartmentu, Kongresu ili kul tur noj eli ti to vrlo brzo prepoznala i uzvratila mu poštovanjem. Bila je to svo je vr sna ri jetkost, jer se radilo o ambasadoru jedne male (doduše, u među na rod nim od no si ma in te re sant ne) ze mlje koja je upravo ulazila u fatalna pre vi ranja. Ži ka je bio sja jan go vor nik i sugovornik, izvanredan komunikator. Bio je blaga i hu ma na oso ba, pu na du ha i šar ma. Znao je go vo ri ti, ali je isto vre me no 23

26 24 znao, što je rijetkima dano, i slušati sugovornika, ne iz puke pristojnosti nego iz istinskog interesa da ču je dru gog. Pri to me je imao iz u ze tan osje ćaj i dar za uvažavanje drukčijih argumenata i stajališta, za strpljivo nalaženje pu ta do kompromisa i zajedničkog interesa. Ostavio je iza sebe najbolji dokaz toga svog dara, kao i svog poznavanja povijesti, međunarodnih odnosa i svjetskog pravnog sustava, kao i te istraživačke strasti u knjizi Međunarodno pre go varanje iz Knjiga je jedinstvena u području znanosti o diplomaciji jer je Žika Kovačević ob uhvatio, s njemu svojstvenom akribičnošću i lucidnošću ne samo tehnolo gi ju pre go varanja, nego i povijest diplomacije, ključna razdoblja povijesti 20. stoljeća i pojavu multilateralizma kao nove i sve snažnije forme međuna rod ne po li ti ke i suradnje. Knjiga obrazuje i osposobljava mlade diplomate za je dan od naj te žih po slo va u diplomatskoj profesiji, ali istovremeno predstavlja i izvanredan putokaz svima onima koji vode međunarodne pregovore i rje ša vaju međunarodne probleme i konflikte. U svim svojim diplomatskim aktivnostima Žika Kovačević bio je nestandardni di plo mat u nestandarnim vremenima za zemlju koju je predstavljao: nije la ki rao politička kretanja u Jugoslaviji koja je detaljno poznavao. Kao što ga je ci ti rao The New York Ti mes, Jugoslavija nije bila ni čudo niti fatamorgana, ne it her a mi rac le nor a mi ra ge, nego mala zemlja duge i teške povijesti i velikih su vre me nih proturječja. Nije ublažavao ni kritičke američke ocjene toga razvo ja, uklju ču ju ći upo zo re nja o na do la ze ćoj po li tič koj i ljudskoj kataklizmi. Tadašnja jugoslavenska diplomacija i njezini vodeći ljudi bili su pred posebnim, po vi je snim, pro fe si onalnim i ljudskim ispitom. Jugoslavija je bila već po če la tonuti u tragičan konflikt, u rat koji će odnijeti stotine tisuća života i pro uzročiti stradanja milijuna ljudi. Žika Kovačević bio je svjestan velikoga ja za iz me đu ju go sla ven ske vanjske politike i unutarnjih kretanja, kao i povi je snog im pe rativa da se diplomacija maksimalno angažira u zaustavljanju po li tič ke re gre si je u ze mlji. U to me je bio je dan od ma log bro ja ju go sla venskih am ba sa do ra i diplomata koji su prepoznali znakove vremena i nastojali, objek tiv no pre no se ći u zemlju diplomatske i političke poruke iz svijeta, poticati demokratsko rješavanje problema i konflikta, vući zemlju naprijed. Di plo mat ska ka ri je ra Žike Kovačevića završila je naglo i nasilno. U jesen go di ne, pred sjed nik Pred sjed ni štva Slovenije Janez Stanovnik održao je u Washingtonu, u organizaciji ambasade, vrlo zapaženu konferenciju za štam pu u National Press Club-u. In te res no vi na ra bio je ve o ma ve lik, a Stanov nik je otvoreno, objektivno i kritički ukazao na opasnosti koje nosi Miloše vi će va politika za budućnost zemlje. Žika Kovačević, koji je bio prisutan, ni je ospo rio sta ja li šta slo ven skog predsjednika. Slobodan Milošević odmah je pokrenuo akciju za njegovo smjenjivanje. Pošto smo se premijer Ante Marković i ja tome suprotstavljali, zaobišao je Vladu i iznudio odluku Predsjedništva SFRJ o hitnom povlačenju ambasadora Kovačevića iz Washingtona. Kad sam iz Karakasa o tome razgovarao s Kovače vi ćem, re a gi rao je smi re no, na sto je ći umi ri ti i me ne. Re kao je: To je to. Ni Ti ni ja ne mo že mo ni šta na pra vi ti. Vra tit ću se. Na kon po vrat ka, oti šao je s pu no do stojanstva i, naravno, s puno gorčine u mirovinu. Do kraja je života DIPLOMATA

27 Žika Živorad Kovačević ak tiv no bio an gažiran u nevladinom, anti-ratnom sektoru i, posebno, Europskom po kre tu či ji je bio i pred sjed nik od Bio je je dan od ute me lji te lja Ig man ske inicijative za obnovu mira, povjerenja i suradnje u regiji. Ži ka Kovačević otišao je iz diplomacije kao jedna od prvih Miloševićevih poli tič kih žr ta va. Lavina koja se zakotrljala tada, a koje je bio veoma svjestan, po ko pat će slje de ćih go di na i ze mlju ko ju je pred sta vljao. I o tom je vre me nu na pi sao ose buj nu knji gu Ame ri ka i ras pad Ju go sla vi je. U njoj se, na im presiv no studiozan i originalan način, bavi odnosom između Jugoslavije i Ameri ke u to tragično doba kroz interakciju glavnih aktera jedne i druge zemlje. Ži ka je u knjizi postavio pitanja koja su ostala aktualna i do današnjeg dana: Je su li raspad Jugoslavije i krvava drama bili neizbježni? Je li međunarodna za jed ni ca, uklju ču ju ći Ame ri ku, mo gla vi še na praviti da se spriječi najbrutalni ji rat u Europi nakon II svjetskog rata? Zorno je pokazao povijesno, političko i intelektualno vrludanje glavnih svjetskih aktera nakon pada komunizma i raspada sovjetske imperije. Zaključio je, na kraju, da se raspad vjerojatno ni je mo gao izbjeći, ali da definitivno nije morao biti krvav, sa više pameti i druk či jim li de ri ma i uz veću pažnju i djelotvorniju ulogu međunarodne zajed ni ce. Nje gov za klju čak di je le mno gi nje go vi či ta te lji i po štovatelji. Ži ka Kovačević mogao je biti, da je povijest krenula u drugom smjeru, jedan od tih li de ra. To se, na ža lost, ni je do go di lo. U sva kom slu ča ju, nje go vo je mje sto u povijesti jugoslavenske diplomacije i u svijesti njegovih suvremenika i novih generacija diplomata izuzetno. On ostaje rijedak, svjetao primjer bri ljant nog di plo ma ta koji je svojim profesionalnim i ljudskim kvalitetama, otvorenošću i širinom pogleda, te moralnim integritetom dokazao da je mogu će vla stitim djelovanjem prevladati iskušenja vremena i politike koja je po ku ša la, ali ipak ni je uspje la, zlo upotrijebiti prijelome historije. Autor je predsednik Saveta predsednika Republike Hrvatske za spoljnu politiku i međunarodne odnose i nekadašnji Savezni sekretar za spoljne poslove Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. DIPLOMATA 25

28 Bоžin Nikоlić Dužnоst је bilа rаdоst Аngаžоvаnjе nа Diplоmаtskој аkаdеmiјi Мinistаrstvа spоlјnih pоslоvа Spаvао sаm i sаnjао dа је živоt rаdоst. Prоbudiо sаm sе i оtkriо dа је živоt dužnоst, dеlао sаm i pоsmаtrао: dužnоst је bilа rаdоst. (R. Таgоrе) 26 Go spo di na Ži vo rada Žiku Kovačevića sam upoznao godine, tokom njego vih pri pre ma u SSIP-u pred od la zak na du žnost am ba sa do ra SFRJ u SAD. Bli že smo se upo zna li dvadesetak godina kasnije, godine na Diplomatskoj akademiji, neposredno po mom povratku sa službovanja u Vašingtonu. Još tokom prvog razgovora, sa zadovoljstvom smo evocirali uspomene na prvi su sret, u periodu njegovih priprema za preuzimanje jedne od najodgovorni jih funk ci ja u tadašnjoj diplomatiji. Pokazalo se da je taj naš davni susret i pe riod, kojeg se Ž. Kovačević rado sećao, bila dobra osnova za uspostavljanje me đu sob ne sa radnje. Na Di plo mat skoj akademiji Ž. Kovačević je, zbog bogate političke i diplomat ske karijere, uživao ugled svojstven izuzetnim ličnostima. On je nesumnji vo, uz Vojina Dimitrijevića, Obrada Račića, Ljubišu Adamovića, Milana Ša ho vi ća, i kao što su to do ne dav no bi li Mi o drag Mi tić i De jan Jan ča, spadao u red doajena bez kojih ova i slične institucije jednostavno ne mogu da po sto je na tom pre sti žnom ni vou. Jer on, kao pred sed nik Uprav nog od bo ra Di plo mat ske akademije, odnosno sve do preuzimanja nove prestižne funkcije pred sed ni ka Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, neospor no, spa da u red zaslužnih ličnosti koje su svojim znanjem, iskustvom i ne se bič nim za la ganjem, osavremenili program i obezbedili zavidan položaj Di plo mat skoj akademiji, kakav već duži niz godina, može se slobodno reći, uži va u re gi o nal nim, ali i u svet skim okvi ri ma. Na i me, u skla du sa od lu kom Me đu na rod nog fo ru ma za di plo mat sku edu ka ci ju Di plo mat ska aka de mi ja će bi ti do ma ćin 41. sa stanka direktora diplomatskih akademija i instituta, koji će se održati u septembru godine u Beogradu. DIPLOMATA

29 Žika Živorad Kovačević Ono što bi, međutim, trebalo naglasiti jeste odnos Živorada Kovačevića prema oba ve za ma na Aka de mi ji, pre ma pre da vanjima i polaznicima, koje nipo što nije hteo da izneveri. Od namere da svoje nastavne obaveze ispuni do kra ja, ni je ga od vra ti la ni bo lest, ko ja ga je, tih pro hlad nih mar tov skih da na, skoro sasvim iscrpila. Jednom se, kažu, od iznemoglosti gotovo srušio na stepeništu, ali se odmah dostojanstveno uzdigao i nastavio ka Akademiji, gde su ga očekivali njegovi polaznici. Ali, predavanja, uprkos opakoj bolesti koja je sve više uzimala maha, nisu obustavljena. Održao je poslednje predavanje, dostavio ispitna pitanja Akademiji, i svojevoljno napustio ovaj svet u skla du sa sop stvenim poimanjem dostojanstva. DIPLOMATA Pred sed nik Upravnog odbora Diplomatske akademije Ži vo rad Kovačević je u svojstvu predsednika Upravnog odbora Diplomatske aka de mi je ak tiv no uče stvovao u kreiranju novog koncepta diplomatske eduka ci je, na ro či to u osmišljavanju Osnovnog programa diplomatske obuke. S ob zi rom na to da je u SAD ste kao za vid no obra zo va nje u obla sti me đu narod nih od no sa, kao i da je bio izvrstan poznavalac savremenih diplomatskih tokova i tendencija, na Akademiji mu je poverena funkcija koordinatora i pre da vača na predmetu Međunarodno pregovaranje. Na po ča snoj funk ci ji pred sed ni ka Upravnog odbora Diplomatske akademije bio je od do go di ne, dok je po slo ve koordinatora i predavača oba vljao od go di ne, pa sve do svo je smr ti. Savremena diplomatska obuka u našoj zemlji, a slobodno se može reći i u re gi onu, dodatno je unapređena i upotpunjena novim sadržajima i konceptima, za hvaljujući i doprinosu Živorada Kovačevića, odnosno njegovom ukupnom an gažovanju i aktivnostima na Diplomatskoj akademiji. To su rezultati pre da nog, savesnog i odgovornog odnosa prema obavezama koje je kao pred sed nik Upravnog odbora, koordinator i predavač dobrovoljno preuzeo. Na ime, njemu je kao bivšem ambasadoru u Vašingtonu, koji je magistrirao na Ber kli ju i specijalizirao međunarodne odnose na Harvardu, bilo apsolutno ja sno da se di plo mat ska pro fe si ja, za hvaljujući intenzivnom naučnom i teh no lo škom razvitku, neprestano menja i da treba da se svakodnevno prilago đa va savremenim izazovima. Za pred sed ni ka Upravnog odbora Diplomatske akademije Ž. Kovačević je jed no gla sno iza bran 15. maja godine, na konstitutivnom sastanku koji je, u prisustvu novoimenovanog i prethodnog direktora Akademije (P.Simić, B. La zo vić) i članova Odbora, otvorio savezni ministar za spoljne poslove Go ran Svilanović. Iako je funkcija predsednika Upravnog odbora u suštini bila počasna, Živorad Kovačević je preuzete obaveze, u periodu od do godine, vrlo sa ve sno i profesionalno obavljao u maniru izvanrednog organizatora, koji se istovremeno odlikuje pravovremenom i adekvatnom reakcijom. U ovom peri o du Uprav ni od bor je odr žao niz sa sta na ka, to kom ko jih je us peo da raz re ši mno ga važna pitanja iz domena nadležnosti Akademije, kao i da sistematski iz gradi pravila od kojih se većina i danas primenjuje. 27

30 28 Ko or di na tor i pre da vač pred me ta Me đu na rod no pre govaranje Svake godine, skoro deset godina zaredom, Živorad Kovačević je, u sklopu Osnov nog pro grama diplomatske obuke, na Diplomatskoj akademiji vodio kurs iz me đu na rod nog pre go varanja. Pr vo pre da vanje je održao u januaru godine. Temeljne pripreme za svako predavanje doprinele su da je već godine objavio knjigu Međuna rod no pre go varanje o kojoj će kasnije više biti rečeno. Povodom objavljivanja knjige direktor Akademije Predrag Simić uputio je zahvalnost autoru Ži vo radu Kovačeviću na doprinosu koji je dao pisanjem ove knjige i ukupnim radom na razvoju Diplomatske akademije. Ž. Kovačević je govoreći o kursu iz međunarodnog pregovaranja i kompetenci ja ma ko je se sti ču na sta vom sma trao da on ima za cilj da se slu ša o ci osposo be da razumeju proces međunarodnog pregovaranja, da se upoznaju sa naj po zna ti jim pre go vo ri ma u istoriji diplomatije i da ovladaju osnovnim metodama i tehnikama pregovaranja. On je nastavu iz ovog predmeta podelio na vi še te mat skih ce li na. Sva predavanja držao je isključivo Ž. Kovačević. Ne koliko poslednjih, koje je održao početkom godine, imao sam čast da sa po seb nom pa žnjom od slu šam. Posvećenost, kompetentnost i sigurnost kojom je izlagao su utisci koji me i sada impresioniraju. U poslednje vreme razmišljao je da, u zavisnosti od teme i raspoloživog vre me na, an gažuje i druge predavače, koje je smatrao poznavaocima pojedinih obla sti. Pred lo žio je i kon kret na ime na, ko ja bi sva ko po že leo na ovom ili slič nim pro gra mi ma, ali to, na ža lost, ni je sti gao da re a li zu je. S obzi rom na to da je smatrao korisnim, Diplomatska akademija je, u saradnji sa stranim partnerima, i uz učešće svetskih stručnjaka za pregovaranje (P. Mirc, M. Ri nard i dr.), organizovala više seminara, koji su, svojim praktičnim si mu lacija ma, bi li po sve će ni ne koj oblasti međunarodnog pregovaranja ili pre go varačkim iskustvima tokom procesa evropskih integracija pojedinih ze ma lja. Ži vo rad Kovačević je smatrao da je pregovaranje u međunarodnim odnosima uvek ima lo cen tralno mesto, kako u funkcionisanju država-nacija i odnosima me đu nji ma, ta ko i međunarodnih i globalnih sistema kolektivne bezbednosti koji su postepeno nastajali. Međunarodno pregovaranje ili, kako se u teoriji alternativno naziva, diplomatsko pregovaranje, po njemu ne obuhvata me đu na rod ne po slov ne pre go vo re iz me đu pri vatnih nacionalnih ili transnaci onalnih kompanija, ali se zato njegovi okviri šire na mnoge nedržavne čini oce, koji su često pregovarači, skupa sa predstavnicima država, bilo u multi la te ralnim pregovorima ili u rešavanju bilateralnih sporova. Pregovaranje je, ka ko je isticao na svojim predavanjima, najčešći način na koji se ostvaruje di plo mat ska ak tiv nost i predstavlja srž diplomatije. Predmet međunarodno pre go varanje, prema njegovoj kocepciji obuhvata: Pr vo, sve vi do ve i načine međunarodnog pregovaranja: preventivnu diploma ti ju, mul ti la te ralnu diplomatiju, sastajanje na vrhu (samitsku diplomatiju), mi rov ne konferencije, tajnu diplomatiju, šatl diplomatiju i alibi diplomati ju i uti caj po lar ne struk tu re i kri za na pre go varanje. DIPLOMATA

