sadržaj novembar 2014/februar 2015.

Transcription

1 NOVA MISAO

2 sadržaj novembar 2014/februar / Elektra Mirko Sebić 04 Leonard Koen / Anatolij Lisov 06 Hronotopije 12 Alen Badju 15 Alen Badju u sred noći, u Novom Sadu, prelazi ulicu Mirko Sebić 20 Teze o pozorištu Mirko Sebić 22 Alen Badju jednog jutra u Novom Sadu Mirko Sebić 26 Kao rovac ispod spržene bašte Gordana Draganić Nonin 34 Pozicija pojedinca Gordana Draganić Nonin 45 Tama noći, tama smrtnosti Danica Vujkov 48 Mala ptica pevačica Silvia Dražić 50 Strategije čitanja: nepotpune manjinske arhive Ana Koncul 52 Slikanje sveta ili slikanje događaja? Srđan V. Tešin 54 Javne biblioteke na talasu novih tehnologija Ivana Jovanović Arsić 57 Posvećenost džezu i autorskoj muzici Stefan Aćimović 61 Džez festivali u Vojvodini Stefan Aćimović 65 Igra je umetnost i život Biljana Mickov 68 Pozorište je ponekad jedina realnost Sonja Madžar 71 Grad Kusko peruanski punktum Luna Jovanović 74 Memorija nasilja i snovi o budućnosti u MSUV Sonja Jankov 76 Prilog istoriji Prvog svetskog rata iz ženskog ugla Milovan Pisarri 80 Stradanje Srba u Sremu godine Slobodan Bjelica 84 Prilog arhivske građe Arhiva Vojvodine povodom sarajevskog atentata Ljiljana Bubnjević 89 Suprotstavljene vrednosnim i institucionalnim ograničenjima Lela Vujošević 93 Propaganda u Velikom ratu Predrag M. Vajagić 98 Migracioni tokovi iskustva nuharidža Ramiza Smajić 103 Borba protiv rastakanja u besmislenosti Aleksa Nikolić 104 Zlo je i svako zaboravljanje zla Gordana Draganić Nonin 105 Potraga Jelena Zagorac 106 Praksa interkulturalnosti u Opštini Srbobran Milan Đorđević 107 Istorija Prvog svetskog rata Slobodan Đukić 108 Poezija moderne civilizacije Teodora Zrnić 109 Velikobečkerečka štampa u I svetskom ratu Filip Krčmar i Aranka Balint 110 Pozorišni festival Dezire central station ili kako Urban stvara grad u gradu Nataša Gvozdenović 111 Svedočanstvo uzrastanja nacionalne muzičke i pozorišne baštine Marija Adamov 112 Korpus stvaralačke preokupacije Ivana Koči 113 Marijana Knežev Kaleidoskop snova Zoran Gaši 114 Tviter priče ne gore Katarina Kovčin 115 Biblioteka u Kisaču ima svoju knjigu Zdenka Valent Belić NOVA MISAO časopis za savremenu kulturu Vojvodine Osnivač: Sekretarijat za kulturu i javno informisanje Vlade Vojvodine Izdavač: IU MISAO ; Novi Sad, ulica Pašićeva 6 izlazi dvomesečno (šest puta godišnje) NOVEMBAR 2014/FEBRUAR tiraž: 700 primeraka telefon redakcije: (0) imejl: [email protected] veb adresa: Glavni urednik: Mirko Sebić / direktor: Mirko Sebić redakcija: Teodora Zrnić Gordana Draganić Nonin Biljana Mickov Tijana Delić Tatjana Pejović Stevan Konstantinović Aleksandar Kamasi (urednik fotografije) Tatjana Dukić Počuč (grafički urednik, veb-sajt) Vladimir Vatić (tehnički urednik) Pravni zastupnik IU MISAO : advokat Uroš Kerac ISSN broj: CIP Каталогизација у публикацији Библиотека Матице српске, Нови Сад 008( ) NOVA misao: časopis za savremenu kulturu Vojvodine / glavni urednik Mirko Sebić. 2009, br. 1 (jul). Novi Sad: IU Misao, Ilustr. ; 30 cm Dvomesečno ISSN COBISS.SR-ID

3 Elektra D a nas sam vo zio du gom uli com od cen tra gra da pre ma re ci, uči ni lo mi se da sam te vi deo u od sja ju ne kih dav nih ki ša. Ve ro vat no to ni si bi la ti već mo je oko pre va re no se ćanjem. Ka da smo po sled nji put raz go va ra li, iza jed nog po lu tihog ali, kroz ne ka bu du ća gro blja za pu hao je tu žni po ve tarac i po kre nuo pli mu ne ke pla zma tič ne uz di žu će teč no sti ko ja se od gru di po la ko di za la na go re. On da sam au to mo bil za u sta vio po red oro nu le zgra de, po susta log ostat ka in du strij ske ar hi tek tu re. ELEK TRA POR CE LAN pi sa lo je ne u gled nim, su vi še ma lim, slo vi ma iz nad ula za. Nat pis, ko ji u snu ni sam pri me tio, na te rao me je da za tre nu tak ustuk nem. Por ce lanska be li na Elek tri nih sto pa la i nje na gu sta tam na ko sa. La ganim po kre tom otvoram ula znu ka pi ju bez ika kvog ot po ra, i na la zim se u dvo riš tu ob ra slom tra vom, u či jem sre diš tu sto ji odav no ne u po tre blja va na fon ta na oko ko je se ro ji mno š tvo krup nih mu va. Pi ta la si me da li sam sve to za i sta vi deo i da li je re al no pretpo sta vi ti da ta kve stva ri još uvek po sto je? Ti si Elek tra, ko sa ti je du ga, na kra je vi ma se ko vr dža i cr na je po put ne ba na ko jem obi ta vaš sa svo jim se stra ma. Pru ža ju ći ru ke pre ma nebu gr lim to krh ko te lo i znam: tvo ja osve ta moj je za da tak. Moj pad. Pri la zim gra đe vi ni ni skog kro va kroz ko ju se iz dvo riš ta ula zi u ve li ku zgra du, ne ka daš nji po gon fa bri ke elek tro ma te ri ja la. Vra ta su za klju ča na. Obri sav ši pra ši nu sa ve li kog pro zor skog ok na gle dam. Na ne koj vr sti im pro vi zo va ne po zor ni ce sto ji mla da de voj ka du ge cr ne ko se što joj se ko vr dža na kra je vi ma, ob u če na u rad nič ki kom bi ne zon ko ji je dva pri kri va na slu ćiva nu krh kost nje zi nog te la. Iza nje sto ji muš karac tužnog li ka po put onog lum pen pro le te ra iz Vaj ske što smo ga slu čaj no sre li u Is tri. Kao da uve žba va ju ne ku pred sta vu. Ne ču jem tekst ali znam: ti si Elek tra i osve ta je ne iz be žna. Mlad i ko vr džav pla vu šan ide nam u su sret. Ži vo ge sti ku li ra, po kre ti ma, od luč no, zah te va da od mah na pu sti mo dvo riš te sta re zgra de. Ne mo žeš ose ti ti nje gov mi ris. On ve ro vat no i ne ma mi ris ili je za bo ra vio da sta vi par fem, ili je pre vi še udaljen od tvo jih ču la a mi ri si ras pa da nja su iz me đu te be i nje ga, ili si, jed no stav no, pre hla đen i pre vi še pu šiš. La ga no kre će mo pre ma par kin gu, u ran cu mi je fo to-apa rat i že lim da te fo to gra fi šem, ali se ne usu đu jem da to ka žem, ume sto to ga, fo to gra fi šem sta ru oro nu lu zgra du. Ti si Elek tra i se diš po kraj me ne na su vo zač kom me stu au to mo bi la dok vo zim pre ma sun cu ko je za la zi. Za u sta vljam au tomo bil u pred ve če r- je po kraj pu ste kame ne ku će na pu tu oi vi če nom čem presi ma. Naj pre mu vi diš oči i ne ki tam ni od sjaj u nji ma. I ne znaš zaš to te oči tra že te be, i te ru ke po put de č jih, ne zna ju gde da se sme ste. Vi dev ši re gi star ci ju au to mo bi la pi ta se da li si za i sta iz No vog Sa da. On je iz Vaj ske. Ze mljak iz ze mlje ko ja vi še ne po sto ji ili ni kad ni je ni po sto ja la. Pi taš ga ot kud ov de. Po tre ba da go vo ri, da se is po ve di, sna žni ja je od si vi la jed nog istar skog pred ve čer ja. Ka že, ra dio je ne kad ta mo u No vom Sa du, u fabri ci ko ja se zva la ELEK TRO POR CE LAN, ostao je bez po sla kad su mu ga uze li meš tri svi ju hu lja tr gov ci i se ci ke se. Sa da je ov de. Po sao mu je sla bo pla ćen i ži vi uža sno sam u pu stoj ku ći od ka me na. No vac ša lje svo ji ma u rav ni cu. Ne zna ko li ko će još mo ći da iz dr ži. Zaš to sve to te bi go vo rim? Mo žda je od sjaj u nje go vim oči ma sa mo trag su za ko ji tre ba da pro či taš pre vo de ći ga na ne ki dru gi je zik je zik pla me ne osve te. To je tvoj za da tak, i za to za sta ješ na pu stom od moriš tu kraj ka me ne ku će. I za to sa njam ovaj san i pri čam ti o nje mu. Mirko Sebić

4 LEONARD KOEN (LEONARD CHOEN) Nije važno Rat je izgubljen i pakt sklopljen. Ne bejah uhvaćen dok prelazih granice mnogo puta. Živim tu među vama dobro prikriven. Napuštam pređašnji život. Izgradih mnoga groblja. Nikad ih nećete naći. Priče se pletu od istina i laži. Imam ime ali nije važno. Nije važno. Ništa više nije važno. Rat je izgubljen i pakt sklopljen. Tu su Istine koje žive i Istine koje umiru. Ne znam koja je koja ali nije važno. Igre sreća igraju naši vojnici kamenje hvatamo i u pesme pretvaramo. Jedini zakon mira koji prihvatamo muževi vode a žene njim komanduju. Svi oni tamo izražavaju slatku ravnodušnost, neki je zovu ljubav i - potpunu ravnodušnost, neki je zovu sudbina. Imali smo imena mnogo prisnija. Imena tako duboka, imena istinita. Za mene ona su krv a prašina za vas. Nema više potrebe da preživljavamo Ostaje samo Istina koja živi i Istina koja umire. i Istina koja umire. Ja ne znam koja je koja ali i nije važno. Ne mogu da ubijam na vaš način. Ne mogu da mrzim. Pokušavao sam to i pogrešio. Okrenuli ste me bez truda na stranu onih koje prezirete. Ovo je nekada bilo vaše srce taj roj krupnih muva. Ovo su jednom bile vaše usne taj pehar laži. Služite im dobro. I nisam iznenađen, vi ste od njihovog roda vi ste njihova rasa. Nije važno. Ništa više nije važno. Ostavljam Nije važno. Ništa više nije važno. Živim život i ostajem iza. Živim ga potpuno. Živim ga široko. Kroz slojeve vremena koje ne možete pocepati. Moja žena je ovde i deca takođe njihovi grobovi su sigurni od sablasti poput vas. Na mestima dubokim isprepletanih korena živim život ostavljajući sve. Rat je izgubljen i pakt sklopljen. Ne bejah uhvaćen dok prelazih granice mnogo puta. Živim tu među vama dobro prikriven. Vaša pobeda je potpuna. Neki od vas misle da će sačuvati sećanje na naše bedne živote, na odeću koju smo nosili, na naše kašike i noževe. Nije važno. Ništa više nije važno. Napuštam život ostavljam ga iza sebe. Postoje Istina koja živi život iza sebe. Priče se pletu od istina i laži. Vi posedujete svet ali to nije važno. Never mind, sa albuma POPULAR PROBLEMS (2014) 4

5 ANATOLIJ LISOV Moja glava je atelje Puna pastela i akvarela i ulja i četkastih palica kao policajac ja baratam sa žicama da uhvatim i naslikam i napišem nešto, sve pre kratkog spoja. Anatolij Lisov rođen je u Novom Sadu, godine. Otišao 70-ih u Australiju, Melburn. Završio pedagogiju, radi u Univerzitetskoj biblioteci. Režirao je sa osamnaest godina Handkeov tekst Vređanje publike, u legendarnoj Tribini mladih. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 5

