MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA

Makrobiotički put do potpunog zdravlja POTPUNI VODIČ ZA SPREČAVANJE I ISCELJENJE PREKO 200 HRONIČNIH STANJA I BOLESTI PRIRODNIM PUTEM MIČIO KUŠI i ALEKS DŽEK

Naslov originala: Kushi, Michio. The macrobiotic path to total health: a complete guide to preventing and relieving more than 200 chronic conditions and disorders naturally/michio Kushi and Alex Jack. Ballantine Books, New York, 2003 Izdavač: Karganović d.o.o., Ustanička 73, 11050 Beograd, SRBIJA Za izdavača: Dragan Karganović, vlasnik Prevod: Veljko Nikitović Lektura i korektura: Redakcija Priprema i štampa: Karganović d.o.o. Tiraž: 1000 primeraka CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 613.2 641.5(083.12) КУШИ, Мичио Makrobiotički put do potpunog zdravlja : potpuni vodič za sprečavanje i isceljenje preko 200 hroničnih stanja i bo lesti prirodnim putem / Mičio Kuši i Aleks Džek ; [prevod Veljko Nikitović]. - Beograd : Karganović, 2012 (Beograd Kar ga nović). - XIII, 531 str. : tabele ; 24 cm Prevod dela: The macrobiotic path to total health / Michio Kushi and Alex Jack. -Tekst štampan dvostubačno. - Tiraž 1.000. - Glosar: str. 509-515. - Bibliografija: str. 517-519. - Registar. ISBN 978-86-81735-15-2 1. Џек, Алекс, 1945- [аутор] a) Макробиотика b) Куварски рецепти COBISS.SR-ID 192164108

SADRŽAJ UVOD vii DEO I KAKO ŽIVETI DUGO I SREĆNO 1 1. Makrobiotični način ishrane 3 2. Uravnoteženje suprotnosti 15 3. Energija hrane 27 4. Ishrana i razvoj bolesti 43 5. Prirodni pristup lečenju 55 DEO II URAVNOTEŽENJE VAŠEG STANJA 69 6. Uvod 71 7. Kako koristiti ovaj odeljak 75 8. Stanja i bolesti 77 AIDS (SIDA) 81 ALERGIJE 99 KRVARENJE I BOLESTI KRVI 108 BOLESTI KOSTI I ZGLOBOVA 116 BOLESTI MOZGA 132 RAK 138 PROBLEMI VARENJA 187 PROBLEMI UHA I SLUHA 201

BOLESTI ENDOKRINIH ŽLEZDA 208 PROBLEMI OKA I VIDA 214 PROBLEMI NOGE I STOPALA 221 PROBLEMI ŽUČNE KESE 225 GLAVOBOLJE 229 BOLESTI SRCA I PROBLEMI KRVOTOKA 234 INFEKTIVNE BOLESTI 251 BOLESTI BUBREGA I MOKRAĆNE BEŠIKE 269 BOLESTI JETRE 278 PLUĆNE BOLESTI 285 BOLEST LUDIH KRAVA 294 MENTALNI I EMOCIONALNI PROBLEMI 297 MIŠIĆNE BOLESTI 316 MUČNINA I POVRAĆANJE 324 NERVNA STANJA I BOLESTI 325 OBOLENJA PANKREASA 345 OZLEDE USLED UČESTALOG STRESA 354 BOLESTI SINUSA 356 BOLESTI SLEZINE 358 BOLESTI ŽELUCA 361 SVZ I SRODNE BOLESTI 365 DEO III UPRAVLJANJE VAŠIM ZDRAVLJEM 371 9. Standardni makrobiotički način ishrane 373 10. Isceliteljske dijete 395 DIJETA #1 ZA PRETEŽNO JIN STANJA 395 DIJETA #2 ZA PRETEŽNO JANG STANJA 399 DIJETA #3 ZA PRETEŽNO JIN I JANG STANJA 402 11. Saveti o načinu života 409 12. Jelovnici 411 13. Makrobiotički recepti 420 14. Domaći melemi 444 GLOSAR 509 PREPORUČENA LITERATURA 517 INDEKS 521

UVOD Uzimanje korisne hrane jedini je uzrok rasta neke osobe, dok uzimanje štetne hrane uzrokuje bolesti. Upravo zbog tog pogoršanja nastupa pogoršanje životne snage, čistote, ukusa, potencije, efekata varenja i kvaliteta semenki i biljaka. Na taj način se kreposnost umanjuje u svakom sledećem pokolenju za četvrtinu... sve dok na kraju ne dođe do rasula sveta [pa se preporodi]. Čaraka Samhita, Indijska medicinska enciklopedija, prvi vek n. e. Ve li ka zdrav stve na re vo lu ci ja se raširi la pla netom. Al ter na tiv na me di ci na, ho lis tičko lečenje, bilj ne di je te i na ro dni do maći me le mi izla ze u prvi plan. Pre ma sko rašnjim is pi ti va nji ma, goto vo po lo vi na ame ričkog na roda koristi alterna - tiv ne te ra pi je, ogrom na većina po pu la ci je nas toji da se zdra vi je hra ni, a sva ke go di ne oko mi lion Ame ri ka na ca pos ta ju ve ge ta ri jan ci ili po luve ge ta ri jan ci. Pre više go di na, ame rička vla da je us ta no vi la Kan ce la ri ju za alternativnu medici nu, a ona je ne dav no una pređena u Na ci onalni cen tar za do pun sku i al ter na tiv nu me di ci nu. Pri ro dna hra na se re dov no služi u mno gim školama, bolnicama i staračkim domovima, kao i u restoranima, hotelima i avionima. Ministarstvo za po ljo priv re du Sje di nje nih Država ne dav no je odo bri lo ne o gra ničenu upo tre bu to fua, tem peha i dru gih pro i zvo da od so je u škol skim progra mi ma is hra ne su bven ci oni ra nim od stra ne fe de ra ci je. Za tvor ska upra va je slično to me odobri la šni cle od so je i dru ga glav na je la bez mesa u fe de ral nim za tvo ri ma. Be la kuća ohra bru je zaposlene da koriste sojino mleko umesto kravljeg mle ka u is hra ni i da prak ti ku ju jo gu. Čak i NA SA ra zvi ja spe ci jal nu, pot pu no bilj nu di jetu za astronaute, u kojoj preovlađuju mrki piri nač, sočivo, se itan, po gače od ce log zrna žitari ca, vrtnog povrća i de ser ti sprav lje ni s ama sake om, za slađivačem do bi je nim iz pi rinča. Osigu ra va juća pre du zeća počinju da nu de pre mi je za dijetalne terapije i druge pristupe za uravnoteženje uma i tela. To kom po sle dnje ge ne ra ci je, ma kro bi oti ka je bila katalizator za mnoge dramatične promene u načinu is hra ne i načinu živo ta ko ji su sa da pri hvaćeni. Uko re njen u tra di ci onal nim učenji-

viii Uvod ma i Is to ka i Za pa da, izraz ma kro bi oti ka po tiče od grčkog ko re na reči ma kro, ko ja znači dug ili ve lik i bi os, ko ja znači život. Izraz je skovao Hi po krat, otac me di ci ne, pre sko ro 2.500 go di na, čiji je pris tup zdrav lju i lečenju ute meljen u nje go voj čuve noj izre ci Ne ka ti hra na bude le kar, a tvo ji le ko vi hra na. Kao te melj ve likog ili du gog živo ta, mo der na ma kro bi oti ka je uve la i po pu la ri zo va la način is hra ne za sno van na mrkom pi rinču, pro su, sušiju, močiju (ko cke ili va ljuške od slat kog pi rinča), se ita nu (ko tleti od pšenične hra ne), hle bu od ki se log tes ta od ce lih zrna, sušiju od povrća, tes te ni ni od sa la te, pi rinčanim ko lačima i dru gim pro i zvo di ma od celih zrna žitarica; pored tofua, misoa, tempeha i dru gih na mir ni ca od so je; obi lja svežeg vrtnog povrća; no ri ja, va ka mea i dru gih al gi; i ra znih osnov nih začina, začina, la kih obro ka i dru ge hra ne i na pi ta ka. Hra na ma kro bi otičkog kva lite ta je or gan ski uzga ja na ko li ko god je to bi lo mo guće, tra di ci onal no ili pri ro dno pre rađiva na i ne sadrži šećer, mlečne pro i zvo de, be lo brašno, hemikalije ili druge štetne sastojke. Iz ko mu na i kon tra kul tu ra iz 60 ih i 70 ih go di na XX ve ka, pre ko ba nja i lečilišta iz 80 ih i 90 ih go di na, ma kro bi oti ka je da nas prešla u glav ne to ko ve kul tu re. Ric Kar lton i Prins hotel lan ci služe gur man sku ma kro bi otičku hranu svojim međunarodnim gostima, Kelog škola me nadžmen ta na Nor tves tern uni ver zi te tu usta no vi la je trpe za ri ju za ma kro bi otičku is hra nu za po slov ne lju de ko ji drže se mi na re, a uči te lji ma kro bi oti ke i ku va ri su po zi va ni u Be lu kuću, na Ka pi tol Hil i u Uje di nje ne Na ci je. Pre ma skorašnjem pi sa nju časo pi sa Vog i dru gih ča so pi sa, Bar ba ra Strej send, Džon Tra vol ta, Sa ra Džesika Par ker, Ma do na, Gvi net Pal trou, Sti ven Sigal, En di Mek Dauel, Ni kol Ki dman, Tom Kruz i druge holivudske zvezde imaju vlastitog kuvara makrobiotičke hrane. Među znamenitim pokoj ni ci ma, ko ji su vo di li ma kro bi otički način živo ta i držali se urav no težene di je te da bi poboljšali svoje zdravlje i održali dobro stanje, bili su Glo ri ja Svan son, Džon Le non, Džon Den ver i dr Bendžamin Spok. Smit so ni jan za vod je pos ta vio stal nu zbirku ma kro bi otičke i al ter na tiv ne ne ge zdrav lja u Na ci onal nom mu ze ju ame ričke is to ri je u prestonici, Vašingtonu, pre više godina, a najavili su pla no ve za pe ri odične jav ne izložbe, pu bli ka cije, istorijski usmerene simpozijume, istraživačke sti pen di je i stažira nja. Pri zna jući ma kro bi oti ku kao perjanicu pokreta za zdravu ishranu, holističko zdrav lje i al ter na tiv nu me di ci nu u Ame rici, Ode le nje za na uku, me di ci nu i društvo Smitso ni jan za vo da izdao je sa opš tenje: Na ci onal ni mu zej za ame ričku is to ri ju u Smit so ni jan za vo du počas tvo van je da pred sta vi Zbir ku ma kro bi otičke al ter nativ ne ne ge zdrav lja po ro di ce Mičio Kušija. Tu zbirku zdravstvenih, prehrambenih i ličnih po ro dičnih ma te ri ja la i ru kotvorina važnih i nedovoljno proučenih aspekata američkog života i kulture... Značenje ma kro bi oti ke u ame ričkom ži vo tu ma lo je shvaćeno iako je sro dno ja snim is to rij skim pi ta nji ma kao što je po ra tni po mak ka zdra vim di je ta ma, naša sve više glo bal na kul tu ra, al ter na tiv no le čenje, pro mišlja nje mi ra i tra di ci ja ak ti vi zma širokih masa. To kom po sle dnje č etvrti ve ka, sto ti ne hi ljada po je di na ca i po ro di ca su pov ra ti li zdrav lje dr žeći se ma kro bi otičkih načela. Osla nja jući se

Uvod ix na proučavanje makrobiotičkog načina ishrane, me di cin ska is traživa nja na Har var dskom medi cin skom fa kul te tu i dru ge vo deće me di cinske škole i naučne institucije ustanovile su visok krv ni pri ti sak i po višeni ho les te rol kao glav ni fak tor ri zi ka za srčana obo le nja, ko ja su naj veći uzrok smrtnos ti u sav re me nom društvu. Ljudi ko ji vo de ma kro bi otički način živo ta odis ta ima ju jače srce ne go uvežba ni atle tičari, kao što je primetio dr Kasteli, direktor Fremingem studi je srca, naj veće na ci onal ne kar di ovas ku lar ne naučne institucije: Šta ne ka oso ba je de sva kog da na ve oma je važan as pekt to ga ka kvo će nje go vo ili nje no zdrav lje bi ti to kom da na kao i u kasni jem živo tu. Ta kav stav podržava činjeni ca da su is pi ti va ni ma kro bi otičari ima li racio [odnos ukupnog holesterola prema HDL ho les te ro lu] od 2.5 a učesni ci Boston skog ma ra to na 3.4, ra cio pri kom je ret ko, ako je uopšte, utvrđeno ko ro narno srčano obo le nje. Stu di je i za pažanja po put ovih ja san su in di ka tor da je lju dima po tre bno da kri tički pro ce ne svoj način is hra ne s na me rom da odmah iz vrše promene. Na medicinskom polju, bolnica Lemjuel Šatak u Bos to nu služila je ma kro bi otičku hra nu svojim lekarima, osoblju i dugogodišnjim gerijatrij skim i psi hi ja trij skim pa ci jen ti ma, a na Drugoj međuna ro dnoj kon fe ren ci ji o me to da ma određiva nja di je te, ve li koj kon fe ren ci ji od šes to medicinskih istraživača spon zo ri sa nih od stra ne Har var dskog fa kul te ta za jav no zdrav lje i Svetske zdrav stve ne or ga ni za ci je, ne dav no je pri redi la ma kro bi otički ban ket u bi bli ote ci Džon F. Kenedi u Bostonu. U Africi, Svetska zdravstvena or ga ni za ci ja je sa zva la re gi onal nu kon fe ren ci ju o ma kro bi otičkom di je tal nom pris tu pu AIDS u, kom je prisustvovalo više stotina lekara i medi cin skih pro fe si onalaca. Danas međunarodna mreža od gotovo 1000 ma kro bi otičkih obra zov nih cen ta ra širom sve ta obezebeđuje instrukcije o kuvanju, zdravstvenoj nezi, šijacu masaži i susretu Istoka i Zapada. Pokret or gan ske pri ro dne hra ne, ko ji je u pret hodnoj ge ne ra ci ji pre dvo di la ma kro bi otička za jedni ca, jes te se gment na ci onal ne in dus tri je hrane ko ji se najbrže ra zvi jao, sa go dišnjom sto pom ras ta od 20 procenata. U Vašin gto nu, u ame ričkom Pred stav ničkom do mu vla di nog re for mskog od bo ra ne davno je saslušano svedočanstvo o makrobiotičkom pris tu pu ra ku od stra ne po la tu ce ta lju di i žena ko ji su na dvla da li ne i zlečivi rak uz po moć zdrave hra ne i pri ro dnog načina živo ta. Na ci onalni zdrav stve ni in sti tu ti će us ko ro obja vi ti svoj izveštaj o ma kro bi otičkom pris tu pu pre ven ci ji i lečenju te bo les ti, dru gi uzrok smrtnos ti u savre me nom društvu. Očeku je se da bu de objavlje no ne kih 77 me di cin ski do ku men to va nih isto ri ja bo les ti oso ba sa ne i zlečivim ra kom ko je su ozdra vi le uz po moć ma kro bi oti ke. U stu di ji nadgledanih slučajeva preko sto žena s visokim rizikom oboljevanja od raka dojke Nacionalnog on ko loškog in sti tu ta u Mi la nu, u Ita li ji, objavljenoj 2001. godine, ustanovljeno je da makrobiotički način is hra ne može da sve de opa snost od te ma li gnos ti za oko 25 do 30 pro ce na ta unu tar ne ko li ko me se ci. U međuv re me nu, Ame ričko društvo za bor bu pro tiv ra ka kaže, Da nas je naj po pu lar ni ja di je ta pro tiv ra ka ve ro va tno makro bi oti ka. Na svom in ter net saj tu, Ame ričko društvo za bor bu pro tiv ra ka izjavljuje:

x Uvod Ma kro bi oti ka može po moći u pre ven ci ji ne kih obli ka ra ka. Ona može sves ti ri zik od ra zvo ja ra ka ko ji nas ta je usled većeg unošenja ma snoća u or ga ni zam, kao što je rak de be log cre va i ve ro va tno ne ki rako vi doj ke. Ma kro bi otička di je ta, poput dru gih di je ta za ukla nja nje ma snoća, može spus ti ti krvni pri ti sak i možda svesti mo gućnos ti bo les ti srca. Su de lo va nje u ma kro bi otičkom pro gra mu može pružiti ne ki osećaj rav no teže s pri ro dom i har mo ni je sa čita vim sve tom i kao ta kvo pod staći osećanje mi ra i ublažiti stres. Cen tar za kon tro lu i pre ven ci ju bo les ti (CKB) Sje di nje nih Država odo brio je no vu su bven ci ju Univerzitetu Južne Karoline za proučavanje makro bi otičkog pris tu pa ra ku. Spe ci jal ni od bor onko lo ga iz Na ci onal nog in sti tu ta za rak (NIR) nedav no se sre la sa gru pom oso ba ko je su ozdravile od ra ka u završnoj fa zi is ključivo pri me nom ma kro bi oti ke i pre gle da li su nji ho ve re zul ta te bi op si je, snim ke tu mo ra ra ka na ske ne ru i drugu po moćnu me di cin sku do ku men ta ci ju. Ti me su bi li obu hvaćeni bi zni smen ko ji je ozdra vio od ra ka pan kre asa pre više od 20 go di na, medi cin ska ses tra ko ja je se be izlečila od IV stadi ju ma ra ka pluća ko ji se proširio na više or gana, ber zan ski bro ker s ma li gnim me la no mom, do maćica s ret kim ra kom ma te ri ce ko ji se nije mo gao ope ri sa ti, maj ka s is tom vrstom in vaziv nog lim fo ma kao Džeki Ona zis i le kar ka s infla ma tor nim ra kom doj ke ko joj je da va no još tri me se ca živo ta. Re zul tat sas tan ka je bio taj da je NIR odobrio klinička ispitivanja makrobiotičkog pris tu pa ra ku. Dr Džordž Ju, hi rurg sa Me di cin skog fa kul te ta Džordžta un uni ver zi teta u Vašin gto nu, nad gle dao je taj pro je kat u ime Kuši in stituta. To kom po sle dnje ge ne ra ci je, mno ga me dicin ska udruženja i cen tri, uključujući Har vard me di cin ski fa kul tet, Fre min gem stu di je srca i Tju lejn uni ver zi tet, obja vi li su is traživa nja koja po ka zu ju pre dnost ma kro bi oti ke u nas to janju da se smanji krvni pritisak, snizi holesterol, spreče obo le nje srca, leči ose tlji vost na he mi kali je, po boljšava imu ni tet, sma nju je težina, re guliše žen ski hor mon ski ci klus i pro dužava ras pon živo ta. Ti član ci su bi li objav lje ni u glav nim medi cin skim časo pi si ma, uključujući New En gland Journal of Medicine, Journal of the American Medical Association, American Journal of Epidemiology, Pediatrics, Journal of the American Dietetic Association, Cancer Research, International Journal of Bi oso ci al Re se arch, Lan cet, Jo ur nal of the American College of Nutrition i Journal of Applied Nutrition. S počet kom no vog ve ka, vla da Sje di nje nih Država je obja vi la no ve re vi di ra ne di je tal ne smer ni ce čineći otvo re ni po mak pre ma ma krobio ti ci. Po zi va jući Ame ri kan ce da ko ris te biljnu hra nu kao osnov [svo jih] obro ka, no vo izdanje Di etary Gu ide li nes for Ame ri cans (Di je tal ne smernice za Amerikance, 2000) preporučuje celo zrno žita ri ca kao te melj zdra vog načina is hrane. Ima više načina da se stvo ri obra zac zdra ve is hra ne, ali svi oni počinju s tri gru pe namir nica u osno vi Pi ra mi de: žita ri ca ma, voćem i povrćem, tvrdi zva nična di je tal na pre po ru ka vla de Sje di nje nih Država. Smer ni ce po zi va ju da ce la zrna bu du te melj obro ka, na vo de de set glavnih žita ri ca čija ce la zrna tre ba oda bra ti i pre poručuju da svi odra sli lju di i de ca sta ri ja od dve go di ne je du hra nu pri prem lje nu od ce lih zrna ra znih žita ri ca kao što je ce lo žito, mrki pi rinač, zob i ce lo zrno ku ku ru za sva kog dana. Pri zna jući ulo gu ko ju ce lo vi ta hra na igra u

Uvod xi pre ven ci ji srčanih obo le nja, ra ka i mno gih drugih bo les ti, u smer ni ca ma da lje sto ji da Is hrana sa dos ta ce lih zrna... može da vam po mo gne da se zašti ti te od mno gih hro ničnih bo les ti. Izveš taj objašnja va da ve ge ta ri jan ske di je te koje uopšte ne uključuju živo tinj sku hra nu mo gu da za do vo lje sve pre hram be ne po tre be zdra vog ži vo ta, po prvi put im pli ci tno potvrđujući makrobiotiku, vegetarijanske i druge načine ishrane usred sređene na biljke. Ame ričko kar di ovas ku lar no udruženje (AKU) je ta kođe obja vi lo no ve smer ni ce u 2000. ko ji ma po zi va lju de da je du ce la zrna i pro i zvo de od žita ri ca kao glav ni obrok, da je du sveže povrće i voće kao dru gi glav ni obrok i sma nje upo trebu životinjske hrane. Da bi se snizio holesterol i uma njio ri zik od srčanih obo le nja, pre po ručuje se i sva ko dnev na upo tre ba pro i zvo da od so je u pri ro dnom obli ku, a ne u vi du kap su la i do data ka. AKU je ta kođe podržalo urav no težene vege ta ri jan ske di je te ko je ne uključuju živo tinj sku hra nu kao zdra ve i nu tri ci onis tički od go va rajuće, a to uključuje re cep te sa mrkim pi rinčem, to fu om, mi som i dru gom zdra vom hra nom u svom kuvaru. Najveće nacionalno kardiovaskular no udruženje napominje: Ni su vam po tre bni živo tinj ski pro i zvo di da bis te uno si li do volj no pro te ina u svoj organizam. Biljni proteini i sami mogu da obe zbe de do volj no ne op ho dnih ami noki se li na, do god su izvo ri di je tal nog prote ina ra znov rsni a ka lo rični unos do voljan da zadovolji energetske potrebe. Cela zrna, povrće, se men ke i ora si sadrže i zasićene i nezasićene aminokiseline. Nema po tre be da brižno kom bi nu je te ove na mir ni ce ( do pun ske pro te ine ) u svakom obro ku. Po ka za lo se da je so jin protein ravan proteinima životinjskog porekla. Ako želi te, on može bi ti is ključivi izvor pro te ina za vaš or ganizam. Mi nis tar stvo Sje di nje nih Država za hra nu i le ko ve (MHL) je ta kođe pri zna lo da su ce la zrna pre su dno važna za zdrav lje, pa je ne dav no odobreno da na etiketama hrane piše: Uzimanje hrane sa dos ta ce lih zrna ko ja sadrži ma lo ma snoća može uma nji ti ri zik od srčanih obo le nja i ne kih vrsta raka. Dijetalne preporuke poput ove danas su naci onal na po li ti ka i ko ris tiće se u pla ni ra nju mili ona obro ka u ame ričkim ško la ma, bol ni ca ma, do mo vi ma sta ra ca, voj sci i dru gim in sti tu ci jama. Nacionalni organski standardi su sprovedeni u de lo 2002. go di ne, podržani od stra ne vlade Sje di nje nih Država, ta ko da je ve ro dos toj na or gan ska hra na pos ta la dos tu pna u go to vo svakoj pre hram be noj pro dav ni ci i sa mo po slu zi u zem lji. Sle deća re vi zi ja smer ni ca za is hra nu odgo va ra jućeg mi nis tar stva u 2005. i 2010. može da lje sves ti važnost mlečnih pro i zvo da u Pi rami di is hra ne, ili ih čak u pot pu nos ti is ključiti i une ti da lje res trik ci je sa vi okim sadržajem masti i šećera. Mo gla bi proći de ce ni ja dok te prome ne do pru do lo kal nih i re gi onal nih ni voa, ali di je tal na i zdrav stve na re vo lu ci ja se sa da brzo širi sve tom, stva ra jući zdra vi ju, mir ni ju planetu. Makrobiotički put Ma kro bi otički put do pot pu nog zdrav lja je knjiga namenjena tome da pomogne ljudima da pre du pre de ili olakšaju više od 200 hro ničnih sta nja i bo les ti. Prvi deo nam pruža pre gled

xii Uvod mak ro bi otičkog načina is hra ne, upućuje nas u načela ravnoteže, energiju hrane i prirodni pristup zdrav lju i bo les ti. U dru gom de lu, sta nja i bo les ti su gru pi sa ni u ne kih tri de set op sežnih tema, kao što su Problemi varenja, Problemi je tre i Pro ble mi oka i vi da, već pre ma sis temi ma, or ga ni ma i fun kci ja ma našeg te la. Proble mi va re nja, na pri mer, uključuju spe ci fične smer ni ce za za pa le nje sle pog cre va, ko li tis, zatvor, Kro no vu bo lest, di ja reu, upa lu cre va, na dutost, hemoroide, kilu, sindrom nervoznih creva, splet cre va i dru ge crev ne bo les ti. Obe zbeđena su una krsna uput stva za sro dna sta nja. Ne ke od kla si fi ka ci ja su pro i zvolj ne, na ročito one pod nas lo vom Bo les ti kos ti ju i zglo bo va, Nervna sta nja i bo les ti i Mišićni pro ble mi, pošto su svi ti sis te mi i fun kci je uglav nom uključeni u slo žena sta nja kao što su mul ti pleks skle ro za ili mišićna distrofi ja. Glav ne bo les ti, kao što su rak, ar tri tis i AIDS ima ju vlas ti te odvo je ne odelj ke. Bo lest lu dih kra va, pov re de usled učes ta lih streso va i više dru gih pi ta nja sav re me nog za ni manja za zdrav lje i okruženje ta kođe su za se bno izd vo je ne. Sta nja ko ja se odno se po se bno na zdrav lje žene, zdrav lje muškar ca i zdrav lje dece biće pred stav lje na u na re dnoj knji zi o makro bi otičkom pris tu pu po ro dičnom zdrav lju, uključujući i tru dnoću i ne gu odojčeta; de pre siju i pro me ne ras po loženja; imu no loške bo les ti; umor; pro ble me vra ta i ra me na; pro ble me ko ji se odno se na ko su, kožu, nok te i us ta i usne; boles ti pre no si ve pol nim pu tem; pro ble me s te lesnom težinom; pro ble me sa snom; zlo upo tre be sup stan ci; pro ble me zu ba i prvu i hitnu pomoć. Oni ko ju su čita li ne ke od naših pret ho dnih knji ga, kao što su Is hra nom pro tiv ra ka i Ishranom do jačeg srca, ili su pra ti li pre da va nja na Insti tu tu Kuši ili neg de dru go pre po znaće opšti pris tup u ovoj knji zi. Mno ge spe ci fične dijetalne preporuke su, međutim, promenjene da bi obuhva ti le no ve uvi de i spo zna je, ra zvoj nu prak su u ma kro bi otičkoj za je dni ci i stal no pro men lji ve uslo ve kli me i okruženja. Pri ključen je značajan novi materijal, uključujući i dorađene klasifi kaci je, no ve do maće me le me i spe ci jal na je la za mno ge po je di načne vrste ra ka, in fek tiv ne boles ti, ner vne bo les ti, pro ble me kos ti ju i zglo bova, mišićne pro ble me i dru ge ka te go ri je obo lenja. U knji zi je po prvi put is crpno pred stav ljeno bli zu sto sta nja i bolesti. Spe ci fične smernice za ishranu i način života za sva ko sta nje ili bo lest bla go će se ra zli ko va ti za svaku osobu u zavisnosti od njegovog ili njenog zdrav lja, živo tne do bi, po la, ni voa ak tiv nosti i ličnih po tre ba. Upo tre ba so li, ulja i dru gih osnov nih začina, ra zme ra žita, mi ris i ukus supe, rav no teža povrća, jačina začina i dru gi činioci bla go se ra zli ku ju od oso be do oso be. Šes ta gla va objašnja va ka ko da se ra zvrsta sva ko stanje i bolest i kombinuju osobene preporuke o ishra ni i načinu živo ta u tek stu ili odelj ku sa standard nim di je tal nim smer ni ca ma za lju de sa dobrim opštim zdrav ljem ili je dnu od tri op sežne isceliteljske dijete. Pošto su mnoge slične hrane i vrste domaćih melema preporučene, ukupne dije tal ne smer ni ce, je lov ni ci, re cep ti i uput stva za domaće meleme skupljeni su zajedno u Trećem de lu da bi bi li lakše dostupni. Naša sa ra dni ca Kris ti na Ak bar (naučni ca po me nu ta ra ni je kao oso ba ko ja je se be izlečila od upal nog ra ka doj ke pre 15 go di na) ko or di nira la je u sa ku plja nju po da ta ka za više ode lja ka ove knji ge, uključujući je lov ni ke, re cep te i domaće meleme, a zapisala je i mnoga predavanja, sa ve te i dru ge ma te ri ja le. Ce ni mo njen na poran rad i pre da nost. Za hval ni smo zbog podrške

Uvod xiii našim po ro di ca ma, uključujući No rio, Lo ren sa, Fi ja i Hi sao Kuši i nji ho ve po ro di ce; Gejl, Mašu i Es ter Džek; Hen ri ja i Henc Džen ki Svin del; Ljusi Vi li jams i Sju zan Ko en. Ev lin Kuši, Gejl Džek i naši sa ra dni ci Ven di i Edvard Es ko, pri ložoli su re cep te, do maće me le me i dru ge važne ma teri ja le. Ka zuo i To ni Ro berts su nam pružili važnu admi nis tra tiv nu po moć. Vo le li bi smo ovu knji gu da po sve ti mo us po me ni na Ev lin Kuši i njen duh, ko ja je po sve ti la svoj život sav re menom načinu is hra ne i zdrav stve noj re vo lu ci ji, uvežbavši čita vu ge ne ra ci ju ma kro bi otičkih kuvara i instruktora, a koja nas je napustila prošle godine. Makrobiotički put do potpunog zdravlja usredsređen je na način is hra ne kao te melj zdra vog, srećnog života i nudi opsežne dijetalne smernice za oblas ti ume re ne kli me u sve tu, obu hva ta jući Se ver nu Ame ri ku, Ev ro pu, Ru si ju, Ki nu, Ja pan i bla ge pre de le Afri ke, Južne Ame ri ke i Aus trali je. Na da mo se da će u bu dućnos ti ma te ri jal iz ove knji ge o načinu živo ta, okruženju, fi zi o gnomi ji i do pun skim me to da ma lečenja, kao što su do in i šija cu ma saža, lečenje pre ko dla na, medi ta ci jom, pe va njem i dru gim načini ma po minja nim u tek stu moći da bu du izložene i uključene u opsežnu enciklopediju prirodnog lečenja, uključujući i di je tal ne smer ni ce za sve glav ne regi je, po dne blja i okruženja u svetu. Čara ka Sam hi ta, važan is ce li telj ski ru ko pis drev ne In di je, obu hva ta se dam to mo va i da nas bi se mo gao pri kla dno smes ti ti na je dan kompakt disk. Na da mo se da će ova knji ga, kom binu jući tra di ci onal nu mu drost is hra ne i le ko vi te me le me sa mo der nim zna nji ma i pri me na ma, pos lu žiti kao no va me di ci na za čovečan stvo u ve ku pred na ma dok ne bu de mo gao op sežni ji više tom ni pro jekt da se upot pu ni ili još bo lje postane nepotreban. Mičio Kuši i Aleks Džek Beket, Masačusets 1. mart 2002.