31 Žika Živorad Kovačević DIPLOMATA Dru go, sve osnov ne vr ste pregovaranja: rešavanje graničnih sporova, pregovo re o kontroli naoružanja i razoružanju, pregovore o disoluciji, sukcesiji i po nov nom uje di nje nju dr ža va, pregovore o životnoj sredini, trgovinske prego vo re, fi nan sij ske i dugovne pregovore, pregovore o evropskoj integraciji i pre go vo re sa te ro ri stima. Treće, strukturu pregovaranja, intervenciju treće strane (posredovanje), metode pregovaranja, razvijanje pregovaračkog umeća, pregovarački proces (uklju ču ju ći pretpregovaranje, unutrašnje pregovaranje, faze pregovaračkog pro ce sa i međunarodne ugovore), građenje pregovaračke strategije, jezik u di plo ma ti ji i pre go varanju i pregled dela klasika o pregovaranju. Četvrto, studije pojedinih značajnih pregovora (ca se stu di es), po seb no onih ko ji se ti ču na še ze mlje, bi lo da se ra di o pre go vo ri ma ko je je na ša di plo mati ja vo di la sa dru gim dr ža vama ili međunarodnim organizacijama (kao što su pre go vo ri o Tajnoj konvenciji između Austrougarske i Srbije iz godine, o tršćanskom pitanju, o Prevlaci i o sukcesiji SFRJ), ili o pregovorima čiji je is hod imao ve li ke re per ku si je na na šu ze mlju (kao što je Lon don ski ugo vor iz 1915.), ili pak o onima koje je inicirala i organizovala međunarodna zajednica po vo dom ju go slo ven ske krize (Dejton i Rambuje), drugi značajni međuna rod ni pre go vo ri, koji ilustruju pojedine teme kursa, kao što su pregovori o Panamskom kanalu, pregovori između Izraelaca i Palestinaca u Oslu, kinesko-ruski pregovori o granici, pregovori o smanjenju i kontroli naoružanja, pre go vo ri ko ji su do ve li do po nov nog uje di nje nja Ne mač ke i Je me na, pre govo ri o kiselim kišama i o klimatskim promenama, Urugvajska runda pregovora u GATT-u, pregovori o pridruživanju Slovenije Evropskoj uniji i pregovori o Severnoj Irskoj. Zo ran Stanojević, ambasador Republike Srbije u Meksiku, koji je na mestu direktora Akademije nasledio Predraga Simića i u periodu od do go di ne oba vljao tu du žnost, Ž. Kovačevića je doživeo kao renesansnu lič nost, sa vi še an gažmana, koji su naizgled bili udaljeni (gradonačelnik, am ba sa dor, istraživač idioma engleskog jezika, predavač na predmetu o međunarodnom pregovaranju, pisac knjiga o američkoj diplomatiji, lider Evro pskog pokreta, itd.). Stanojević je, međutim, posebno bio impresioniran nje go vom lo gi kom i njegovim uvodnim predavanjima kojima je uvek voleo da pri su stvuje, jer se, kako ističe, nikada nisu ponavljala. Sve u svemu, amba sa dor Stanojević ističe da je zahvalan sudbini koja ga je u jednom momentu po ve za la sa Kovačevićem i dala mu priliku da kontaktira sa autentičnim, ali i nedovoljno iskorišćenim, diplomatom u potencijalno najplodnijem delu nje go ve ka ri je re. Di plo mat ska aka de mi ja, kao što je poznato, svake godine angažuje preko 150 iz uzetnih predavača, iz redova istaknutih diplomata, visokih državnih funk ci onera, univerzitetskih profesora i naučnika. Ipak, Živorad Kovačević je, pre ma Aleksandru Subotiću, koordinatoru nastave na Diplomatskoj akade mi ji od go di ne, bio je dan od onih lič no sti kojima su generacije pola zni ka pri zna va le ugled pre da vač ke zve zde. A. Su bo tić, ko ji je i u svoj stvu po la zni ka Osnov nog pro grama diplomatske obuke Akademije imao priliku da se u to lično uveri, navodi da je svakom polazniku imponovalo čak i samo 29

32 30 pri su stvo na njegovim predavanjima, nezavisno od eventualnog nesaglasja sa po li tič ko-filozofskim stavovima koje je iznosio jer, Kovačevićev način ar gu men ta ci je kojim se uvažava sagovornik, odmerena analitičnost i princi pi jel nost utemeljena u višedecenijskom iskustvu, bile su školski primer diplo mat skog takta u predavačkom nastupu. Znalo se reč Ž. Kovačevića je ili reč ne po sred nog ak te ra, ili rezultat detaljnog proučavanja svih dostupnih iz vo ra. On da lje sve do či da je Ž. Ko va če vić sa po seb nom pa žnjom, bri žno i po kro vi telj ski, radio na tome da Diplomatska akademija postane oaza u kojoj će mla di lju di bi ti za šti će ni od uobi ča je nih iz li va ostrašćene dnevno-politič ke komunikacije. U skladu sa tim, sa posebnim zadovoljstvom je pozdravljao svaki bljesak nečijeg autonomnog kritičkog mišljenja. Pro fe si onalizam Ž. Kovačevića je, međutim, prema Subotiću, posebna priča. Polaznici su, za razliku od drugih kurseva, jedino na njegovom kursu, imali mo guć nost da koriste udžbenik koji je u potpunosti proizišao iz nastavnog pro grama, inicijalno namenjen upravo slušaocima Diplomatske akademije. Ne ja sno ća ni je bi lo ispitna pitanja su bila potpuno usklađena sa poglavljima ove nje go ve, i van granica Srbije, veoma poštovane knjige. A na samim is pi ti ma, kao i na predavanjima, trudio se da deluje blago i pedagoški dobro na mer no. Iako nije bio profesor po vokaciji, stekao je autoritet profesora ko ji se pam ti. Na svo jim pre da vanjima, nastojao je da slušaoci budu uključeni u raspravu o po je di nim te ma ma, kao i da organizuje praktične vežbe pregovaranja posveće ne re ša vanju graničnih sporova Srbije sa susednim zemljama. Ta ko, na pri mer, go di ne, u okvi ru svog pred me ta, uz po moć Mir jane Mi losavlje vić, ta da šnjeg po moć nika direktora Akademije, organizovao je praktičnu vežbu simulaciju pregovaranja, svestan novih metoda u diplo mat skom obrazovanju i dosledan teorijskom stavu da se veliki pregovarači ne rađaju, već da se pregovaranje uči. Spoj teorijskog i praktičnog zna nja, bio je po seban iza zov za nje ga kao pre da va ča, jer je u svo joj knji zi već na pravio naučni iskorak u ovom smeru prikazujući veliki broj studija slu ča je va iz međunarodnih odnosa. Simulacija je bila poseban izazov i za po la zni ke, budući da su se, našli u ulozi pregovarača, koji rešavaju granične spo ro ve no vo nastalih država na prostoru bivše Jugoslavije. Tokom simulaci je Ži vorad Kovačević je nastojao, na njemu svojstven način, da motiviše i podstakne konstruktivna sagledavanja i kreativna razmišljanja u rešavanju spo ro va, ukazujući istovremeno da se sporna pitanja mogu rešavati u otvo re nom du hu i do broj vo lji, ko rak po ko rak, i da ta ko uvek ima po ma ka u pre go varanju. Ne na metljivo, stilom prefinjenog intelektualca, darovitim pristupom u anali zi i kritici međunarodnih odnosa, njenih aktera, savetima oštroumnog di plo ma te i čoveka temeljnog znanja, vodio je simulaciju i polaznike kroz pre go varačke veštine, principe pregovaranja i poželjni model pregovaranja. Polaznici Diplomatske akademije su iz ove praktične vežbe izašli sa zavidnim zna njem o graničnim sporovima, budući da su prethodno morali da dodatno pro uče odgovarajuću dokumentaciju. Zahvaljujući ovim vežbama polaznici su na učili kako komisije pregovaraju, koje se protokolarne radnje sprovode, ka ko se pišu i podnose izveštaji, izvukli su pouke iz različitih pregovaračkih DIPLOMATA

33 Žika Živorad Kovačević ulo ga, sta vlja ju ći se pri tom u tu đu ko žu, ili ka ko je Ž. Ko va če vić imao običaj da do da: Put your self in the ir sho es. Ovu simulaciju g. Kovačević je iste te go di ne odr žao i po la zni ci ma na Di plo mat skoj akademiji u Podgorici. O angažovanju Živorada Kovačevića na Diplomatskoj akademiji prof. dr Ljubi ša Ada mo vić, koordinator i predavač kursa Međunarodni ekonomski odno si, uz isticanje da se sa Žikom Kovačevićem zna od godine, kada su za po če li studije, navodi da je bio odličan student, preduzimljiv i inicijativan, i da je ta kav bio tokom čitavog života. Odlikovala ga je Briljantna inteligencija, ne is crp na radna energija, plemenite ambicije, i spremnost da pomogne.... Ži votni putevi i profesionalne karijere su im bile različite, ali su međusobno stal no bi li u to ku ono ga što im se de ša va lo. Dru gi ci klus nji ho vog dru že nja i saradnje bio je tokom njihovog boravka u Ame ri ci, od no sno tokom Kovačevićeve ambasadorske funkcije u Vašingtonu i Ada mo vi će ve pro fe sor ske karijere na Državnom univerzitetu Floride. Treći ciklus njihove saradnje ostvaren je na Diplomatskoj akademiji Koča Popović gde su obojica angažovani kao koordinatori i predavači kurseva. U ovom razdoblju njihove saradnje, kako prof. Adamović dalje ističe, Žika je stoički podnosio neizlečivu bolest i ona nije mogla da slomi njegovu kreativnost i nastojanje da maksimum svog znanja i dragocenog iskustva prenese mla doj ge ne raciji srpskih diplomata. DIPLOMATA Autor knji ge Me đu na rod no pre govaranje Knjiga Živorada Kovačevića Međunarodno pregovaranje je objavljena, u sklo pu edi ci je Di plo mat ske sveske, u izdanju izdavačkog preduzeća Filip Vi šnjić i Diplomatske akademije. Iz predavanja, koja je održao na Diplomat skoj akademiji u školskoj godini, nastala je izuzetna i vredna knji ga Međunarodno pregovaranje, kao dragoceni udžbenik za diplomate, koji je proizašao iz njegove najdraže maksime Nul la di es si ne li nea (Nijedan dan bez li ni je - bez napisanog reda). Knjiga je protkana ličnim iskustvom u politici i diplomatiji, ogromnim znanjem stečenim tokom školovanja na Vi so koj novinarsko-diplomatskoj školi u Beogradu (1952), poslediplomskim studijama na Političkim naukama na Berkliju (1961), na Međunarodnim odno si ma na Har vardu (1963), kao i dugogodišnjim i istrajnim istraživanjem di plo mat ske literature i arhivske građe. Knjigu o međunarodnom ili diplomatskom pregovaranju je posvetio svojim unu ka ma Da ni ci i Katarini u nameri da koristi, ne samo mladim budućim di plo ma ta ma, da iz nje uče i pripremaju svoj diplomatsko-konzularni ispit iz ove obla sti, već i teoretičarima, analitičarima i svima onima koje pregovaranje zanima. U obradi ove veoma složene materije (P. Simić) Živorad Kovače vić je di plo mat skoj javnosti dao kapitalno delo u oblasti pregovaranja (J. Kurbalija) na kome mogu da pozavide i mnogo veće zemlje (M. Mitić). Njen po se ban kvalitet, za prof. dr I. Viskovića, ambasadora Republike Srbije u SR Ne mač koj, inače višegodišnjeg člana Saveta Diplomatske akademije, pored toga što sveobuhvatno i sistematično objašnjava materiju o kojoj se praktično svakodnevno sluša ili čita u medijima, je u spoju teorije i prakse. 31

34 U knjizi je, kako Živorad Kovačević u predgovoru ističe, učinjen pokušaj da se si stematizovano obrade op šta pi ta nja teorijske, načelne i praktične prirode, koja su vezana za proces međunarodnog, međudržavnog, diplomatskog pre go varanja i drugih oblika rešavanja sporova mirnim putem. Opisane su kar di nal ne pro me ne na me đu na rod noj sce ni ko je su uti ca le na to ko ve i priro du pre go varanja, zatim uticaj međunarodnih kriza na pregovaranje i uloga preventivne diplomatije u njihovom rešavanju. Posebno su obrađeni tzv. konferencijsko pregovaranje, odnosno multilateralna diplomatija i sve inten ziv ni ja sa mit ska di plo ma ti ja sastajanje na vrhu. Zatim su opisane najzna čaj ni je mi rov ne kon fe ren ci je. Pokazalo se da su mnogobrojni primeri konkretnih pregovora, od izuzetne koristi za polaznike Akademije, jer je u knjizi detaljno prikazano 16 studija (ca se stu di es), sa po seb nim osvr tom na pre go vo re ko ji se od no se na na šu zemlju. Knjiga Međunarodno pregovaranje, kao izvrstan savremeni udžbenik (P. Simić), do sada je doživela svoje četvrto izdanje i danas se, kao obavezna li te ratura, koristi na Diplomatskoj akademiji. 32 Osta le ak tiv no sti u ve zi sa radom Diplomatske akademije Ži vo rad Kovačević je, tokom našeg perioda saradnje, učestvovao gotovo u svim ak tiv no stima koje su se sprovodile na Akademiji. Poznato je da je skoro neizostavno prisustvovao svim skupovima koje je Akade mi ja or ganizovala. Takođe, Ž. Kovačević je u svojstvu predsednika Upravnog odbora Diplomatske akademije značajno doprineo uspehu Pr vog sastanka predstavnika diplomat skih aka de mi ja i instituta ministarstava spoljnih poslova zemalja članica Orga ni za ci je za cr no mor sku eko nom sku sa radnju, ko ji je odr žan 30. i 31. ja nu a ra go di ne u Beogradu. Sastanak je održan u okviru planiranih aktivnosti tokom predsedavanja Srbije ovom regionalnom organizacijom u periodu od no vem bra do apri la go di ne. To kom dvo dnev nog sa stan ka, ko me je Ž. Kovačević prisustvovao i učestvovao u različitim aktivnostima, usvojen je konačni nacrt Memoranduma o razumevanju i saradnji diplomatskih aka de mi ja i instituta ministarstava spoljnih poslova zemalja članica BSEC-a, koji je potpisan na 16. sastanku Saveta ministara spoljnih poslova go di ne u Be ogradu. Ži vo rad Kovačević je od samog početka razumeo i snažno podržao ideju da Di plo mat ska aka de mi ja, ula ze ći u novu fazu intenzivnog razvoja, treba da bu de pri sut ni ja na me đu na rod noj sce ni. Za hvaljujući i njegovoj podršci i dopri no su, Aka de mi ja je već četvrti put zaredom organizovala međunarodni se mi nar po sve ćen naj bo ljim mla đim di plo ma ta ma uglav nom iz na šeg re gi o- na. Seminar se održava pod radnim nazivom Ex cel len ce in Di plo macy Young Le adership Diplomatic Seminar sa ci ljem da oku pi i pod stak ne mla de di ploma te, koji su na svojim akademijama ostvarili najbolje rezultate, da svoju pro fe si onalnu karijeru učine izuzetnom. Seminar, istovremeno, doprinosi osa vre me nja vanju diplomatske obuke, a naročito međusobnom zbližavanju DIPLOMATA

35 Žika Živorad Kovačević i razumevanju u budućim odnosima i saradnji zemalja u regionu Jugoistočne Evro pe. Tokom dvodnevnog programa, ovog svojevrsnog međunarodnog sku pa mla dih di plo ma ta, po la zni ci ma su go vo ri li uvažene diplomate iz zemlje i inostranstva, među kojima i Živorad Kovačević, koji je u tom periodu bio pred sed nik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova i pred sed nik Upravnog odbora Diplomatske akademije. On je, tom prilikom go vo rio o savremenom diplomati pregovaraču ( Modern Diplomat Negotiator ), da bi nakon uvodnog izlaganja, na izuzetnom engleskom jeziku, kompetentno odgovarao na postavljena pitanja. Sećam se da su svi prisutni bi li ve oma zadovoljni ovim izlaganjem, a naročito uvaženi ambasador Milan Mi la nov, direktor Bugarskog diplomatskog instituta, koji je uz čestitke Živoradu Kovačeviću, zamolio za integralni tekst izlaganja. Ži vo rad Kovačević je, i tom prilikom, naglašavajući značaj pregovaranja, pored ostalog, istakao da je to najvažnija funkcija diplomatije i ujedno najvažni ja mi si ja i posao diplomate ( Ne go ti ation remains the most important function of di plo macy and the most im por tant task and job of a di plo mat ). DIPLOMATA * * * Ži vo rad Kovačević je, zahvaljujući predanom, rekao bih požrtvovanom i nada sve pro fe si onalnom odnosu, stekao brojne prijatelje i saradnike ne samo me đu ge ne racijama polaznika Diplomatske akademije, već i u Ministarstvu spolj nih po slo va, koji su ga visoko uvažavali i cenili. Bio je posvećen mladima i svim polaznicima u celini, koje je strpljivo i kompetentno podučavao umetno sti diplomatskog dijaloga i pregovaranja. Povodom njegove iznenadne smrti, u Knjizi žalosti i saučešća Evropskog pokreta posvećenoj Živoradu Kovačeviću, ostaće upisane reči ministra Vuka Je re mi ća: S du bo kim po što va njem za sve što je za ži vo ta uči nio i pred sta vljao, uz za hvalnost na saradnji i dragocenim savetima, Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslo va, , jer je on, prema poruci Zdravka Ponoša, pomoćnika mini stra spoljnih poslova...znao ku da Sr bi ja tre ba da ide i ka ko ta mo da stig ne. Ži vo rad Kovačević je, u svojoj izvanrednoj knjizi Lažni prijatelji u engleskom je zi ku - Zamke doslovnog prevođenja, objavio preko 1200 naših poslovica i njihovih engleskih i latinskih ekvivalenata. Preostaje mi da poverujem da mu je i misao Rabindranta Tagore, sa početka ovog teksta, bila poznata i da se nje, bar ka ko se nama na Diplomatskoj akademiji čini, do poslednjeg trenut ka pri dr ža vao, pogotovo njenog središnjeg dela. A nama, na Akademiji, je bi lo po zna to da su susreti, predavanja i razgovori sa polaznicima, za njega uvek bi li jed no no vo is ku stvo i pravo zadovoljstvo. Me đu tim, oba vi je no se tom, osta će nam jed no ja ko ube đe nje, na ko je s pravom uka zu je Alek san dar Su bo tić - da je sla njem svog po sled njeg mej la Diplo mat skoj akademiji, čime je ispunio obavezu dostavljanja ispitnih pitanja i to u da nu i ose ća nju u kom se opra štao od ži vo ta, Ž. Ko va če vić dao pri mer naj vi šeg iz raza profesionalne svesti, i poštovanja koje je gajio prema Diplomat skoj aka de mi ji, kao me stu gde se tra ga za ja kom mi šlju i gde se ne gu je po le mič ki duh. Ali, ako za trenutak zanemarimo apstraktne motive i opšta 33