6 Ovacije u Sofiji Borisu Kovaču i još jedan CD objavljen u Engleskoj hrono Priredila: Teodora Zrnić Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika 30. oktobra, u prepunoj sali Bugarskog Nacionalnog Radija, nastupio je New Ritual Quartet, kompozitora i instrumentaliste Borisa Kovača. Sem autora na drvenim duvačkim instrumentima nastupili su Slobodanka Stević na klaviru, Siniša Mazalica na kontrabasu i Lav Kovač na udaraljkama. U izuzetno bogatoj akustici ove poznate sofijske koncertne dvorane, kvartet iz Novog Sada je izveo retrospektivu Kovačeve instrumentalne muzike. A jesenas je na drugom kraju Evrope, u Engleskoj, renomirana diskografska kuća Leo Records, specijalizovana za izdanja savremene džez i improvizovane muzike, objavila album ansambla Ultima Armonia, kompozitora i instrumentalista Borisa Kovača i Stevana Kovača Tikmajera. 16. oktobra u Spomen-zbirci Pavla Beljanskog, otvorena je izložba Narodnog muzeja iz Beograda pod nazivom NOBODY IS PERFECT. Karikatura u delima jugoslovenskih umetnika iz zbirke Narodnog muzeja u Beogradu. Iz fonda Zbirke crteža i grafike jugoslovenskih umetnika 20. veka (pri Kabinetu grafike) Narodnog muzeja u Beogradu koji sadrži više od 170 karikatura (crteža i grafika), novosadskoj javnosti prvi put je predstavljen izbor od blizu 50 radova 17 reprezentativnih umetnika sa bivših jugoslovenskih prostora. Autor izložbe i teksta kataloga je Gordana Stanišić, muzejski savetnik. Kustos izložbe u Novom Sadu je Julijana Stojsavljević. Nagrada Spomen-zbirke Pavla Beljanskog 7. novembra održana je ceremonija proglašenja i 47. dodela Nagrade Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, za najbolji diplomski rad iz nacionalne istorije umetnosti, odbranjen na Odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ocenjivačka komisija u sastavu: prof. dr Ivana Živančević Sekeruš, dekan Filozofskog faskulteta u Novom Sadu, dr Vladimir Simić i dr Olga Špehar, sa Odeljenja za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu, Bojana Karavidić, novinar i prof. dr Jasna Jovanov, upravnica Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, donela je odluku da se Nagrada za školsku 2013/2014. godinu dodeli Marku Stojanoviću, za rad Arhitektura banaka i štedionica u Beogradu ( ), odbranjen kod prof. dr Aleksandra Kadijevića. Galerija Matice srpske najbolji muzej jugoistočne Evrope Galeriji Matice srpske je, na svečanosti priređenoj u Narodnom pozorištu Makedonije u Skoplju, 7. novembra godine, uručena nagrada Živa za najbolji muzej jugoistočne Evrope. Nagrada je ustanovljena na inicijativu stručnjaka međunarodne organizacije Forum slovenskih kultura godine, sa željom da se prepozna izvrsnost u sektoru pokretne i nepokretne kulturne baštine, promovišu najbolje prakse kulturnog nasleđa i podstiče razmena znanja i iskustva, kao i novih primera inicijative.

7 topije Dani hrvatske kulture u Somboru Тabakovićeva nagrada za arhitekturu Milanu Stojkovu 28. oktobra u Galeriji Matice srpske otvorena je Retrospektivna izložba arhitekte Milana Stojkova i ovogodišnjem laureatu uručena Tabakovićeva nagrada za arhitekturu za godinu. Žiri sastavljen od dosadašnjih dobitnika nagrade je doneo odluku da se ovogodišnja nagrada dodeli arhitekti Milanu Stojkovu za njegov dugogodišnji aktivni doprinos arhitektonskom stvaralaštvu i izuzetne kreativne domete u promovisanju arhitektonske misli u domaćoj sredini. Izložba je organizovana kao prikaz ostvarenih radova iz raznih oblasti stvaralaštva, od arhitekture, urbanizma do enterijera i objavljenih stručnih tekstova, kroz vremenski kontinum. U okviru Dana hrvatske kulture, 7. novembra, u Gradskom muzeju u Somboru otvorena je međunarodna izložba Lipi k o slika. Na otvaranju izložbe se, pored direktora muzeja Branimira Mašulovića, obratio Nemanja Sarač, član gradskog veća zadužen za kulturu, rečima podrške ovakvim zajedničkim projektima. O samoj ideji izložbe i konceptu međunarodnog karaktera govorila je Marija Šeremešić, predsednica UG Urbani Šokci iz Sombora. Izložbu je otvorila Ljubica Gligorijević iz Gradskog muzeja Vinkovci iz Republike Hrvatske, rečima punim optimizma govoreći o venčanim fotografijama i lepoti koja se krije u šokačkim nošnjama. Predstava Ban Bank u Novosadskom pozorištu U Novosadskom pozorištu / Ujvideki sinhaz 25. novembra održana je premijera predstave Ban Bank, koju je, po delu Jožefa Katone, režirao Andraš Urban. U predstavi igraju: Silvia Križan, Arpad Mesaroš, Emina Elor, Agota Ferenc, Terezia Figura, Gabriela Crnković, Aron Balaž, Atila Mađar, Daniel Husta, Daniel Gomboš, Zoltan Širmer, Atila Nemet i Gabor Pongo. Ovaj komad se, uz Madačevu Čovekovu tragediju, smatra najznačajnijim delom mađarske dramske literature 19. veka, u kojem se prepliću ljubavna priča, spletke, zavođenja i ljubomora, sa rastućim nezadovoljstvom naroda. Radnja ovog komada se događa u 13. veku, ali predstava se svakako ne bavi samo tim vremenom, s obzirom na to da je režirao Andraš Urban, već, kako je sam reditelj istakao, ima vrlo moderan imidž, i kao da se dešava danas u savremenom svetu. Foto: Srđan Doroški U Subotici festival Dezire U Subotici 29. novemba, otvoren je festival savremenog pozorišta Dezire. Za kratko vreme probivši se na veliku festivalsku scenu, organizuje ga Pozorište Kostolanji Deže. Do 5. decembra, publika je mogla da vidi 13 predstava iz nekoliko evropsk ih zemalja, među kojima su i predstave Bele Pintera, Boruta Šeparovića, Olivera Frljića, Šandora Žotera, Andraša Urbana...Kao što dosadašnji koncept i festivalski red nalažu, na programu su bile predstave iz graničnih delova repertoara, koji predstavlja neke od najinventivnijih i najboljih pozorišta današnjice. Nema mejnstrima, nema alternative, VIP-a, protokola, to je jedan od zaštitnih znakova Dezire festivala. Nema stroge podele između plesnog, dramskog i pozorišta performansa.

8 Henri Mur-grafičar u Muzeju Vojvodine Novosadski džez festival Tradicionalni Novosadski džez festival, šesnaesti po redu održan je od novembra u Srpskom narodnom pozorištu. Izvršna producentkinja Festivala Vesna Kaćanski je istakla da je publika mogla da vidi nastupe svetskih zvezda. Prve večeri to je bio koncert legendarnih Kenija Barona i Dejvida Holanda, druge večeri orkestra Matt Bianco, a treće večeri nastup Steve Swallow quintet. Uz glavni koncertni program posetioci su imali prilike da uživaju i u bogatom pratećem program, promocijama knjiga, izložbama fotografija i slika, muzičkim radionicama i predavanjima. Izložba Henri Mur grafičar, otvorena je 7. novembra u Muzeju Vojvodine. Na izložbi je predstavljeno 80 grafika, pet modela skulptura i jedan radni model, koji su nastajali u periodu od do godine. Nakon gotovo 60 godina od prve beogradske izložbe jednog od najvećih britanskih umetnika XX veka, publika je imala priliku da se upozna sa manje poznatim, ali integralnim delom njegovog stvaralaštva Murovim grafikama. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić otvorio je izložbu, a o značaju Henrija Mura na našoj umetničkoj sceni govorili su i direktorica Muzeja Vojvodine dr Agneš Ozer, direktor Britanskog saveta za Zapadni Balkan Toni O Brajan, ambasador Velike Britanije u Republici Srbiji Denis Kif i Darko Popović iz Banke Intesa. Zrenjaninska umetnička scena Međunarodna izložba fotografija Međunarodna izložba fotografija Kvarner iznad i ispod površine mora i Venecija otvorena je 9. decembra, u centralnom holu SPC Vojvodina u Novom Sadu. Izložbu je zvanično otvorio pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić, dok su o njoj govorili Ivan Karlavaris, mentor projekta, Paolo Markuči de Marino (Paolo Marcucci de Marino), direktor Italijanskog kulturnog centra u Novom Sadu i prof. mr Zoran Krajišnik, dekan Akademije umetnosti u Novom Sadu. Osnovna ideja organizatora je bila negovanje kulturnih prožimanja, upoznavanje i zbližavanje mladih ljudi kroz bavljenje umetnošću. Izložbu su organizovali Vojvodina omladinski klub, Akademija umetnosti u Novom Sadu i SPC Vojvodina. U Salonu Savremene galerije Zrenjanin 1. decembra otvorena je izložba Preispitivanje stvarnosti, Zrenjaninska umetnička scena, II deo. Na izložbi se predstavilo šest umetnika različitih generacija Aleksandra Ilić, Stevan Josimović, Slavko Konculov, Dušan Marinković, Nora Mesaroš, Tibor Rac koji žive u Zrenjaninu sa radovima različitim u svakom smislu, koncepcijskom, tehničkom i tematskom. Ova kao i prethodna izložba zrenjaninskih umetnika održana početkom godine predstavlja važan kulturni dogođaj za lokalnu sredinu, jer prezentuju strujanja unutar zrenjaninske umetničke scene dozvoljavajući da se pri tom aktuelizuje pitanje o položaju, karakteru i statusu stvaralaštva zrenjaninskih umetnika.

9 Forma 22 Bijenalna izložba FORMA 22 otvorena je 2. decembra pod pokroviteljstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i informisanje u holu Pokrajinske vlade Vojvodine. Izložbu je otvorio Vladimir Mitrović kustos zbirke dizajna Muzeja savremene umetnosti Vojvodine i predsednik upravnog odbora UPIDIV-a Uroš Nedeljković. Žiri Forme 22 u sastavu: Vladimir Lovrić (PUO ULUPUDS), Miroslav Mušić (ULUPUDS), Milan Prodanović (INURA), Snežana Subić (UPIDIV), Nela Tonković (Likovni susret) dodelio je jednu Veliku zlatnu formu, dvanaest Zlatnih formi, dve pohvale i jednu nagradu: VELIKA ZLATNA FORMA Nenadu Laziću za grafički dizajn, ZLATNA FORMA Nadi Đurović Nedeljković za originalan rad sintezu likovne primenjene umetnosti u uobličavanju mesta, ZLATNA FORMA Doru Bosioku za grafički dizajn ilustracija, ZLATNA FORMA Srđi Đuroviću za grafički dizajn vizuelni identitet, ZLATNA FORMA Srđanu Jovanoviću Wajsu za industrijski dizajn, ZLATNA FORMA Rajku Karišiću za fotografiju, ZLATNA FORMA Lazaru Kuzmanovu za arhitekturu, ZLATNA FORMA Vladimiru Labatu Rovnjevu za primenjenu skulpturu, ZLATNA FORMA Ani Popov za unikatnu keramiku, ZLATNA FORMA Jasmini Sanader za savremeno odevanje nakit, ZLATNA FORMA Predragu Uzelacu za foto dizajn, ZLATNA FORMA Miri Šilić za dizajn tekstila, ZLATNA FORMA Marini Sremac za kostimografiju. Pohvalu FORMA 22 Tijani Popović Pješčić za oblikovanje autorske knjige tematski posvećene fenomenu dizajna i okoline. Pohvalu FORMA 22 Nemanji Radusinoviću za arhitekturu racionalno korišćenje lokacije i Nagradu FORMA NOVOSADSKI SAJAM Branislavu Radoševiću za dizajn. Izložba arhivskih dokumenata 2. decembara godine u Arhivu Vojvodine otvorena je izložbe arhivskih dokumenata i drugog izložbenog materijala povodom 165 godina od osnivanja Vojvodstva Srbije i Tamiškog Banata ( ). Autor izložbe i uvodne studije kataloga, je Zoran Stevanović, arhivista u Arhivu Vojvodine. Izložbenu postavku koja je pred nama, čini 153 eksponata: dokumenta, knjige, likovni materijal, serijske i periodične publikacije, kartografska i rukopisna građa, koji su najvećim delom iz fondova Arhiva Vojvodine, a samo manjim delom iz fondova drugih ustanova kulture. Novosadski Homepage izradio igru Roll The Dice za potrebe Evropske turističke komisije Nevidljivi frontovi u Muzeju Vojvodine U Muzeju Vojvodine, 25. novembra pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Slaviša Grujić je otvorio izložbu Nevidljivi frontovi Prvi svetski rat i Vojvodina. Koncepcija izložbe Nevidljivi frontovi Prvi svetski rat i Vojvodina, autora mr Predraga Bajića, Vojislava Martinova, Kristine Meneši i dr Draga Njegovana, zasnovana je na predmetima iz zbirki Muzeja Vojvodine, ali i predmetima pozajmljenim iz kolekcija Muzeja Srema, Muzeja jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva, Muzeja Grada Novog Sada, Gradskog muzeja Subotica, Rukopisnog odeljenja Matice srpske i pojedinih kolekcionara. Novosadski Homepage, agencija za digitalni marketing, početkom decembra finalizovala je ugovor sa Evropskom turističkom komisijom. Poglavlje o saradnji ove srpske agencije sa Evropskom turističkom komisijom, otvoreno je još letos kada je i raspisan javni tender za izradu igre koja bi bila inspirisana prošlogodišnjim kampanjom Roll The Dice. Iako Srbija još uvek nije članica Evropske unije, Homepage se našao u konkurenciji sa drugim, znatno većim evropskim agencijama. Kako kažu, istakla ih je najbolja ponuda i kreativan koncept. Jedan od glavnih ciljeva igre jeste popularizacija Evrope kao turističke destinacije. Korisnici igre Roll The Dice u mogućnosti su da bace virtuelne kockice i tako kreiraju nasumične rute po Evropi, otkrivajući pri tom više od 100 lokacija među kojima su prestonice i neki od najlepših evropskih gradova.