DEOI ŽIVETI DUGO I SREĆNO

1 Makrobiotički način ishrane Dok počinje 21. vek, svet se suočava sa bes primer nom kri zom zdrav lja i okruženja. Ja vi le su se no ve bo les ti i epi de mi je, na ra sli su društveni i po ro dični su ko bi, a eko loške pre tnje su posta le višes tru ke i raširi le se, do vo deći u opa snost bio loš ki i du hov ni ra zvoj čovečan stva, kao i osta lih obli ka živo ta na ovoj pla ne ti. U sre dištu ove kri ze što es ka li ra jes te uku pnost svet skog obezbeđenja hrane. Genetski inženjering, kloniranje, ozrač enost hra ne, mi kro ta la sne pećni ce i dru ge no ve te hno lo gi je ra di kal no su pro me ni le način na ko ji su se lju di hra ni li, hra ni li svo je po ro dice i bri nu li o svom zdrav lju to kom hi lja da go dina, narušavajući milione godina prirodnog reda. Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne ra zlučivi. Glad u sve tu i si ro maštvo ne mo gu se odva jati od je de nja go ve di ne, živi ne i dru ge živo tinjske hra ne što za hte va da se pro i zvo di de set puta više žita ri ca ne go što se uzga ja ne po sre dno za ljud sku po trošnju. SARS, AIDS, bo lest lu dih krava i dru ge no ve epi de mi je po ve za ne su sa široko rasprostranjenim opadanjem prirodnih imunih fun kci ja kao po sle di ce sav re me nog načina is hra ne i pre te ra ne upo tre be le ko va. Na si lje i rat su pri sno po ve za ni sa ne urav no teženim radom je tre, bu bre ga i pan kre asa, usled čega rastu bes, strah i po hle pa na ličnom, po ro dičnom i društvenom nivou. Ma kro bi otički način is hra ne je ve oma raspros tra njen i sve obu hva tan. Uočili su ga mi li oni lju di to kom hi lja da go di na, do pri no seći zdravlju, sreći i mi ru za ne bro je ne ge ne ra ci je i opšti bi ološki i du hov ni ra zvoj naše vrste. Ono se najvećim de lom te me lji na ce lim zrni ma žita ri ca, tra di ci onal nom uređenju živo ta, povrću i al gama, pa su lju i dru gim svežim na mir ni ca ma uz mi ni mum živo tinj skih pro i zvo da. Od nas tu pa mo der nog do ba, pre oko 400 go di na, taj način is hra ne stal no opa da širom sve ta, jer me so, živi na, ja ja i mlečni pro i zvo di pos ta ju glav ne namir ni ce; be lo brašno i be li pi ri nač su za me ni li brašno od ce lih zrna i mrki pi ri nač; kon zer vi rana i smrznu ta hra na, ve oma pre rađene na mir nice i one ko je se uzga ja ju uz op sežnu pri me nu hemi je zna tno su za me ni li svežu, lo kal no or gan ski uzga ja nu hra nu ko ja se troši u sezoni. Danas moderne samousluge i prodavnice sa pri ro dnom hra nom sadrže obi lje hra ne iz svih kra je va sve ta. Ba na ne, man go i dru ge trop ske na mir ni ce je du lju di ko ji žive u ar ktičkom po jasu, dok sta nov ni ci trop skih šuma ima ju pris tup ham bur ge ri ma, pom fri tu i be zal ko hol nim pići-

4 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA ma. Lubenica, jagode i druga slabo održiva voća je du se u zi mu, a šni cle, pečeni pi lići i dru ga teška živo tinj ska hra na troše se le ti. Ti pična po rodi ca da nas ret ko je de kod kuće ku va nu hra nu za za je dničkom trpe zom, a elek trične i mik ro ta lasne peći se mo gu naći u go to vo svim do ma ćinstvima. Krajnji rezultat toga jeste talas epidemija i de ge ne ra tiv nih bo les ti, uključujući i bo les ti srca, rak, AIDS, no ve vi do ve tu ber ku lo ze vi soko otporne na lekove i druge bolesti. Pojava kloni ra nja i ge ne tičke mo di fi ka ci je hra ne i le ko va; po većanje bro ja pre sađiva nja i usađiva nja orga na, na ročito sa živo ti nja na lju de; šire nje veštačkih elek tro ma gne tnih po lja iz kom pju te ra, mo bil nih te le fo na i dru ge te hno lo gi je; i uništenje oko li ne, uključujući šire nje pus ti nja, ta njenje ozon skog slo ja i početak glo bal nog za gre vanja, doprineli su daljem opadaju prirodnog imuni te ta na bo les ti. Bi ološka de ge ne ra ci ja ljud skih bića, odražena u na glom po ras tu ne plo dnos ti i pri me ni no vih veštačkih te hno lo gi ja rađanja, kao i šire nju in fek tiv nih, de ge ne ra tiv nih i boles ti usled ne dos tat ka imu ni te ta, pre ti da ljem ops tan ku naše vrste. Sav re me na ra zvoj na kri za obuh va ta sve od go to vo 200 sta nja i bo les ti ko jima se ba vi mo u ovoj knjizi. Svet se sa da ce pa u dva sme ra. Prvi uvažava pri ro du, tra di ci onal nu mu drost i pri ro dni po redak. Dru gi je usme ren pre ma veštačkom upli tanju u prirodne procese. Naša prirodna evolucija na ovoj pla ne ti završiće se uko li ko prev la da drugi način. Sa dašnja si tu aci ja je slična onoj opi sanoj u priči o No jeu i po to pu. Dok se ne pro bu dimo iz šire nja ha osa oko nas, Zem lju će pro gu ta ti biološka katastrofa koju će sama stvoriti. Naša vrsta i planeta u celosti zahtevaju hitno is ce lje nje. Već više go di na, ma kro bi otička za jedni ca upo zo ra va da je spolj no okruženje odraz unu trašnjeg okruženja i da je ključ za zdrav stvenu kri zu i onu okruženja pov ra tak na pri ro dniji način živo ta ko ji počiva na pri ro dnom načinu is hra ne. Lično i pla ne tar no zdrav lje su ne razdvo ji vi. Ka da je je dna oso ba na hra nje na, čita va pla ne ta ima ko ris ti. Ka da Zem lja na pre du je, sva - ka oso ba je pu na živo ta i osvežena. Sav re me na ma kro bi oti ka je po svećena stva ra nju sve ta opšteg zdrav lja, sreće i mi ra u skla du s pri ro dnim redom za nebrojeno mnogo generacija. Uprkos ne dos tat ku vo deće fi lo zo fi je i njene prak tične pri me ne na sva ku di men zi ju kri ze, sav re me no društvo počinje da pre du zi ma po zitivne korake da ponovo uspostavi ravnotežu. Prvo, zdravstvena revolucija, kao što je naznačeno u uvo du, sa da se širi. To uključuje or gan sku poljo priv re du, po kret za očuva nje čove ko ve oko line i ma kro bi otičku za je dni cu. Sav re me na na uka i me di ci na su po no vo ot kri le ključnu važnost ce log zrna, kao što se vi di u Pi ra mi di zdra ve ishra ne i dru gim di je tal nim i nu tri ci onis tičkim smer ni ca ma. Dru go, ko mu ni ka ci one mreže uzdižu svest o to me. Pu tem in ter ne ta la ko se razme nju ju in for ma ci je o zdrav lju i is hra ni, a posto ji i mo gućnost da se do pre do sva kog do ma ili za je dni ce ne po sre dno pre ko te no ve te hno lo gije. Treće, ja vi li su se no vi al ter na tiv ni pris tu pi zdrav lju i do bros ta nju ko ji is tiču važnost uravno težene is hra ne, lečenje ener gi jom i vi bra ci jom i sprovode prirodni način života. Ma kro bi otička ishrana Makrobiotički način ishrane je široko upražnja van to kom čita ve is to ri je. Sva ka kul tu ra i ci vili za ci ja je pri me nji va la načela rav no teže u pra vilnom od bi ru i pri pre mi hra ne i ra zvi la je din stve-

Makrobiotički način ishrane 5 nu ku hi nju u skla du s pri ro dnim okruženjem. Ma kro bi otički pris tup je ute me ljen ne sa mo na za do vo lje nju op ti mal nih po tre ba za hra nom već is to ta ko i na du bo kom ra zu me va nju po ve zanos ti Zem lje sa Sun cem i Me se com i dru gim ne bes kim te li ma; evo lu ci jom živo ta na pla ne ti; pre dačkoj tra di ci ji i na sleđu; stal no pro men ljivim uslo vi ma kli me i okruženja; vla zi, pri tis ku i dru gim atmos fer skim uti ca ji ma; lo kal noj raspo loživos ti i dru gim eko nom skim čini oci ma; mogućnostima prirodnog skladištenja i drugim prak tičnim mo men ti ma; i uti ca ju ra zličite hrane i na pi ta ka na naš um, te lo i duh. Ma kro bi otički način is hra ne ne pred stav lja zbir ku di je ta ko je se stro go pri me nju ju na svako ga, već pri la go di vi dijetalni pristup ko ji se razlikuje prema podneblju, okruženju, stanju zdravlja, po lu, ra zdo blju živo ta, ni voa ak tiv nos ti i ličnih po tre ba. Ma kro bi oti ka je ko lek tiv na mudrost i uni ver zal no na sleđe čovečan stva. Ona nije ma ni fes ta ci ja, vla sništvo ili is ključivi po sed sa mo je dnog ra zdo blja, kul tu re, društva, na ci je, re li gi je, ško le, po ro di ce ili po je din ca. Cilj makro bi oti ke je sloboda spo so bnost da stva ra te i os tva ru je te naš san u živo tu kao deo na šeg beskrajnog duhovnog dnevnika u beskrajnom svemi ru. Stan dar dna ma kro bi otička di je tal na praksa obezbeđuje gotovo beskrajnu raznolikost i izbor u pri pre mi zdra ve, uku sne hra ne našim jedin stve nim za hte vi ma, po tre ba ma i ci lje vi ma. Ni je dna hra na ni je zab ra nje na u ma kro bi otičkom načinu is hra ne i ni ka kva hra na neće izlečiti sve bo les ti. Stan dard ni ma kro bi otički način ishra ne se te me lji na op sež nom pris tu pu ko ji uzima u obzir ukupnu ravnotežu energije i sastojaka hra ne i ra zma tra višes tru ke uzro ke i po sle dice. Ta be la 1 sažima glav ne pris tu pe lečenju. U po ređenju sa mo der nim načinom is hra ne, makrobiotički način ishrane sadrži sledeće opšte nu tri ci onis tičke ka rak te ristike: Više složenih ugljo vo do ni ka, ma nje prostih šećera Više pro te ina bilj nog po re kla, a ma nje životinj skog Uku pno ma nje unošenja ma snoće, više poli nezasićenih masti i manje zasićenih masti Rav no težu pri ro dnih vi ta mi na, mi ne ra la i dru gih hran lji vih sas to ja ka i ma nje dodataka Koristi više organski uzgajane, prirodne hrane i više tra di ci ona al nih te hni ka pri pre me hra ne, a ma nje he mij ski uzga ja ne, veštački proizvedene ili hemijski obrađene hrane Po trošnju hra ne prven stve no u ce lo vi tom obli ku što je mo guće više, a ma nje ra fi ni rane, de li mične ili pre rađene hrane Veću potrošnju hrane bogate prirodnim vlakni ma, a ma nje hra ne ko ja je osla blje na pre teranom obradom Stan dar dni ma kro bi otički način is hra ne nije određen ni za ko ga po je di načno ni ti za ne ko po se bno sta nje zdrav lja. On služi za održavanje fizičkog i psihološkog zdravlja i bezbednosti druš tva uopšte. On da lje služi, u mno go pri mera, da se pre du pre de mno ge opšte bo les ti i hronična sta nja, kao i da se una pre di mo gući opo ravak od ozbilj nih za ra za i bo les ti. Di je tal ne smerni ce ko je sle de prak tri ko va ne su sva ko dnev no u po sle dnjoj ge ne ra ci ji od stra ne mi li ona makro bi otičara, po je di na ca i po ro di ca, širom sve ta. Smer ni ce pri ka za ne u ovoj knji zi pri me re ne su prvenstveno podnebljima s umerenom klimom. To uključuje veći deo Se ver ne Ame ri ke, Ev ro pe ( uključujući veći deo Ru si je), Ki nu, Ja pan i umerene delove Afrike, Latinske Amerike i Australije. Stan dar dna ma kro bi otička is hra na će se bla-

6 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 1 PRISTUPI LEČENJU 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 3. Tradicionalna i buduća medicina Cilj Pristup Stav Zadatak lekara Dijagnoza Uzrok bolesti Lečenje Lično učešće u odgovornosti Vremenski okvir Dopunska ili integrisana medicina Uklanja simptom, manipuliše genima ili stvara veštačke organe i funkcije Vidi um i telo kao odvojene; veruje da priroda može da se poboljša; analitički, specijalizovan Defanzivan, strašljiv, žestok, napadački Uklanja bol, suzbija simptome ili stvara novi organizam Specijalizovane, komplikovane, tehnološki napredni postupci Spoljni faktori (klice, geni, stres, toksini) Lekovi, hemikalije, operacije, transplantacije, vitamini, dodaci, genske terapije Malo ili nikakvo Traži trenutne rezultate ili što je brže moguće Sadašnje makrobiotičko lečenje Ponovo uspostavlja ravnotežu unutar tela Vidi um i telo kao jedno; intuitivan, holistički Skladan, uravnotežen Stimuliše sposobnost tela za isceljenje Jednostavno posmatranje i tehnike Narušavanje ravnoteže energije uzrokovano ishranom, načinom života, nedostatkom vežbe, odnosima Dijeta, trave, prirodne supstance, masaža, rad tela, meditacija i drugi jednostavni načini lečenja Klijent se konsultuje, leči ili savetuje; samoisceljenje; grupna terapija Postepeni oporavak kada se uspostavi ravnoteža Dovodi u sklad s opsežnijim silama prirode Vidi um, telo i duh u odnosu na poredak prirode i univerzuma; opsežan Vera utemeljena na razumevanju Omogućuje prirodnim silama da isceljuju Intuitivno Nepoznavanje životnih načela Obrazovanje i samospoznaja, slobodno korišćenje energije neposredno ili bilo koja metoda u kolumni 1. i 2. Potpuna odgovornost i sudelovanje pojedinca, porodice i zajednice Trenutno ozdravljenje kroz spoznaju uzroka i mala briga oko toga koliko će biti potrebno simptomima da iščeznu Troškovi Skupi, često katastrofalni Neki dodatni troškovi Mali ili ih nema