36 na če la vr hun skog profesionalizma kojima se Ž. Kovačević rukovodio, ostajemo dir nu ti i zahvalni i zbog same činjenice da je uvažavao saradnike i polazni ke Aka de mi je na ni vou či ste, to ple ljud sko sti, ne že le ći čak da ni svo jom po sled njom, ta ko dramatičnom odlukom, prouzrokuje probleme zajedničkom po slu. Zbog toga, iskoristio bih ovu priliku da, u ime brojnih polaznika, saradnika na Di plo mat skoj akademiji i svoje lično, izrazim osobito poštovanje i neizmer nu za hvalnost zbog izuzetnog doprinosa Živorada Kovačevića radu Diplo mat ske akademije. Autor ru ko vodi radom Diplomatske akademije od godine. 34 DIPLOMATA

37 Žika Živorad Kovačević AKTIVISTA III Ma ja Bo bić Večiti mudri mladić Evrop ski po kret u Srbiji duguje premnogo Živoradu Kovačeviću, predsedniku koji je od osamnaest godina njegove istorije, punih dvanaest vodio organiza ci ju, a tri godine i Forum za međunarodne odnose, u čijem radu je aktivno uče stvo vao sva ke sre de u 18 ča so va. Pored gotovo vršnjaka Žike Kovačevića, EPuS okuplja mlađe generacije koje ga nisu poznavale kao ambasadora, kao gradonačelnika niti aktivnog političara. Ali, zna li smo ga kao um nog i ve li kog čo ve ka, ve li kog Evro pej ca i ka ko je on sam po ne kad go vo rio kao slo bod nog čo ve ka slo bod nog da ka že ono što mi sli i da se za la že za ono u šta ve ru je, što je is prav no. A za la gao se za bolju, mo der nu, evrop sku Sr bi ju. Sr bi ju ko ja u mi ru sa su se di ma i sve tom, ko ja pri pa da evrop skoj porodici naroda i građana. Verovao je da je takva Srbija mo gu ća i ve ro vao je da svi mi tre ba da ra di mo na nje nom ostva re nju. U to je ve ro vao i 1990-ih ka da je zbog otvo re nog za la ga nja za mir, ra zum, ljud ska prava i pravdu postao neprijatelj režima, ali stekao brojne poštovaoce i prija te lje na Bal ka nu i u sve tu. Bi lo mu je te ško da po ve ru je da je pro me nio šest dr ža va za svo ga ži vo ta a da se ni je ni ma kao iz Be o gra da, ali je to shva tao kao sme šnu i tra gič nu ilustraciju naših naravi i istorije. Go spo din Kovačević to je suštinski i bio, gospodin i čovek koji zaslužuje na še po štovanje, pažnju i divljenje. Naš pred sed nik je bio skro man i jednostavan, uvek radoznao i spreman da uči i istražuje, da prihvati nove ideje! Bio je mudar i beskrajno tolerantan. Ce nio je pre ci znost i od go vor nost, zna nje, ve šti nu, pre dan rad. Ce nio je moć ar gu me na ta i sposobnost takvog, demokratskog ubeđivanja. Kao retko ko u ovoj ze mlji, ce nio je mla dost i s uvažavanjem slušao mlade ljude, studente, sred njo školce, postdiplomce koje je podučavao. Uvažavao je njihovu strast i am bi ci ju, bor be nost i zalaganje za svoje ideje čak i kada se sa njima nije slagao. Ve ro vao je u mla de lju de. 35

38 Ži ka Ko va če vić je do kra ja pre da no i vred no ra dio na vi še po lja u me đuna rod nim od no si ma i diplomatiji je bio neprikosnoven, u evropskim integracijama izrazito dosledan, u regionalnoj saradnji i pomirenju sa susedima iskren, u podučavanju mladih energičan, u promociji temeljnih, ljudskih i de mo kratskih vrednosti beskompromisan, u istraživanjima jezika i leksikografiji radoznao i strastven. Go spo din Kovačević je nadasve bio pristojan čovek, pažljiv suprug i ponosan otac i de ka. Uži vali smo u njegovom društvu, u njegovim jezgrovitim ali nepogrešivim ana li za ma, priča ma i anegdotama. Govorio nam je šaljivo: Gledajte da nika da ne ostarite, a nama je on svojim delima, energijom, bistrinom misli i oštricom reči izgledao kao večiti, mudri mladić koga je ponekad teško pratiti. Umeo je da po gre ši, ali opet, kao ret ko ko da uvi di svo ju gre šku i da se izvi ni. Oni koji ostaju bez dragih, bliskih ljudi, saradnika i prijatelja, tuguju naravno i zbog sebe i zbog onoga čega su lišeni. U ovom slucaju, sasvim je opravdano tu go vati zbog svih neizgovorenih reči i saveta, nenapisanih knjiga i rečnika, ne istraženih tema koje je Žika Kovačević mogao da nam pruži. Tugujemo i zbog ne razumevanja na koje je ponekad nailazio i zbog poštovanja koje mu po ne kad ni je uka za no ni po sle 2000, ma da je on to, kao i sve ljud ske sla bo sti i su jete savršeno razumeo, iako ih nije posedovao. Bez Ži ke Kovačevića, ostaje ogromna praznina u Evropskom pokretu, ali i u Sr bi ji, na Bal ka nu, u Evro pi... Osta je nam i oba ve za i že lja da sa istom bor beno šću i doslednošću radimo na ostvarivanju vrednosti koje je živeo i ciljeva za koje se zalagao, na pridruživanju ujedinjenoj Evropi, na tome da se suštin ski pro me ni mo i po evropimo. Za to bih volela da završim njegovim rečima koje će nam ostati večita inspira ci ja: Za nas je ipak naj va žni je da mi uči ni mo sve da što br že pre va li mo taj put do Evro pe, da se kao ure đe na, stabilna, demokratska i ekonomski uspe šna ze mlja na metnemo Evropskoj uniji kao konstruktivan i neophodan part ner u obezbeđenju stabilnosti ovog još turbulentnog evropskog regiona, što znači i Evrope same. To putovanje tokom kojeg ćemo se sami promeniti je važnije nego sama destinacija. Drugim rečima, nećemo mi jednog dana jed ne go di ne ušetati u ujedinjenu Evropu, već moramo svakog dana svake go di ne upor no osvajati deo po deo evropskih vrednosti, standarda i kriterija, ne sa mo u zakonodavstvu i ispunjavanju međunarodnih obaveza, što se una pred pretpostavlja, već u ponašanju, u razvijanju kulture rada i sticanja statusa na osnovu rada, u poštovanju pravila u gradu, državi i Evropi, u prihvatanju prava na drugačiji stav i tolerancije kao osnove dijaloga i političke utak mi ce, u prihvatanju različitosti i poštovanju i odbrani prava svih manjina u dru štvu. Autorka je generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji. AKTIVISTA 36

39 Žika Živorad Kovačević Alek san dar Po pov Najugledniji član Igmanske inicijative Ži ku Kovačevića sam upoznao početkom godine kada sam u vreme protesta zbog izborne krađe na lokalnim izborima, kao predsednik Izvršnog od bo ra Reformske demokratske stranke Vojvodine, organizovao seriju tribina na te mu Vi đe nja postmiloševićevske ere, a jedna od tema se odnosila na vi đe nje spolj ne po li ti ke Srbije nakon Miloševića. Na tribini, koja je održana u Zrenjaninu, učestvovala su sva eminentna imena iz Evropskog pokreta: Mi li vo je Maksić, Novak Pribićević, Ivo Visković, kao i Žika Kovačević. O Žiki sam već ta da mno go znao kao ne ka da šnjem gradonačelniku Beograda i pozna tom di plo ma ti i mo ram pri zna ti da mi je im po no va lo što sam ta da imao pri li ku da ga i lič no upo znam. Ne znam zbog če ga, ali sam na ne ki na čin i ja osvo jio nje go ve sim pa ti je. Ta ko, ka da sam u je sen go di ne osno vao Cen tar za re gi onalizam, Žika je pomogao da na nekoliko skupova koje sam or ganizovao na spoljnopolitičke teme dođu najpoznatiji ljudi iz Evropskog po kreta, čime je doprineo rastu kredibiliteta tek osnovane nevladine organiza ci je i na to me sam mu bio ve o ma za hva lan. AKTIVISTA U februaru godine, Centar za regionalizam je, zajedno sa Forumom de mo kratske alternative Bosne i Hercegovine iz Sarajeva, u Banja Luci organizovao konferenciju na temu Perspektive bilateralnih odnosa SR Jugo sla vi je i Bosne i Hercegovine koja je bila preteča Igmanske inicijative. Po što su u to vre me i u SR Ju go sla vi ji i u Bo sni i Her ce go vi ni bi li na vla sti re ži mi ko ji su bi li i od go vor ni za rat, na toj kon fe ren ci ji se go vo ri lo o us postavljanju saradnje između SR Jugoslavije i BiH, ali na alternativnoj osnovi. Tu su bili prisutni mnogi poznati predstavnici opozicionih stranaka i NVO, kao i ugledni pojedinci iz obe države, među kojima i dva markantna imena: Ivan Stambolić i Boris Tadić, tada tek izabrani potpredsednik Demokatske stranke. Uvodno izlaganje o stanju i perspektivi bilatelarnih odnosa između dve dr ža ve imao je Ži ka Ko va če vić i ta da sam upo znao taj nje gov jed nostavan, svima razumljiv, ali izuzetno analitičan i slikovit način prikazivanja ne kog sta nja ili pro ble ma. Već u je sen go di ne u Za gre bu je odr ža na konferencija na temu Perspektive odnosa između SR Jugosalavije, Bosne i 37

40 Her ce go vi ne i Hrvatske i to je bio pravi početak Igmanske inicijative jer su se ne vla di ne or ganizacije iz tri zemlje dogovorile da se ova saradnja instituci onalizuje u pokret NVO, usmeren na bržu normalizaciju međusobnih odno sa i taj po kret je već na na red noj se si ji, ko ja je u mar tu go di ne održa na No vom Sadu i zvanično dobio ime Igmanska inicijativa. Osnovan je i Savet ove organizacije u koji su ušli mnogi ugledni intelektualci iz tri zemlje iz oblasti politike, ekonomije i kulture, među kojima i Žika Kovačević. To je za me ne bio po četak nezaboravnog druženja sa jednim izuzetnim čovekom ko ji je osta vio tra jan trag u mom bu du ćem ži vo tu. To je bio čo vek iz u zet ne ši ri ne, sa po seb nim ose ća jem za hu mor, a za me ne je po se ban kva li tet predsta vlja lo to što je uvek bio spre man da se na ša li i na sop stve ni ra čun. Ta ko je u jed nom ša lji vom in ter vjuu u ne delj ni ku NIN, na pi ta nje šta bi vo lio da mu se ka že na sa hra ni, la kon ski od go vo rio ži vio pa umro, a re kao je i da ima i nešto što ga impresionira u novokomponovanom stvaralaštvu navo de ći sti ho ve: ku me Ži ko oči ti se be ču, pod se ćaš me na po koj nog te ču. Na ve če ri na kon promocije njegove knjige Međunarodno pregovaranje u No vom Sa du, mo ja že na, ko ja je ro đe na Tre binj ka, ga je u ša li pi ta la za što u knjizi nema poglavlje o hercegovačkom diplomatskom pregovaranju. Na to je Ži ka, u svom sti lu, od go vo rio: Tu bi bi le do volj ne dve pra zne stra ne sa ma lo ba ru ta iz me đu. Što se tiče Igmanske inicijative, Žika je postao njen najugledniji i najagilni ji član, je dan od ret kih ko ji ni je iz o stao ni sa jed ne nje ne se si je. On je bio ono što se zove lepak jedne organizacije, neko ko svojim imenom, šarmom, pre da no šću i čestitošću drži na okupu sve one koji su idejno pripadali ovom po kre tu. To što je on bio u Ig man skoj ini ci ja ti vi je bi lo iz u zet no va žno jer je, uz dru ga poznata imena, njegovo ime organizaciji davalo izuzetan kredibliet i u vreme kada je ona tek krčila sebi puteve na regionalnoj nevladinoj, ali i političkoj sceni. Njegovo ime je otvaralo sva vrata, pa i u kabinetima pred sed ni ka dr ža va regiona, što je i doprinelo da se na sesijama Igmanske ini ci ja ti ve, sa da već jed nom go di šnje, poč nu oku plja ti še fo vi dr ža va pot pisni ca Dej tonskog sporazuma. Kada je tadašnji predsednik Hrvatske Stjepan Me sić, po četkom godine, na Pantovšćaku prvi put primio delegaciju Ig man ske inicijative sećam se da je rekao: Igmanska inicijativa mi je draga, ali mi je još dra ža što je u njoj Ži vo rad Ko va če vić. Ja sam ga ce nio još u ona so ci ja li stička vremena, jer je kao gradonačelnik, uspeo da od Beograda napravi pravi evropski grad. Sa da kad Ži ke ne ma, če sto se u se ća nju vra ćam na onaj pe riod svog ži vo ta ka da sam, radeći na izgradnji Igmanske inicijative, mnogo vremena provodio sa njim i ta ko ste kao čast da me je sma trao svo jim bli skim pri ja te ljem. U najlepšem sećanju su mi ostala duga i česta zajednička putovanja po regi onu, gde smo dospevali i do najudaljenijih i najzabačenijih mesta i to u mom starom crvenom stojadinu koga u Igmanskoj inicijativi od milja zovu cr ve na ažda ja. Sva ta putovanja, u tako neudobnom vozilu, Žika je stoički pod no sio iako su mu ona ko vi so kom, dok se di, ko le na mal te ne bi la pod bra dom. On se če sto ša lio na ra čun mog sta rog sto ja di na, pa sam ga ja mo rao podsećati da on lično poseduje skupoceni Reno 4, koji je tada već bio pu no le tan. Pri čao mi je da su ga kom ši je u Prč nju, gde je imao vi ken dicu, pi ta le ko ji auto vo zi. Pa, Re no 4, re kao bi po ka zu ju ći na auto par ki ran AKTIVISTA 38