10 Boing boing u somborskom teatru 13. decembra, u somborskom teatru premijerno je izvedena predstava Boing, Boing, autora Marka Kamoletija, u režiji i adaptaciji Olje Đorđević. U pitanju je vodvilj-predstava u kojoj pored glumaca domaćeg ansambla uloge imaju i glumci-gosti iz Subotice, Ivan Marković i Marko Makivić, rekao je Nestorović. On je posebno naglasio da je predstava Boing, Boing predstava koja je ušla u Ginisovu knjigu rekorda sa preko dva miliona gledalaca i koja je izvođena u teatrima širom sveta. Nadam se da će ćemo zasmejati somborsku kao što smo zasmejavali i subotičku publiku. Ono što je dobro to je razmena glumaca, nova i stara poznanstva i razmena iskustava, kazao je gost, glumac subotičkog Narodnog pozorišta, Marko Makivić. Predstava Dragi moj lažljivče Džeroma Kiltija, u režiji Tibora Vajde, premijerno je izvedena 20. decembra na Kamernoj sceni Srpskog narodnog pozorišta. U ovoj koprodukciji Kulturnog centra iz Sremskih Karlovaca i SNP -a igraju Gordana Đurđević Dimić i Miodrag Petrović. Ovaj komad Džeroma Kiltija zasnovan je na ljubavnoj prepisci čuvenog pisca Bernarda Šoa i britanske glumice Patrik Kembel, koja je trajala četrdeset godina. Dragi moj lažljivče premijerno u SNP-u Foto: Branislav Lučić Babet laže Predstava Babet laže Akoša Nemeta, u režiji Atile Antala, premijerno je izvedena 19. decembra na sceni Novosadskog pozorišta/ujvideki sinhaz. Ovo je praizvedba komada o tinejdžerima i njihovim problemima, sumnjama i iskušenjima, i šta su sve u stanju da urade da bi bili prihvaćeni u društvu, ili možda više na Fejsbuku, nego u životu. U predstavi igraju Arpad Mesaroš, Gabriela Crnković, Nora Molnar, Agota Ferenc, Judit Laslo i Lea Blaško. Novosadsko pozorište ovom predstavom najavljuje rad omladinske scene, i tako je i Antalu ponudilo ovaj komad, za predstavu koja ima svoju posebnu ciljnu grupu omladinu. O tome da li treba kriviti Fejsbuk, i internet, za izmenjenu percepciju života mladih, ili civilizacija nezaustavljivo ide svojim tokom, Atila Antal kaže da ne voli da krivi bilo šta, ili bilo koga, i da jednostavno civilizacija ide u tom pravcu. Ne pristajati U okviru Foruma mladih lidera Balkana, koji je u Novom Sadu organizovao Evropski pokret u Srbiji lokalno veće Novi Sad od marta, redakcija Nove misli je 26. marta u u Galeriji Matice srpske organizovala tribina pod nazivom Ne pristajati o intelektualcima na Balkanu od Nezavisnih pisaca Jugoslavije (Sarajevo/Bijeljina 89-90) do Balkanske PEN mreže, povodom 25 godina od čuvenog skupa Nezavisnih pisaca u Sarajevu. Foto: Srđan Doroški Tribinu je osmislila i vodila urednica u Novoj misli Gordana Draganić Nonin a u razgovoru su učestvovali: Filip David, Miljenko Jergović, Velimir Ćurgus Kazimir i Vida Ognjenović.

11 60 godina Tribine mladih Izložba grafičkih radova dizajnera Branislava Radoševića Crno na belo, u boji i koncert Borisa Kovača i Novog ritualnog kvarteta, održani su u utorak 30. decembra u Kulturnom centru Novog Sada povodom velikog jubileja, 60 godina Tribine mladih. Za šezdeset godina ovde se održalo mnogo lepih kulturnih događaja. Tribina je, zapravo, počela da radi kao klub gde su se okupljali mladi umetnici koji su imali želju da govore o raznim temama. Ubrzo je taj prostor dobio ime Tribina mladih koje nosi do danas. Za Tribinu se znalo u celoj nekadašnjoj Jugoslaviji, a ovde su dolazili mladi ljudi koji su danas vrhunski umetnici u svojim oblastima naglasila je Kaćanski. Izložba Ponterosso/Memorie u Galeriji Rajko Mamuzić U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirke Rajka Mamuzića, 17. decembra je otvorena izložba Ponterosso/Memorie, u okviru manifestacije Dani Istre u Vojvodini. Podsekretar pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje Radoslav Petković obratio se prisutnima ispred sekretarijata, apostrofirajući postojanje tradicionalne saradnje Vojvodine i Istre, kao saradnju dve regije i kao deo priče, koja je imala zajedničku istoriju, o čemu na neki način govore i izložene crno-bele fotografije čuvenog tršćanskog Ponte Rosa. Sa duhom melanholije i sećanja na ta davna vremena neke generacije se još uvek dobro toga sećaju i zato je danas posebno zadovoljstvo prisećati se tih dana i nekog drugačijeg vremena. Poklon zbirka Gimnaziji Isidora Sekulić Svi smo u opasnosti U okviru ciklusa razgovora Čitanje Svet(l)a koji je naša redakcija u martu ove godine po krenula u saradnji sa novosadskom knjižarom Bulevar Books 2. aprila održan je razgovor o knjizi eseja Pjera Paola Pazolinija Svi smo u opasnosti. O knjizi ali o celokupnom delu Pjera Paola Pazolinija govorili su Vojislav Bekvalac i glavni urednik Nove misli Mirko Sebić. Povodom dvadesetpetog rođendana novosadske Gimnazije Isidora Sekulić održana je poklon izložba na kojoj je radove izlagalo i poklonilo školi veliki broj eminetnih novosadskih likovnih uetnika različitih generacija. O zbirci je govorio i umetnicima zahvalio autor izložbe profesor Dušan Milutinović, izložbu je otvorila nekad učenica prve generacije gimnazije a sada direktorka Galerije Matice srpske mr Tijana Palkovljević Bugarski, na kraju se prisutnima obratila i direktorka Gimnazije mr Ružica Vukobratović.

12

13 Kapitalistički bioskop ili Večita Levica Foto: Branko Lučić I glas: Mi ži vi mo u ogrom noj bi o skop skoj dvo ra ni. U pro če lju, plat no, ko je se pro sti re skroz do pla fo na, ali ta ko vi so ko da se sve osta lo gu bi u sen ci, za kla nja ju ći po gled na ma šta dru go. Dvo ra na je pre pu na. Gle da o ci su, od kad po sto je, za to čeni ci se diš ta na ko ji ma se de oči ju fik si ra nih u plat no, gla va učvrš će nih slu ša li ca ma ko je im po kri va ju uši. Iza tih de se ti na hi lja da lju di pri ku ca nih za fo te lje, po sto ji u vi si ni gla va ve li ka prela zni ca od dr ve ta pa ra lel na sa plat nom, ce lom svo jom du ži nom. Du bo ko u dnu, ogrom ni pro jek to ri pre pla vlju ju ekran be lom, sko ro ne iz dr ži vom sve tloš ću. Po pre la zni ci cir ku li šu sva ka kve vr ste au to ma ta, lu ta ka, kar ton skih si lu e ta, ma ri o ne ta, ani mi ra nih ne vi dlji vim ani ma to ri ma ili po kre ta nih da ljin skim ko man da ma. Pro la ze ta ko i do la ze, ži vo ti nje, sku plja či ra nje ni ka, sku plja či kri vo tvo ri na, au to mo bi li, ro de, ra zni lju di, voj ni ci pod oruž jem, ban de mla dih iz pred gra đa, gr li ce, kul tur ni ani ma to ri, go le že ne...jed ni vi ču, dru gi go vo re, tre ći se igra ju ve ze ili svi ra ča na ma lim har moni ka ma, ne ki sa mo žu re u mi ru. Na plat nu, vi di mo sen ke ko je pro jek tor sec ka u ce lom tom ne si gur nom kar ne va lu. A u slu ša li ca ma, ne po mič na go mi la ču je bu ku i re či. Vi de li gle da o ci, oni, od se be, od kom ši ja, od dvo ra ne i gro tesk ne sce ne pre la zni ce neš to dru go, do sen ki ko je se u bu ji ci sve tla sli va ju na plat no? Ču ju li oni neš to dru go osim ono ga što emi tu ju nji ho ve slu ša li ce? Sa si gur noš ću niš ta, jer su nji ho ve