Makrobiotički način ishrane 7 1. Savremena i veštačka medicina 2. Alternativna i holistička medicina 3. Tradicionalna i buduća medicina Dopunska ili integrisana medicina Sadašnje makrobiotičko lečenje Oprema Specijalizovana i sofi sticirana tehnološki najsavršenija oprema Jednostavna oprema, tehnološki obična Bez posebne opreme Rezultat Povremeno olakšanje, kada se neravnoteža potisne dublje u telo, gde se kasnije manifestuje; stvaranje novih veštačkih vrsta Ispravljeni su uzroci neravnoteže u načinu ishrane, načinu života i okruženju; stvaranje ličnog i planetarnog zdravlja Promena u pogledu na život i sklad s prirodom, svemirom, Bogom; nastavljanje biološkog i duhovnog razvoja čovečanstva go ra zli ko va ti za dru ge oblas ti, uključujući tropska podneblja u Južnoj Aziji, Jugoistočnoj Aziji, na Sre dnjem Is to ku, u Afri ci i La tin skoj Ame rici; pot po lar ne pre de le u Si bi ru, Mon go li ji i na Ar kti ku; i dru ga ra zličita sta ništa, uključujući Okeaniju i druga ostrvska društva. Op sežne smer ni ce za sva ku od ovih oblasti upra vo se ra zvi ja ju. U međuv re me nu, Ta bela 2 sažima ne ke od osnov nih ra zli ka u tra di cional nom načinu is hra ne u sva kom od ovih područja. U tro pi ma, na pri mer, stan dar dna makro bi oti čka is hra na bi uključila ra zno trop sko voće i povrće koji nisu deo standardne ishrane u umerenom pojasu. Slično tome, u hladnim prede li ma, živo tinj ska hra na bi se je la u većem obimu i češ će ne go u po dne blji ma sa četi ri go dišnja do ba. Važno je ima ti to na umu ka da smer ni ce u ovoj knji zi go vo re da se izbe ga va ili sma nji tropska hra na ili izbe ga va ili sma nji živo tinj ska hrana. Kao deo urav no težene di je te, te na mir ni ce mogu biti deo zdravog načina ishrane u staništu nji ho vog po re kla. U većem de lu ume re nog poja sa, međutim, te na mir ni ce pro i zvo de snažno ener get sko dej stvo, mo gu vo di ti na rušava nju rav no teže i ni su pri kla dne za re dov nu upotrebu. Pra teća she ma Ve li ke pi ra mi de živo ta ilustruje glav ne ka te go ri je hra ne ko je se mo gu uzi ma ti svakodnevno ili redovno (5 do 7 puta nedeljno), kao i vrste na mir ni ca ko je se mo gu uzi ma ti nedeljno ili povremeno (1 do 3 puta nedeljno), od stra ne oso ba u inače do brom zdrav lju. Na vrhu pi ra mi de na la zi se ma li tro ugao ko ji sadrži neko li ko gru pa na mir ni ca ko je uglav nom ni su pogodne za umereno podneblje ali koje mogu povremeno jesti (jednom do dva puta mesečno) oni ko ji pre la ze na ma kro bi otički način is hra ne ili oni koji se hrane na generalno zdraviji način. Ve li ka pi ra mi da živo ta je na crta na kao grafički opis re la tiv ne važnos ti i ra zme re ra znih grupa hrane. Ona deli istu temeljnu orijentaciju kao ame rička Pi ra mi da pre hram be nih usme re nja, Me di te ran ska di je tal na pi ra mi da, Azij ska di jetal na pi ra mi da i Ve ge ta ri jan ska di je tal na pi rami da, sa mo što je sve obu hva tni ja. Ve li ka pi rami da živo ta ili Ma kro bi otička pi ra mi da is hra ne ute me lje na je na uni ver zal nom obras cu ish ra-

8 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 2 PRILAGOĐAVANJE OKRUŽENJU I KLIMI Hladna, severna klima Umerena klima Topla, tropska klima Severne žitarice poput heljde, severna ozima pšenica, severni proso Lokalno povrće pripremljeno dužim kuvanjem Pirinač kratkog zrna, pšenica, ječam, zob, azuki pasulj, sočivo Lokalno povrće, pretežno kuvano, i male količine voća Južna zrnasta hrana poput pirinča srednjeg i dugog zrna, kasava, sago i drugi korenovi i gomolji; duguljast pasulj kao pinto, lima Lokalno povrće, sa više salata, više voća i više sirove hrane Više životinjske hrane Malo ribe ili morskih plodova Malo ili bez životinjske hrane Malo ili bez životinjske hrane Kuvanje prilagođeno godišnjem dobu Lako kuvanje, sa više ulja i osnovnih začina ne us ta nov lje nom u čita vom ume re nom po jasu sve ta, ne sa mo u je dnoj ci vi li za ci ji ili kul tu ri i više je u skla du sa te kućim nu tri ci onis tičkim i medicinskim istraživanjima nego druge smernice. Mo li mo vas da proučite ovu ilus tra ci ju. Manje pi ra mi de za pri bližno tu ce ra zličitih ge o grafskih oblas ti sve ta ta kođe su u pri pre mi, kao i jedna pan ve ge ta ri jan ska ma kro bi otička pi ra mi da za sve one ko ji žele da se za uvek oslo bo de ži votinjske hrane. Sle deće smer ni ce pred stav lja ju pro sečni standard za oso be pre težno do brog zdrav lja. One sa je dnim ili dva obo le nja opi sa na u ovoj knji zi mo gu ima ti po tre bu da ogra niče ne ke vrste namir ni ca, na ročito ri bu i mor ske plo do ve, voće, so ko ve, se men ke i ora he, la ke obro ke i de ser te, kao i ko ličinu so li, ulja ili dru gih osnov nih začina ko ji se ko ris te pri ku va nju, dok se nje govo zdrav lje po prav lja. Mo li mo vas da po gle da te specifična sta nja i bo les ti opi sa na u Dru gom delu i di je tal ne sa ve te u Trećem de lu ra di je dne od tri op sežne le ko vi te di je te ko je mo gu bi ti po jedi načno skro je ne pre ma vašem sta nju i po tre bama. Treći deo ta kođe obu hva ta op sežan spi sak glavnih namirnica koje se koriste u savremenim ma kro bi otičkim di je ta ma u ume re nom kli matskom po ja su kao i po pis na mir ni ca ko je se pretežno izbegavaju ili svode na najmanju meru. DNEV NA IS HRA NA ZA ZDRA VE LJUDE Di je tal ne smernice CE LA ZRNA Glav na hra na su ku va na ce la zrna žita ri ca i obu hva ta 40 do 60 pro ce na ta dnev nog uno sa hra ne (pro sečno 50 % pre ma težini). Ce la zrna obu hva ta ju mrki pi ri nač, ce la zrna žita, ječma, pro sa i raži, kao i ku ku ru za, helj de i dru gih žitnih tra va ku va nih na ra zne načine. Mrki pi rinač krat kog ili sre dnjeg zrna da nas je osnov na hrana u većini domova makrobiotičara u svetu, uglavnom kuvan u ekspres loncu ili povremeno va ren, a je de se ba rem je dnom dnev no. On se može pri pre ma ti sam ili sku pa sa 10 do 20 pos to

Tabela 3 VELIKA PIRAMIDA ŽIVOTA Makrobiotičke dijetalne smernice za umerenu klimu Mesečna (Po izboru, neobavezna, prelazna) Nedeljna (Po izboru, povremena upotreba) Dnevna (Redovna upotreba) Mahunarke i zrnasta hrana 5-10% dnevne hrane, uključujući azuki pasulj, sočivo, slani grašak, tofu, tempeh, nato i dr. Meso Jaja i živina Mlečni proizvodi Slatkiši (prvenstveno na bazi žita ili voća) Semenke Orašice Riba i morski plodovi (prvenstveno bela riba) Voće (prvenstveno lokalno uzgajana i u sezoni) Biljno ulje Osnovni začini i začini (uključujući morsku so, miso, sos od soje i dr.) Alge Nori, vakame, kombu, hidžiki i dr., male količine Povrće 20-30% dnevne hrane. Ravnoteža zelenog lisnatog, jabučastog i korenastog povrća. Veće količine kuvane; manje količine kao salata ili sirove Usoljeno povrće Razne vrste, male količine Integralne žitarice 40-60% dnevne hrane unosi se prema težini Glavni obroci uključuju mrki pirinač, proso, ječam, celu pšenicu, zob i druga cela zrna poput kukuruza, heljde i dr. Manji obroci uklj. rezanca, testenine, hleb i dr. proizvode od žitnog brašna Supa: Žitarice, povrće, zrnasta hrana i alge mogu se uzimati u vidu supe, 12 puta dnevno ili više puta nedeljno, uz uobičajeni način pripreme tih namirnica Voda: Bezalkoholni napici i prirodna, čista voda, uključujući izvorsku, bunarsku ili filtriranu vodu za piće i kuvanje Kvalitet: Hrana da bude prirodnog kvaliteta (ne genetski modifikovana), organski uzgajana što je više moguće, tradicionalno ili prirodno obrađena i pripremljena na gasu, drvima ili dr. prirodnim gorivima Napomena: Ovo su prosečni standardi koji se mogu prilagoditi podneblju ili okruženju, kulturnom ili etničkom nasleđu, rodu, uzrastu, nivou aktivnosti, individualnim uslovima zdravlja i ličnih potreba i dr. obzirima.

10 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA pro sa, ječma, ce lim zrni ma pšeni ce, svežim zrni ma ku ku ru za ili dru gim žita ri ca ma. Ta kođe se može ku va ti sa ma lom ko ličinom azu ki pa su lja, sočivom, sla nim graškom ili dru gom zrnas tom hra nom. Većina ce lih zrna mo ra da se je de u celo vi tom obli ku, a ide al no je ka da čine glav no je lo sva kog obro ka. Pov re me no, više pu ta ne delj no, pro i zvo di od ce lih zrna, kao što su rska va pšenica, kuglice zobi, rezanca, testenine i hleb od kise log tes ta pšeni ce ili raži bez kvas ca i dru gi proi zvo di od brašna od ce lih zrna mo gu bi ti svrstani u ovu ka te go ri ju. Be lo brašno i dru ga zna tno ra fi ni ra na i gu lje na zrna se izbe ga va ju ili svo de na naj ma nju me ru. S vre me na na vre me, or ganski beli pirinač se može koristiti radi opuštanja, uživa nja ili me di cin ske ko ris ti. Ce la zrna tre ba da se pri pre ma ju ne po sre dno i ba rem je dnom dnev no, a os ta ci obro ka sme ju da se je du is tog ili naj da lje na re dnog dana. SUPA Je dan do dva ta nji ra sveže su pe tre ba jes ti sva kog da na, što pred stav lja 5 do 10 pro ce nata dnev nog uno sa hra ne. Su pa se čes to začinjava mi som (pri ro dno fer men ti ra na tes te ni na od so je) ili šoju em (pri ro dno fer men ti ran sok soje), čemu se to kom pri pre me do da ju va ka me (al ga) i šar ga re pa, crni luk ili se zon sko baštensko povrće. Ukus mi soa ili šojua tre ba da bu de ume ren, ne pre više slan ili pre više blag. Ječme ni mi so, pi rinčani mi so ili hačo (sa mo od so ji nog zrna) mi so, star dve do tri go di ne, pre po ručuje se za re dov nu upo tre bu. Ta kođe se spre ma ve li ki izbor slat kih su pa od povrća, čor bi od pa su lja i supa od zrnaste hrane. Supu treba pripremati od svežih sas to ja ka, sva kog da na, a ne da bu de konzer vi ra na, pa ko va na ili pod grejavana. POVRĆE Oko 20 do 30 pro ce na ta dnev ne hra ne uključuje sveže povrće pri prem lje no na ra zne načine, uključujući ba re nje, ku va nje i nišime va re nje (du go ku va nje na la ga noj va tri). Povrće se takođe pov re me no din sta, prži uz stal no mešanje, peče, prži u du bo koj mas ti ili pri pre ma u tempu ra sti lu. Da lje, sa la ta se ba ri, pre su je ili povre me no je de pre sna. Povrće obu hva ta i naj različiti je li sna te sa la te i be lo povrće kao što su kelj, sveže povr će, bro ko li i po točar ka; oblo i pod zem no povr će kao što su ku pus, crni luk i je se nje i zim ske ti kvi ce i bun de ve; i ko ren sko povrće kao što su šar ge re pa, daj kon i čičak. Povremeno se koriste i šiitake i druge gljive. Najveći deo povrća se ku va a ma li deo se ki se li ili je de sirov. Kada se priprema korensko povrće, koren i list mo gu da se ku va ju za je dno da bi se posti gla rav no teža ener gi je i hran lji vih sas to ja ka. Tropsko i suptropsko povrće je najbolje izbegava ti, uključujući pla vi pa tlidžan, krom pir, pa radajz, as pa ra gus, spa nać, slat ki krom pir, jam koren, avo ka do, pa pri ke i dru go, osim ako živi te u toplom i vlažnom podneblju. Upotreba majoneza i in dus trij ski pri pre ma ne sa la te tre ba sma nji ti na minimum. Povrće treba što češće pripremati sveže, a ne kon zer vi ra no ili zam rznu to, što smanju je nji ho vu ener get sku i hran lji vu vre dnost. Povrće uz to tre ba jes ti, ako je ika ko mo guće, samo ono ga da na ka da je pri premljeno. MA HUNARKE Ma li deo, od 5 do 10 pos to dnev ne hra ne, sas to ji se od ku va nih ma hu nar ki ili nji ho vih prerađevina. Mahunarke i zrnasta hrana koja se redov no ko ris ti obu hva ta azu ki pa sulj, sočivo, slani grašak i crnu so ju u zrnu, dok se sva os ta la