41 Žika Živorad Kovačević pred vi ken di com. Kom ši je bi po no vo pi ta le: Da, to ov de u Prč nju, ali šta vozi te Be o gra du? i on bi im on od go vo rio da i u Be o gra du vo zi taj isti Re no 4. Lju di ma, po seb no u da na šnjim vre me ni ma, pro sto ni je išlo u gla vu da čo vek ta kvog ranga, kojeg često gledaju na televiziji, može da bude tako skroman. Ka da je reč o tim pu te še stvi ja ma, Ži ki je pa lo u oči da ja če sto ge sti ku li ram dok vo zim, pa me je pi tao oda kle mi ta kav obi čaj. Na to sam mu ja is pri čao vic o La li ko ji je išao uli com no se ći ve li ku bun de vu. Ka da ga je je dan čo vek pi tao ko li ko je sa ti, on mu je dao da pri dr ži bun de vu, pa on da ši ro ko razmah nuo ru ka ma i re kao: Poj ma ne mam. Ži ka je taj vic če sto pre pri ča vao, a ka da bi me zvao mo bil nim te le fo nom i ne zna ju ći da li sam u ko li ma ili ne, razgovor bi počinjao šalom: Drži obe ruke na volanu. Osnov na ide ologija Igmanske inicijative je antifašizam. Pošto je i Dan Centra za re gi o na li zam 9. maj Dan po be de nad fa ši zmom, go di ne sam pred lo žio Ži ki da na taj dan, u mojoj vikendici na Fruškoj gori, okupimo naše pri ja te lje iz Ig man ske inicijative i njene simpatizere, što je on zdušno podržao. Da bi se pro bio led, čak se potrudio da lično animira što više ljudi da tog da na do đu na Fru šku go ru. Ta ko se 9. ma ja te go di ne pr vi put na Fru škoj gori, uz učešće oko 60 ljudi iz celog regiona, održao prvi antifašistički pik nik, ko ji je po sle pre ra stao u tra di ci ju. To je uvek bi la pri li ka da se uz pe smu, ša lu, kotlić i roštilj u jednoj opuštenoj atmosferi druže ljudi kao što su: Mir ja na i Igor Ga lo iz Pu le, Zo ran Pu sić iz Za gre ba, Ve hid Še hić iz Tu zle, Zef Ša lja iz Pri šti ne, Ži ka Kovačević, Mirko Tepavac, Ivan Čolović, Branislav Ča nak, Rade Veljanovski, Rodoljub Šabić, Vladimir Goati i mnogi drugi iz Be ograda. O Novosađanima da i ne govorim i o mnogim drugim koje zbog ogra ni če nja pro sto ra ne mo gu da spo me nem. Se ćam se da je na tom pr vom dru že nju baš Ži ka odr žao zdravicu ističući da mu je izuzetno drago da se na ovom an ti fa ši stičkom druženju okupilo toliko mladih ljudi, jer je fašizam i kod nas i u sve tu još i te ka ko živ i da na nje ga stal no tre ba upo zo ra va ti i protiv nje ga se boriti. Nakon tog prvog antifašističkog druženja, ono je postalo tra di ci ja i 15. ma ja go di ne su se na Fru škoj go ri po sed mi put oku pi li Ig man ci iz ce log re gi o na, ali je ovo bi lo pr vi put da na nje mu ni je uče stvo vao Ži ka sa svo jom su pru gom Ma njom. Na ovom dru že nju uče stvo vao je i Stjepan Me sić, biv ši pred sed nik Hvatske, koji je zajedno sa drugim učenicima odao po štu Ži ki Kovačeviću. AKTIVISTA U no vem bru go di ne, iz štam pe je iza šla knji ga Ži ke Ko va če vi ća Ameri ka i raspad Jugoslavije, koja je promovisana u mnogim gradovima regiona. Pro mo ci ja u Zagrebu, u Novinarskom domu, upriličena je u novembru go di ne, pri li kom obeležavanja petnaeste godišnjice postojanja Građanskog od bo ra za ljudska prava, jednog od osnivača Igmanske inicijative. Uz prisustvo brojnih Zagrepčana i predsednika Mesića, o knjizi su govorili Budimir Lon čar i Tomislav Jakić, savetnici predsednika Mesića. Nakon promocije, ko je od pri sut nih že leo, mo gao je da ku pi pri me rak knji ge i bi la je za ni mlji va sli ka gde Vesna Pusić, tadašnja potpredsednica Sabora Hrvatske, u sred Zagre ba, pro da je knji gu jed nog srp skog autora, a predsednik, građanin Stjepan Me sić, za jed no sa dru gi ma, str plji vo če ka u re du da je ku pi. Ka da su ga pi ta li za što če ka da ku pi knji gu ka da je već jed nu do bio sa Ži ki nom po sve tom, on je re kao: Da, to je po klon, ali i ja ho ću ne ko me da je po klo nim. 39

42 Sesije Igmanske incijative se obično održavaju dva puta godišnje i to uvek u dru goj dr ža vi potpisnici Dejtonskog sporazuma. Svečana sesija, na kojoj smo obe le ži li de setu godišnjicu postojanja Igmanske inicijative, održana je 29. i 30. ma ja u Sarajevu. Datum održavanja sesije, kopredsednici Igmanske ini ci ja ti ve: Zo ran Pu sić, Ve hid Še hić, Bran ko Lu ko vac i ja smo od re di li još po la go di ne ranije, jer je 30. maja te godine Žika punio jubilarnih 80 godina života, ta ko da je ovaj do ga đaj bio ne sa mo u čast ju bi le ja Ig man ske ini ci ja ti ve, ne go i nje mu u čast. Tre ba re ći da je u to vre me, po sle ra ni je te ške ope ra ci je, Ži ki no zdravlje već bilo ozbiljno narušeno. Izbor tog datuma nam se posrećio, jer su se na ovoj se si ji, pr vi put na kon zahlađenja međusobnih odnosa zbog pri zna vanja nezavisnosti Kosova od strane Hrvatske i Crne Gore, okupila sva četiri šefa države i u svojim govorima i u potpisanoj zajedničkoj izjavi poslali ohrabrujuće poruke građanima regiona. Što je još važnije, ova sesija je održana sa mo tri da na pre di ja lo ga Bri sel re gion, ko ji je 2. ju na odr žan, ta ko đe, u Sa ra je vu, ta ko da je naš skup bio ne ka vr sta pred i gre na vi so kom ni vou i sko ro ba cio u za se nak skup od 2. ju na. Mno gi me di ji su zbog sve ga to ga ovu se si ju Ig man ske inicijative nazvali istorijskom. Međutim, ona je sva bila nekako u zna ku Ži ke Kovačevića. On je predsedavao sesijom, a uveče je u hali Skenderja bi la or ganizovana promocija njegove knjige Mostovi Igmanske inicijative. U ovoj knji zi su bi la sa brana izlaganja koja je na dotadašnjim sesijama Igmanske inicijative Žika redovno podnosio o stanju međusobnih odnosa zemalja Dej tonskog sporazuma, kao i neki drugi njegovi tekstovi vezani za Igmansku ini ci ja ti vu. Na ovoj pro mo ci ji go vo ri li su mno gi ugled ni lju di, ali mi je osta lo u sećanju kako je nadahnuto o Mostovima Igmanske inicijative i njenom autoru osamdesetogodišnjem mladiću Živoradu Kovačeviću govorio Nerzuk Ću rak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu. Uveče smo u hotelu Saraj, u kojem su odseli učesnici ove sesije, organizovali proslavu Žikinog 80. ro đen da na, a od ho te la smo po ru či li tor tu za tu pri go du. Ka da je tor ta bi la sprem na za ser vi ranje, pitao sam Zorana Pusića, kopredsednika Igmanske inici ja ti ve za Hr vatsku (koji je inače profesor matematike) kako da na jednu tortu sta vi mo 80 sve ća, a on je od go vo rio da je to nje go va bri ga. Nje go vo re še nje je bi lo jed no stavno i duhovito, baš u duhu Igmanske inicijative. Kada je torta na ko li ci ma bi la iz ne se na u sa lu u ko joj su svi bi li na oku pu, u nju su bi le za bode ne dve si ja li ce od po 40 va ti, od no sno sve ća, ka ko se to na rod ski ka že dakle ukup no 80 sve ća. Na ovo su se svi, a po seb no Ži ka, slat ko na sme ja li i ce lo ve če je proteklo u razdraganoj atmosferi, kojoj je Žika, kao i uvek, svojim duho vi tostima dao poseban ton. Sva druženja Igmanaca u drugom poluvremenu se si ja Ig man ske incijative su bila puna dobrog raspoloženja, šale i smeha, ali je ovo, po at mos fe ri, ipak bi lo ne ka ko dru ga či je. Kao da smo svi zna li da je ovo po sled nja Ig man ska ini ci ja ti va sa Ži kom i po sled nje ova kvo dru že nje sa njim. U sre du, 23. mar ta go di ne, uve če su mi iz Be o gra da ja vi li da je Ži ka, po sle du ge bo le sti, pre mi nuo. Sa mo dan ra ni je bio sam na pu tu za Be o grad i na sa mom ula sku u grad sam ga na zvao i pi tao da li ho će da na vra tim do nje ga. Ne moj, lo še se ose ćam, re kao mi je. U stva ri, on, ona ko do sto janstven ka kav je ina če bio, ni je že leo da ga vi dim ta ko ne moć nog. Že leo je da do sto jan stve no ode sa ovog sve ta, isto ona ko ka ko je i ži veo. Za to, ka da su mi ja vi li da je i ka ko je pre mi nuo, pot pu no sam shva tio za što je iza brao ta kav na čin da okon ča tu du gu ago ni ju. AKTIVISTA 40

43 Žika Živorad Kovačević ok tobra godine u Beogradu je održana 22. sesija Igmanske inicija ti ve. Pr va bez Žike. U prepunoj sali Palate Srbija bilo je puno članova Igman ske inicijative i drugih zvanica. Svi oni su na početku sesije odali poštu po koj nom Ži ki. Bi la su tu i če tvo ri ca pred sed ni ka, kao i Šte fan Fi le, ko me sar za pro ši re nje Evrop ske Uni je. Svi oni, a po seb no ko me sar Fi le, su sa ve li kim pi jetetom govorili o Žiki Kovačeviću. Bilo je uveče, po okončanju sesije, i uobi ča je no dru že nje Ig ma na ca u ho te lu Park u No vom Sa du. Ali ni je bi lo one razdraganosti iz hotela Saraj, kada smo se, predosećajući njegov kraj, na svoj na čin opro sti li od ta da još ži vog Ži ke. I sada, godinu dana nakon njegovog odlaska, nama koji smo ga voleli i ceni li i dugo vremena sa njim sarađivali kroz Igmansku inicijativu, teško je da o Ži ki go vo ri mo u pro šlom vre me nu. Či ni mi se i sa da ka da bih na zvao broj u Be o gra du da bih čuo po zna ti glas i pi ta nje ko jim bi obič no po činjao naš raz go vor: Zdra vo Alek san dre, šta te mu či?. Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju. AKTIVISTA 41

44 Zo ran Pu sić Decenija prijateljstva Ži vo rad Kovačević bio je dobro poznata osoba i izvan beogradskih i srbijanskih okvi ra. Detalji njegove biografije pišu, između ostalog, i na koricama nje go vih broj nih knji ga, njegovih osam godina na mjestu gradonačelnika Beograda jedan je od najdinamičnijih perioda povijesti tog grada, a njegov dola zak i razlozi odlaska s mjesta ambasadora u SAD spadaju u zadnje stranice po vi je sti druge Jugoslavije. Ono što slijedi, njegovo postojano suprotstavljanje agre siv noj na ci onalističkoj politici koja je donijela toliko nesreće i Srbiji i susjedima, njegovi jasno i javno izrečeni stavovi, tako potrebni u vremenu ne si gur no sti, zbunjenosti i dominacije demagoških laži i govora mržnje, njego vo ak tiv no su dje lo va nje u iz grad nji pu te va za iz la zak iz tog tam nog ćor soka ka, či ni ga hi storijskom ličnošću Srbije. Mi slio sam ne što na pi sa ti o zad njih de se tak go di na, od kad smo se Ži ka i ja upo zna li, po stali bliski suradnici i još bliži prijatelji. Poredao sam, kronološki, događaje i naše susrete, to je ispala povijest nastanka i djelovanja Igmanske inicijative, o tome su napisane dvije knjige i ve li ki broj čla na ka, osmi šlja vanje i poticaji za akcije koji su sa sastanaka Ig man ske inicijative potekli, značajno su djelovali na demokratizaciju zema lja re gi je i na poboljšanje odnosa među njima, a Žika Kovačević, svojim zna njem, is ku stvom i mudrošću, bio je centralna figura tih događaja. Počinjao sam pisanje nekoliko puta, međutim nije lako pisati o dragom i bliskom prijatelju čiji definitivni odlazak je ostavio trajni osjećaj gubitka. To mje sto, okru že no sje tom, ne di je li te tek ta ko s dru gim lju di ma, na nje ga vas, u mislima, odvedu događaji kakve ste nekad proživljavali zajedno; mnogo bi mi lak še bi lo sa Ži kom razgovarati o drugim ljudima nego pisati za druge lju de o Ži ki. Mo gao bi, možda, skenirati par slika iz albuma sjećanja. Terasa hotela Fjord u Kotoru, prvi dani juna godine, sjedimo i živo razgovaramo o razvoju političkih događaja u Hrvatskoj poslije izbora i AKTIVISTA 42

45 Žika Živorad Kovačević od la sku HDZ-a u opoziciju, o stanju u SR Jugoslaviji, Miloševiću, Đukanoviću, Ha agu... Dio bokokotarskog zaljeva koji se vidi sa te terase, stisnut između vi so kih pla ni na, uisti nu iz gle da kao fjord. U luci je privezana elegantna jah ta cr no gor ske vlade, netko joj u šali izračunava vrijednost u štekama Malbo roa. Vesela i srdačna atmosfera susreta starih antiratnih drugova i novih po znan stava ljudi koji rade slične poslove, izloženi su sličnim pritiscima i razumiju se u par riječi. Morao bi potražiti po starim papirima što je bila tema konferencije, ali ono što smo u pauzama konferencije diskutirali bila je ide ja o osnivanju jedne asocijacije nevladinih organizacija iz BiH, Hrvatske i SR Jugoslavije koja bi na regionalnom nivou radila na normalizaciji odnosa ove tri ze mlje. Sjedimo za dva primaknuta okrugla stola, između ostalih mo je kolegice iz Hrvatske Mirjana Galo i Mira Lorger te Žika Kovačević, Saša Popov i Mladen Pandurević koje sam upoznao na toj konferenciji. Na kraju razgovora, mnoštvo ideja i prijedloga Žika, prirodno i nenametljivo, formulira u zaključke: da naše djelovanje koncentriramo na tri zemlje Daytonskog tro ku ta, da u svakoj od tih zemalja bude jedna organizacija kao nosilac projek ta, a da se za inicijative koristi što širi krug nevladinih organizacija. Dogo varamo prvu zajedničku konferenciju negdje u jesen, svjesni da je za sada ovim Dayton skim tro ku tom teže ploviti nego Bermudskim. No vem bar go di ne, Ilir ska dvo ra na na Gor njem gra du u Za gre bu, mjesto koje smo odabrali za otvaranje prvog sastanka Igmanske inicijative, dvorana u kojoj su prije više od sto godina govorili ljudi slobodnijih nazora i širih po gle da od ve ći ne da na šnjih po li ti ča ra. U organizaciji Centra za regionalizam iz No vog Sada i Foruma Demokratske alternative BiH došlo je mnogo ak ti vi sta nevladinih organizacija, uglednih pisaca, režisera i po koji političar iz Sr bi je, Cr ne Go re i BiH. Do šlo je i do sta lju di iz Hr vat ske, ali od pred stavni ka dr ža ve i Vlade, pozivu se odazvao jedino zamjenik ministra vanjskih poslo va Josip Paro i jedna saborska zastupnica. Prošlo je jedva dva mjeseca od uboj stva haškog svjedoka Milana Levara u Gospiću i policija je konferenciju oci je ni la kao skup vi so kog rizika. Na otvaranju konferencije, Žika čita pripremlje ni go vor: O per spek ti vama odnosa BiH, RH i SRJ. Analizira postojeću si tu aciju i moguće alternative bez uljepšavanja, ali i bez fatalizma, sa jednom osvje ža vajućom kombinacijom zrelog promišljanja na osnovu činjenica i iskustva i optimizma karakterističnog za mladost duha. I za teme koje je znao mno go bo lje od ve ći ne pri sut nih, Ži ka se, kao iz raz poštovanja prema slu ša ocima, uvijek dobro i savjesno pripremao. AKTIVISTA New York, pro lje će go di ne, Ži ka, Sa ša Po pov i ja do šli smo tje dan da na razgovarati s predstavnicima fondacija u Washingtonu i New Yorku o mogućim projektima i financijskoj pomoći za rad Igmanske inicijative. Iako je prošlo 16 godina, ambasadora Kovačevića znaju još mnogi američki po litiča ri i ne ka vra ta kroz ko ja se ne pro la zi ta ko la ko, sa ma se otvaraju. Zadnji razgovor imamo s H. Kissingerom u njegovom uredu. Žiki je Kissinger bio profesor na Harwardu i obnovili su poznanstvo kad je Žika bio am ba sador krajem osamdesetih. Kissinger se iskreno obradovao Žiki. Ispituje nas o političkoj situaciji na tlu bivše Jugoslavije, interesira ga naše mi šlje nje o od no si ma kr šća na i mu sli ma na u BiH jer pi še knji gu o di ploma ci ji u Oto man skom car stvu. Ne što ma lo pi ta i o sta nju ljud skih pra va, ja sjedim u odijelu, s tamnoplavom kravatom na kojoj su diskretno nacrtani 43