14 gla ve, ne po kret ne od u vek, okre nu te sa mo u pravcu plat na, a nji ho ve uši za če plje ne ka ci ga ma. Nema ju da kle ni ka kvu dru gu per cep ci ju vi dlji vog osim po sred stva sen ki, i ni jed nu dru gu per cep ciju go vor nog, osim zvuč nih ta la sa. Čak i ako pretpo sta vi mo da mo gu da iz mi sle na čin da raz go vara ju iz me đu se be, ne će mo ći ni ka da da raz li ku ju ime jed ne sen ke ko ju vi de od ime na pred me ta, ko jeg ne vi de, a ko jeg je ta sen ka, sen ka. Ne ra čuna ju ći da je pred met na pre la zni ci, ro bot ili ma rio ne ta, već sa ma ko pi ja. Mo gli bi smo re ći da vi de sa mo sen ku sen ke. A ču ju nu me ri zo va nu ko pi ju fi zič ke ko pi je ljud skog gla sa. Ta kvi pri jem či vi gleda o ci ne ma ju ni ka kvog na či na da za klju če da je ma te ri ja Isti ni tog neš to dru go od sen ke si mu la kra. II glas: Ali, sta će se de si ti ako se, po ki dav ši lan ce i iz le čiv ši se od otu đe no sti, si tu a ci ja pod jarm ljenog-gle da o ca pot pu no iz me ni? Pa žnja! Pri ča kreće pot pu no dru gim prav cem. Za mi sli mo da smo od ve za li jed nog od tih gle da o ca, na te rav ši ga da se na jed nom dig ne, okre ne gla vu le vo i de sno, pro ho da, po gle da sve tlost ko ja ku lja iz pro jek to ra. Pret po sta vi mo, oba ve za li smo na še za mor če da ne po kret no gle da u pro jek to re. Oči će ga ve o ma bo le ti, že le će da po beg ne, da pro na đe ono što mo že da gle da, te sen ke či ji bi tak, pret po sta vlja, da je vi še si gur no sti od sve ga što mu se po ka zu je. Da kle, gru bi raz u zdan ci bez po sred ni ka i me nadže ra, ga po vla če na jed nom iz me đu re do va po sa li. Upu ću ju ga pre ma ma lim, do ta da skri ve nim boč nim vra ti ma. Iz ba cu ju ga u pr lja vi tu nel ko ji vo di pre ma či stom va zdu hu, pre ma osve tlje noj stra ni pro leć ne pla ni ne. Za sle pljen, on šti ti oči slabaš nom ru kom, dok ga ak ti vi sti gu ra ju na str me uz br di ce, sve vi še i vi še! Još! Sti žu na vrh, u ža rope ku i tu ga nje go vi vo di či osta vlja ju pred pla ninom, str mo gla vlju ju se, ne sta ju. Ko nač no je sam u cen tru neo gra ni če nog pej za ža. Ja či na sve tlo sti mu na ru ša va svest. Za to vre me, ma lo po ma lo ipak po ku ša va da gle da, pre ma vr ho vi ma, pre ma do li na ma, taj za sle plju ju ći svet. U pr vi mah je zasle pljen od blje skom sve ga i sva če ga I ne vi di ni šta od ono ga za šta mi obič no ka že mo: Ovo po sto ji, to je za i sta tu. Ni je on taj ko ji će kao He gel pred vr hom Jun gfrau, ni po daš ta va ju ćim to nom mo ći da ka že das ist, to sa mo je ste. Za to vre me poku ša va da se na vik ne na sve tlost. Po sle broj nih po ku ša ja, pod iz dvo je nim dr ve tom uspe va da razlu či obris sen ke sta bla, cr ni od se čak li sta, ko ji ga pod se ća na ekran nje go vog pre đaš njeg sve ta. U ba ri pod ste nom uspe va da vi di od sjaj cve ća i trava. Oda tle pre la zi na pred me te. Po la ko bi va očaran žbu nom, jel kom, usa mlje nom ko zom. Pa da noć. Po di žu ći oči pre ma ne bu, vi di me sec, sa zvežđa, još vi di i Ve ne ru ka ko se di že. Se de ći uko če no na pa nju iš če ku je naj zrač ni ju od svih. Ona is kr sa va sa po sled njim zra ci ma, I sve sjaj ni ja, ne sta je, to nući u sve tlost. Naj zad, jed nog ju tra, tu je i sun ce, ne u pro men lji vim vo da ma i nje go vom spo ljaš njem zra če nju, već sun ce, sa mo sun ce, za se be i po se bi, sun ce na svom me stu, na me stu sun ca. On ga gleda, on ga mi sli, u bla žen stvu ta kvom ka kvo je ste. Ko nač no, naš ano ni mus pri me nju ju ći svo je mišlje nje na ono što vi di, spo zna je da vi dlji vi po lo žaj sun ca za vi si od sat ni ce i se zo ne i da je gu bi tak vi dlji vog oka čen o to ne be sko te lo, ta ko do bro da mo že mo re ći: da, sun ce je vr hov ni vla dar svih obje ka ta od ko jih, nje go ve ne ka daš nje kom ši je, gle da o ci ve li ke za tvo re ne dvo ra ne vi de sa mo senku sen ke. Evo ci ra ju ći ta ko svo ju pr vu na stam bu ekran, pro jek tor i veš tač ke sli ke, svo je pra ti o ce va ra li ce, naš ne volj ni be gu nac se ko nač no ra du je što da mu se de si lo da bu de is te ran i sa ža lje va sve ko ji su osta li za ku ca ni na se diš ti ma sle pih vi zi o na ra. III glas: U re do vi ma ko smič kog bi o sko pa cir ku li šu gru pe lju di, muš ka ra ca i že na ko je se na gi nju prema gle da o ci ma sa ekle zi jastskom ne žnoš ću, onim naj u mor ni ji ma kao i naj ak tiv ni ji ma: Slu ša li ce vam ne pa ra ju uši?, pi ta ju oni ne kog star ca. A! Još uvek se ne ka ko dr ži mo? go vo re, tap šu ći po le đima jed nog ro bu snog če tr de se to go diš nja ka. Žele li bi ste da na pra vi te ma lu šet nju, zar ne? pi ta ju ne str plji ve omla din ce ko ji se vr po lje na svo jim sto li ca ma. Osu đu je mo ra si zam ka žu sa stro goš ću u gla su vi dev ši Crn ce i Ara pe u teš kim bu ka gi ja ma na su sed nim molj ča vim sto li ca ma. Svo vre me pu ni do bro čin stva ma da po ma lo bez iz ra žaj ni, raz u- me ju ceo svet. Da, ži vot je ov de te žak, je smo, ma lo smo umor ni od za ku ca no sti za plat no a još i ne raz u me mo uvek do bro sve ono što gle da mo, te sve de fi lu ju će sli ke. A on da,ču va ri ko je ceo svet zo ve de sni ca, je ste, teš ki su i stal no tra že vi še mi ra i ne po kret no sti, ne da ju ni ko me do zvo lu za iz la zak...al i, pro go va ra ju lju ba zni še ta či, mi, ču vari na od re đe no vre me, ko je vi fa mi li jar no zo ve te le vi ca, uko li ko nam po mog ne te, ako nas po drži te, mo že mo da pro me ni mo va šu sva ko dnev ni cu, mo že mo da na pra vi mo sve tle re for me. Iza ći? Da! Na rav no! Sa stra ža ri ma na od re đe no vre me, iz lazak prak tič no po sta je pra vo, iza ći iz pe ći ne predsta vlja deo Čo ve ko vih i že ni nih Pra va. U tom, ko ri ste ći po mr či nu po vre me no guš ću ne go uo bi ča je nu, i po ko ji kvar pro jek to ra, gle da o ci u gru pa ma na puš ta ju po taj no svo ja me sta i sle de lju ba zne ču va re na od re đe no vre me, pre ma jednoj od bes ko nač nih ale ja ko je opa sa vu ju sa lu hilja da fo te lja. Po sle jed nog ta kvog du gog i opušte nog lu ta nja po po mr či ni, po dr ža ni uljulj ku ju ćim iz ja va ma bri ga de ko ja ih ču va, do la ze do is pred vra ta, gde je flu o re scent nim slo vi ma na pi sa no izlaz le vo. Ka kva ra dost! Svi se lju be! Svi pot pi su ju pri stup ni cu onih na od re đe no vre me. Vra ta škri pe, otva ra ju se... Ula zi se u le po osve tljen hod nik. Idemo, još, skre će mo... skre će mo još ma lo, ne žna mu zi ka uspa vlju je ko ra ke. Sve je mir no, sve je le po, svet će se pru ži ti pred be gun ci ma već pu nim proje ka ta. Evo i dru gih vra ta, čud no va to obe le že nih ulaz le vo. Ulaz u pra vi osun ča ni svet, ko men tari še je dan član gru pe, ko ji de lu je mi ri sno. Vra ta se otva ra ju. Ali, ali, če kaj... šta to vi di mo? Ne mo gu će! Mi smo se vra ti li u dvo ra nu. Iš li smo u krug! Hod nik le vo se uda lja va od dvo ra ne sa mo za to li ko, da bi se po no vo u nju uš lo. Gru pa je gor ko raz o ča ra na, ne ki su i be sni. Se zon ski vo di či se dis kret no ra zila ze. Je dan me đu nji ma, pre ne go što će ne sta ti iz sen ke se obra ća gru pi : Ko njuk tu ra ne do zvo lja va da se iza đe da nas. Po sto je pre pre ke, sve sni ste, po sto je objek tiv ne re al no sti. Iz vo li te vra ti ti se na me sta. Sa če kaj te sle de ću tu ru! Le vi ca bdi. Le vi ca se vra ća po vas. Alen Ba dju (Alain Ba di ou), iz Pla ton, Dr ža va, re ma ke, Fayard

15 Alen Ba d ju u sred no ći, u No vom Sa du, pre la zi uli cu Pi še: Mir ko Se bić Ko je za pra vo Alen Ba d ju? Ka ko je po stao fi lo zof? Zaš to je bio ma o i sta? Či ji je uče nik? Ko ga vo li i ko je pe sni ke obo ža va? Za bo ga, zar je stvar no ko mu ni sta? Zaš to pi še ro ma ne i dra me? Ka k va je to ma te ma ti ka ko jom bra ni Re vo lu ci ju? U sre du 14. ja nu ra, tri da na pre svog se dam de set osmog ro đen da na a po sle dva fu ri o zna da na prove de na u Be o gra du, Alen Ba d ju, pr vi i po sled nji Pla to nov uče nik ma o i sta, Al ti se ov stu dent, kre a- tiv ni na sta vljač i kri ti čar La ka no vih ide ja, dram ski pi sac i knji žev nik, le vi čar i ne po ko le blji vi za go vornik ko mu ni stič ke eman ci pa tor ske ide je, do šao je u No vi Sad. U or ga ni za ci ji Edi ci je Ju go sla vi ja i Stu dent skog kultur nog cen tra iz No vog Sa da na sce ni Uj vi de ki Sin haz go vo rio je pred pre pu nom sa lom i dup ke pu nim ho lom (u ko me se pre da va nje gle da lo na mo ni toru) O oba ve zno sti po zo riš ta sa ži ma ju ći ide je iz njego vog zna čaj nog ese ja Rhap so die po ur le théâtre ko ji je na fran cu skom ob ja vljen još 1990.; go vo rio je i o svo joj no voj knji zi Pla ton, Dr ža va, ri mejk ili Pla ton po Badjuu ili ka ko je on sam re kao: ni je ja sno ko je na pi sao ovu knji gu, ja, Pla ton ili obo ji ca. Pla to no va Dr ža va za po če tak dva de set i pr vog ve ka. Te a tar je za pra vo Pla to nov. Glav no pi ta nje je ka ko ide je ži ve. Te ve če ri ni smo se ba vi li, pre ka ri jan skim te li ma, po zo riš tem lu ta ka. Te a tar shva ćen kao kreativ ni oži vlja vač eter nal nih ide ja. Ko go vo ri a ko slu ša, ko je ak ter a ko pu bli ka pi ta nje je sva kog te a tar skog do ga đa ja. Ko je za pra vo Alen Ba d ju? Ka ko je po stao fi lo zof? Zaš to je bio ma o i sta? Či ji je uče nik? Ko ga vo li i ko je pe sni ke obo ža va? Za bo ga, zar je stvar no komu ni sta? Zaš to pi še ro ma ne i dra me? Ka ka va je to ma te ma ti ka ko jom bra ni Re vo lu ci ju? Otac mu je di plo mi rao ma te ma ti ku, maj ka pre dava la fran cu sku knji žev no sti a on dok to ri rao fi lo zofi ju. Maj ka lju bav-knji že vost i Otac for ma-ma tema ti ka. Si nov sko ote lo vlje nje ili fi lo zof sko troj stvo: ma te ma ti ka, fi lo zo fi ja, po li ti ka. Badju o va fi lo zo fi ja se kre će iz me đu ma te ma i po e me, još od Pla to na fi lo zo fi ja či ni (pro iz vo di i gra di) pro stor iz me đu mate ma ti ke i pe sniš tva. U jed nom ne dav nom pre da va nju pod na zi vom Filo zo fi ja kao bi o gra fi ja Badju će is pri ča ti čud nu pri ču: Maj ka mi je ta da bi la već ve o ma sta ra a otac ni je bio u Pa ri zu pa sam je iz veo u re sto ran na ve če ru. Ta da mi je is pri ča la pri ču ko ju mi do ta da ni kad ni je pri ča la. Bi la je to pri ča ko ja je iz ra ža va la ta ko ži vu strast ve o me sta rog ro di te lja. Jed no ve če, rekla mi je, bi lo je to mno go pre ne go što je upo znala mo ga oca, dok je bi la na stav ni ca u Al ži ru, do žive la je ne za bo rav nu ogrom nu i raz di ru ću strast sa jed nim na stav ni kom fi lo zo fi je. Ta pri ča je pot pu no au ten tič na. Slu šao sam to i mo že te mi sli ti ka ko sam se ose ćao, i re kao sam se bi, da kle to je to, ni sam da kle či nio niš ta dru go ne go is pu nja vao jed nu že lju mo je maj ke da taj Al ži rac bu de za bora vljen. On je ne stao sa ne kom dru gom že nom i ja sam uči nio sve što sam mo gao ka ko bih ubla žio maj čin uža sni bol ko ji je ostao po ti snut sve do njene osam dest i pr ve go di ne ži vo ta. U Pa riz se iz Ma ro ka Badju o va po ro di ca do se li la go di ne. Bio je to po če tak Al žir skog ra ta i već kao osa ma ne sto go diš njak sve stan je svih uža sa ko ji su či nje ni u ima Fran cu ske u tom ra tu, bio je je dan od ma lo broj nih ko ji su pro te stvo va li Bu le varom Sen Mi šel uz vi ku ju ći: Mir u Al ži ru. Ka ko sam ka že, bi li su to ta ko sna žni pro te sti da su pe le ri ne fran cu skih žan da ra bi le do volj ne da oču va ju mir. Ali svest o ot po ru ra no se ro di la. Pri rod no, mo ja po ro di ca je le vi čar ska. Otac mi je u na sle đe ostavio dve sli ke: sli ku ot po ra na ci zmu u Dru gom svetskom ra tu i sli ku moć nog so cij la i stič kog po li ti ča ra, jer moj otac je či ta vih tri na est go di na bio grado na čel nik Tu lu za iza bran na li sti so cij la i sta. Ali mo ja pri ča je pri ča stal nog ras ki da nja sa ofi ci jel nom le vi com. Na kon ras ki da sa Al ti se om go di ne sa Sil vi e- nom La za ri som i Na ta šom Mi šel osni va Sa vez ko muni sta Fran cu ske mark si sta le nji ni sta (Union des com mu ni stes de Fran ce mar xi ste-léni ni ste) u knji zi Ko mu ni stič ka hi po te za u po gla vlju Mi smo još uvek sa vre me ni ci Ma ja 68. osvr će se na te da ne. Sva ki od nje go vih bit nih ras ki da sa le vi čar skom ofi ci jel nom ide o lo gi jom do no sio je zan čaj ne fi lozof ske knji ge a onaj o ko me se naj vi še zna, onaj ko je će usle di ti po sle is ku stva še zde set osme, oplodi će ne ka nje go va naj ve ća fi lo zof ska de la Te o ri ju su bjek ta i Bi će i do ga đaj a onaj pre vrat u miš ljenju o ko me se ma nje zna ko ji je fi lo zof de ri vi rao iz pro miš lja nja is ku stva ve li kog štraj ka bel gij skih radni ka go di ne na veš će ga da kao fi lo zof potpu no pro me ni kon cep ci ju isti ne i do đe do ključ nih te za vla sti te fi lo zo fi je. Ka ko sam ka že upra vo je ta da shva tio da ISTI NA: za vi si od ne ke vr ste pro va le bi ća, a ne od nje gove struk tu re. Sva ka isti na je no va i to će ka sni je po sta ti dok tri na Do ga đa ja. Sve isti ne su uni ver zal ne u jed nom ra di kla nom smi slu po niš ta va nja i po rav na va nja za sve, one opet ni su lin gvi stič ke ne go do ga đaj ne i nji ho va uni ver zal nost ni je stvar kon sen zu sa već bri sa nja. I ono naj va žni je isti na kon sti tu i še vla sti ti su bjekt a ne obr nu to, to je ak ti vi stič ka sna ga isti ne. Sve ovo, isti na još uvek ne raz vi je no i mut no, Badju je shva tio dok je kao no vi nar pra tio štrajk Bel gijskh rad ni ka. Dok je bio ti nej džer, u Afri ci, sre tao je mno ge le pe re li gi o zne pro vin ci jal ke, pra vo ver ne i uz dr ža ne. Tre ba la je van red na maš ta i do vi tlji vost da bi se raz va li le ste ge re li gij sko mo ral nih oko va, tre ba lo je mno go sup til nog za vo đe nja da bi se do pr lo do tih mla dih te la. Ta da je shva tio da je fi lo zo fi ja za vođe nje, a neš to ka sni je, od Pla to na je na u čio ka kva vr sta za vo đe nja fi lo zo fi ja mo ra bi ti. Za vo đe nje kao od vo đe nje od lo šeg za vo đe nja. To je ono što će ka sni je po sta ti pi ta nje lju ba vi kao ključ no pi ta nje fi lo zo fi je već kom plet no iz lo že no u Pla to no voj Gozbi. Pi ta nje lju ba vi nu žno je u sre diš tu fi lo zo fi je, jer je uvek i pi ta nje mo ći, uti ca ja i sna ge nje nog za vo đe nja. Tre ba sle di ti kom pli ko van So kra tov sa vet: Onaj ko kre će put to tal nog pre o bra će nja mo ra kre nu ti ra no po ne sen le po tom te la. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 15