Makrobiotički način ishrane 11 zrnasta hrana može koristiti prema prilici. Zrnaste namirnice kao što su tofu, tempeh i nato mogu takođe da se uzimaju svakodnevno. Pasulj se može održati 24 časa i sme da se pod gre ja va ili dodaje supama, dinstanim i drugim jelima. ALGE Ma lu ko ličinu al gi, oko 2 pos to, tre ba uzi mati svakodnevno, uključujući nori listove, vakame i kom bu. No ri, tan ki lis to vi ko ji služe za umota va nje sušija, je de se kao začin, dok se va ka me ko ris ti sva ko dnev no u mi so su pi, a kom bu se čes to ku va sa graškom, pa su ljem i povrćem kao osnov ni začin jer je bo ga ta mi ne ra li ma. Hidžiki ili ara me mo gu da se uzi ma ju kao ma li do da ci uz je lo dva put ne delj no, dok su sve os ta le al ge, kao što su dul se, mor ska pal ma i ir ska ma ho vina ne oba ve zne. Al ge su ve oma ja ke i obično se, ku va ne, mo gu održati još dandva. OSNOV NI ZAČINI Prirodno proizvedena bela morska so koristi se kao re do van osnov ni začin, sku pa sa misom (testenine od soje) i šojuom (prirodno fermen ti ra ni sok so je). Dnev ni obro ci, međutim, ne bi tre ba lo da bu du pre sla ni, a osnov ni začini se je lu do da ju to kom ku va nja, a ne za sto lom. Dru gi osnov ni začini se mo gu ko ris ti ti pov reme no, kao što su ume boši šlji ve, ume boši sirće, pi rinčano sirće, li mun, đum bir, mi rođija, beli luk, senf, crni ili crve ni bi ber i na randža. Prirodno ceđeno, nerafi ni ra no bilj no ulje ko ris ti se za ku va nje, po se bno sve tlo i tam no ulje od susa ma. Ku zu je glav no sred stvo za zgušnja va nje u so ko vi ma od pe čenja i so so vi ma. In dus trijski pri prem lje ne os nov ne začine, tra ve, pi kantne začine i dru ge za slađene, lju te, aro ma tične ili sti mu la tiv ne začine tre ba izbe ga va ti ili svesti na minimum. ZAČINI Ovi začini se pos tav lja ju na sto da se ko riste po na hođenju, ra di urav no teženja uku sa hrane. Začini ko ji se ko ris te sva ko dnev no je su gomašio (so od prženih se men ki su sa ma), ko ji se pra vi obično od 16 do 18 de lo va prženog se menja su sa ma i je dnog de la pržene mor ske so li, napo la stu ca nih za je dno u zem lja nom ava nu zvanom su ri bači; pečeni va ka me ili kom bu prah, sprav ljen prž enjem tih al gi u ti ga nju dok ne pocr ne, pa se dro be u su ri bačiju i po ne kad im se do da je pečeni su sam i to se čuva u ma lim teg lama; ume boši grožđice, si tne uki se lje ne grož đice ko je su sušene pa ki se lje ne više me se ci sa morskom so lju i začinje ne sa šiso lis to vi ma; te ka, kombinacija korenskog povrća kao što su šargare pa, čičak i ko ren lo to sa, do bro usi tnje na i dinsta na u su sa mo vom ulju i mi sou to kom više sati; i pa hu lji ce od ze le nog no ri ja. Dru gi začini se mogu uzimati s vremena na vreme. TURŠIJA Ma le ko ličine turšije do maće pro i zvo dnje tre ba jes ti sva ko ga da na da bi se olakšalo va renje zrnas te hra ne i povrća. Ra zno povrće se može ko ris ti ti za sprav lja nje turšije (odno sno ukise lje nog povrća): daj kon, rot kvi ce, be la re pa, šargarepa, kupus, repica. Ono se spravlja uz pomoć mekinja, rasola, misoa, šojua ili umebošija i povrće u ta kvom ras tvo ru zri od ne ko li ko sati do ne ko li ko ne de lja, me se ci, pa čak i go di na. Lakša turšija (ko ja se kraće ki se li) pre po ručuje se u pro leće ili le to ili za oso be ko je tre ba da snize unos so li. Sla ni ja turšija (ko ja se duže ki se-

12 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA li) može se jes ti to kom hla dni jeg vre me na ili od stra ne oso ba ko je tre ba da ojačaju. Ki se li ku pus je tra di ci onal na turšija i može se re dov no jesti. In dus trij sku turšiju sprav lje nu sa začini ma, šećerom i sirćetom tre ba izbe gavati. GAR NIRANJA Da bi se urav no težila ra zličita je la i obrok učinio lepšim, čes to se mo gu ko ris ti ti gar ni ranja. Ona obuhvataju rendani svež koren đumbira, seckanu ljutiku (vrsta luka), rendani dajkon, rendanu rotkvicu, rendani ren, zeleni senf, kriške li mu na, kriške na randže, crve ni i crni bi ber, itd. NAPICI Pri ro dna vo da se ko ris ti za piće, ku va nje i pripremanje čajeva. Izvorska, bunarska ili fil trira na vo da su naj po go dni je. Čaj od banča grančice je glav ni na pi tak, dok se čaj od prženog ječma, mrkog pi rinča i dru gi čaje vi od zrnas te hrane ili bi lo ko ji tra di ci onal ni, nes ti mu la tiv ni, nearomatični napitak mogu koristiti prema prilici. DO PUN SKA HRA NA ZA OSO BE SA DO BRIM OPŠTIM ZDRAVLJEM ŽIVO TINJ SKA HRANA Mala količina ribe ili morskih plodova može se jes ti ne ko li ko pu ta ne delj no. Be la ri ba sadrži ma nje ma snoća i ulja ne go tzv. crve ne i pla ve ri be. To uključuje ba ka lar, ive rak, ora du, pastrmku i mno ge dru ge vrste. Do bro ih je jes ti gar ni ra ne sa ren da nim daj ko nom, li mu nom ili re nom i sa dos ta svežeg povrća to kom obro ka. Povremeno se mogu unositi u organizam i druge vrste ri be, mor skih plo do va ili školj ki. Sve dru go živo tinj sko me so se obično izbe ga va u sav re me nim ma kro bi otičkim za je dni ca ma, uklju čujući crve no me so, živi nu, ja ja i mlečne prera đevi ne svake vrste. VOĆE I SOKOVI Voće tre ba uzi ma ti više pu ta ne delj no, pretežno voće ume re nog po ja sa kao što su ja bu ke, kruške, kaj si je, ja go de ili di nje i lu be ni ce. Ono se može jesti dinstano ili kuvano, prirodno sušeno ili sveže u se zo ni sa turšijom i mor skom so lju. Trop sko voće po put ba na na, ana na sa, man goa, pa pa ja, smo kvi, da tu la i ki vi ja tre ba izbe ga va ti ili sves ti na naj ma nju me ru. Ci tru sno voće kao što su na randža, man da ri na i grej pfrut mo gu se uzimati u manjim količinama, naročito u sezoni ili u to pli jem ra zdo blju. Voćni sok je jačeg koncen tra ta i ima ek span ziv ni je dej stvo ne go sa mo voće. Ma la ko ličina so ka od ja bu ke ili so ka od voća iz ume re nog po ja sa može se pi ti, na ročito u se zo ni ili na so bnoj tem pe raturi. ORAŠICE I SEMENKE Tre ba jes ti ma le ko ličine ora ha i se men ki, otpri li ke je dnu šolju ne delj no. Ba de mi, ora si, kiki ri ki i dru gi si tni ji ora si poželj ni ji su od ra znih trop skih ora ha, po put in dij skih ora ha, ma ka dami ja i bra zil skih ora ha. Su sam, sun co kre to ve semen ke, se men ke bun de ve i dru gog bi lja mo gu se jes ti bla go blanšira ni ili prženi kao pov re meni la ki obrok. Pu ter od ki ki ri ki ja i ra znog se menja ima ve li ku kon cen tra ci ju i tre ba ga ko ris ti ti u malim količinama. LA KI OBRO CI I DESERTI Ukusni laki obroci i deserti mogu se uzimati u ra znim ko ličina ma dva do tri pu ta ne delj-

Makrobiotički način ishrane 13 no i mo gu obu hva ti ti ra zna slat ka je la pri premlje na na pri ro dan način. De sert čes to može bi ti pri prem ljen od slat kog povrća kao što su ti kvice, bun de va i paška nat; voće kao što su ja bu ke, ja go de ili lu be ni ca; kes ten; azu ki pa sulj i druge pri ro dno slat ke na mir ni ce bez kon cen tri sanih zas lađivača. Za je la ko ja za hte va ju jak ukus, među tim, pre po ručuje se za slađivač na ba zi žita, uključujući amasake (napitak od fermentiranog slat kog pi rinča), ječme ni slad ili si rup od mrkog pi rinča. Bla gi la ki obro ci kao što su moči, suši, re zan ca, pu din zi, kan ten i kes ten pi re poželj niji su od pe ci va i de ser ta. Keks, bis kvi te, pi te, kolače od li sna tog tes ta, ko lače od pi rinča i ko kice, me đutim, tre ba uzi ma ti u ma lim ko ličina ma. Ra zni mućeni kre mo vi, šećer ne gla zu re, agar agar, tofu, tahini (puter od prženog susama), ili ku zu (be li ko ren) mo gu se ko ris ti ti umes to jaja, pav la ke, mle ka i dru gih živo tinj skih na mirni ca. U ma kro bi otičkim do maćin stvi ma da nas, šećer, čo ko la da, žuti šećer, med, me la sa, fruk toze, sa ha rin i dru gi ve oma ra fi ni ra ni ili veštački zaslađivači strogo se izbegavaju. Javorov sirup se ko ris ti vrlo škrto i u po se bnim prilikama. NAPICI Preporučeni dnevni napici obuhvataju čaj od banča grančice, čaj od prženog mrkog pi rinča, čaj od prženog ječma i dru ge tra di ci onal ne nesti mu la tiv ne, ne aro ma tične čaje ve. Izvor ska, bunar ska ili filtrirana voda koristi se svakodnevno za piće, ku va nje ili spre ma nje čaje va. Na pi ci koji se uzimaju povremeno obuhvataju kombu čaj, ume boši čaj, mu čaj i ka fu u zrnu (pri prem lje nu bez smo kvi, da tu la ili trop skih za slađivača). Sok od šar ga re pe ili dru gog povrća može se pi ti više puta nedeljno. Povremeno se kao napici koriste ze le ni čaj, so ji no mle ko, pi vo, sa ke i dru gi la ki ili blagi alkoholni napici. Stimulanse kao što su kafa, crni čaj i aro ma tične bilj ne čaje ve po put na ne, šip ka i ka mi li ce tre ba izbe ga va ti ili sves ti na najmanju meru. Izbegavajte i hlorisanu, fluorisanu i na dru gi način obrađenu vo du, kao što su desti li sa na vo da, ga zi ra na vo da, be zal ko hol na pića, veoma hladne napitke i žestoka pića. Način ishrane Stan dar dni način is hra ne obe zbeđuje pot pu nu rav no težu ener gi je i hran lji vih sas to ja ka. Nema po tre be da bro ji te ka lo ri je ili računa te hranlji vost svo jih obro ka. Možete re dov no jes ti dva do tri pu ta dnev no, ko ličinu ko ju sma tra te prikla dnom, pod uslo vom da ra zme ra sva ke ka tego ri je hra ne bu de pra vil no odme re na. Do voljno žvakanje je presudno za dobro varenje, pa se pre po ručuje da se sva ki za lo gaj žvaće pe de se tak pu ta ili više, sve dok ne pos ta ne sa svim tečan u us ti ma. Kao što je Gan di šalji vo re kao, pij te svoju hra nu i žvaćite svo je na pit ke. Je di te ka da oseti te glad, ali pa zi te da se ne pre je da te. Us taj te od sto la za do volj ni ali ne i pre pu ni hra ne. Slično, pij te sa mo ka da ose ti te žeđ, ali ne moj te ne potre bno se bi us kraćiva ti unošenje tečnos ti. Izbega vaj te da uzi ma te hra nu tri sa ta pre odlas ka na počinak, jer to može us po ri ti va re nje, op te re titi cre va i pan kre as i do pri ne ti hi po gli ke mi ji, narušiti rad bu bre ga i mo kraćne bešike. Pre i posle jela, izrazite svoju zahvalnost Bogu, sve mi ru ili pri ro di za hra nu ko ju uzi ma te i ra zmišljaj te o zdrav lju i sreći ko ju ona tre ba da stva ra. To možete čini ti u vi du izja ve za hvalnos ti, mo li tve, pe va njem ili mi nu tom ćuta nja. Izra zi te svo ju za hval nost i ro di te lji ma, pre ci ma i

14 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA mi nu lim ge ne ra ci ja ma ko je su vas hra ni le i čije sno ve no si mo, bilj ka ma i živo ti nja ma ko je da ju svo je živo te da bi smo mi žive li, kao i ra ta ri ma, radnicima, dostavljačima, trgovcima i kuvarima ko ji ulažu na po re da nam hra na bu de dos tu pna. Važno je isto tako svakodnevno promišljati svoje men tal no, fi zičko i dušev no sta nje. Po trošite samo nekoliko minuta na promišljanje dnevnih do gađanja, uključujući vaše mi sli, osećanja i ponašanje. Po kušaj te da ih do ve de te u ve zu sa vašim načinom is hra ne, na ročito sa hra nom koju ste une li u se be u po sle dnja 24 časa. Ubrzo će vam se uka za ti ja san obra zac i vi ćete in tu itiv no znati kakav uticaj imaju razne hrane i napici na vaše dnev no zdrav lje i sreću.

2 Uravnoteženje suprotnosti Večna pro me na je te melj ni za kon uni ver zu ma. Od po ja ve ga lak si ja do su ba tom skih čes ti ca, od us po na i pa da ci vi li za ci ja do živo ta po je di na ca i porodica, od građe telesnih organa i sistema do fun kci oni sa nja tki va i ćeli ja, sve se odvi ja prema urednom obrascu promene. Poredak svemira su ot kri le, shva ti le i sla vi le sve tra di ci onal ne kul tu re i društva kroz is to ri ju, obra zu jući opšte osno ve za sve ve li ke re li gij ske, du hov ne, fi lozofske, društvene i lekarske tradicije. Način dovođenja u sklad s tim večnim po ret kom u svakodnevnom životu zagovarali su drevni mudraci na Is to ku, uključujući Bu du, Lao Cea i Konfučija, kao i ve li ki učite lji čovečan stva na Za padu, uključujući Moj si ja, Isu sa i Mu ha me da. Pod mno gim ime ni ma i obli ci ma, ona je izno va otkrivana, primenjivana i objašnjavana hiljadama godina. Sve se me nja. Ništa ne os ta je is to. Sve je u pok re tu. Ništa ne os ta je na je dnom mes tu. Elektro ni se vrte oko sre dišnog je zgra u ato mu; Zemlja se vrti oko svo je ose dok se okreće oko Sunca; Sunčev sis tem se vrti oko sre dišta Ga lak si je; a gro zdo vi ga lak si ja se uda la ja va ju je dni o drugih ogrom nom brzi nom, dok Sve mir nas tav lja da kruži i da se širi. Su pro tnos ti priv lače je dna drugu da bi postigle sklad; sličnosti poništavaju je dna dru gu da bi izbe gle nes klad. Je dna težnja se pre meće u svo ju su pro tnost, ko ja će se vra titi u ra ni je stanje. Na Da le kom is to ku dve su pro tne težnje koje se do pu nja va ju i ko je uprav lja ju svim po ja vama bi le su po zna te kao jin i jang (što se tra di cional no izgo va ra lo kao in i ijong ). Na Zem lji, mi doživ lja va mo jang kao cen tri pe tal nu ener gi ju ko ja do la zi od Sun ca, pla ne ta, zve zda, uda lje nih galaksija i konačno svemirskog prostora. Ta nado la zeća, si la zna si la po tis ku je sve pre ma zemlji nom je zgru i te ra pla ne tu da se vrti oko svo je ose i okreće oko Sun ca. U tra di ci onal nim kultu ra ma, ta ener gi ja je bi la po zna ta kao ne beska si la. Sav re me na na uka tu izvor nu si lu na ziva gra vi ta ci jom, po grešno je shva tivši kao univer zal nu priv lačnu si lu ko ja priv lači stva ri prema središtu. U is to vre me, Zem lja pro i zvo di su pro tnu, uz la znu i šireću si lu usled ro ta ci je oko svo je ose. Ta ras tuća, cen tri fu gal na ener gi ja iz sre dišta plane te bi la je po zna ta kao ze malj ska si la. Uza jamno dej stvo između te dve si le uzrok je svim poja va ma na našoj pla ne ti i širom sve mi ra (vi di Tabelu 4).