46 ge ometrijski likovi i napisane jedva vidljive matematičke formule, govorim o kršenjima ljudskih prava devedesetih, o povratku izbjeglica. Žika, Saša i ja iz mjenjujemo po gle de, jer nam se či ni da je Kis sin ger za spao iza svo jih de be lih na o ča la. Na kra ju nas pra ti do vra ta, sr dač no se ru ku je s Ži kom i na ra stan ku se okre ne me ni i ka že: Vi mo ra da ste je dan vr lo hra bar čo vjek i, po sli je kra će pa u ze, do da: s ova kvom kra va tom ja se ne bi usu dio iza ći na uli cu. Ho da mo kroz Cen tral park, je de mo hot dog ko ji smo ku pi li na ki osku, prepričavamo razgovor. Žika onako visok i krakat pokušava oponaša ti ma log i debeljuškastog Kissingera, vi mora da ste jedan vrlo hrabar čo vjek, gla sno se smi jemo. Vukovar, kraj oktobra godine. Na poziv profesorice Ljiljane Gehrecke do šli smo, Ži ka iz Be ograda i ja iz Zagreba, održati predavanje u Europskom do mu u Vukovaru. Godinu dana prije toga, Žika je također na poziv Ljiljane Ge hrec ke i Europskog doma, održao vrlo zapaženo predavanje Vukovare, opro sti!. Iz nekog razloga naše predavanje je u lijepoj sali novoizgrađenog Pastoralnog centra. Tema predavanja su evropske integracije kao garancija mi ra u regiji. S nama na bini sjedi i domaćin, predstojnik Pastoralnog centra, sve će nik, za bo ra vio sam ime, i on po zdra vlja sve ko ji su na pre da va nje do šli i dr ži uvod ni go vor. U nje mu je opa lio po ne kr šćan skoj Euro pi i ne po štenom Ha aškom sudu, Žika i ja se pogledavamo i gledamo u pod, profesorica Ge hrec ke i dio pu bli ke gle da u strop. Iako ni smo po seb no uskla đi va li na ša pre da vanja, kad počinjemo govoriti zvuči kao da jesmo, svako govori kritički o kršenjima ljudskih prava za koje je kriva njegova država, o kratkovidnim i du go roč no štetnim potezima vlastitih političara i o EU kao potencijalnoj garanciji standarda važnih zbog nas samih. Sli ke po put ovih re da ju se u sje ća nju jed na za dru gom, kao iz po ro dič nog al bu ma, slič ne i ne previše interesantne nekome sa strane, uzbudljive za nekog tko prepoznaje ljude i događaje. Žika dolazi sa predsjednikom Mesićem go di ne he li kopterom na Ljetnu školu demokracije na Brač; Vehid Šehić otvara u Sarajevu godine, na Žikin 80. rođendan, 20. sesiju Igmanske inicijative na koju dolaze sva četiri predsjednika država iz regije. Između i godine bile su u prosjeku dvije konferencije Igmanske ini ci ja tive go dišnje, od svake godine krajem septembra skupljali smo se na Ljetnoj školi demokracije na Braču, sastajali se oko organiziranja tih do gađaja, putovali u Pulu na proslavu Dana borbe protiv fašizma koju su pri pre ma li Mir ja na i Igor Ga lo, pu to va li na sa stan ke u Brux sel les i Strasbo urg. Koristeći svoje iskustvo i veze još iz doba kad je bio gradonačelnik Žika je po kre nuo aso ci ja ci ju Phi lia koju su činili službeni predstavnici gradova, ali i ne vla di nih or ganizacija tih gradova, od Albanije i Bugarske do Slovenije. U tome su sudjelovale i gotovo sve organizacije iz Igmanske inicijative. U ljeto godine, Boris Vukobrat, uspješan poslovni čovjek iz Francuske, po nu dio je Ži ki da or ganizira međunarodnu asocijaciju nevladinih organiza ci ja iz re gi je, koju bi Vukobrat financijski pomogao i osigurao joj status u Vi je ću Evro pe. Ži ka je za mo lio me ne da poč nem vo di ti tu aso ci ja ci ju i ta ko je na stao CI VIS. AKTIVISTA 44

47 Žika Živorad Kovačević Na sa stan ke u Za gre bu, Ži ka je obič no do la zio sa Sa šom Po po vom, Sa ši nom za stavom na kojoj se izblijedjela crvena boja već pomalo ljuštila, a vrata se ni su za klju ča va la; mi smo je zva li An ti lo pa, ali Sa ša je in zi sti rao na ime nu Cr ve na ažda ja što, s ob zi rom da je iz gle da la kao da je iz do ba kad su ažda je još ho da le ze mljom, i nije bilo neprimjereno. U Beogradu nas je Žika vozio svo jim starim Renaultom 4, nerijetko po jednosmjernim ulicama u suprotnom smje ru, po li caj ci koji bi nas zaustavili samo bi komentirali: A to ste vi gos n Ži ko. Pa zi te sa mo da ne tko ne na i đe iz su prot nog sme ra. Na svo jim po li ca ma imam sve Ži ki ne knji ge i još mno ge knji ge s nje go vom po svetom. Prilikom naših relativno čestih susreta uveli smo običaj da jedan dru go me po kla nja mo knji ge. U jed noj od tih knji ga na pi sao sam Ži ki po sve tu ko ju je on vo lio ci ti ra ti, jer do bro po ga đa ono što smo o na šem pri ja telj stvo obo ji ca osje ća li: Ži ki, s ma lo tu ge što smo se sre li ka sno u ži vo tu i s pu no ra do sti što smo se sre li uop će. Autor je kopredsednik Igmanske inicijative za Hrvatsku. AKTIVISTA 45

48

49 Žika Živorad Kovačević LINGVISTA I PISAC IV Ivan Klajn Ljubav za reči Da se Ži ka (kao po pu lar nog gradonačelnika, svi smo ga u Beogradu zvali Ži ka) ba vi lin gvi sti kom, i to ne sa mo na ama ter skom ni vou, pr vi put sam saznao pre tač no tri de set go di na. Kra jem no vem bra u NIN-u je ob ja vljeno nje go vo pi smo sa osu dom iz raza koji se redovno ponavljaju u rezolucijama, a nemaju stvarnog smisla, štaviše često zamagljuju suštinu i iskrivljuju isti nu. Tu je na veo sin tag me kao još upor ni je (još do sled ni je, još od luč ni je, još br že itd.), da lja iz gradnja (da lje razvijanje, dalje jačanje, dalja afirmacija itd.), neo phodno je ulagati napore (zalagati se, unapređivati, obogaćivati itd.), od bit nog (presudnog, posebnog itd.) zna ča ja i mno ge dru ge. Bi la je to vr lo pr o nic lji va kri ti ka frazerskog i stereotipnog izražavanja u političkom govoru, utoliko zna čaj ni ja što ju je dao upra vo je dan po li ti čar. Lin gvi sti su se u to vre me retko bavili takvim pitanjima, pre svega iz straha da, kritikujući konferencija ški je zik, ne bu du osum nji če ni za an ti sa mo upravnu delatnost. Kada smo go di ne Pavle Ivić, Mitar Pešikan, Branko Brborić i ja počeli da pišemo Srp ski je zič ki pri ruč nik za potrebe Radio-televizije Beograd, citirali smo, u pogla vlju o bi ro kratizaciji jezika, i ovo Kovačevićevo pismo. Ubr zo nam je Ži ka pri re dio no vo iz ne na đe nje. Na pi sao je Srp sko-en gle ski rečnik idi oma, izraza i izreka (1991) i pred lo žio me ne za re cen zen ta (tom pri likom sam ga pr vi put upo znao). Reč nik je sa dr žao, ka ko sto ji u pred go voru, pre ko srpskih i isto toliko engleskih idioma, izraza i poslovica, na me nje nih oni ma kojima je maternji jezik srpski, ali i strancima koji uče naš je zik. U opširnom predgovoru objašnjeno je šta su idiomi, šta su izrazi (usta lje ne fraze) a šta izreke i poslovice. Da bi pokazao specifičnost idioma i po slo vi ca u sva kom po je di nom je zi ku, autor je mno ge od njih upo re dio i sa francuskim, španskim i italijanskim ekvivalentima. Poslovica je u Rečniku da to pre ko hi lja du, a mo že se na slu ti ti da je autor uži vao u sli ko vi to sti i iz ražaj no sti mnogih među njima (Ko ja ko koš mno go ka ko će, ma lo ja ja no si, Ne br oj tre ću dok je ne vi diš u vre ću, Star vuk pa sja spr da či na i slič no), ma kar i ne bi le ni ma lo la ke za pre vod na en gle ski. 47

50 U knji zi su da ti ne sa mo idi o mi (Be ri ko žu na ši ljak! do šla ma ca na vratanca, kud pu klo da pu klo, ne vredi ni prebijene pare, Svaka ti čast! i još sto ti ne slič nih) ne go i uobičajene sintagme od dve ili tri reči, ono što danas zovemo kolokacijama (cr na ov ca, ja san slu čaj, škol ski pri mer, do ne ti od lu ku, ulo ži ti žal bu, sva je pri li ka, ovih da na, na sme nu, pod iz go vo rom, s dru ge stra ne itd. itd.), pa čak i po je di načne re či, kad god su ekspresivne i kada dolazi u obzir i neki drugi prevod pored ono ga u standardnim rečnicima (gu bi taš, frazer, štreber, mutivoda, ćumez, kreveljiti se, otrpeti, polovan, bezmalo, dakle, doduše, nedavno, strmoglavce...). Radi lakšeg snalaženja, kako se ističe u Uputstvu na početku, rečniku su doda te dve vr ste pomagala. Jedno je indeks po ključnoj reči, koji upućuje na od red ni ce ko je tu reč sa dr že, a ko ji je, u skla du s mo der nom lek si ko graf skom praksom, inkorporiran u sam tekst Rečnika po azbučnom redu. Tako se, reci mo, pod od red ni com GLAS upu ću je na pre ko dvadeset drugih (di ći glas, iz sveg gla sa, u po la gla sa, iza ći na loš glas itd.), pod PUT na pre ko še zde set, od be ba je na pu tu do za ve sti ko ga na kri vi put, a ima i znat no du žih po pi sa. Drugo po ma galo je registar na kraju knjige, u kome su odrednice grupisane po smi slu. Ta ko su, na pri mer, uz do ja di ti ko me navedeni i do sta mi je sve ga, do zlo gr di lo mi je, po pe lo mi se na vrh gla ve, pre li la se ča ša, sit sam sve ga i dru gi iz razi sličnog značenja, što ovom priručniku daje vrednost sinonimskog rečni ka (te za urusa), korisnog i onome kome nije potreban prevod na engleski. Pre gle da ju ći ovu knji gu s tolikim obiljem materijala i tolikom spremnošću da se iza đe u su sret či ta o cu, ni sam mo gao a da ne po mi slim: vi di se da ovo ni je pi sao ne ki sa radnik leksikografskog zavoda, kome je jedino stalo da ispuni dnev nu nor mu pa da ide ku ći. Ovo je autor radio iz zadovoljstva, sa strašću kolekcionara, rešen da pruži odgovore na sva pitanja koja bi se mogla pojavi ti u prevođenju. Nije se možda uvek strogo držao leksikografskih kanona, kat kad ni je po go dio tač no zna če nje srp skog izraza, unosio je i odrednice ko je su sa mo pre vod en gle skog idi o ma (npr. no vac za ću ta nje ili kao što ti je pr o kle to do bro po zna to ), a do sta pu ta bio je pri nu đen da kao pre vod po nu di knji ške ili starinske izreke, nađene u engleskim priručnicima, ali vero vatno nepoznate današnjem prosečnom Englezu ili Amerikancu (što se ne mo že iz be ći, jer fond idi oma nije isti u raznim jezicima). Takvi sitni nedostaci ipak su mu bi li ma nje bit ni ne go nje gov osnov ni cilj: da ni šta ne iz ostavi, da kup cu knji ge pru ži ono što je tra žio, da po mo guć stvu iz beg ne sva ki pr o pust bi lo zbog ne do volj nog fon da iz raza ili zbog nepotpunog upućivanja. To sigur no ni je bio ni ma lo lak za da tak, ako se zna da za srp ski još ni da nas ne mamo jed no je zič nih frazeoloških rečnika (praktično jedini je onaj Matešićev). * * * Za one koji su se pitali kako je Kovačević, kraj svih svojih društvenih, političkih i nastavnih obaveza, našao vremena da piše rečnik, pravo iznenađenje ima lo je tek da do đe. Go di ne iza šao je En gle sko-srp ski frazeološki rečnik (izd. Fi lip Vi šnjić), to li ko obi man da je je dva stao u dva to ma od po 800 stra na sva ki. I ovaj reč nik sa dr ži idi o me, iz ra ze i iz re ke, ali u znat no ve ćem br oju nego prethodni. Još jednom se ispoljila neverovatna autorova izdašnost, sprem nost da u knji gu uvr sti i ono što bi spa da lo u de lo krug obič nih reč ni ka, ali što u njima nije uvek zabeleženo, ili nije objašnjeno u punoj meri. LINGVISTA I PISAC 48

51 Žika Živorad Kovačević Do volj no je sa mo po mi sli ti na frazalne glagole, za koje se u Predgovoru kaže da či ne naj ve ću te ško ću za ono ga ko že li da ovla da en gle skim i da poseb nu ne vo lju za stranca predstavlja to što jedan frazalni glagol najčešće ima vi še pa i desetak različitih značenja. Kao primer Kovačević navodi da je za ta ke off i ta ke up u rečniku dato po 14 različitih značenja, za get on i put down 15, za go on 16, za put out 14, za pick up čak 21 zna če nje itd. Na rav no, skrom nost ga je spre či la da ka že ko li ki je po sao bio po tre ban da se sva ta zna če nja kla si fi ku ju, pre ve du i ilu struju primerima. Uz sva ku od red ni cu da ti su i pri me ri upo tre be po je dan, če šće dva, a u mno gim slu ča je vi ma i znatno više. Obično su rečenice konstruisane tako da se po ka že ti pič no zna če nje i upotreba frazeologizma, ali gde god je bilo mogu će, da ti su i citati iz literature. Spisak izvora je ogroman: tu su savremeni pi sci kao Mom, Be ket, Hak sli, Gol ding, Da rel i dru gi, dram ski pi sci kao Pinter, Ozborn, Sto pard, Nil Saj mon, auto ri best se le ra kao Ijan Fle ming, Majkl Krajton, Robert Ladlam, Frederik Forsajt, klasici detektivskog romana kao Agata Kristi, Rejmond Čendler, Džon Le Kare, politički spisi Trumana, Ajzen ha uera, Vilijama Fulbrajta, Artura Šlezingera, Vorena Zimermana i još mno go, mno go šta dru go. Koliko je jezičke građe obuhvaćeno vidimo po tome da samo izraza s glagolom can i njegovim obličkim varijantama (can t, co uld, be able to) u reč ni ku ima oko devedeset; izraza koji počinju sa all na šlo se dva put to li ko, a uz to je upu će no još na pe de setak odrednica koje sadrže reč all; odrednica s glago lom lay ima pre ko sto dva de set, one sa put za u zi ma ju 25, a one sa get čak 45 strana gustog sloga. Kao i u prethodnom rečniku, dato je mnoštvo kraćih iz raza i kolokacija (child pr o digy, slush fund, te am spi rit, fat pr o fit, teething troubles, warts and all, pri de of pla ce, hot and bot he red, ready to dr op, un dre a med of, press the flesh, stand a chan ce, on ba lan ce, off the rack, li ke hell, even so, to and fro itd. itd.). I ov de su po abe ced nom re du da ti ne sa mo fra ze o lo gi zmi u punom ob li ku ne go i njihove ključne reči. Tako, recimo, izreku The re are plenty of ot her fish in the sea mo že te na ći ne sa mo pod slo vom T ne go i pod fish, pod plenty ili pod sea. Ukoliko se prisećate da postoji neka stilska figura o srcu na ru ka vu, ali ne zna te ka ko tačno glasi, dovoljno je da pogledate pod he art ili pod sle eve, gde će te na ći uput na od red ni ce to ha ve one s he art on one s sle eve od no sno to we ar one s he art on one s sle eve. LINGVISTA I PISAC Sa ilustrativnim primerima se nije štedelo: za izraz to know bet ter, recimo, da to je se dam re če ni ca, od če ga su tri iz knji žev nih de la; za out of pla ce da ta su tri pri me ra u do slov nom i još šest u pre ne se nom zna če nju. Autor je ulo žio ve li ki trud da sa ku pi što vi še en gle skih iz ra za, kao i da za njih pru ži što vi še mo gu ćih pre vo da. Pod dressed, na pri mer, gde na la zi mo pet en gle skih odred ni ca sa zna če njem le po ob učen (dres sed in one s best, dres sed to kill itd.), da to je vi še od de set srp skih si no ni ma (na gi zdan, na ki ćen kao bo žić na jel ka, do te ran kao za Vr bi cu itd.). Iz raz on the spot po de ljen je na četiri odrednice, pre ma različitim nijansama značenja, a za ta značenja dato je ukupno 11 srp skih pre vo da. Sličnu semantičku preciznost nalazimo i pod son of a bitch, gde bi se ve ći na pre vo di la ca (a mo žda i leksikografa) zadovoljila bukvalnim pre vo dom kuč kin sin; ovde, međutim, nalazimo čak četiri odrednice jedna po sve će na po grd nom zna če nju (hu lja; svi nja; kuč kin sin; pa sja ve ra), dru ga 49