16 / Foto: Branko Lučić / / Foto: Aleksandar Kamasi / Ono što mi je Sar tr dao bi lo je jed no stav no: eg zi sten ci ja li zam. Ali šta zna či eg zi sten ci ja li zam? On zna či da mo raš stvo ri ti ve zu iz me đu poj ma na jed noj stra ni i eg zi sten ci jal ne od lu ke na dru goj stra ni, vi tal ne ži vot ne od lu ke. Na u čio me je da po jam ni je vre dan sa ti i sa ti teš kog ra da ako uz po moć me di ta ci ja ve li ke kom plek sno sti ne po sta ne od jek, raz jaš nje nje i po tvr da eg zi sten ci jal nog iz bo ra, ži vot ne od lu ke. U tom smi slu po jam uvek mo ra bi ti stvar eg zi sten ci je Ali od ko ga je još učio fi lo zo fi ju? To kom od lu ču ju ćih go di na mo ga fi lo zof skog for mi ra nja imao sam tri uči te lja: Sar tra, La ka na i Al ti sea. Sva ko je od njih bio uči telj za raz li či te stva ri. Ono što mi je Sar tr dao bi lo je jed no stav no: eg zisten ci ja li zam. Ali šta zna či eg zi sten ci ja li zam? On zna či da mo raš stvo ri ti ve zu iz me đu poj ma na jednoj stra ni i eg zi sten ci jal ne od lu ke na dru goj stra ni, vi tal ne ži vot ne od lu ke. Na u čio me je da po jam ni je vre dan sa ti i sa ti teš kog ra da ako uz po moć me di ta ci ja ve li ke kom plek sno sti ne po sta ne odjek, raz jaš nje nje i po tvr da eg zi sten ci jal nog iz bo ra, ži vot ne od lu ke. U tom smi slu po jam uvek mo ra bi ti stvar eg zi sten ci je. To me je Sar tr na u čio. La kan me je na u čio o nu žno sti stva ra nja ve ze izme đu te o ri je su bjek ta i te o ri je for mi. On me je na u čio da je su bjekt uvek pi ta nje i da on ni je sa mo psi ho loš ki ka rak ter već i jed no ak si o mat sko i formal no pi ta nje. Ve će od bi lo kog dru gog pi ta nje. Al ti se me je na u čio dve stva ri: da ne po sto ji predmet ko ji pri pa da fi lo zo fi ji to je jed na od ve li kih te za ali da po sto je or jen ta ci je u miš lje nju, li ni je se pa ra ci je. Ili ka ko je to Kant obi ča vao da ka že vrste bes kraj nih bor bi, bor bi ko je stal no po či nju izno va uvek u no vim okol no sti ma. On me je na u čio smi slu ogra ni ča va nja ili ka ko je on to zvao de marka ci ji. Po seb no uve re nju da fi lo zo fi ja ni je dis kurs to ta li te ta ili ge ne ral ne in ter pre ta ci je bit ka. Fi lo zofi ja mo ra bi ti ode lje na od ono ga što fi lo zo fi ja ni je. Po li ti ka i fi lo zo fi ja su dve raz li či te stva ri, umet nost i i fi lo zo fi ja su dve raz li či te stva ri, na u ka i fi lo zo fi ja su dve raz li či te stva ri. Po sle sve ga ja sam da nas u sta nju da osta nem ve ran svim mo jim uči te lji ma. Za dr ža vam Sar tra upr kos za ne ma ri va nju ko jeg je nje go vom miš ljenje pred met već du go go di na. Za dr ža vam La ka na upr kos sve ga ono ga zbog če ga se nje go vim učeni ci ma pri pi su je uža san ka rak ter. I za dr ža vam Al ti sea upr kos sup stan ci jal nom po li tič kom raz la zu ko ji me je odvo jio od nje ga po čev ši od ma ja 68. Pro la ze ći kroz mo guć nost za bo ra va, osi pa nje sled be ni ka i po li tič ke kon flik te ja sam us peo da osta nem ve ran mo jim tri ma to li ko raz li či tim učite lji ma. Badju se u svo jim de li ma osla nja i na mno ge druge: Ma oa i Ma lar mea, He ge la i Pa ska la, Kan to ra, Ko e na, Kan gi lje ma, Lut ma na... U po gla vlju Ma ni festa za fi lo zo fi ju pod na zi vom Do ba pe sni ka ka že:.. pri zna jem se dam ključ nih pe sni ka, ne za to što bi oni nu žno bi li i naj bo lji pe sni ci, ne mo gu će je upri li či ti tak mi če nje me đu nji ma, ne go za to što su oni vre men ski uta na či li do ba pe sni ka. Reč je o Hel der li nu, nji ho vom pro ro ku, nji ho vom an ti ci pira ju ćem ču va ru, po tom o pe sni ci ma ko ji su svi pri pa da li vre me nu na kon Pa ri ske ko mu ne, ko ja je ozna či la po če tak de zor jen ta ci je pri ka za ne kao or jen ti sa no usme re nje, Ma lar me, Rem bo, Trakl, Pe soa, Man deljš tajm i Ce lan. Ili ka ko re če na po čet ku Te o ri je su bjek ta: dva veli ka ne mač ka kla sič na di ja lek ti ča ra He gel i Hel derlin,... dva ve li ka kla sič na fran cu ska di ja lek ti ča ra Pa skal i Ru so,... ili dva ve li ka mo der na fran cu ska di ja lek ti ča ra La kan i Ma lar me. U Pred go vo ru knji ge De lez: bu ka Bi ća Badju se prise ća: go di ne ob ja vio sam fi lo zof sku knji gu Te o ri ja su bjek ta u ko joj sam po ku šao da po no vo za snu jem di ja lek ti ku u okvi ri ma kom pa ti bil nim sa po li tič kim da to sti ma vre me na i mo jim stu di ja ma Ma lar mea i ma te ma ti ke. De lez mi je po slao ma lu po hval nu be leš ku ko ja me je bu du ći da sam bio jav no izo lo van (bio je to pe riod le vog oku plja nja oko Mi te ra na ko ji je me ni bio od vra tan) i nad moćne pre zir ne ti ši ne u ko joj sam po ku ša vao da se ba vim fi lo zo fi jom- sil no ga nu la. On ni je imao nika kve oba ve ze da to uči ni. Tre ba za be le ži ti da uz iz u ze tak ve o ma ret kih in sti tu ci o nal nih pri li ka (ja sam boj ko to vao go to vo sve uni ver zi tet ske i fa kultet ske do ga đa je osim mo ji pre da va nja) ja još uvek ni sam u go di ni imao pri li ke da upo znam De le za. Ni kad ni sam ve če rao sa njim, ili oti šao kod nje ga ku ći, ni ti smo ikad po pi li pi će za jed no ili izme ni li par re či u pro la zu. 16

17 Usa mlje nost, izo lo va nost, boj kot ko ji je Badju kušao se dam de se tih i osam de se tih go di na proš log ve ka u pot pu noj je su prot no sti sa da naš njom svetskom po pu lar noš ću ovog mi sli o ca. Badju o va sla va ide pred njim i doš la je u No vi Sad, vi dlji vo je to bi lo po ne vi đe noj gu žvi ko ja se na pra vi la na ula zu u Uj vi dek sin haz, po sa li ko ja je bi la du plo ma nja od po treb ne, po ho lu ko ji je bio pre pun, po mladim lju di ma po se da lim po ste pe ni ca ma i po du da bi pre ko raz gla sa slu ša li fi lo zo fa. Go vo ri će se o te a tru, na sce ni su po sta vlje ne sto i sto li ce. Badju iza sce ne do go va ra de ta lje na stu pa, vr lo pre da no i pre ci zno ali on da iz ne na da kao da iz nje ga pro va lju je ne ka kva ko me di ja del ar te, Moli je rov Ska pin, go vo ri o fil mu o Pla to no voj Dr ža vi ko ji već du že vre me pri pre ma, man gup ski uba cuje da bi vo leo da Bred Pit igra u tom fil mu. Ka žem mu da bi ho li vud ski Bred mo gao da igra even tu alno epi zo du Tra si ma ha ni ka ko glav nu ulo gu, sme je se odo bra va ju ći. Čo vek či ji se ko mad Cr ve ni šal o sve tlo sti i ta mi Re vo lu ci je us peš no igrao u Francu skoj kra jem osam de se tih iz la zi na sce nu. SE MA FOR KO MU NI ZMA In to ni ram ov de, pre no što bu de za bra nje na ta večnost, za bra nom ko ja se pri prema sva kom apo lo gi jom ro be, jed nu pe smu či ji sam au tor, pe smu u du hu Sen-Džon Per sa, kao što se u ve li kom ve ku go vo ri lo u au ten tič nom du hu. Na pi sa na pre osam na est godi na, ta da je bi la u skla du sa glav nim ak tiv nim mišlje njem, miš lje njem re vo lu ci o na ra iz vre me na na kon ma ja 1968, a na ro či to ma o i sta. Ob ja vlje na pre dva na est go di na, već je po no vo po če la da bu de jere tič na. Do tre nut ka kad je stvar no ot pe va na na pozor ni ci, pre se dam go di na, po sta la je ta jan stve na, čud no svo je gla va. A šta tek re ći da nas. Čak je i ja po ma lo re tu ši ram (sva ka ko ne da bih se po ka jao zbog nje nog zna če nja, već za to što mi Sen Džon Pers ni je po uku su ko li ko mi je bio ne ka da. Su prot no estet skom ni hi li zmu, dr žim da su ube đe nja i druš tveni an ga žma ni traj ni ji od uku sa. Mo ra ju da bu du.) Tim va ri ja ci ja ma u skla du sa du hom vre me na, ova pe sma su prot sta vlja svo ju me ru, ko ja se ti če ve ko va, mi le ni ju ma. Ona je da kle (i zbog to ga bih je, ma kar i sa svim sam, što ni je slu čaj, ot pe vu šio ov de) još i pesma ob ja ve, mnoš tve no ime ono ga što još uvek tek tre ba da do đe. Ko to go vo ra še o sa mo ći? Gu bit ni ci! Mit ski gu bit ni ci! Ov de pri zi vam va še ne pri sta ja nje. Vi: po tla če ni iz pra dav nih vre me na, ro bo vi sun cažr tve osa ka će ni ra di grob ne ta me. Te ža ci pro da ti sa ze mljom či ju bo ju ima ju. De ca što su je zbog za tva ra nja li va da prog na li u slu žbu pa mu ka i uglja. Jer do volj no je če ka ti, i mi sli ti: ni ko ne pri sta je, ni kad. / Foto: Aleksandar Kamasi / Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 17