16 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 4 PRIMERI JINA I JANGA Više jina Više janga Svojstvo Centrifugalna sila Centripetalna sila Težnja Širenje Skupljanje Funkcija Rastezanje Stapanje Dispersija Odvajanje Razlaganje Asimilacija Skupljanje Organizovanje Kretanje Neaktivno, sporije Aktivno, brže Vibracije Kraći talas i veća učestalost Duži talas i manja učestalost Smer Uzlazni i vertikalan Silazni i horizontalan Položaj Više spoljašnji i periferni Više unutrašnji i centralni Težina Lakši Teži Temperatura Hladniji Topliji Svetlost Tamniji Svetliji Vlažnost Vlažniji Suvlji Gustina Ređi Gušći Veličina Veći Manji Oblik Obuhvatniji i krhkiji Stisnutiji i čvršći Forma Duži Kraći Tekstura Mekši Grublji Atomska čestica Elektron Proton Prirodni elementi N, O, P, Ca itd. H, C, Na, As, Mg itd. Okolina Vibracija, vazduh, voda Zemlja Klimatski uticaji Tropska klima Hladnija klima Biološki Više biljnog kvaliteta Više životinjskog kvaliteta Pol Ženski Muški Organska građa Više šuplja i ekspanzivna Kompaktnija i zbijenija

Uravnoteženje suprotnosti 17 Više jina Više janga Nervi Više periferni, ortosimpatički Više centralni, parasimpatički Stav, emocije Blag, negativan, defanzivan Aktivan, pozitivan, agresivan Rad Više mentalan i estetski Više fi zički i društveni Svest Univerzalnija Specifi čnija Mentalna funkcija Okrenuta budućnosti Okrenuta prošlosti Kultura Okrenuta duhovnosti Okrenuta materijalnosti Dimenzija Prostor Vreme Nit ko ja se prov lači kroz stva ra nje jes te jin i jang, bes kraj na igra su pro tnos ti. Sva ka kre tnja stva ra od go va ra juće težnje. Jang si la stva ra kontrak ci ju, gus ti nu, težinu, brzo kre ta nje i vi so ku tem pe ra tu ru. Jin si la stva ra šire nje, ras te za nje, la koću, spo ri je kre ta nje i nižu tem pe ra tu ru. Na svojim krajnostima, svaka sila prelazi u svoju suprotnost. Visoka temperatura (vatra), na primer, dovodi do širenja, a niska temperatura (led) dovo di do sku pljanja. Jin i jang ni su sta tični, ne po mični uslo vi ili ele men ti, već težnje ko je stal no kruže, pri čemu se sva ka pre tva ra u onu dru gu. Na bi ološkom ni vou, jang je po is to većen s muškom ener gijom, dok je jin po ve zan sa žen skom ener gi jom. Ipak, ništa ni je sa svim je dno ili dru go, a odnos između te dve si le ra zlog je stal nom ko le ba nju i pro me ni. Muška rac je fi zički jači, teži i ak ti vniji od žene, ali je žena čes to du hov no uzvi še nija i in tu itiv ni ja od muškar ca. Is to ta ko, že na je spo lja nežni ja, lju ba zni ja i ljup ki ja, ali je muš karac iznu tra čes to sti dlji vi ji, sen ti men tal ni ji i prijemčivi ji od žene. Bu dući da po tiču od Bo ga ili bes kraj nog sve mi ra, jin i jang se očitu ju u nebro je no obli ka, sta pa jući se i vraćajući na kra ju svom za je dničkom izvo ru. Za ko ni ji na i jan ga uprav lja ju svim po ja va ma, od kre ta nja su ba tomskih čes ti ca do stva ra nja krvi i tki va, od obra zova nja pla ne ta i nji ho vih sa te li ta do od no sa među polovima. Ako znamo kako da uravnotežimo te si le u vlas ti tim živo ti ma, mo že mo da pre o kre nemo bo lest u zdrav lje, rat u mir i tu gu u radost. Ljud ska građa Ljudska bića, vrhunac milijardi godina prirodne evo lu ci je, sa zda ta su di na mičkom in te rak ci jom ze malj skih i ne bes kih si la. Ovum, ili ja je, obrazu je se u ženi kao re zul tat unu trašnjeg spi ral nog kre ta nja fo li ku la u jaj ni ci ma, dok sper ma kod muškar ca nas ta je spo ljašnjom de obom re produk tiv nih ćeli ja. Ti pro ce si su, re dom, jang i jin; ka da se sto pe, oni stva ra ju no vi život. U majčinoj utro bi, em bri on stal no pri ma nebesku centripetalnu silu, koja se spiralo spušta u sme ru su pro tnom okre ta nju ka zalj ki sa ta kroz sre dište spi ra le ko se na majčinoj gla vi, i ze maljsku cen tri fu gal nu si lu, ko ja se spi ra lo izdiže u sme ru ka zalj ki na sa tu kroz majčinu ma te ri cu. Obe ener gi je pu ne be bu ko ja se ra zvi ja odo zgo i

18 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 5 ČAKRE I ODGOVARAJUĆI ORGANI I ŽLEZDE Čakra Upravljačke moći Organi i žlezde Sedma ili krunska čakra Viša svest Hipofi za, hipotalamus, mozak, centralni nervni sistem Šesta ili čakra srednjeg mozga Intuicija Hipofi za, mozak, centralni nervni sistem Peta ili grlena čakra Govor i disanje Tiroida, paratiroida, nosni polipi, krajnici Četvrta ili srčana čakra Ljubav, samilost Srce, pluća, timus Treća ili čakra solarnog spleta Intelekt, hrabrost, simpatija, strpljenje, volja, istrajnost Pankreas, želudac, slezina, jetra, žuč, dvanaestopalačno crevo, nadbubrežne žlezde, bubrezi Druga ili trbušna čakra Ravnoteža tela i ukupna harmonija Materica, tanko crevo, debelo crevo, nadbubrežne žlezde, bubrezi, bešika Prva ili osnovna čakra Reprodukcija i regeneracija Testisi, jajnici odo zdo, pro i zvo deći si le vi tal ne elek tro ma gnetne ener gi je. Pre ma pre da nju, ta ener gi ja je bi la po zna ta kao ki u Ja pa nu, či u Ki ni, pra na u Indi ji, ruač u Izra elu i Sve ti duh među ra nim hrišćani ma. Spre ga ne bes kih i ze malj skih si la u utrobi odgovorna je za fizičku, mentalnu i duhovnu građu fe tu sa. Iz sa mo je dne oplođene će lije, rađa se složeno no vo biće s tri li onom ćeli ja uređenim pre ma pla nu ko ji je is crta la evo lucija. U tom ve oma na pe tom okruženju, ka nal verti kal ne ener gi je se jav lja ka da se sre tnu dve si le. Po red te dve ula zne tačke, odo zgo i odo zdo, nebes ke i ze malj ske si le se sučelja va ju i pu ne pet glavnih područja u energetskom kanalu, stvarajući se dam glav nih sre dišta ak ti vi ra ne pri ro dne elek tro ma gnet ske ener gi je. U drev noj In di ji, ti ener get ski cen tri su na zi va ni čakre, ili točko vi (vi de ti Ta belu 5). Sku pa s ro ta ci onim kre tnja ma em bri ona u utrobi, te dve sile visokog napona stvaraju energi ju ko ja zrači iz sre dišta em bri ona pre ma okolnoj atmosferi, stvarajući nevidljivi sloj energije oko bebe. Unutar tog polja se generišu nevidljivi to ko vi ko ji obra zu ju ni zo ve spi ra la ener gi je ko je se kreću prema unutra i prema spolja. Primarna pre ma unu tra usme re na spi ra la ra zvi ja se u digestivnom i respiratornom sistemu, dok se prema spo lja usme re na spi ra la ra zvi ja u ner vnom sis te mu i ske le tu. Između se ra zvi ja cir ku la torni sistem. Dalja diferencijacija vodi obrazovanju kom pak tnih or ga na, ko ji se spo ri je kreću, i nadu tih or ga na, ko ji se brže kreću. Prvo bi tno srce, na pri mer, počinje da pul si ra oko 24. da na posle začeća kao od go vor na ri tmičke pul sa ci je nebes kih i ze malj skih si la, te ra jući krv da cir ku liše kroz disk em bri ona i prvo bi tnu pla cen tu. Sku pa s tim, ra zvi ja se se dam odvo je nih gra na te le snog spi ral nog sis te ma, sje di nju jući di ges tiv ni, ner-

Uravnoteženje suprotnosti 19 vni, cirkulatorni, respiratorni, skeletni, endokrini i re pro duk tiv ni sis tem i fun kci je u je dnu sveobu hva tnu celinu. Pošto su se obra zo va li srce i dru gi glav ni orga ni, ener gi ja počinje da se oslo bađa i u uz laznom i u si la znom sme ru, vo deći ra zvo ju ru ku i no gu. Elek tro ma gnet ski to ko vi ili ener get ske stru je ko ji se gra na ju iz čakri, po zna ti kao meri di ja ni, završava ju se for mi ra njem ru ku, šaka i prsti ju i no gu, sto pa la i nožnih prsti ju. Sa mi meri di ja ni su za pra vo spi ra le ener gi je ko ja stru ji, ne vo do vi, ka na li ili ce vi. Oni pred stav lja ju uku pan pro ces pro to ka ener gi je, ko ja ula zi u te lo, stva ra i po kreće or ga ne, pa se on da pra zni na više i naniže da bi obra zo va la i po kre nu la udo ve. Sa tog stanovišta, organi, žlezde i funkcije tela nisu različiti od me ri di ja na, već su fi zički naj određeniji, najzgusnutiji delovi čitavog sistema meridijana. Sa svo je stra ne, sva ki me ri di jan se raščla njuje u broj ne ma nje gra ne, stru je i po to čiće ko ji pre no se krv, ki i svest do sva ke od tri li on ćeli ja. Ljud sko te lo je zamršena kom bi na ci ja vi dlji vih i ne vi dlji vih struk tu ra i fun kci ja. Or ga ni, žle zde, tkiva i ćelije spoljašnja su manifestacija energetske mreže me ri di ja na i čakri u nji ma ko je na paja ener gi ja ko ja se spi ral no kre će. Za je dno to čini prirodnu elektromagnetsku građu ljudskih bića. Jin i jang u ljud skom telu Or ga ni ljud skog te la pos to je u kom plemen tar no/an ta go nis tičkim odno si ma. Uku pno uzevši, ne bes ke si le stva ra ju kom pak tni je, čvršće struk tu re i kreću se pre ma do le, unu trašnjim smerom. Zemaljske sile stvaraju raširene, šuplje struk tu re i kreću se na go re, pre ma spo lja. Ta ko su srce, pluća, bu breg, pan kre as sle zi na i je tra razvrsta ni kao više jang, dok su tan ko cre vo, de belo cre vo, bešika, želu dac i žuč ra zvrsta ni kao više jin. Jang or ga ni se, međutim, hra ne sra zmer no lakšom, spo ri jom jin ener gi jom, dok se jin or gani hra ne jačom, bržom jang ener gi jom. Na Ta beli 6 je sa žeto iznet taj di na mički odnos ko ji doprinosi ukupnoj ravnoteži i skladu između telesnih or ga na i sistema. Le va stra na or ga ni zma je, uopšte, više pod uticajem nebeske sile, dok desnom stranom više uprav lja ze malj ska si la. Pre ma to me, kod par nih organa kao što su sise, pluća, jajnici, testisi i bubre zi, onaj na le voj stra ni je obično ma lo ma nji i kom pak tni ji, dok je de sni bla go veći i rašire niji. Or ga ni smešte ni bliže sre dištu or ga ni zma su iz lo ženi uti ca ju na sličan način. Le va stra na srca je više pod uti ca jem ne bes ke si le, dok se de sna stra na na pa ja ze malj skom si lom. Si la zno de belo cre vo i rek tum se više hra ne jang ener gi jom, dok se uzla zno de be lo cre vo više hra ni jin energi jom. U sre di ni, po prečnim de be lim cre vom upra vlja ju ne bes ke i ze malj ske si le više-ma nje po djednako. Gor nji deo te la je više pod uti ca jem ze maljske si le, ko ja se uzdiže i spi ral no kreće pre ma spo lja. Kod žena, ko je ima ju sra zmer no više zemalj ske si le, to do vo di do ras ta gru di. To je uzrok i obil nog ras ta ko se na vrhu gla ve i koncen tra ci ji ak tiv nos ti i fun kci ja ko ji ma se sve sno uprav lja u mo zgu. Iz is tih ra zlo ga, do njim delom te la upra vlja više ne bes ka si la, ko ja se kreće na niže i spi ral no pre ma unu tra, zbog čega je tele sni cen tar gra vi ta ci je uko re njen du bo ko u crevi ma, pol ni or ga ni su ma li i kom pak tni, a motorne aktivnosti u najvećoj meri usklađuju noge i sto pa la. Sre dnji deo te la, u kom se na la ze srce, pluća, je tra, pan kre as i sle zi na, na pa ja ju obe si le gotovo podjednako.