52 ša lji vo-pri ja telj skom (you old son of a bitch sta ri dru že; ma to ra bitango), tre ća kolokvijalnom značenju bezvredna stvar, četvrta značenju težak zadatak (This job is a son of a bitch). Vi dlji vo je uži vanje s kojim je Kovačević koristio ži vo pi sne i ekspresivne narodne poslovice: tako pod (It is) too la te to call back yester day na la zi mo pre vod Doc kan, ku me, po pod ne u cr kvu, uz upućivanje na en gle sku iz re ku slič nog zna če nja Things past can not be re cal led, što je opet pre ve de no Što po đe niz vo du, ne vr nu se uz vo du; za If you don t li ke the he at, get out of the kitchen da to je Ko se bo ji vrabaca nek ne sije proje i još dve ana log ne po slo vi ce. * * * Je dan od glav nih pod sticaja za pisanje frazeoloških rečnika verovatno su pogre šni pre vo di. Lo šim pre vo di ocima, kojih danas najviše ima na televiziji (ali, na ža lost, i u dnev noj štam pi i u knji ga ma), re dov no se do ga đa da ne pre pozna ju stra ni idi om, pa ga pre vo de od re či do re či, s re zul ta tom ko ji je da le ko od iz vor ni ka, a katkad i potpuno besmislen. Gledajući televiziju, Kovačević je us peo da pri ku pi po du gačak spisak takvih prevodilačkih grešaka, pa je go di ne po slao još jed no pi smo NIN-u. Ured ni ci su ga prosledili meni, a ja sam ga objavio u rubrici Jezik. Primeri su se dopali pokojnom Branisla vu Br bo ri ću, se kretaru Odbora za standardizaciju srpskog jezika, pa ih je pre neo u knji zi Srp ski je zik u normativnom ogledalu (izd. Beogradska knjiga, 2006, str ). Go di ne po ja vi će se i treći plod Kovačevićevog neumornog leksikografskog ra da: reč nik pod na slo vom La žni pri ja te lji u engleskom jeziku i pod na slovom Zam ke do slov nog prevođenja (izd. Al ba tros plus, Be o grad). Ter min la žni pri ja te lji (faux amis) najpre su skovali francuski lingvisti, prvenstveno za paro ve kao što su franc. lo ca tion iznajmljivanje engl. lo ca tion mesto, lokacija ili franc. édi te ur iz da vač engl. edi tor urednik : reči sličnog oblika, najče šće i iste etimologije, ali bitno različite po značenju, što lako može dovesti do gre ške u prevođenju. Mnoštvo takvih parova, očigledno zasnovanih na stvarnim primerima grešaka, nalazimo u Kovačevićevom rečniku, pri čemu je naj če šće po nu đen i ispravan engleski prevod za dato značenje: evi den ce ni je evi den ci ja (to se ka že fi les ili records) već do kaz ; ho no rary ne zna či ho norarni (ka že se part-ti me), već po ča sni ; pho to graph ne zna či fo to graf (ka že se pho to grapher) već fo to grafi ja ; li be rally ne zna či sa mo li be ralno, već i obil no ; sympat he tic ni je sim pa ti čan, već (a): ko ji sa oseća, koji je pun razumevanja (potom sle de još tri zna če nja). Još znat no ve ći br oj od red ni ca od no si se na vi šeč la ne iz raze: hit the bot tle ne zna či po go di ti bo cu, već oda ti se pi ću ; in so many words ne zna či u ta ko mno go re či, već baš tako, izričito, sasvim jasno ; low wa ter ni je plit ka vo da, već ose ka ; out of print ne zna či iza šao iz štam pe, već rasprodan ; spoil one s re cord ne zna či pokvariti svoj rekord, već pokvariti utisak o sebi, zabrljati ; You said it! ne zna či Ti si to re kao! već Sa svim tač no si re kao! Sto po sto si u pra vu! i ta ko da lje. Na vi še me sta, formulacija nema veze sa potvrđuje nam da je autor sve stan klop ke u ko ju pa da ju neo pre zni pre vo di o ci: Ha ve a po int ne ma ve ze sa tač kom, bo dom, po enom itd. već zna či re ći ne što što sto ji, re ći ne što što je te ško po re ći, bi ti u pra vu ; Mum s the word ne ma ve ze sa bri tan skim mum (ma ma), LINGVISTA I PISAC 50

53 Žika Živorad Kovačević ne go je to onomatopejska reč za mrmljanje ili ćutanje, pa znači kolokvijalno Ni re či o to me! Da ni si pi snuo! ; No great shakes ne ma ve ze sa dr ma njem, već zna či (u žar go nu) ni je bog zna šta, ni je ve li ka stvar. Me đu od red ni ca ma ima i an glo ho li čar skih iz raza (da upotrebim termin Tvrtka Prćića) koji su gotovo ste kli pra vo gra đan stva kod nas, ali ko je Ko va če vić s pra vom upu ću je na prevod u duhu srpskog jezika: short story pri po vet ka a ne kratka priča, so much for ni šta od a ne to li ko o ( It just star ted ra i ning. So much for our pic nic Ni šta od na šeg pik ni ka ). U dru gim slu ča je vi ma, slo že ni iz raz je ta kav da ni ko ne bi po mi slio da ga prevo di do slov no, ali upravo zato autor nudi svoju pomoć objašnjavajući pravo zna če nje: don key s years dugo vremena, odavno, čitavu večnost; I wouldn t put it/anything past him mi slim da je on spre man na sva šta, ne bi me od nje ga (ni šta) iz ne na di lo; on the si de of the an gels na stra ni mo ra la i prav de, na pra voj stra ni; ser ve ti me iz dr ža vati kaznu, robijati i sl. Dok sam pre gle dao ru kopis, pojedine odrednice podsetile su me na dijaloge iz fil mo va, a još če šće na tek sto ve br o dvej skih hi to va i ever gri na iz ko jih sam u mladosti učio engleski. Uz recenziju sam i te primere poslao Kovačevi ću, kao uz gred ne aso ci ja ci je. Po izlasku knjige, zapanjio sam se videći da ih je on ta koreći bez promene citirao u fusnotama, kao komentar I. Klajna. Ka sni je sam ga pi tao za što je to uči nio, bu du ći da ni su ni ka kav ko men tar i da ništa bitno ne doprinose vrednosti rečnika. Odgovorio je da su primeri toliko zanimljivi da bi bilo šteta ne štampati ih. LINGVISTA I PISAC Po red la žnih pri ja te lja, u knji zi su kao bo nus do da ta još tri ma nja rečni ka: Reči i izrazi koje imaju različito značenje u britanskom i ametričkom en gle skom, Raz li či te re či i fra ze za iste poj mo ve u bri tan skom i ame rič kom en gle skom, Srpske i odgovarajuće engleske poslovice. Uporedne britansko-američke rečnike nije teško praviti mehaničkim izdvajanjem svih odredni ca koje u postojećim rečnicima sadrže oznaku Brit. odnosno Am., ali Kovačević je otišao dalje od toga. Oslanjajući se na iskustvo čoveka koji je do sta godina proveo u anglosaksonskim sredinama, on je uneo mnoštvo mate ri ja la ko ji se ret ko na la zi u škol skim reč ni ci ma, pre sve ga iz obla sti praktič nog ži vota, svakodnevne konverzacije, jela, pića, kućne opreme, tehničkih ure đa ja, uz obi lje kolokvijalnih i žargonskih izraza. Malo je rečnika, pa i udžbe ni ka, iz kojih možemo naučiti da je na britanskim drumovima out si de la ne traka za preticanje a in si de la ne spo ra tra ka, dok je na ame rič kim obr nu to; da se u američkom engleskom you guys može upotrebiti u obraćanju muškarcima i ženama zajedno; u čemu je razlika između britanske so da (wa ter), ko ja se u SAD na zi va club so da ili selt zer wa ter, i američke sode, koju bi Englezi zvali fizzy drink; da za ne što če ga ima ko bla ta ili ko ple ve Englezi kažu ten a penny a Amerikanci a di me a do zen; da se za ono ga ko se bu ni do ne ba, ili pi šti kao zmi ja u procepu, u En gle skoj ka že yell (cry, scre am) blue mur der, a u Ame ri ci yell (cry, scre am) bloody mur der. Treba videti s kakvim su nijansama i korisnim detaljima data objašnjenja pod odrednicama kao bil lion, che ap, ton, ili, u srpsko-engleskom rečniku, pod ne ma na če mu, po štar ili sme će. U poslednjem delu knjige date su srpske poslovice, grupisane u skoro dve stotine semantičkih kategorija kao Besposlica, Brak, Čistoća, Dobro ime, Glad, Go vor, Hrabrost, Izdržljivost, Karakter, Kukavičluk, 51

54 Lu dost, Lju bav, Mir, Na knad na pa met, Nezavisnost, Odeća, Op ti mi zam, Pi jan stvo, Pravovremenost, Roditelji, Sila, Služenje, Tvrdičluk, Usamljenost, Vlast, Vremenske prilike, Zdravlje, Žena itd. Za svaku poslovicu naveden je najpribližniji engleski ekvivalent, često i vi še njih. Mno ge po slo vi ce su da te i u latinskom obliku, iz koga verovatno i vode poreklo, a za biblijske izreke naznačeno je tačan izvor u Starom ili No vom za ve tu. Pre vo di o ci ma je ovo bez sum nje ve li ka po moć, jer ako i ni su za do volj ni po nu đe nim pre vo dom (npr. za Kad svi ka žu da si pi jan, le zi pa se valjaj ), na istoj stranici naći će druge slične poslovice s drugim prevodom ( Sa vu ci ma va lja za vi ja ti, U dru štvu se i ka lu đer že ni, U ka kvo ko lo dođeš, ona ko i igraj itd.), pa mo gu oda bra ti pre vod ko ji im naj vi še od go va ra. * * * Takav je bio Žika Kovačević. Tačnije, takvi su bili njegovi rečnici. Njega samog ret ko sam vi đao, i ni kad ni sam sti gao da ga pi tam šta ga je naj pre nave lo na lek si ko graf ske sta ze i ot kud mu sna ge za to li ki rad. Sa da za to vi še ne ću ima ti pri li ke. Naša leksikografija je slabačka, nedovoljno ažurna i puna praznina, zato je svaki doprinos sa strane dragocen. Naši lingvisti retko sasta vlja ju reč ni ke, ne za to što nisu spo sob ni za to, ne go što još ima mi šlje nja da pi sa nje reč ni ka ni je na uka u pravom smislu reči (kako je svojevremeno iz ja vio i jedan ministar kulture). Prilikom reizbora i unapređenja, nekoliko čla na ka u lingvističkom časopisu više se ceni nego veliki dvojezični rečnik, ma da je on da le ko korisniji za nacionalnu prosvetu i kulturu. Kovačević takvih pr o ble ma ni je imao, ni ti su mu bi le po treb ne ti tu le dr i mr. Ba vio se svo jim ho bi jem do po sled njih da na, sa ve sno, pre da no, s lju ba vlju, i osta vio za so bom re zul ta te vred ne svakog poštovanja. Ostaje nam da se nadamo ili da će se struč nja ci za stra ne je zi ke ugle da ti za nje ga, ili da će mo i u bu dućno sti ima ti ta ko spo sob nih i vred nih ama te ra, ko ji bi i za dru ge je zi ke da li bar deo ono ga što je on dao za en gle ski. Autor je redovni profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. LINGVISTA I PISAC 52

55 Žika Živorad Kovačević PRILOZI V IN MEMORIAM - iz Evrope + FOTO-DOKUMENTACIJA IZ ŠTAMPANIH MEDIJA AUTORSKI TEKSTOVI I GOVORI 53

56

57 Žika Živorad Kovačević IN MEMORIAM IZ EVROPE + Mir ko Te pa vac Do volj no do bro sa mo ono naj bolje Ne ma vi še Ži vorada Kovačevića. Kaže se: O mrtvima samo najbolje. Njegov život i de lo ne treba uveličavati. Treba ga pamtiti. Ma lo ko je znao, a on nerado spominjao, strahotne trenutke koje je doživljavala njegova porodica i sam on, maloletan, u tragičnim trenucima obračuna u antifašistikom ratu. Tada je valjda prerano sazreo i naučio da u politici razlikuje dobro od zla u nesrećnoj istoriji svoga naroda. Studije političkih nauka završio je 1952, magistrirao na Berkliju i speci ja li zi rao međunarodne odnose na Harvardu Bio je najstručniji i najkvalifikovaniji za sve visoke državne i društvene poslove koje je obavljao. Kada ga je 1989, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević iako za ta kvu od lu ku sa svim ne na dle žan na skan da lo zan na čin sme nio i opo zvao sa du žno sti ambasadora Jugoslavije u Vašingtonu, pripisao mu je krivice koje bi mo gle sa mo da ga preporuče za novu ulogu u petooktobarskoj Srbiji. Ali se ta da još radije pamtilo da je nekad bio komunistički gradonačelnik, mi ni star i ambasador, nego da je povećavao ugled svoje zemlje i Beograda, u sve mu če ga se pri hva tao. Ni je je di ni, ali je svakako bio jedan od vrlo retkih, koji su nakon napuštanja ak tiv ne slu žbe, u šezdesetoj godini života, započeo, i učinio više i značajnije od ono ga što je us peo da uči ni pre to ga. Taj po če tak no vog de la nje go vog i na šeg ži vota, poklapao se sa nasilničkim razaranjem Jugoslavije, ubijanjem, ge no ci dom i opštom degradacijom i same Srbije, sa čime Živorad Kovačević ni je hteo da ima išta za jed nič ko. Po pri ro di tih i uz dr žan, ali sa da du bo ko po bu nje ni Kovačević, tražio je način da se suprotstavi toj nesreći i našao ga u Evropskom pokretu u Srbiji i njegovom Forumu za međunarodne odnose kao or ganizator i višegodišnji predsednik i u Igmanskoj inicijativi, koja je či ni la i nemoguće da poveže pokidane konce razorenog zajedništva. Njegovom ne mer lji vom za slu gom, obe ove or ganizacije, dale su dragoceni doprinos koji ni nedobronamerni nisu mogli potceniti. 55

58 Kada je svojom voljom otišao u prevremenu penziju, Kovačević je u preostalih 20 godina napisao više značajnih knjiga, a među njima, neprolazno vred ne i svakako najznačajnije: Tri srpsko-engleska rečnika (jezika koji je po čeo da uči tek kao već pu no le tan) na ko ji ma je, sa svim sam, ra dio vi še od 14 go di na. Uz sve to pre da vao je, bu kval no do po sled njih da na svo ga ži vo ta, i na di plo mat skim Aka de mi ja ma u Be ogradu i Podgorici. Poslovan, precizan i efikasan, za njega je dovoljno dobro bilo samo ono što je naj bo lje. Uvek je imao svoj od re đe ni, ne za vi sni stav i ka da je ćut ke pri stajao na tu đi. Str pljiv i to le ran tan, ret ko se su ko blja vao, umeo je i da po pu sti, ali ne da od ustane. Jer nije bilo lako ostati nezavisan u vremenu kada je prista nak na za vi snost bi la uslov sva kog uspe ha. Va tru je na le du lo žio. Bo lje je i ja sni je ne go mno gi dru gi, raz u meo šta nala že istorijski trenutak, kuda treba krenuti pred rasksnicama koje otvaraju pro store budućnosti. Stvaralac po vokaciji političar po nužnosti. Krasile su ga vrline, koje, nažalost, nisu odlikovale političku većinu njegove Srbije. U sve mu što je ra dio osta vio je iza se be bo lje ne go što je za te kao. Ni su Živo radu Kovačeviću zvučne titule davale značaj. On je svoj značaj dodavao ti tu la ma ko je je no sio. Bo lan gu bi tak su pru ge i njegova opaka bolest, nisu više davale nikakav smisao ži vo tu. Smrt pre ki da ži vot, ali ne mo že da bri še trag. A trag je du bok, prav i neizbrisiv. Ume ti oti ći, ve ća je ve šti na ne go ume ti do ći. Ne znam da li je Ži vo rad Kova če vić ve ro vao u tu iz re ku, ali je ži vot pro veo, i za vr šio, u skla du sa njom. Autor je nekadašnji predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. 56 IN MEMORIAM

59 Žika Živorad Kovačević Vojin Dimitrijević Čo vek bez ma lodušnosti Ži ka Ko va če vić je bio gra đa nin u sva kom smi slu. Ka da je po svo joj vo lji oti šao u prevremenu penziju, umesto da se vajka i rizikuje da postane kukumavka, Žika je od lu čio da is ko ri sti pri li ku da is ka že dru ge ta len te, od ko jih su naj ka rakterističnije ši roka erudicija, uživanje u znanju, precizno pamćenje i vrednoća. IN MEMORIAM Do pri nos Ži vo rada Kovačevića raznim oblastima kojima se bavio dobro je po znat. Zna se da je bio us pe šan gradonačelnik Beograda, cenjeni diplomat, leksikograf i autor cenjenih knjiga i članaka iz oblasti međunarodne po li ti ke. Uz to, oni ko ji su s njim bli že sa ra đi va li pam te ga kao od lič nog organizatora i čoveka koji je, pored važne uloge koju je igrao kao predsednik Evrop skog po kre ta u Sr bi ji, osno vao i odr žao u ži vo tu Fo rum za me đu narod ne od no se i bio pred sed nik i član Spolj no po li tič kog saveta Ministarstva spolj nih po slo va Srbije. Me đu tim, ono što je me ni uvek pri vla či lo pa žnju, a što je i kraj nje go vog života dramatično potvrdio, jeste jedna njegova karakterna osobina, retka u na šoj sre di ni, koja se može porediti s nekim antičkim likovima. Evo šta hoću da ka žem: to je čovek koji se nikada nije predavao, nikada žalio, nikada gubio vre me i, šta vi še, krajnje racionalno i dostojanstveno okončao sopstveni ži vot. Ži ka Kovačević je bio građanin u svakom smislu. Potekao je iz građanske po ro di ce, koja se iz unutrašnjosti doselila u Beograd i u dobrom društvu po ha đao Še stu mušku gimnaziju u Beogradu pripadajući onoj grupi mladih le vi ča ra koji nisu prihvatali levu opciju iz socijalne zavisti nego iz ubeđenja. Sposobnosti su mu bile zapažene i u teška poratna vremena, koja su pripadni ke njegove generacije opterećivala više nego što se obično zna. Ti mladi lju di su s 18 godina dočekali Rezoluciju Informbiroa i raskid sa staljinizmom i morali da se izjašnjavaju, uz rizike i dileme koje nisu bile samo kolebanje o is pravnom kursu radničkog pokreta već i izbegavanje opasnosti od najnižih 57