18 Spar tak, se ljak Ža ku, To mas Min cer. Vi: ubo gi iz do li ne, Taj pin zi iz ve li kih le sa, čar ti sti i lo mi te lji ma ši na, za ve re ni ci iz la vi rin ta pred gra đa, ega li ta ri sti ba bu vi sti, san ki lo ti, ko mu na ri, spar taki sti. Svi lju di iz na rod nih sek ti i bun tov nič kih parti ja, sek ci o na ri iz vre me na Te ro ra, lju di sa vi la ma i pi ju ci ma, sa ba ri ka da i iz za pa lje nih zam ko va. Tuš ta i tma dru gih ko ji po ku ša va ju da vi še ne budu ono što su bi li, ot kri va ju ći u ob zna ni svog či na la tent no i raz dvoj no miš lje nje. Vi: mor na ri što ba ca te svo je ofi ci re ri ba ma me sožder ka ma, uto pi sti iz ele gič nih gra do va što pu caju na pro plan ku, Ke čua ru da ri sa An da ala vi na di na mit. I oni afrič ki bun tov ni ci, u uza stop nim ta la si ma u ko lo ni jal nom smra du pod zaš ti tom Boga i pan ter skih šti to va. Ne za bo ra vi te onog ko ji je, sa svim sam, sa kli na ski nuo lo vač ku puš ku i, kao di vlji ve par, u šu ma ma Evro pe po či nje da se od u- pi re na pa da ču. Jer ni je iz gu blje no niš ta od ono ga što pre ki da krug. Ni ko ne za bo ra vlja, ni kad. Ro be spjer, Sen-Žist, Blan ki, Ver len. Vi: po te za nje na uli ca ma ve li kih po vor ki svih vr sta, stu den ti obe še nja ci, de voj ke što zah te va ju žen ska pra va, za sta ve ve li kih ile gal nih sin di ka ta, star ci što su usta li u spo men na ge ne ral ne štraj ko ve, pen zio ne ri ne u spe lih po te za, rad ni ci na bi ci kli ma. Malo broj ni (epo he kon traš ke): odr ža va o ci pra ved ne ide je u su te re ni ma sa ruč nim ro ta ci o nim ma ši nama. Mi sli o ci do tra ja log i bu du ćeg. Žr tve ne sve sti be le po put Ru že. Ili čak oni ta mo, na o ru ža ni bambu so vim šta po vi ma, ko ji vla da ju veš ti nom na bija nja naj de bljih po li ca ja ca na ko lac, a sve osta lo mi je u mra ku. Jer iz slo bo de bez gra ni ca na pi sa no ra đa bezbroj no. Marks, En gels Vi: ha ran gi sti i rat ni ci iz se ljač kih li ga, ka mi zar ski pro ro ci, že ne iz klu bo va, skupšti na i fe de ra ci ja, rad ni ci i gim na zi jal ci iz lo kal nih od bo ra, tro stru ki sa ve zi, ve li ka ali jan sa. So vje ti iz fa bri ke i od re da voj ske, na rod ni su do vi, ve li ke se o ske ko mi si je za po de lu ze mlje, po ri nu će bra ne za na vod nja va nje, obra zo va nje na rod ne voj ske. Re vo lu ci o nar ne grupe za kon tro lu ce na, po gu blje nje ko rup ci o na ša, nad zi ra nje za li ha. Jer raz miš lja nje ne pre sta je o ono me što oku plja i umno ža va. Ni ko ni je ra se jan za u vek. Le njin, Troc ki, Ro za Luk sem burg, Ču En Laj, Mao Ce dung. 18

19 Svi vi. Vi pro ce nju je te šta ne do sta je i vi raz ma trate abo li ci ju: Ko go vo ri o ne u spe hu? Ono što je bi lo ura đe no i pro miš lje no bi lo je ura đe no i pro miš lje no. Na svome po čet ku, u svom vre me nu, na svom kra ju. Osta vi te ra ču no vo đa ma da od me re re zul ta te. Jer je na ša vla da vi na na me ra va la da iz u me ono što raz dva ja, a ne da us po sta vi teš ko nad leš tvo ne kog tra ja nja. Ko će, da kle, is cr pe ti bes ko nač nost si tu a ci ju? Ko će da kle, umi ri ti do ga đaj u ko jem va lja ba ci ti koc ku? Po u zdaj te se u svoj im pe ra tiv. Okre ni te le đa mo ći. Bu di te rav no duš ni pre ma pre su di, i ne ka vas ni kad niš ta ne za do vo lju. Za nu žnost. Ne ka za do volj ni idu svo jim pu tem. Ne ka se bo jažlji vi umno ža va ju. Na ša je ne tak nu ta je din stvenost na pra vi la u sve tu ovu ve li ku ru pu u ko ju se, iz ve ka u vek, za sa đu je se ma for ko mu ni zma. 1 Dok smo na puš ta li Uj vi dek Sin haz, po sle za vr šenog pro gra ma, noć je po od ma kla, pri la ze nam dve mla de de voj ke i mo le Ba d jua da po no vo po se ti No vi Sad, da nas ne za bo ra vi. Alen Ba d ju u sred no ći, u No vom Sa du, pre la zi uli cu. 1 Ovaj in sert ko ji je na sce ni Uj vi dek sin haz či ta la pr vaki nja tog po zo riš ta Emi na Elor, od lo mak je iz ro ma na ope re Cr ve ni šal (L échar pe ro u ge, Ma spe ro 1979.) Taj ro man je pre ra đen u li bre to za ope ru ko ja je iz ve de na u re ži ji Ala na Vi te za a na mu zi ku Jor go sa Aper gi sa u Li o nu, Avi njo nu i u Ša jou Ovo je hor di vljeg pora za i u fi na lu ope re pe va ju ga svi ko ji igra ju u toj operi ob u če ni u sti li zo va nu rad nič ku ode ću. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 19

20 Te ze o po zo riš tu 1. Pret po sta vi mo kao što to mo ra mo uči ni ti za svaku umet nost da te a tar mi sli. Šta raz u me mo pod iz ra zom te a tar? Za raz li ku od ple sa, či je je je di no pra vi lo, je di ni uslov, da te lo bu de spo sob no da spro ve de raz me nu iz me đu ze mlje i va zdu ha (gde čak ni mu zi ka ni je od esen ci jal ne va žno sti) te a tra je asem blaž. On je sklop kraj nje raz li či tih kom ponen ti, ka ko ma te ri jal nih ta ko i ide al nih, ko je je di no po sto je u iz vo đe nju, u či nu te a tar ske re pre zen taci je. 2. Te a tar ide ja je pre sve ga ne ka vr sta pro sve tlje nja. An toan Vi te je obič no go vo rio ka ko je za da tak pozo riš ta da raz ja sni na šu si ta u ci ju i da nam po mogne da se ori jen ti še mo u isto ri ji i u ži vo tu. On je pi sao da te a tar mo že uči ni ti za mr še nost ži vo ta či tlji vom. Te a tar je umet nost ide al nog po jed nosta vlji va nja pu tem tip skog pro do ra. Ova jed nostav nost po se bi je je dan ras kri va ju ći rez u ilu mina ci je ži vot nih sple to va. Te a tar je je dan eks pe riment, isto vre me no tek stu al ni i ma te ri jal ni, u simpli fi ka ci ji. On raz dva ja što je po me ša nao i zbr ka no i ovo raz dva ja nje vo di do spe ci fič ne te a tar ske isti ne. Na rav no ne bi smo tre ba li da po mi sli mo da je ovo po jed no sta vlji va nje po se bi jed no sta van za da tak. U ma te ma ti ci je sim pli fi ka ci ja pro ble ma ili de mon stra ci je če sto iz raz kon cen tri sa ne in telek tu al ne veš ti ne. Slič no i u te a tru, odva ja nje i pojed no sta vlji va nje ne raz mr si vih ži vot nih čvo ro va zah te va ra zno li ka i neo bič na umet nič ka sred stva. Te tar ska ide ja kao jav no pro svetljnje isto ri je i ži vo ta ra đa se je di no na vr hun ci ma po zo riš ne umet no sti. 3. Ne raz mr si vost ži vo ta suš tin ski zna či dve stva ri: želju ko ja kru ži i kre će se iz me đu pol no sti i fi gu ra (bi lo eg zal ti ra nih ili usmr će nih) druš tve ne i političke mo ći. To je osno va na ko joj su eg zi sti ra le i još uvek eg zi sti ra ju tra ge di ja i ko me di ja. Tra ge dija je igra Ve li ke Mo ći i za blu de le že lje. Ko me dija je igra ma lih mo ći i fa lu snog kru že nja že lje. Ukrat ko, tra ge di ja mi sli is ku še nje že lje na spram dr ža ve. Kome di ja, nasu prot to me, mi sli par ci jal na is ku še nja, is ku še nja ni žeg ste pe na. Sva ki ža nr le ži u po sre duju ćoj po zi ci ju iz me đu ova dva ili se ba vi po ro di com u nje nom od no su na spram dr ža ve i druš tva (Strindberg, Ib zen, Pi ran de lo...), ili dr ža vom u od no su na po ro di cu ili par (Klo del...). Kad pod vu če mo cr tu, te a tar mi sli u pro sto ru otvo re nom iz me đu ži vo ta i smr ti, čvo ru ko ji po ve zu je že lju i po li ti ku. Ona misli taj čvor u for mi do ga đa ja, to jest u ob li ku in tri ge ili ka ta stro fe. 4. U pro zi i po e zi ji te a tar ska ide ja je ne kom plet na. To je za to jer u toj for mi još uvek osta je u ne koj vr sti več no sti. Ali to li ko ko li ko osta je u for mi več no sti te a tar ska ide ja ni je još po se bi te a tar ska ide ja. Tea tar ska ide ja se po ja vlju je sa mo u krat kom iseč ku vre me na nje nog iz vo đe nja, nje ne re pre zen ta ci je. Po zo riš na umet nost je ne sum nji vo je di na umet nost ko ja mo ra, da bi do vr ši la vla sti tu ne pro la znost, da po seg ne za sred stvi ma pro la zno sti. Te a tar se kre će od več no sti ka vre me ni to sti a ne obr nu to. Va žno je da kle raz u me ti da te a tar ska re pre zen ta ci ja ko ja upra vlja kom po nen ta ma te a tra (to li ko da le ko koli ko je mo gu će sve od nji ho ve eks tre mne he te roge no sti) ni je jed na vr sta in ter pre ta ci ja ka ko se obič no ve ru je. Te a tar ski čin je po je di nač no us klađi va nje te a tar ske ide je. Sva ko iz vo đe nje ili re prezen ta ci ja je mo gu će is pu nje nje te ide je. Te la, glaso vi, sve tla... svi ovi ele men ti slu že da is pu ne ideju. Pro la zni ele ment te a tra ni je lo ci ran di rekt no u pro la znom ka rak te ru po zo riš nog iz vo đe nja, u činje ni ci što pred sta va po či nje, za vr ša va se i ul ti mativ no iza se be ne osta vlja niš ta. Za pra vo na to tre ba gle da ti na sle de ći na čin: te a tar je jed na nepro la zna i ne kom plet na ide ja in sta li ra na u pro la zni po re dak vla sti tog is pu nja va nja. 5. Usud vre me ni to sti sna žan je ele ment zbi va nja te a tra. Te a tar je uvek do pu nja va nje ne ke več ne ide je sred stvi ma ko ja pro is ti ču iz po je di nač ne i ne po no vlji ve pri li ke. Po zo riš na pro duk ci ja ili mizan scen su če sto re zul tat slu ča ja. Ovo je ta ko bez ob zi ra da li ne ka po je di nač na pri li ka efek tiv no do pu nja va ide ju ili je ume sto to ga ma ski ra. Umetnost te a tra le ži u iz bo ru, ta ko pro nic lji vom i slepom isto vre me no (raz mo tri mo me to de ra da najbo ljih re di te lja) iz me đu s jed ne stra ne, slu ča jem vo đe ne scen ske kon fi gu ra ci je ko ja do pu nja va (več nu) ide ju sred stvi ma ko ja su tre nut no pri ru ci, i sa dru ge stra ne, če sto ve o ma za vo dlji ve kon figur ci je ko ja upr kos to me osta je ide ji spolj na i još vi še po gor ša va nje nu ne kom plet nost. Isti na je sa dr ža na u sle de ćem ak si o mu: te a tar ska re prezan ti ci ja ni kad ne će sta vi ti van sna ge po je di nač nu ne po no vlji vu pri li ku. 6. Pu bli ka mo ra bi ti ubro ja na u tu po je di nač nu prili ku. Pu bli ka je deo ko ji za vrš no kom ple ti ra ide ju. Ko mo že ig no ri sa ti či nje ni cu da u za vi sno sti pred ko jom pu bli kom se igra pred sta va, te a tar ski čin pro iz vo di ili ne pro iz vo di te a tar-ide ja sa gla san je ili ni je sa gla san ide ji. Ali ako je pu bli ka deo te je din stve ne pri li ke ta da rad u po zo riš tu mo ra po se bi bi ti pro iz vod slu ča ja. Mi se ov de pro ti vi mo bi lo ko joj kon cep ci ji ko ja jav nost vi di kao za jed nicu, sup stan cu ili bi lo ko ji kon zi ste nat skup. Pu blika za pra vo pred sta vlja hu ma ni tet u nje go voj krajnjoj in kon zi stent no sti i nje go voj bes ko nač noj ra zno vr sno sti. Vi so ki ste pen je din stve no sti (so cijal ne, na ci o nal ne, gra đan ske...) ne ko ri sti mno go do pu nja va nju ide je, ma nje je po dr ža va u nje noj bes ko nač no sti i uni ver zal no sti. Sa mo ge ne rič ka jav nost, pu bli ka je din stve ne pri li ke, je vred na da po dr ži ostva re nje te a tar ske ide je. 7. Kri ti ka je od go vor na za to što obič no pre vi đa mo je din stve nu ulo gu jav no sti u te a tru. Njen za da tak je da vo di te a tar sku ide ju ka kvu za tek ne, bo lju ili go ru, ka iš če za va nju i bez lič no sti. Kri ti ča ri po zi vaju lju de da pro na đu vla sti ti put u kom ple ti ra nju ide je. Dru gim re či ma to zna či da ova ide ja od danas do su tra do bi ja pri li ku da bu de is ku stve no na do pu nje na a da ne za slu žu je da bu de sla vlje na kao slu čaj ni dar pu bli ke. Ti me, kri ti ča ri ta ko đe, rade u ko rist po li morf ne pre zen ta ci je te a tar ske ideje. Omo gu ća va ju ći pre laz od jed ne pre mje re do dru ge pre mje re, do dru gog pr vog tu ma če nja ko je sle di. Oči to je ako je kri ti ka iz ra že na su vi še re strik tiv nim, ko mu nal nim ili druš tve nim zna kovi ma (za to što su no vi ne, re ci mo de sni čar ske ili le vi čar ske ili za to što je kri ti ka upu će na iz ve snoj kul tu ral noj gru pi itd.) ta da neš to ra di pro tiv gene rič kog bi ća pu bli ke. Sto ga mo že mo ra ču na ti na ra zno li ko mnoš tvo pu bli ke i kri ti ke. Ono pro tiv če ga kri ti ka mo ra da se bo ri ni je nje na vla sti ta parti ku lar nost ko ja je za pra vo po treb na, već pre protiv po mod ne sve sti, pre pi si va nja, ugod nog čavr lja nja i na vi ke sta vlja nja na po bed nič ku stra nu, kao i ten den ci je da se slo ži sa su vi še po pu li stič kim uku som pu bli ke. Uzi ma ju ći ovo u ob zir mi mo žemo pre po zna ti da je do bra kri ti ka, ko ja je u slu žbi pu bli ke shva će ne kao fi gu re slu ča ja, za pra vo jed- 20