20 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA TABELA 6 KOMPLEMENTARNA VEZA IZMEĐU NAJVAŽNIJIH ORGANA Jin struktura i jang funkcija Debelo crevo Žučna kesica Bešika Tanko crevo Želudac Materica/prostata Jang struktura i jin funkcija Pluća Jetra Bubreg Srce Slezina/ pankreas Mozak Ka da go vo ri mo o pre dnjoj i za dnjoj stra ni tela, nebeska sila pretežno stvara čvrstu, kompaktnu kičmu i zbi je ni cen tral ni ner vni sis tem, dok zemaljska sila obrazuje meke, šireće sisteme vare nja i di sa nja. Da bi se us pos ta vi la rav no teža, više jang mo zak i ner vni sis tem uređuju prvenstveno vibracionu hranu u vidu talasa i vibracija, dok više jin di ges tvi ni sis tem pre rađuje prvenstve no fi zičku hra nu u vi du ma te ri jal ne hra ne i na pi ta ka. U sre di ni, cir ku la tor ni sis tem, ko ji predstavlja ravnotežu neba i zemlje, razdvaja se u kom ple men tar no/oprečne gra ne, bla go kompak tni ji krvo tok ko jim uprav lja je tra i bla go rašireniji limfni sistem koji reguliše slezina. Kada govorimo o periferiji i centru, nebeska si la vla da više unu trašnjim, du bo kim vi tal nim fun kci ja ma, dok ze malj ska si la više utiče na one spoljne, površinske. Jang energija, zbog toga, teži da se sku plja u naj du bljim oblas ti ma mo zga; je tri, srcu i dru gim du bo kim, vi tal nim or ga nima; jaj ni ci ma i tes ti si ma; kos ti ma i ner vi ma i dru gim unu trašnjim struk tu ra ma i fun kci ja ma. Jin ener gi ja, obrnu to, teži da se sa ku plja u krajnjim po družčima, uključujući kožu, us ta, usne, gru di, cre va i ek stre mi te te, uključujući ru ke i no ge i prste na ru ka ma i no ga ma. Ta be la 7 prika zu je pri kla dnu ma pu ko ja sažima jin i jang u ljud skom or ga ni zmu i funkcijama. Uku pno uzevši, ener gi ja se kreće spi ral no. Fa ze sku plja nja sme nju ju se sa fa za ma šire nja. Spi ra la ko ja se širi dos tiže gra ni cu pa se sku plja i ta ko re dom. Go re i do le, unu tra i na po lje, de sno i le vo, na zad i na pred i dru ge po lar nos ti zap ravo su sve manifestacije jednog neprestanog toka energije. Stvoreno i hranjeno nebeskim i zemaljskim si la ma, ljud sko te lo je div na re pli ka ukupnog sve mi ra. Sklad i rav no teža su nje go vo prirodno stanje. Na vrlo prak tičnom ni vou, po se bno za one za ko je su jin i jang no vi poj mo vi, možemo da promislimo o tome koliko su skupljanje i širenje sve pri su tna stvar nost u našim sva ko dnev nim ži vo ti ma. Vra ta i pro zo ri u našim do mo vi ma skup lja ju se ili šire u skla du s go dišnjim do bima. Naši automobili, kancelarijske mašine i drugi uređaji ta kođe po dležu sup til nim pro me nama tem pe ra tu re, vla ge i pri tis ka. Oni su na neki način na lik našim or ga ni ma i žle zda ma. Napo lju, sam put može da ra zvi je klo bu ke, kvrge, bra zde ili ru pe, već pre ma to me od čega je naprav ljen, na ročito ako je izložen so li i vo di. To je nešto po put naše kože ili po dlo ge tki va i or ga na.

Uravnoteženje suprotnosti 21 Više jin TABELA 7 JIN I JANG U LJUDSKOJ GRAĐI I FUNKCIJAMA Više jang Strukture Gornji deo tela Desna strana Prednja strana Spoljašnost (periferija) Meki delovi Delovi koji se šire Digestivni sistem, respiratorni sistem Limfotok Bela krvna zrnca B ćelije Gušilac T ćelija Anti insulin Dlake na glavi Geni koji podstiču rast Ćelijske membrane Elastin Estrogen Inhibitori neuroprenosnika RNK (ribonukleinska kiselina) Kalijumovi joni Šuplji organi Funkcije Bioenergetske Udisanje Inhibiranje Opuštanje Hidracija (dobijanje tečnosti) Pražnjenje Razilaženje (divergencija) Donji deo tela Leva strana Zadnja strana Unutrašnjost (centar) Tvrdi delovi Stisnuti delovi Nervni sistem, skeletni sistem Krvotok Crvena krvna zrnca T ćelije Pomagač T ćelija Insulin Dlake na telu Geni koji sprečavaju rast Ćelijsko jezgro Kolagen Testosteron Aktivatori neuroprenosnika DNK (dezoksiribonukleinska kiselina) Natrijumovi joni Puni organi Biohemijske Izdisanje Aktiviranje Skupljanje Dehidracija (gubljenje tečnosti) Punjenje Sticanje (konvergencija)

22 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA Više jin Više jang Funkcije Opuštanje (relaksacija) Propadanje (raspad) Odgovor Oksidiranje Katabolizam Uzlazno kretanje Mentalne aktivnosti Sporije kretanje Napetost (tenzija) Rađanje (postanak) Podsticaj Dezoksidiranje Anabolizam Silazno kretanje Fizičke aktivnosti Brže kretanje Pu tem pros tih ana lo gi ja i me ta fo ra, sko ro sva ko može početi da shva ta ka ko jin i jang sku pljanje i šire nje uprav lja ju ra dom naših tela. Hra na, zdrav lje i svest U utro bi, fe tus pri ma hra nu iz majčine krvi i dru ge hran lji ve sas toj ke pre ko pla cen te. Osim izvor ne sna ge i kva li te ta sper me i ja ja, majčin način is hra ne to kom tru dnoće ima naj veći uticaj na ra zvoj be bi nog te la i nje no bu duće zdravlje. Po rođenju, no vo rođenče se hra ni ko los trumom i majčinim mle kom, što ote lov lju je konden zo va nu ener gi ju živo tinj skog car stva. Pošto dođu zu bi i de te pres ta ne da si sa, hra na je pretežno bilj nog sas ta va da bi obe zbe di la pra vi lan rast i razvoj. Dok ras te mo i sa zre va mo, glav ni izvor kia, ili živo tne ener gi je, jes ta hra na ko ju je de mo sva kodnev no. Ona se ne po sre dno pre no si u um, te lo i duh. Preko vlastitog izbora i pripreme hrane, mi uno si mo kon den zo va nu sušti nu ne bes kih i zemalj skih si la ko je utiču na naše zdrav lje i sreću iz da na u dan. Kva li tet fun kci oni sa nja naših orga na i tki va u ve li koj me ri za vi si od naše is hrane. Na rav no, mi i da lje pri ma mo ki ne po sredno iz pri ro de i sve mi ra, ali ta ener gi ja slu ži da se ak ti vi ra ju i na pa ja ju or ga ni i fun kci je, ćeli je i tki va. Po ve za no je dno s dru gim, ki ener gi ja koju pri ma mo iz spolj nog sve ta više je jin, dok je ona ko ja do la zi iznu tra kao re zul tat našeg dnevnog načina is hra ne više jang. Hra na pre la zi nepo sre dno u krv, lim fu i dru ge te le sne tečnos ti ko je hra ne naše sis te me i fun kci je. To drži energet ske ka na le otvo re nim da pri ma ju pu nu snagu ta la sa i vi bra ci ja ko je po tiču iz ne bes kih i zemaljskih ciklusa i ritmova oko nas. Uz fi zičko zdrav lje i vi tal nost, hra na stvara naš um i duh, određujući kva li tet naše sves ti. Ta la si iz sve mi ra se ka na lišu kroz mo zak i nervni sis tem, ko ji su sa zda ti u obli ku spi ra le. Svaka od tri li on ćeli ja je ta kođe i re cep tor i priv lači vi bra ci je iz atmos fe re i našeg okruženja. Naša in te lek tu al nost i du hov nost su određeni ste penom do kog su naše ćeli je na po je ne ener gi jom. Talasi sa nižom frekvencijom i većom talasnom dužinom stva ra ju našu te le snu ak tiv nost. Viša frekvencija, kraći talasi stvaraju naše misli, slike i sno ve. Ka da je de mo pre težno ce la zrna i ku va-

Uravnoteženje suprotnosti 23 mo ze le niš kao glav ni deo naše is hra ne u sta nju smo da pri ma mo više, kraće im pul se i vi bra cije kao i one niže, duže. De lo krug naše sves ti je širok, pa možemo da se ba vi mo i sva ko dnev nim prak tičnim stva ri ma i mu zi kom sfe ra. Ako uzima mo ja ku jin hra nu po put šećera, začina, al koho la ili dro ga, spi ra le u našem sre dnjem mo zgu, ner vnom sis te mu i sva koj ćeli ji pos ta ju pre više rašire ne i ne mo gu hva ta ti krat ke ta la se. Ako uzi ma mo ja ku jang hra nu kao što su me so, ja ja, živi na i tov lje na ri ba, spi ra le pos ta ju pre te ra no ak tiv ne pa ta la se pri ma mo i tu mačimo ha otično. Naš uzvišeni duh i pročišćena svest su izgu bljeni. Počinjemo da mislimo nepravilno, žestoko ili na fra gmen ta ran način. Moć hra ne ne bi tre balo potcenjivati. Kako stoji u Upanišadama, drevnoj in dij skoj knji zi mu dros ti: Iz hra ne su nasta la sva stvo re nja. Ona žive od hra ne, ras taču se u hra nu. Hra na je naj važni ja od svih stva ri, univer zal ni lek... Ja sam taj svet, ja je dem taj svet. Ko to zna, zna. Ce la zrna su pred stav lja la sre dište spi ra le ljudske evolucije na ovoj planeti tokom miliona go di na. Naša vrsta je ra zvi la svo ju je din stve nu us prav nu for mu i stav, ve oma ra zvi jen in te lekt i du hov nu usme re nost kao re zul tat je de nja divljih i uzga ja nih žita ri ca i dru gu, pre težno bilj nu hra nu. Ce la zrna su pred stav lja la osnov nu hranu u svim tra di ci onal nim kul tu ra ma i ci vi li za cija ma: pro so i pi ri nač u Azi ji; ječam i pšeni ca u južnoj Evropi, severnoj Africi i Srednjem istoku; ovas i raž u se ver noj Ev ro pi; sor go, tef, pro so i pirinač u Africi; divlji pirinač i kukuruz u Severnoj Ame ri ci; ama rant i ki noa u Južnoj Americi. Glav na do pun ska hra na su bi le ko pne no povrće i morske alge, mahunarke, voće, semenke, ora si, ko re nje, krto le, glji ve i dru ga bilj na hra na. Dan za da nom, obrok za obro kom, lju di su širom sve ta je li urav no teženo hra nu i na pit ke ko ji po tiču iz bilj nog carstva. Treći važan izvor hra ne pred stav lja ži vo tinjska hra na, uključujući div ljač, si tne si sa re, ribu i mor ske plo do ve, do maću sto ku, a u ne kim kul tu ra ma i in sek te i lar ve. Pre ma naučni ci ma, lju di je du živo tinj sku hra nu pro sečno dva do tri pu ta me sečno to kom naj većeg de la ljud skih živo ta na ovoj pla ne ti. Izu ze ci od ovog obrasca su bi li u po se bnim po dne blji ma i okruženjima gde žita ri ce i povrće ni su mo gli bi ti skladište ni ili uz ga ja ni ili gde je se zo na ras ta use va bi la krat ka. To obu hva ta i vre la pus tinj ska područja, pla nin ska po dručja i hla dne se ver ne i južne subpolarne predele. Na tim mestima, srazmer no više živo tinj ske hra ne se je lo to kom čitave go di ne. To je po ma ga lo da se us pos ta vi ravno teža s oštrim pri ro dnim okruž enjem ili ak tivan, no mad ski način živo ta. Pod tim okol nos tima, način ishrane utemeljen na životinjskoj hrani može bi ti deo zdra vog, tra di ci onal nog načina živo ta. Ipak, u većini ume re nih i trop skih pre dela u sve tu, u ko ji ma je živeo naj veći deo ljud ske po pu la ci je, to kom ne bro je nih ge ne ra ci ja pre ovla da vao je način is hra ne oslo njen na bilj nu hranu, sve do osvi ta mo der nog do ba, pre oko četi ri stotine godina. Nova generacija naučnika danas počinje da os po ra va gle dište da su ljud ski pre ci je li prven stve no me so i ra zvi li svo je je din stve ne sposobnosti kao rezultat uzimanja više životinjskih pro te ina ne go dru ge vrste. Više an tro po loga sa Har vard uni ver zi te ta je, na pri mer, ne davno izne lo tvrdnju da je ku va nje bi lo glav ni pokre tač ra ne ljud ske evo lu ci je. Is traživa njem arhe oloških do ka za oni objašnja va ju da su ka rakteristične čeljusti i skeletna građa, intelekt i više sposobnosti rezonovanja i društvena organizacija bi li po sle di ca za u zda va nja va tre i sav la da va nja vešti ne ku va nja div ljih biljki.

24 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA Ra zvrsta va nje hrane Da bi smo ra zvrsta li hra nu, tre ba da odre di mo pre ov lađujuće čini oce, pošto sva ka hra na ima jin i jang svoj stva. Praćenje sme ne go dišnjih doba jes te je dna od naj ko ri sni jih me to da pro ce ne. U pro leće, bilj na ener gi ja se uzdiže s pov rat kom to plog vre me na. Pu polj ci, izdan ci i ze le ne mladice niču kada raste energija zemlje i atmosfere. Me ko mla do ze le no povrće i dru go pro lećno bilje oslo bađa se stu de ni du ge hla dne zi me, na paja se sve tlom, svežom ener gi jom i ra zvrsta va se kao bla go jin. U le to, ener gi ja ko ja se uzdiže iz zem lje dos tiže vrhu nac ek span zi je i ak tiv nos ti. Kras tav ci, ti kvi ce i lu be ni ca pružaju osveženje ka da vre me pos ta ne to pli je (više ja ng). Krajem le ta, ener gi ja dos tiže svoj vrhu nac i mno ga voća i povrća pos ta ju zre la. Ona sadrže mno go tečnos ti, ra zvi ja ju se na većoj uda lje nos ti od tla ne go u pro leće ili počet kom le ta i pos ta ju vrlo slat ka i sočna. Ta kvu hra nu možemo ra zvrstati kao vrlo jin. U je sen, ener gi ja bilj nog car stva i atmos fe re počinje da je nja va. Pšeni ca, pi ri nač, ječam i dru ge žita ri ce se žanju, u is to vre me kada se be ru bun de ve, ti kve, crni luk, ja bu ke i drugo okru glo povrće i voće. Bilj ke ko je se žanju u to vre me a ko ris te u ka snu je sen i zi mu kom paktni je su i suv lje i da ju jaču ener gi ju. One se razvrsta va ju kao jang. U zi mu, kli ma pos ta je hladni ja (više jin), a ener gi ja povrća se spušta u sistem ko re nja. Sa drveća opa da i pos le dnje lišće i bilj ni sok se spušta u ko re nje, a vi tal nost biljke pos ta je ne ak tiv na. Du bo ki sneg zas ti re zemlju to kom većeg de la zi me, je ze ra se zamr za vaju, a mno ge živo ti nje uto nu u zim ski san ili se le na jug. Ener gi ja je u to do ba go di ne zamrz nu ta, zgus nu ta (vrlo jin). Na po la pu ta između zim ske krat ko dne vi ce i pro lećne rav no dne vi ce, ener gi ja zem lje počinje da se odmr za va, jav lja ju se prvi pu polj ci i ci klus izno va počinje. Tok godišnjih doba pokazuje smenu faza ekspan zi je i kon trak ci je, to plog i hla dnog, su vog i vlažnog i dru gih kom ple men tar nih su pro tnos ti. Is ta načela mo gu da se pri me ne na ra zvrsta vanje hra ne u skla du sa re gi onom ili po dne bljem iz kog po tiču. Hra na ko ja do la zi iz hla dni jih ili se ver ni jih pre de la, gde je ve ge ta ci ja os ku dna i sve de na, više je jang. Hra na ko ja po tiče iz tropskih pre de la, ko ja vrvi od živo ta i gde su bilj ke i živo ti nje mno go zas tu plje ni je, više je jin. Hra na mo že is to ta ko bi ti ra zvrsta na pre ma bo ji, koja je još je dna vrsta ener gi je. Lju bičas ta, ze le na, pla va i be la teže da bu du više jin, dok su crvena i crna više jang, a žuta, na randžas ta i mrka negde između. Plodovi boje vina i zeleno lisnato povrće, pre ma to me, da ju lakše, više jin efekte; živo tinj ska hra na ko ja sadrži tam nu ili crvenu krv da je ja ke jang efek te; a ce la zrna bež boje i na randžas ta i za ga si to žuto povrće, kao što su bundeva i tikvice, proizvode više opšti sklad. Uz to možete vo di ti računa o odno su he mij skih sastojaka. Natrijum, glavni element u kuhinjskoj so li, ve oma je jang, dok je ka li jum, glav ni sas tojak krom pi ra, pa ra daj za i pla vog pa tlidžana vrlo jin. Sle deća kla si fi ka ci ja sažima ne ke od tih težnji. Jin energija stvara: Rast u to plom po dneblju Brži rast Sočni ju hranu Plodove i listove koji su napajani prvenstveno ener gi jom ko ja se širi Us pra van rast vi so ko iznad tla Ki se lu, gor ku, vrlo slat ku, lju tu i aro ma tičnu hranu