60 58 de nun ci ja ci ja i policijskog gonjenja. Takve su dileme morile i njegove vršnja ke u ze mlja ma Za pa da, ali su one bi le sa mo in te lek tu al ne, a ne i opako životne. Elitna škola za buduće novinarske i diplomatske kadrove bila je raspuštena i Žika je morao da počne ispočetka. Njegove sposobnosti su ipak uoče ne i do bio je mo guć nost da se ško lu je i u ino stran stvu za ono što će biti nje gov pr vi kru pan po lo žaj, a to je gradonačelnik Beograda. Tada sam ga po zna vao po vr šno i ne znam šta se u nje mu sve zbi va lo, ali mi slim da mi se ne bi is po ve dao, kao što se verovatno malo kome ispovedao i kao što nikada ni je go vo rio o svo jim lič nim stvarima. Na če lo glav nog gra da do šao je, za raz li ku od mno gih, sa svim pri pre mljen i po čeo je da pri me nju je ono što je bio naučio o strategiji razvoja velikih grado va. Hteo je da spre či ono što je ka sni je po če lo da se de ša va Be o gra du, kao i mnogim gradovima u slabo razvijenim zemljama, da spreči to da velegrad po stane glava bez tela i neka vrsta oaze u zaostaloj provinciji. Nje go vo una pre đe nje u diplomatiju nije, koliko znam, bilo posledica kažnja vanja već produženo uverenje da su Jugoslaviji potrebni diplomati široke kulture i poznavanja sredine u kojoj će delovati. Nažalost, smenjen je s po lo ža ja am ba sa do ra u SAD po sle ru žne haj ke ko ja se pro tiv nje ga vo di la u Sr bi ji za vre me an ti bi ro kratske revolucije i događanja naroda. Ponašao se u skla du s onim što mu je bi la mi si ja, kao pred stav nik ce le Jugoslavije, a ne Slobodana Miloševića i onih koji su mislili da će preko tog istog Miloševića za vla da ti ce lom ze mljom, is pu nja vajući na taj način razne svoje ciljeve, od od brane socijalizma do projekta Velike Srbije. Odlučio je da ode u prevreme nu pen zi ju u godinama kada ljudi rezignirano smatraju da im je karijera okon ča na i ža le se oko li ni na ne prav du ko ja im je uči nje na. Ta ko ne što ni je važilo za skoro šezdesetogodišnjeg Žiku. Umesto da se vajka i rizikuje da po stane kukumavka, Žika je, poput nekih drugih uzora, odlučio da iskoristi pri li ku da is ka že svo je dru ge ta len te i osobine, od kojih su najkarakterističnije ši ro ka eru di ci ja, uži vanje u znanju, precizno pamćenje i vrednoća. Postao je i verovatno će tako biti zapamćen u kulturnoj istoriji jedan od najboljih srp skih leksikografa: između ostalog, izradio je dva monumentalna rečnika frazeologije i idioma engleskog jezika, englesko-srpski i srpsko-engleski. Ko se ni je ba vio iz radom rečnika i leksikona ne može sebi da predstavi napor koji se u izradu svake odrednice mora uložiti, čak i kada je to kolektivni podu hvat, a ne projekat jednoga čoveka, čoveka u nemilosti, bez potpore i bez spolj nih sred sta va. U tom po gle du je li čio i na ve li ke uz o re iz ru ske kul tu re, na lju de ko ji su bi li po sla ti u Si bir da bi se pre sta li ba vi ti po li tič kim i ide o- lo škim de lo va njem pro tiv ca ra, pa su ta mo od lu či li da u te škim uslo vi ma, uslo vi ma koji ipak postoje, urade neki drugi koristan posao. Takav je, na pri mer, bio jedan od vodećih ideologa anarhizma, grof Kropotkin, koji je u iz gnan stvu postao ugledni geolog. Kovačević se brzo priključuje Evropskom pokretu u Srbiji, osnovanom go di ne u vrlo mračna vremena. Izgledi da će se Jugoslavija, kakva je tada po stojala u obliku Savezne Republike Jugoslavije, i u okviru nje Srbija, priklju či ti evrop skim in te gracijama bili su majušni. Međutim, Žika je sa ostalima ve ro vao, opet u du hu svog po gle da na svet, da se za do bru ide ju i op šte koristan projekat treba uporno zalagati i u njega investirati da bi se šanse u IN MEMORIAM

61 Žika Živorad Kovačević bu duć no sti mogle spremno dočekati i iskoristiti. U istom duhu je bilo njegovo an gažovanje na stvaranju Foruma za međunarodne odnose, koji je okupljao struč nja ke za tu oblast u jed noj ze mlji či ja je zva nič na po li ti ka bi la po li ti ka izo la ci je i pr košenja okolini i celom svetu. Iz gle da lo je da se pri li ka koju je Kovačević sa drugima čekao pojavljuje desetak godina kasnije. Žika nastavlja svoj angažman u Evropskom pokretu i po staje njegov predsednik u uslovima kada ta organizacija može da postane ši ra, da se bavi raznovrsnijim delatnostima, da deluje van Beograda i da okuplja mno go mla đe lju de. On se stavlja na raspolaganje demokratski izabranim vla sti ma i pri sta je opet da ra di sve po slo ve ne oče ku ju ći na gra du u vi du vi so ke funkcije. Visoku funkciju koju je dobio, a to je da bude predsednik Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova, napušta čim mu se uči ni lo da spolj na po li ti ka Sr bi je ne ide prav cem ko ji bi on odo bra vao i da do vo di do to ga da se iz gle di za nje no učla nje nje u Evrop sku uni ju sma njuju i uda lja va ju. U svom sti lu, on od svo je ostav ke ne pra vi ve li ko pi ta nje, pa čak ni ne na pu šta Spoljnopolitički savet, a u istom ministarstvu se predano po sve ću je pre da vačkom radu u Diplomatskoj akademiji, gde njegovi stručni radovi, zasnovani na erudiciji i praktičnom iskustvu, dolaze do izražaja kao vr lo važni udžbenici iz oblasti međunarodnih odnosa, knjige koje se, kao što je Me đu na rodno pregovaranje, preporučuju i koriste na univerzitetskom nivou. U skladu sa svojim nedramatičnim i asketskim ponašanjem, uoči svoje smrti ostavio je Diplomatskoj akademiji uredno otkucana ispitna pitanja sa zagonetnom napomenom da će odgovore ocenjivati neko drugi. Šta je to zna či lo, vi de lo se vr lo br zo. I od lu ka da odu zme se bi ži vot ni je bi la znak ma lo du šno sti nego izraz otmenosti i dostojanstva. Mnogi su znali koliko su me di cin ske prog no ze bi le lo še i mno gi su mo gli da uoče da je nje go vo zdrav stve no sta nje sve go re. Me đu tim, do neo je od lu ku da ži vi pu nim ži votom do kle god je to mo gu će. Ni ko bar ko li ko ja znam od nje ga ni je čuo ni jed nu reč žal be i nije mogao da primeti nikakvo smanjenje životnog tempa. Ni od jed nog po sla ni je od ustajao, niti se ponašao kao čovek smanjenih spo sob no sti. Sačuvao je smisao za humor i perfekcionizam u malim stvarima kome delimično dugujemo njegovu poslednju leksikografsku knjigu La žni pri ja te lji u engleskom jeziku, gde, ka ko je to do bro re kao Ivan Klajn, iz ner vi ran lo šim pre vo di ma s engleskog jezika, nije samo negodovao, nego je rešio da ne što pro tiv to ga pre du zme. Ka da je vi deo da mu te lo ne će iz dr ža ti i da pun, ak ti van i ne za vi san ži vot ne će vi še bi ti mo guć, re šio je da se be ne do ve de u sta nje gde bi ga dru gi mo ra li sa ža lje va ti, kao što i ra ni je ni je hteo da ga lju di zna ju po sla bo sti već po čvrstini, dostojanstvu i strogosti prema samom sebi. Autor je prvi predsednik Evropskog pokreta u Srbiji. IN MEMORIAM 59

62 Je li ca Mi nić Sećanje na go dine prome na i pri ja telj stva Ži vorad Kovačević je bio predstavnik onoga čime smo se, kao njegovi sugrađani, mo gli po no si ti civilizovane, pismene, dinamične, graditeljske, svetu okrenute Srbi je. Ja sno je vi deo nje nu sna gu i nje ne sla bo sti i bio je spre man da o to me pi še i govo ri. Za to je mo gao da gra di i sve one po ru še ne mo sto ve ka Hr vat skoj, Bo sni i Herce go vi ni, ka Ko so vu, ka Evropi i svetu. Svi su ga rado prihvatali kao sagovornika. 60 Počeci dugogodišnje saradnje sa Živoradom Kovačevićem vezani su za Forum za me đu na rod ne od no se, a po tom i Evrop ski po kret u Sr bi ji, u okvi ru ko ga je Fo rum, na kon po čet ne fa ze, traj no de lo vao i de lu je i da nas. To je bi la iz uzetna škola mišljenja, analize, iskustva, dijaloga, suprotstavljanja ocena i građenja zajedničkog stava, a često i odluka o javnom delovanju. Bilo nas je mno go koji smo prošli to nezamenjivo iskustvo i izlazili obogaćeni iz debata koje su stvarale neku novu političku viziju Srbije. Jed na ne za bo ravna slika je uzavrela zima 1996/97. na hladnim beogradskim uli ca ma. Ži ka i veća grupa članova Evropskog pokreta sa evropskom zastavom, na spram po li cij skog kordona u Kolarčevoj. Bilo je toliko gneva i očaja nja, a istovremeno toliko nade i očekivanja među nepreglednom masom su građana. Bilo je svojevrsne radosti što više nema straha. Širom Srbije, u op šti na ma i gradovima u kojima je pobedila opozicija, nicale su nove radio i te le vi zij ske stanice, novi listovi, nevladine organizacije započelo je sveopšte pre ispitivanje. Za pravo, promene su već bile dogledna budućnost, koja je potrajala četiri go di ne, da bi se za vr ši la sme nom vla sti. U tom raz do blju, Evrop ski po kret u Sr bi ji je po čeo da stva ra svo ju struk tu ru lo kal nih ve ća i iza šao je iz svog ograničenog beogradskog okvira. Žika je, kao i mnogi drugi ugledni članovi Evrop skog pokreta i Foruma za međunarodne odnose, putovao po Srbiji i učestvovao u javnim debatama sa predlozima o tome kako Srbija treba da iz gle da i ka ko da ko mu ni ci ra sa sve tom i su se di ma. Osta le su mi u pam će nju IN MEMORIAM

63 Žika Živorad Kovačević rasvete malih televizijskih studija i veliki naboj koji je zahtevao gotovo fizič ku sna gu da se re či ma, stavom i argumentima nadigra jedna pogrešna i potrošena, opasna i razorna politika. Slika koja mi je ostala u sećanju: Žika za mi kro fo nom, mi slim da je bi la u nje go voj rod noj Ja go di ni... Na kon go di ne tre ba lo je ići da lje i Ži vo rad Ko va če vić je, kao pred sednik Evrop skog pokreta u Srbiji, zastupao interese i volju jednog angažovanog de la pro evropske Srbije. Bezbroj akcija, ubeđivanja, susreta po Srbiji i su sed stvu, ogrom nog i str plji vog ra da sa mla di ma Evrop ski po kret je vodio svoje brojne proevropske kampanje na razne teme (lo kal na uprava, preduzetništvo, mladi, žene, poljoprivrednici), a vrlo an gažovano i u vreme održavanja brojnih izbora u Srbiji. Tada je, zajedno sa dru gim ne vla di nim or ganizacijama, osmišljavao i zagovarao neke nove vred no sti, ili reafirmaciju nekih starih, koje su predstavljale evropsko lice Sr bi je kojim smo se mogli ponositi. Pravac spoljne politike je svih osamnaest godina bio stalna tema, samo su se naglasci pomerali antiratni ugao, pro e vrop ska plat for ma, su se di u fo ku su itd. U sve mu to me, Ži ka je uvek bio po dr ška, ili di rekt ni uče snik. Je dan niz ži vo pi snih sli ka sa pro me nom pre de la i uče sni ka i sa ja snom li ni jom vo di ljom. Ži ka je bio čo vek kul tu re, di ja lo ga, procedure, uvažavanja, pragmatičnih odlu ka i jasnog sistema vrednosti. Imao je brojne odane prijatelje i saradnike koji su ga visoko uvažavali. Mnogo je radio sa mladima i podučavao ih umetnosti dijaloga i pregovaranja. Njegova knjiga i predavanja o umetnosti pre go varanja uticali su na generacije mladih diplomata i studenata u Srbiji i Cr noj Go ri. U građenju evropskog lica Srbije njegovo je mesto neupitno. Autorka je nekadašnja generalna sekretarka i potpredsednica Evropskog pokreta u Srbiji. IN MEMORIAM 61

64 Bo ri voj Erdeljan Nul la di es si ne li nea Že leo sam da od mah odem u diplomatiju, ali sam za početak završio u Stalnoj kon fe renciji gradova, ispovedao se Žika, kao što je govoreći pre par godina u emisi ji Ra dio Be ograda rekao da mu je dužnost gradonačelnika bila najproduktivniji deo ži vota. 62 Ži ka Bam bus oni koji su dugo, veoma dugo, poznavali Živorada Kovačevića, zvali su ga često imenom stečenim davnih posleratnih godina. Fotografija vi so kog, mno go vi šeg od osta lih oko nje ga, štr klja stog mla di ća, sa kram pom na ramenu, u gumenim čizmama, objašnjava nastanak nadimka. U jednom no vin skom magazinu Žika sećanju na radnu akciju na Vlasini dodaje: To je bio na čin od rastanja i sazrevanja u moje vreme. Na fotografiji iz dve hiljadite u veoma drugačijem ambijentu Živorad Kovačević na kalifornijskom univer zi tetu Berkli, na predlog četrdeset šest viđenih američkih ličnosti, prima ugled nu na gra du Val ter Has za jav no de lo va nje u slu žbi svo je ze mlje. Te dve sli ke su sa žet pri kaz Ži ki nih osam de ce ni ja, dok sam ni je za u sta vio i svoj ži votni sat, kako je napisao Branko Lukovac. Nul la di es si ne li nea, po ru ka an tič kog grčkog slikara Apelesa, sačuvana do da nas, bi la je stalna vodilja Živoradu Kovačeviću i svima oko njega. Rođenom Ja go din cu, koji je rastao na beogradskom Bulbulderu ( Došli smo ovamo kad sam baš bio ma li ), Še sta mu ška gim na zi ja či je je ge slo sve tlost i zna nje, kao ama net direktora Stanislava Vulića prilikom polaganja prvog kamena za iz gradnju škole godine utvrdila je temelje širokih horizonata, što je uvek rado spominjao, sećajući se entuzijazma tek stasale poratne đačke druži ne, koja se borila da ne ostane sputana u uskom zavičajenom okviru. Kad se potom 1948 upisao na Novinarsko diplomatsku visoku školu, posle pr vog se me stra fizičke hemije i elektrotehnike ( Šta ćeš ti tamo, pitao ga je već upi sa ni no vi nar, drug iz razreda Slobodan Gica Krstanović, a Moša Pi ja de do ko ga je ne kim ču dom do speo mi sli te da pred sed nik Na rod ne IN MEMORIAM