21 na ka pri ci o zna i ne pred vi dlji va kri ti ka. Bez ob zi ra na sve akut ne pat nje ko je nji ho vo pi sa nje mo že pro iz ve sti. Ne tre ba da se pi ta mo da li je kri ti čar u pra vu već pre da li je na u čio da pred sta vi slu čaj ni ka rak ter te a tar ske jav no sti. Ako se iz dig ne mo iznad is ku še nja tr žiš ta ret ko će mo kad po gre ši ti u ve zi na sta ja nja te a tar ske ide je, bi će mo sjaj ni kri tiča ri. Me đu tim, bes ko ri sno je tra ži ti od bi lo ko je kor po ra ci je da upi šu o svoj ka rak ter oba ve zu veli čan stve no sti. 8. Ne ve ru jem da su glav no pi ta nje na šeg vre me na uža sna pat nja, fa ta li zam i za ne ma re nost. Za si će ni smo ovim poj mo vi ma, a po red sve ga, nji ho va frag men ta ci ja u te a tar skim kon cep ti ma je za i sta ne pre sta na. Sa svih stra na okru žu je nas hor ski sao se ćaj no po zo riš te. Ume sto to ga tre ba da se bavi mo afir ma ci jom hra bro sti i lo kal ne ener gi je. Da ih se do mog ne mo i da ih za dr ži mo. Shod no to me, tre ba ma nje da se ba vi mo uslo vi ma mo der ne tra ge di je ne go mo der ne ko me di je. Be ket, či ji je te a tar pot pu no i istin ski hu mo ri sti čan, bio je dubo ko sve stan to ga. Či nje ni ca da mi ne zna mo ka ko da da nas ob no vi mo Ari sto fa na ili Pla u ta je mno go vi še uz ne mi ru ju ća ne go što ohra bru je da smo jed nom us pe li da udah ne mo ži vot u Es hi lo ve tra ge di je. Na še vre me zah te va in ven ci ju ko ja će na po zor ni ci spo ji ti na si lje že lje sa ulo ga ma ma lih lo kal nih si la. In ven ci ju ko ja će ko mu ni ci ra ti, kroz te a tar ide ja sa svim za šta je ljud sko zna nje sposob no. Mi že li mo po zo riš te spo sob no sti a ne in va li di te ta. 9. Pre pre ka na pu tu sa vre me ne ener gi je ko me di je je kon se zu al no od bi ja nje svih ti pi za ci ja. Kon se zual na de mo kra ti ja se uža sa va sva ke ti pi za ci je subjek tiv nih ka te go ri ja ko je je sa či nja va ju. Sa mo po ku šaj te da uz me te re ci mo pa pu, dok to ra mi ljeni ka me di ja, gla ve ši nu ne ke va žne hu ma ni tar ne usta no ve ili pred sed ni cu sin di ka ta me di cin skih se sta ra i na ru ga te im se na sce ni že sto ko ih ismeva ju ći i vi de će te šta će se do go di ti. Ta kvim ge stom mi kr ši mo da le ko vi še ta bua ne go što su to či ni li an tič ki Gr ci. Nu žno je ma lo po ma lo ru ši ti je dan po je dan ta bu. Du žnost te a tra je da na sce ni kompo nu je ne ko li ko ži vih si tu a ci ja ar ti ku li sa nih na ba zi ne kih suš tin skih ti po va. Da na še vre me ponu di ekvi va lent od no sa ro bo va i gra đa ni na u antič koj ko me di ji izopšte ni i ne vi dlji vi lju di ko ji izne na da za hva lju ju ći efek ti ma te a tar ske ide je, ote lo vlju ju na po zor ni ci mu drost i sna gu, že lju i go spo da re nje. 10. U sva koj epo si ge ne ral nu teš ko ću pred sta vlja opsed nu tost te a tra nje go vim od no som pre ma dr žavi. Po zo riš te se uvek od no si pre ma dr ža vi. Ko ja je mo der na for ma te za vi sno sti? Ovo pi ta nje zah te va de li ka tan od go vor. Mi mo ra mo se be iz dvo ji ti iz po le mič kih po zi ci ja ko je te a tar gu ra ju u sek tor uobi ča je no pla će nih pro fe si ja, gun đa vi sek tor jav nog mnje nja, kul tu ral ni ci vil ni ser vis. Ali ta ko đe se mora mo odvo ji ti od ba vlje nja po jed no sta vlju ju ćom pred sta vom da ne ki moć ni princ po sta vlja lo bi kur ti za na u te a tar kao ser vil ne sled be ni ke nje govih po li tič kih fluk tu a ci ja. Da bi smo ovo uči ni li potreb no je ima ti opštu ide ju. Mno go češ će ne go što se mi sli ova ide ja či ni da se ode li mo i po sta ne mo am bi val net ni na spram dr ža ve (to či ni da dvor ski ko me di o graf kao što je Mo li jer mo že da igra predsta ve pro tiv no bles pu bli ke, sno bo va ili kra lje vih po da ni ka ia ko kralj po se bi ima oba ve zu da bu de iz mi ren sa svo jim fe u dal ci ma i kle ri ci ma). Isti na je da je po treb na jed na sve o bu hvat na ide ja (o decen tra li za ci ji te a tra, po pu lar nom te a tru, eli ti zmu za sva kog itd) da bi smo sa ču va li dr žav no ve ro vanje u nu žnost pro duk ci je te a tra ide ja. U na še vreme ova sve o bu hvat na ide ja je su vi še ne pre ci zna što ob jaš nja va na šu mr zo volj nost ka da god po kuša va mo da re flek tu je mo o te a tru. Te a tar mo ra stvo ri ti vla sti tu ide ju. Naš je di ni vo dič le ži u ubeđe nju da da nas vi še ne go ikad te a tar ni je kul tu ralna već ar ti stič ka da tost. Pu bli ka ne hr li u te a tar da bi bi la kul ti vi sa na. Jav nost ni je kuć ni lju bi mac ni ti uči te lje va mač ka. Pod pad ne li te a tra pod ka te gori ju re strik tiv ne ak ci je sva ka kon fron ta ci ja sa rejtin gom po sta će kob na. Pu bli ka do la zi u te a tar da bi bi la pro dr ma na. Po go đe na te a tar skom ide jom. To ne či ni te a tar sred stvom kul ti va ci je, on nas pre či ni za pa nje nim, umor nim (mi sao je za mor na), zamiš lje nim. Čak i u slu ča je vi ma gro hot nog sme ha ne sre će mo ni ka kvu sa tis fak ci ju. Sre će mo sa mo ide je u či je po sto ja nje do sa da ni smo po sum nja li. 11. Mo žda je ono što raz li ku je po zo riš te od fil ma, kome je ne sreć ni ri val (po seb no za to što de le to li ko mno go, za plet, sce na rio, ko sti me, pro be a iz nad sve ga glum ce...) upra vo to po ja vlji va nje. U po zoriš tu je eks pli cit no, sko ro fi zič ko, pi ta nje su sre ta sa ide jom, dok je u fil mu (ba rem ko li ko ja mo gu da pri me tim) uvek pi ta nje pro la že nja ide je mo žda čak sa mo nje ne sa bla sti. Hand bo ok of Ina est he tics, Stan ford stra na Sa en gle skog pre veo Mir ko Se bić Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 21