Uravnoteženje suprotnosti 25 Hranu s više kalijuma i drugih ekspanzivnih elemenata Ja ng e n e r g i j a s t va ra : Rast u hla dnom po dneblju Sporiji rast Suvlju hranu Sta blji ke, ko re nje i se me nje ko je se na pa ja prven stve no kon trak tiv nom energijom Rast na niže, is pod zemlje Hra nu ko ja je sla na, vrlo slat ka i ja kog mirisa Hra nu sa više na tri ju ma i dru gih kon traktivnih elemenata Sva hra na se može ra zvrsta ti pre ma svo jim pre ov lađujućim jin i jang svoj stvi ma. Ipak, praktično go vo reći, obično de li mo čitav spek tar hrane i na pi ta ka ko ji su nam dos tu pni u sav re menom svetu u tri opsežne kategorije: (1) umerenu hra nu, po de snu za pra vil nu, ne re dov nu upo trebu kao deo urav no teženog dnev nog načina ishra ne; (2) ek strem nu jang hra nu, ko ja stva ra nape tost, oštri nu i dru ge ja ke kon trak tiv ne efek te i ko ju uglav nom tre ba izbe ga va ti ili mi ni ma lizo va ti u ume re nom po dne blju; i (3) ek strem nu jin hranu, koja stvara opuštenost, popustljivost i dru ge ja ke ek span ziv ne efek te, a ko je uglav nom tre ba izbe ga va ti ili mi ni ma li zo va ti u pre de li ma s izra zi tom sme nom sva četi ri go dišnja doba. Prva ka te go ri ja ume re ne hra ne, ko ja se sasto ji od re la tiv no skla dne mešavi ne jin i jang svojs ta va, uključuje in te gral ne žita ri ce, ma hunarke i proizvode od mahunarki, najraznovrsnije povrće i mor ske al ge po go dne za dnev nu potrošnju i odabrano voće, semenje, orahe, osnovne začine, začine, turšiju, do dat ke je li ma i nesti mu la tiv ne, ne aro ma tične na pit ke, kao i ri bu i mor ske plo do ve, po se bno be lu ri bu, ko ja se može koristiti povremeno ili bar ne često. Druga gru pa, ja ka jang hra na, sas to ji se od me sa, živine, ja ja, sla nog si ra, crve nog me sa i pla ve ri be, školj ki i ra ko va i dru gih živo tinj skih pro i zvo da, kao i pre te ra ne po trošnje hle ba, kek sa, kre kera i dru gih pe ci va, uz pre te ra nu upo tre bu so li, na ročito ra fi ni ra ne ku hinj ske so li. Du van, ginseng, insulin, tiroksin i drugo odabrano korenje, tra ve, he mi ka li je i dro ge ta kođe pro i zvo de ja ke jang efek te. Treća gru pa, ja ka jin hra na, sas to ji se od be log brašna, be log pi rinča i dru gog glazi ra nog ili ra fi ni ra nog zrnev lja; trop skog voća i povrća, uključujući pa ra dajz, krom pir, pa pri ku i dru go ve le bi lje ko je po tiče iz trop skih pre de la a sa da us pe va i u se ver ni jim po dručji ma; mle ka, sla do le da, jo gur ta i dru gih la kih mlečnih pro i- zvo da; so ji nog mle ka, so ji nog si ra i dru gih ja kih pre ra đevi na so je; šećera, me da i dru gih ra fi nira nih zas lađivača; ra fi ni ra nih ulja, mar ga ri na i majo ne za; teških začina i tra va; ka fe, crnog čaja i dru gih sti mu lan sa; pre rađene hra ne, uključujući kon zer vi ra nu, zam rznu tu, he mij ski obrađenu, ozračenu ili genetski modifikovanu hranu; kao i broj nih he mi ka li ja i dro ga, uključujući am fe tamine, antibiotike, aspirine, marihuanu i kokain. Na Ta be li 8 pri ka zan je sadržaj ove podele. Unu tar sva ke ka te go ri je, hra na se da lje može ra zvrsta ti kao više ili ma nje jin ili jang za vi sno od svo je ve ličine, obli ka, ras ta, bo je, uku sa ili dru gih svoj sta va. Ra zličiti načini ku va nja, vre me pripremen, pritisak i osnovni začini takođe mogu promeniti svojstva hrane koju jedemo. Kada pripremamo svoje dnevne obroke, nema po tre be da pažlji vo bi ra mo svo ju hra nu prema nji ho voj rav no teži ji na i jan ga. Kao po pravilu, biramo hranu iz kategorije umerene hrane. Ipak, ako ne ku hra nu uzi ma mo u pre ve li koj ko-

26 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA ličini ili suviše često, posledica će biti neuravnotežena is hra na. Slično to me, ne uzi ma nje ne kih na mir ni ca ili po trošnja nji ho ve pog rešne kombinacije može biti uvod u zdravstvene probleme. U sle dećoj gla vi ćemo obra ti ti pažnju na po je dinačne vrste hra ne i nji ho vu energiju. TABELA 8 OPŠTE RAZVRSTAVANJE HRANE PO GRUPAMA* Ekstremno jang hrana Umerena hrana Ekstremno jin hrana Lekovite materije (neke), rafi nirana so ili so bogata mineralima Morska so Lekovite materije (mnoge) Jaja, kavijar Morske alge Droge poput marihuane, LSD i kokaina Meso Integralne žitarice Veštački đubrena ili dohranjivana hrana i hemijski prerađena voda; genetski modifi kovana hrana i ozračena hrana Tvrdi sir Mahunarke i proizvodi od mahunarki Vitaminske pilule i dodaci (većina) Živina Povrće Alkohol Ginseng, ajkulino peraje i izvesno korenje, trave i dodaci Duvan Morski plodovi, ljuskari, crveno meso i plava riba Bela riba Usoljena, dimljena, roštiljski spremana i pečena ili hrskava i slana hrana poput čipsa Hleb, krekeri, keks i drugi tvrda pšenična peciva Umereno semenje i orašice Umereno voće i sokovi kao što su jabukovo vino i sok od šargarepe Nerafi nirana biljna ulja Zaslađivači na bazi žitarica poput amasakea, ječmenog slada i pirinčanog sirupa Banča čaj, ječmeni čaj i drugi tradicionalni, nestimulativni i nearomatični napici Izvorska, bunarska ili fi ltrirana voda Šećer, med i drugi rafi nirani zaslađivači Kafa, cikorija, crni čaj, menta, blagi napici i drugi stimulativni ili aromatični napici Tropsko povrće, voće i orasi, jaki začini i trave Zasićena i rafi nirana biljna ulja, majonez i margarin Mleko, puter, mladi sir, jogurt, sladoled i blagi mlečni proizvodi Beli pirinač, belo brašno i druge glazirane žitarice *Hrana je razvrstana u kolonama od najjače na vrhu, do najslabije na dnu. U koloni A, na primer, rafi nirana so je više jang nego jaja i meso, dok su, u koloni C, lekovite materije i droge više jin od pirinča ili brašna.

Indeks 529 jelo od azuki pasulja, bundeve i kombu algi, 445 joga, 508 kaša od mrkog pirinča (kaju), 452 kaša od mrkog pirinča i ječma s rendanim dajkonom, 449 kaša od mrkog pirinča i kukuruza, 449 kaša od mrkog pirinča, prosa, heljde i povrća, 473 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom, 452 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom i limunom, 453 kaša od mrkog pirinča s rendanim dajkonom i umeboši šljivom, 453 kaša od mrkog pirinča s rendanim lotosovim korenom, 453 kaša od prosa i slatkog povrća, 481 kaša od prženog mrkog pirinča, 493 kaša od prženog mrkog pirinča sa rendanim dajkonom i šo ju em, 493 kineska medicina, 458 klice soje s prazilukom, 498 klistir od banča grančice i morske soli, 447 klistir od slane vode, 494 knedle od mrkog pirinča pržene u ulju, 452 knedle od mrkog pirinča u miso supi, 452 koi-koku, 474-75 kombu, 475 kombu čaj, 475 kombu melem, 476 korensko povrće na nišime način, 488 kratko kiseljeni dajkon i listovi dajkona, 459 kratko kiseljeni listovi dajkona, 459 krem od mrkog pirinča, 450 kroketi od prosa, 482 kugle od prženog pirinča, 465 kupanje bedara u dajkonu, 459 kupanje stopala, 463-65 kupanje u banča čaju, 447 kupanje u đumbiru, 466 kuvana salata, 449 kuvane semenke crnog susama, 458 kuzu krem, 477 listovi repe ili dajkona dinstani s vodom, 507 lopte od mrkog pirinča, 450 marinirani dajkon i šargarepa, 480 masaža, 481 meditacija, 481 melem od dajkona, 460 melem od gorčice, 485-86 melem od hato-mugija i krompira, 470 melem od hato-mugija, krompira i kupusa, 470 melem od hato-mugija i kupusa, 469 melem od heljde, 453-54 melem od integralnog pšeničnog brašna i pirinčanog sirćeta, 507-8 melem od kombu alge i kupusa, 476 melem od krompira, 490 melem od krompira i kupusa, 490 melem od krompira, kupusa i hatomugija, 491 melem od kupusa, 455 melem od lisnatog povrća (hlorofilni melem), 477 melem od listova kupusa, 455 melem od lotosovog korena, 479 melem od mrkog pirinča i misoa, 451 melem od pirinčanih mekinja (nuka), 493 melem od šarana, 456-7 melem od tofua, 503-04 melem od tofua i lisnatog povrća, 503 miso-ljutika dodatak jelu, 483 miso melem, 482 miso supa, 483 miso supa s knedlom od mrkog pirinča, 482 miso supa s okarom i povrćem, 483 miso-zosui (odžija), 483 miso-zosui od mrkog pirinča i prosa, 484 mleko mrkog pirinča (zaslađeno), 451 moči, 484 moksibustija, 484-85 mrki pirinač sa s vodom dinstanim daj konom i lišćem dajkona, 453 mrki pirinač s mariniranim sušenim dajkonom, 453 mu čaj, 485 napitak od heljde, klica, šiitake pečur ke, dajkona, listova dajkona i ljutike, 454 napitak od šargarepe i dajkona, 457 napitak od kombu alge, lotosa i šiita ke pečurke, 476 napitak od slatkog povrća, 498-9 napitak za debelo crevo, 477 napitak za štitnu žlezdu, 502-3 napitak za tanko crevo, 497 nori dodatak jelu, 488 oblog od banča čaja, 447 oblog od đumbira, 466 oblog od hladnih peškira, 458 oblog od lista kupusa, 454 oblog od mekinja mrkog pirinča (nuka), 450 oblog od mrkog pirinča i đumbira, 450 oblog od sušenih listova dajkona, 462 oblog od toplih peškira, 471-2 ohađi, 489 okara, 489 paradajz-miso sos sa ljutikom i kines kim kupusom, 504 pečeni kombu dodatak jelu, 446 plućni napitak, 480

530 MAKROBIOTIČKI PUT DO POTPUNOG ZDRAVLJA polu-post, 495 post, 463 povrće na kinpira način, 474 povrće na nabe način s umakom, 486-87 povrće na tempura način, 500-02 prženi miso, 465 prženi mrki pirinač, 465 ran-šo, 491-92 rendana kisela jabuka, 469 rendani dajkon i šargarepa kuvani sa ljutikom i šojuem, 468 rendani dajkon i šargarepa sa ljutikom i šojuem, 468 rendani dajkon i šargarepa sa umebo ši šljivom, šisom, limu nom i šojuem, 468 rendani dajkon i sok od krompira, 468 rendani dajkon i šargarepa sa šiitake čajem, 469 rendani dajkon i šargarepa sa šo juem, 469 rendani dajkon sa šojuem, 467 rezanca, 488 ribanje tela, 448 ribanje tela đumbirom, 466 semenke, 495 semenke lotosa, 480 sirovi pirinač, 492 sirup od mrkog pirinča, 453 slatki kuzu napitak (ame kuzu), 498 slatko povrće na nišime način, 488 soba s rendanim džinendžom, 497-8 sok od jabuka, 446 sok od kisele zelene jabuke, 498 sok od kukuruza sa lotosovim semenkama, 458 sok od kupusa, 454 sok od kupusa i šargarepe, 454 sok od lisnatog povrća, 477-78 sok od lotosa, dajkona i kupusa, 479 sok od mrkog pirinča (omoju), 451 sok od repe, 447 sok od svežih jabuka, 465 sok od svežih jabuka i slatkog povrća, 465 sok od šargarepe, 457 sok od umeboši šljive, 504 srčani napitak, 470 supa na kinpira način, 473 supa od prosa i tikve, 481 supa od prosa i slatkog povrća, 482 susamovo ulje sa šojuem i rendanim đumbirom, 496 šiitake čaj, 496 šijacu, 496 šio-kombu, 497 šoju banča čaj, 497 taro melem, 499-500 teka, 500 termofor, 472 topli sok od jabuke, 507 trljanje susamovim uljem sa đum birom, 495 ugljenisane umeboši šljive i ugljenisane umeboši semenke, 456 ulje od jaja, 463 ulje od kamelije, 456 umeboši šljiva, 505 ume koncentrat (bainiku ekisu), 504 ume-kuzu, 505 ume-šiso banča, 505-6 ume-šo banča, 506 ume-šo kuzu, 506 uvarak od glave lososa i soje, 493-4 uvarak za ALS, 445 uvarak za osteoartritis i os teo po rozu, 489 vežbe disanja, 449 vežbe istezanja, 498 vizuelizacija, 507 voćni sok od umeboši šljiva, 505 vrećica soli, 494 zosui sa ljutikom i misom, 508 zosui odžija sa slatkim povrćem i norijem, 508