65 Žika Živorad Kovačević skup šti ne ne ma dru gog po sla ne go da se li bru co še, ali je ipak po mo gao da pro me ni in deks), bio je si gu ran da je na pu tu, ko ga se dr žao do po sled njeg da ha, ne umorno i nesebično, uz sva iskušenja. Želeo sam da odmah odem u diplomatiju, ali sam za početak završio u Stalnoj konferenciji gradova, ispo ve dao se Ži ka, kao što je govoreći pre par godina u emisiji Radio Beograda re kao da mu je du žnost gradonačelnika bila najproduktivniji deo života. Agen ci je su, po svo jim strogim kanonima, vest o odlasku Živorada Kovačevića pro pratile kratkim životnim popisom: Imao je dugu političku, diplomatsku i književnu karijeru, u kojoj je prošao različite dužnosti počev od komu ni stičkog aktiviste, državnog funkcionera, diplomate i autora značajnih publicističkih dela. Njegova politička karijera prekinuta je posle sukoba sa Slobodanom Miloševićem u usponu, krajem 80-tih godina, da bi se potpuno okre nuo li be ralnim pogledima i paralelnom istraživanju novije istorije i lingvi stike. Veliki deo života Žika je proveo okružen i nošen početnim zanosom i iskrenim uve re njem o osva ja nju no vog dru štva. Kao i sva ki mi sle ći čo vek, vreme nom, po put mno gih, ni je mo gao da ne zapazi manjkavosti takvih okvira. Bi vajući i kritičan i samokritičan, što je odlika snažnih i dalekovidih, prošao je ka tar zu (o kojoj je i sam govorio) vrednu istinskog poštovanja. So fo kle je, u pe tom ve ku pre na še ere, pod u ča vao da tre ba sa če ka ti noć da bi se vi de lo ka ko je lep bio dan, da tre ba sa če ka ti smrt da bi se mo glo go vo ri ti o ne či jem ži vo tu. Usu dio bih se da to me do dam, kad go vo ri mo o Ži ki Kovačeviću nema potrebe za naknadnim otkrovenjima, posebno ono što nam je naj bli že, če mu smo sve do ci u prošle dve decenije: Živorad Kovačević je: po sle sve ga već ranije učinjenog, apostolskom upornošću, dao je neizbrisiv do pri nos iz gradnji evropske Srbije, stvaranju nove spoljne poltike, normaliza ci ji i po bolj ša nju od no sa sa su se di ma i bo ljem raz umevanju sveta. Mo žda se bič no, ovo je i omaž ocu osnivaču, jednom od utemeljivača Foru ma za me đu na rod ne od no se Evrop skog pokreta za neumorno delovanje u kri tič kom i svestranom viđenju i vođenju izazova spoljne politike i snalaženju Sr bi je u tom lavirintu. Takva istrajnost je nepoznata u našim analima, pi sao je Ži ka o Fo ru mu. Mi slim da se to još i vi še od no si na Ži vo ra da Ko va čevi ća, Ži ku Bam bu sa. Autor je predsednik Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji. IN MEMORIAM 63

66 Tarik Karavidić i Midhat Aganović Umro je is kre ni prijatelj Sa ra jeva Ži vorad Kovačević je dva puta bio gradonačelnik Beograda: danas kažu da je to najuspešniji period u razvoju grada i, kako je na komemoraciji istakao današnji grado na čel nik Be ograda Dragan Đilas, sigurno jedan od najcenjenijih i najsposobnijih u novijoj istoriji Beograda. Radio je u najsretnijem periodu kada je građeno deset do dvanaest hiljada stanova godišnje u naseljima, kada je, kako je on često isticao, Be o grad mo gao da uči od Sa ra je va. 64 Ovih da na je Be o gra du umro naš drug i pri ja telj, a pri je sve ga iskren i dugo go di šnji pri ja telj Sarajeva, Živorad Kovačević. Šezdesetih godina prošlog vi je ka je za za po čeo ka ri je ru, a sedamdesetih bio pet godina generalni sekretar Stalne konferencije gradova Jugoslavije i to sigurno jedan od najuspe šni jih i naj spo sob ni jih u du gom vi je ku po sto ja nja ove in sti tu ci je. To ga je pre po ru ču lo za funk ci ju u nje go vom Be ogradu. Na kon što je go di nu bio pot pred sjed nik gra da, dva pu ta je bi ran za gra do načel ni ka. Svi se sla žu da je to naj u spe šni ji pe riod u raz vo ju Be o gra da i, ka ko je na komemoraciji povodom Žikine smrti istakao današnji gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, sigurno jedan od najcenjenijih i najsposobnijih u novijoj istoriji Beograda. Radio je u najsretnijem periodu kada je građeno deset do dvanaest hiljada stanova godišnje u naseljima u Novom Beogradu, kada je, ka ko je on če sto is ti cao, Be o grad mo gao da uči od Sa ra je va o iz grad nji stambe nih na se lja, u čemu je Sarajevo tada bilo jedan od vodećih gradova. Kada je Sarajevo ušlo u velike urbane i graditeljske zahvate i organizaciju Olimpij skih iga ra, po koj ni Ži ka bio je u stal nom kon tak tu sa po li tič kim i struč nim pred stavnicima grada Sarajeva. Njegove sugestije, primjedbe i preporuke su uvažavane, kao što je on lično uvažavan i poštovan od tadašnjih čelnika grada, te uče sni ka u iz gradnji i razvoju Sarajeva. Da le ko bi nas od ve lo da na bra ja mo sve nje go ve uspje he u ka ri je ri. Bio je član Saveznog izvršnog vijeća, a u sudbonosnim danima za SFRJ bio je ambasador IN MEMORIAM

67 Žika Živorad Kovačević u SAD-u. Nažalost, poslije dvije godine, na uporno insistiranje Slobodana Mi lo še vi ća je smi je njen i rano penzionisan, nakon čega se povukao iz javnog ži vo ta, jer sa svo jim shva ta nji ma ni je imao šan se da bi lo šta uči ni. U tom pe ri o du se ba cio na fi lo lo ški rad i na pra vio je dva rječ ni ka, bez prem ca u fi lo lo gi ji na ovim pro storima. To su dva ogromna rječnika englesko-srpskih idi oma i frazeološki rječnik. Nakon pada Miloševića veoma se angažovao u po slo vi ma spolj ne po li ti ke: bio je osni vač Evrop skog po kre ta u Sr bi ji i nje gov pred sjed nik, je dan od osni vača Igmanske inicijative, profesor na diplomatskoj Aka de mi ji. Sve ove po slo ve ra dio je kao vo lon ter, bez ika kve na kna de. I po red sve ga što je ra dio u spolj noj po li ti ci, ostao je grad ski čo vjek, pri vr žen građanima i njihovim problemima, boreći se za njihov život i prava. Zbog sve ga toga je sahranjen sa velikim priznanjima i počastima grada Beograda i Stalne konferencije gradova, kao i ogromnog broja ljudi sa kojima je sa ra đi vao i ko ji su ga pam ti li po dje li ma u gra du. Ne ka mu je več na sla va i hva la. Ta rik Ka ra vi dić je nekadašnji generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije. IN MEMORIAM 65

68 Alek san dar Ga ta li ca Od lu čan kao tra gič ki ju nak 66 Ži ka Kovačević nije mogao umreti srećan. Tužna senka na njegovom licu nestaće tek kada mi, njegovi saborci, izađemo na osunčanu evropsku padinu i do vik ne mo mu s ovog sve ta da smo svi za jed no us pe li. Ži vo rad Kovačević otišao je naglo: nikako drukčije nije moglo ni biti. Jak, akti van, pri su tan on ni je mo gao oti ći ne na me tlji vo, ta ko da za njim ne osta ne ve li ka praznina koja će teško biti popunjena. Živeo je, kako su istakli i drugi autori u ovoj Spomenici, kao pravi građanin: do poslednjeg dana verujući u svo ju mi si ju, upr kos to me što je po sled njih go di na za ce lo shva tio da za svog ži vota neće videti ispunjenje svojih snova: Srbiju u Evropskoj uniji. No, nije mi slio zbog to ga da sta ne ži vot mu je bio dat da ga utro ši za do bro svog na pre do vanja i napredovanja društva za koje se zalagao. Čud no je to, danima razmišljam o Žikinom kraju. Nikad nisam video takav ži vot i ta kav kraj mo žda sa mo u knji žev no sti ko ju sam pi šem! Lju di su u ži votu: skloni trijumfalizmu, a nikako praktični u mladosti, dok su u starosti i bo le sti ko le bljvi, a ne od luč ni. Ži ka je bio sve su prot no to me, baš kao ne ki li te rar ni ka rak ter. Ka da je bio mlad, bio je prak ti čan. Zi dar No vog Be o gra da, zi dar cen tra Sa va zna li su ga kao prak tič nog par tij skog rad ni ka i te renca. Mo žda i zato što nije bio sklon samoljublju, uzdizanju svojih doprinosa i narcisoidnosti on doktorant univerziteta Berkli. Na jednom crno-belom te le vi zij skom snimku, stojeći bukvalno na jedva izgrađenim temeljima, ispra vio je no vi na ra ko ji je dao pre dug rok za grad nju cen tra Sa va re či ma: Da vas po pra vim, reč je o je da na est me se ci za ko je vre me ovaj kon gre sni cen tar mo ra bi ti za vr šen, jer ta da u nje ga tre ba da uše ta drug Ti to. I bio je završen centar Sava za jedanaest mesci. Posle toga, Živorad Kovačević postao je ambasador. Nagrada? Možda, ali nikako velika. Danas bi po sle tolikih pregnuća svako seo u predsedničku stolicu. Žika to nije učinio, a bi lo je i vre me na i na či na da to bu de u go di na ma, ako ne po sle 1990, on da sva ka ko po sle Ži ka se opre de lio i ovog pu ta za prak tič ni rad i u to me je bio uči telj i me ni. Tri pu ta me je pred la gao i bi rao za svog pot pred sed ni ka. IN MEMORIAM

69 Žika Živorad Kovačević Pr vi put sam po stao potpredsednik po dužnosti kao predsednik Foruma za kul tu ru Evrop skog po kre ta u Sr bi ji. Po tom sam dru gi put iza bran kao mornar bez mo ra, što bi re kao Đor đe Ba la še vić. Na moj pred log Fo rum za kul turu pre stao je da ra di, jer prak tič no ni je bi lo ni jed nog kul tur nog gran ta ko ji je mo gao do bi ti. I ta da me je Ži ka po no vo kandidovao za potpredsednika. Treći put iza bran sam zajedno sa još troje potpredsednika, direktno na njegov pred log, u ča su kad mu je Sta tut po kre ta ovo dao kao di rekt no dis kre ci o no pravo. Ka da se sve sa be re, sko ro de ce ni ju bio sam Ži kin pot pred sed nik i uz nje ga i sta sao i mno go na u čio. Bio sam prak ti čan i pre ne go što sam po čeo da ra dim sa Ži kom, s njim sam po stao još prak tič ni ji. Od ku ka nja ne ma vaj de, znao je da ka že. Da nas ja ka žem mla đi ma: ako će mo nad ne čim što tre nut no ne mo že mo pro me ni ti ku ka ti, ni šta ne će mo ura di ti. Na u čio me je da ni ko ne kre će pr vo u dru gi raz red, već uvek naj pre u pr vi. Pre ma to me, da bi se posao za vr šio, va lja ga za po če ti i stal no ga ra di ti. I ja sam Ži ku čuo da ka že ono što je na ve la u svom tek stu i Ma ja Bo bić. Tvr dio je: Ne će mo mi jed nog da na jed ne go di ne ušetati u ujedinjenu Evropu, već moramo svakog dana svake go di ne upor no osva ja ti deo po deo evrop skih vred no sti. Re šen sam da se ovo ga dr žim i u da ljem ra du. Imaj mo cilj, ali ne gle daj mo u nje ga u da lji ni, već uvek is pred se be. Cilj Evrop skog po kre ta u Sr bi ji je poznat još od osni vanja pokreta: Srbija u ujedinjenoj Evropi, ali dani, meseci i go di ne su is pred nas, za to sva kog ju tra tre ba se be upi ta ti šta ja da nas mogu uči ni ti za ostvarenje ovog cilja, jer će samo suma svakodnevnih poslova na či ni ti uspeh na kra ju. Vo leo bih da u ovom po slu ne osta rim, ka ko nas je sa vetovao ( Nikada nemojte ostariti ), voleo bih da Evropa ne postane neki ne do sti žni ideal, već da jed nog bli skog da na do če ka mo taj cilj i se ti mo se Ži ke ko ji ni je sti gao da vi di ski da nje ram pi sa na ših gra ni ca pre ma Evro pi. Ka kva je to tra ge di ja za ne kog sa to li ko ela na, ko je sa to li ko ener gi je ovo me te žio. Pre dan, odan, mar ljiv, Ži ka je ra dio do po sled njeg da na. Bu kval no posled njeg. Kada je dobio fatalnu dijagnozu, stao je. Odjednom. Naprosto kao da je je dan ve li ki evrop ski automobil potrošio svoje gorivo. Kaže Sofokle u poslednjim stihovima Gospodara Edipa, stihovima koje navo di u svom tek stu u ovoj Spo me ni ci i Bo ra Er de ljan, a ko je sam ja pre veo sa grč kog: Nijednog smrtnika vi nemojte smatrati srećnim, dok mu svojim okom ne vi di te skon ča nje i zad nji dah bez tu žne sen ke na li cu nje go vom. Ži ka ni je mo gao umreti srećan. Tužna senka na njegovom licu nestaće tek ka da mi, nje go vi sa bor ci, iza đe mo na osun ča nu evrop sku pa di nu i doviknemo mu s ovog sve ta da smo svi za jed no us pe li. IN MEMORIAM Autor je nekadašnji potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji. 67

70

71 Žika Živorad Kovačević FOTO-DOKUMENTACIJA Sa drugovima u Prčnju godine. Živorad Kovačević prvi s desna Na letovanju u Prčnju godine. Živorad Kovačević prvi s leva Na privatnoj proslavi u Beogradu godine. Živorad Kovačević treći s leva 69

72 U beogradskoj kafani Najlepši svet godine. Živorad Kovačević prvi s desna Skijanje na Kopaoniku godine. Živorad Kovačević prvi s desna Sa letovanja godine. Živorad Kovačević drugi s desna 70

73 Iz privatne arhive: Živorad Kovačević i Branko Pešić u kafani Iz privatne arhive Sa učesnicima prvog međunarodnog seminara za mlade diplomate: EU savremena diplomatija mladi lideri u diplomatiji godine 71

74 Promocija knjige Međunarodno pregovaranje godine S leva na desno: Živorad Kovačević, Predrag Simić, Vojin Dimitrijević, Mirko Tepavac Živorad Kovačević i Aleksandar Popov Deseta sesija Igmanske inicijative održane 27. juna godine u Beogradu Svečanost povodom obeležavanja Dana Evrope godine 72

75 Živorad Kovačević na proslavi 18. godišnjice Evropskog pokreta u Srbiji Živorad Kovačević na proslavi 18. godišnjice Evropskog pokreta u Srbiji S leva na desno: Renata Ulmanski, Mirko Tepavac, Vojin Dimitrijević, Maja Bobić, Živorad Kovačević Dodela priznanja Doprinos godine Evropi godine S leva na desno: Ivan Vejvoda, Živorad Kovačević, Ivan Tasovac 73

76 Međunarodna konferencija Ljubljanska agenda za novu fazu u procesu stabilizacije i pridruživanja, godina Božidar Đelić i Živorad Kovačević Obeležavanje 15. godišnjice Foruma za međunarodne odnose EPuS, godina Predsednici i generalni sekretari EPuS na svečanoj proslavi povodom 15 godina Evropskog pokreta u Srbiji 74

77 Ulična akcija povodom obeležavanja Dana Evrope, 9. maja godine Redovna Skupština EPuS održana u maju godine S leva ne desno: Milan Simurdić, Maja Bobić, Živorad Kovačević, Dragana Bass, Milorad Stevović, Ivan Knežević Koktel posle redovne Skupštine EPuS i dodele priznanja Doprinos godine Evropi, maj godine. S leva na desno: Živorad Kovačević, Maja Bobić, Ivan Tasovac 75

78 Živorad Kovačević u kancelariji EPuS, godine Živorad Kovačević sa suprugom Margitom na svečanosti povodom obeležavanja Dana Evrope godine Živorad Kovačević na štandu Evropskog pokreta u Srbiji povodom Dana Evrope godine Živorad Kovačević na Skupštini EPuS godine 76

79 Sa Prve konferencije direktora diplomatskih akademija BSEC. Živorad Kovačević u društvu ambasadora Sergeja Čelaka, prvog postkomunističkog ministra spoljnih poslova Rumunije i Božina Nikolića, direktora Diplomatske akademije, godine Sa svečanog prijema u Ministarstvu spoljnih poslova, u društvu ambasadora dr Milana Paunovića, glavnog pravnog savetnika Ministarstva, koordinatora za Međunarodno javno pravo i Božina Nikolića, direktora Diplomatske akademije, godine 77

80 Poslednji javni nastup Živorada Kovačevića, na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, povodom predstavljanja knjige Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta. S leva na desno: Borivoj Erdeljan, Sonja Liht, Živorad Kovačević, Nataša Dragojlović, Mirko Stefanović 15. decembar godine Gosti na predstavljanju knjige Spoljna politika Srbije: strategije i dokumenta 15. decembar godine Englesko-srpski frazeološki rečnik objavljen godine Lažni prijatelji u engleskom jeziku, godina Srpsko-engleski frazeološki rečnik objavljen godine 78

81 Žika Živorad Kovačević IZ ŠTAMPANIH MEDIJA Konačno i druga Srbija, Demokratija, 11. februar godine

82 80 Nisam mogao da ćutim Ilustrovana Politika, 23. mart godine

83

84

85 Nova vlada će u očima međunarodne zajednice biti zauvek obeležena News, 25. februar godine 83

86 84 Čitaju se samo vesti sa prve strane, časopis Duga

87 Greške, iluzije, gluposti jedne arogantne politike Pobjeda, 6. februar godine 85

88 86 Ne zaboraviti što se dogodilo u Vukovaru Iz privatne arhive, godine

89 Vreme otkopanih sekira Ekonomist, 26. decembar godine 87

90 88 Moramo sarađivati sa Prištinom Ekonomist, 21. avgust 2009.

91 Intervju nedelje, Nedeljni telegraf, 27. jun godine 89

92 90 Umeće pregovaranja Politika, godine

93 NIN upitnik Živorad Kovačević Nin, 30. novembar godine 91