22 Alen Ba d ju jed nog ju tra u No vom Sa du Raz go va rao: Mir ko Se bić To ga ju tra pro bu dio sam se op hr van sen ka ma pret hod ne no ći. No ći u ko joj je Badju se deo na sce ni Uj vi de ki Sin haz, no ći u ko joj sam vi deo mlade lju de želj ne da im ne ko ka že Šta da se ra di?, no ći u ko joj smo pi li i pu ši li sve do ju tra u na di da će se vre me mo žda za u sta vi ti ili da će se Bi će probu ši ti. Fi lo zof na sce ni u Te ta ru ide ja, po zajm lje na te la i več ni kon cep ti, pu bli ka u po zo riš tu, pu bli ka iz van po zo riš ta. Da li je to po ziv? Tra žim ma li ho tel u cen tru gra da u ko me je od seo Alen Ba d ju, ju tro je i No vi Sad iz gle da pot pu no bez lič no, je dva pro na la zim ho tel. Go spo di ne Badju hteo sam da raz go va ra mo sa mo o jed noj knji zi, ona je pre ve de na na srp ski i po mom miš lje nu ve o ma je zna čaj na, a to je Sve ti Pa vle zasni va nje uni ver za li zma. Si noć ste go vo ri li o tea tru, či ta li smo na sce ni od lo mak iz va še dra me Cr ve ni šal ali upra vo u pred go vo ru knji ge Sve ti Pa vle ko ja je na fran cu skom ob ja vlje na ka že te: Ima petna est go di na ka ko sam na pi sao ko mad An ti o hij ski in ci dent, či ja se ju na ki nja zo ve Pa u la. To zna či da ste ga pi sa li u to vre me upra vo ste za vr ši li i ob javi li Te o ri ju su bjek ta ko ja uz Bi će i do ga đaj pretsta vlja jed no od va ših zna čaj nih fi lo zof skih de la. Može te li po ve za ti ova dva prav ca va šeg ra da, ne ka ko si tu i ra ti ide je o sv Pa vlu, te at ru i te o ri ji su bjek ta? Alen Ba d ju: Za pra vo po sto je tri ver zi je tog ko mada. Pr va ver zi ja je za vr še na go di ne, dru ga je za vr še na a tre ća pre jav nog či ta nja u Li o nu go di ne ko je je upri li čio re di telj i pri ja telj Alan Vi tez. Dru ga ver zi ja ko ma da za raz li ku od pr vo bitne mno go ma nje re fe ri ra na ak tu el nu po li tič ku si tu a ci ju u Fran cu skoj, ma nje esk pli cit no se po zi va na mark si zam, vi še je me ta fo rič na, li rič na i po e tična ako ho će te, to je pr va raz li ka. Dru go, struk tu ra joj je jed no stav ni ja, pr va ver zi ja ima mno go vi še li ko va, mno go vi še gla so va. Po jed no sta vlji va nje i uopšta va nje to je raz li ka iz me đu ver zi je iz 1982 i onih ka sni jih. Mi smo bi li na po čet ku jed nog no vog po li tič kog raz do blja i mi slim da sam za to me njao i ko mad, no va si tu a ci ja je bi la lo ša tu ni je bi lo re alnog na pret ka ali se po ma lja lo neš to no vo. Te o ri ja su bjek ta ko ja je ka ko i sa mi ka že te mo ja pr va zna čaj na filo zof ska knji ga uz Bi će i do ga đaj i Lo gi ku sve to va, kom pono va na je od se mi na ra ko je sam dr žao se dam de se tih go di na, tač ni je semi na ri su dr ža ni iz me đu i go di ne, to je za i sta knji ga se dam de se tih go di na i pri pa da prethod nom po li tič kom raz do blju i ona za raz li ku od ko ma da ne ma ve ze sa otva ra njem no vog po li tič kog raz do blja. To su suš tin ski po li tič ki vr lo raz li či ta razdo blja. Te o ri ja su bjek ta je za i sta re vo lu ci o nar na fi lo zof ska knji ga ko ja pri pa da raz do blju od do 1978, ta ko zva nim Cr ve nim go di na ma, dram ski ko mad pri pa da pe ri o du ko ji sle di po sle to ga kad na stu pa re ak ci ja, Cr nim go di na ma. Za to je ko mad to li ko dru ga či ji on je kre a ti van i afir ma ti van, u nje mu mo že mo prona ći i jed nu me lan ho lič nu li ni ju. Komad je po tra ga za no vim po li tič kim pu tem sa idejom da je je dan pe riod de fi ni tiv no za vr šen. Po li tič ki dva de sti vek je za vr šen i mi sad tre ba da uči ni mo neš to sa svim no vo ali ne zna mo pre ci zno šta. I za to sam se obra tio Pa vlu kao fi gu ri. Bi lo je po treb no pro na ći no vi na čin po li tič kog de lo va nja. Ka ko je doš lo do va šeg obra ća nja lič no sti i uče nju sve tog Pa vla i ka kvo je va še či ta nje nje go vog tek sta? Alen Ba d ju: Moj in te res za sve tog Pa vla tra je već do sta du go, ali ne za nje ga kao re li gi o znu fi gu ru. Ja Pa vla vi dim kao ve li kog ak ti vi stu i shod no to me kao ve li kog bor ca. Po red to ga pro na šao sam i filo zof ske raz lo ge da se in te re su jem za nje ga, jer kod nje ga pro na la zim osnov nu ide ju Do ga đa ja. Jer Je van đe lje je u kraj noj li ni ji opis jed nog Do gađa ja i to ne to li ko Hri sto vog ras pe ća ko li ko nje govog Us kr snu ća. Do ga đaj či ji su bjekt je Us kr snu će. Kod Pa vla mi ima mo jed nu fa bu la ci ju ne di rek tan opis, ali to ni je naj va žni je već da se ži vot kom pletno me nja jed nim do ga đa jem, jed nim nat pri rodnim do ga đa njem ko ji je ne ka vr sta po zi va da se bu de neš to pot pu no dru ga či je. Dru ga tač ka o ko joj Pa vle go vo ri a ko ja me je zani ma la je ka ko bi ti ve ran Do ga đa ju, ka ko sa gle dati taj pre o bra žaj, to no vo, kao su bjekt ko ji je već na stra ni Do ga đa ja. Jer to je bi lo ve o ma bli sko mo jim fi lo zof skim vi zi ja ma ko je afir mi šu mo gućnost kon stru i sa nja no ve Isti ne kao do ga đaj ne, mo guć nost me nja nja ži vo ta, mo guć no sti po staja nja istin skim su bjek tom uvek u for mi ver no sti Do ga đa ju. I na kra ju Pa vlo va de fi ni ci ja hriš ćan skog su bjek ta je da je hriš ćan ski su bjekt onaj ko ji je veran Do ga đa ju Us kr snu ća. A bi ti ve ran do ga đa ju Us kr snu ća je u iz ve snom smi slu i ne ka vr sta vlasti tog us kr snu ća za to jer po sta je te no vi čo vek u sve tlo sti te ver no sti jed nom po seb nom ne po novlji vom Do ga đa ju. Tre ća ide ja ko ju sam na šao u Pa vlo vim spi si ma je ta da svi ovi pro ce si ne mo gu bi ti sve de ni sa mo na pu ko poš to va nje Za ko na. To je ču ve na Pa vlo va kri ti ka Za ko na. Jer, ka ko je on de fi ni še, ako že li te da po sta ne te do bar čo vek, da se pro me ni te ta ko što će te po sluš ati Za kon, ne može te osta ti ver ni Do ga đa ju Us kr snu ća. Za kon je uvek is ti ca nje ne ke raz li ke, ne ke po seb no sti i deo je kla sič nog tra di cij skog obra zo va nja, ali ako za i sta že liš da po sta neš no vi su bjekt ne mo žeš to po stati sa mo kon for mi zmom poš to va nja Za ko na. Da re zi mi ra mo, pr vo, va žno je me sto Do ga đa ja u stvar nju mo guć no sti pro me na i po sta ja nja no vim čo ve kom, ne na in di vi du al nom pla nu već na pla nu su bjek ta, da kle no vog hriš ćan skog su bjek ta, drugo, sa ma or ga ni za ci ja ži vo ta ko ja se ve zu je za vernost Do ga đa ju, a ta ver nost je uvek pro iz vod ne ke od lu ke a ne me ha nič kog kre ta nja, i tre će da Spase nje ne mo že bi ti re du ko va no na mo ra li zam u or di nar nom smi slu i pu ko pri dr ža va nje pra vi la Za ko na. Zbog ovih stva ri za me ne Pa vle pred stavlja ne ku vr stu pa ra dig me ra đa nja no vog su bjek ta. U vre me ka da ste pi sa li Sve tog Pa vla, da li vam je bio po zna ta tekst ne do vr še nog sce na ri ja Pjer Pa o la Pa zo li ni ja o ovoj lič no sti. Alen Ba d ju: Na rav no, či tao sam taj tekst u vre me dok sam raz miš ljao o Pa vlu. To je ve o ma in te resan tan tekst jer Pa zo li ni tran spo nu je pri ču o Pa vlu u si tu a ci ju sa vre me nog druš tva. To je umet nič ki ma nir ko ji ne že li da Pa vla sve de na sta ro mod ni lik iz proš lo sti. Pa vle je naš sa vre me nik što pre ci zno zna či da on pred sta vlja tu me ša vi nu Do ga đa ja i od lu ke, to je za ni mlji va i da le ko se žna te za, jer sa sta no viš ta Pa zo li ni ja Pa vle pred sta vlja pi ta nje or ga ni za ci je, jer po red ver no sti Do ga đa ju kao lične od lu ke tre ba or ga ni zo va ti za jed ni cu u ver no sti Do ga đa ju. To je ne ka vr sta le nji ni stič kog pi ta nja ka ko or ga ni zo va ti ma se da bu du ver ne Do ga đa ju re vo lu ci je. U tom sve tlu Pa vle se kon fron ti ra sa pita njem or ga ni za ci je cr kve ko ja je za Pa zo li ni ja pred sta vlja la ne ku vr stu re pre siv ne i kon zer va tivne or ga ni za ci je. Ve o ma če sto se mi sli da je Pa vle otac cr kve ka kva je ste, ja mi slim da to ni je sa svim tač no. Pa vle je isti na pi sao pi sma cr kve nim za jedni ca ma. Po sto ji ta ko đe i ide o loš ka ras pra va iz među Pa vla i Pe tra da li u hriš ćan stvo tre ba pri ma ti pa ga ne i na ko ji na čin, gde je Pa vle za stu pao radi kal no in ter na ci o na li stič ku po zi ci ju da Do ga đaj us kr snu ća ni je do ga đaj sa mo za Je vre je već da je to uni ver zal ni do ga đaj što je me ne ve o ma za nima lo kao pi ta nje uni ver za li zma. Ali ne ma ja snih in di ka ci ja da se Pa vle ba vio or ga ni za ci jom cr kve to su mno go vi še pi sma jed nog bor be nog ak ti viste dru gim bor be nim ak ti vi sti ma. On je mno go vi še bor be ni ak ti vi sta ko ji se ba vio pi ta njem ka ko raz li či te lju de i že ne, ro bo ve i slo bod ne, bo ga te i si ro maš ne, lju de ko ji pri pa da ju raz li či tim kul tu rama i ge o gra fi ja ma, lju de na raz li či tim me sti ma, do ve sti do iste su bjek tiv ne od lu ke ver no sti do gađa ju, ne go sa mom or ga ni za ci jom in sti tu ci je cr kve. Pa vle je pri hva tao že ne kao rav no prav ne čla ni ce cr kve ne za jed ni ce i za to su pri če o nje go vom anti fe mi ni zmu pre te ra ne, kod nje ga pr vi put ima mo 22

23 že nu kao fi gu ru ve re. Oko nje ga je bi lo mno go že na i on ih je tre ti rao kao pot pu no jed na ke, jedna ke u bor be nom ak ti vi zmu za no vu cr kvu, za no vu ver nost i to je da lo je dan no vi ob lik de la nju i je dan no vi bor be ni kva li tet. Ali mi slim da je pi tanje cr kve ne or ga ni za ci je mno go slo že ni je pi ta nje i ma da je nje gov kon cept o jed na ko sti u hriš ćanstvu iz me đu Je vre ja i Rim skih gra đa na pre vla dao ne mo že se re ći da je on is klju či vo uti cao na formi ra nje cr kve ne in sti tu ci je. Pa vlov dis kurs je da leko od an ti se mit ske op tu žbe za bo go u bi stvo, taj stav pri su tan je u evan đe lju sv Jo va na ali kod Pa vla ga ne ma. To je za to jer pro ces Isu so vog po gu bljenja Pa vla ne za ni ma, nje ga za ni ma je di no us kr snu će. Da li bi se mo glo re ći da je va še vi đe nje uče nja sve tog Pa vla, vaš kon cept iz ne sen u knji zi o nje mu, po go dan za for mi ra nje no vog re vol ci o nar nog su bjek ta? Alen Ba d ju: U knji zi sam tvr dio da je Pa vle za pra vo kre i rao ak ti vi stič ki, mi li tant ni su bjekt. Ali ima tu jed na ve o ma va žna tač ka. Isti na mo ra bi shva će na kao lič no ube đe nje, kao na še su o ča va nje. Ako ne go vori te o tom pra vom li cu, ako ne po ku ša va te da to ube đe nje ko je je isti na iz ra zi te vi za pra vo pr ljate pra vo re al no li ce isti ne. Pa vle je bio pro tiv ide je taj nog, skri ve nog li ca isti ne ko je se ot kri va sa mo po sve će ni ma, i pre ko ko jeg se sa mo po sve će ni spa sa va ju, to je čist ego i zam i u kraj njoj li ni ji greh. Vi mo ra te sve do či ti o tom pra vom li cu isti ne, nosi ti ga kao ube đe nje u ži vo tu, pre tvo ri ti u svo ja sva ko dnev na de la. I mo ra te uve sti funk ci ju za kona, ali za ko na do bro čin stva i so li da r no sti sa za jedni com pre ko ko je se mo že di zaj ni ra ti vla sti to spase nje. Za to je Pa vle kre i rao kon cep ci ju isti ne kao ak ti vi stič ki kon cept su o ča va nja sa do ga đa jem a ne kao psi ho loš ki ili per so nal ni vid uve re nja Da li bi ste nam po ja sni li kon cept uni ver za li zma ko ji raz vi ja te u knji zi? Alen Ba d ju: Tu po sto ji je dan od lu ču ju ći mo me nat. Do Pa vlo vog vreme na re li gi o zna uve re nja su se uglav nom od no si la na gru pe, ima li ste gru pu grč kih bo go va i gru pu ko ja u njih ve ru je, isto ta ko i per sijskih bo go va i u kraj njoj li ni ji i Je vre ji su bi li gru pa ko ja ve ru je u jed nog Bo ga ali ode lje na od dru gih. Pa vle tu či ni ra di kla ni rez. Uni ver zal ne istine, su, na rav no, po sto ja le i pre nje ga. Po sto jao je ob lik uni ver za li zma i u ki ne skoj i grč koj mi sli. Ta ko da je ovo za sni va nje jed ne eks pli cit ne kon cep ci je uni ver za li zma. Tač ni je bi bi lo re ći da je uob li ča va nje uni ver za li zma kao ta kvog, u ovom slu ča ju, uob liča va nje jed ne no ve kon cep ci je o to me šta sam univer za li zam je ste. U če mu se sa sto ji ta no va kon cep ci ja? Neš to je univer zal no ako pre va zi la zi već us po sta vlje ne raz li ke. Mi ima mo raz li ke ko je nam se či ne ap so lut no stabil ne. U kon tek stu tih raz li ka, znak da ima mo ne ku no vu isti nu je to da te raz li ke po sta ju be zna čaj ne. Ta ko da ima mo ap sor bo va nje evi dent nih raz li ka u neš to što je iz nad tih raz li ka. Pa vle je di no ka že da neš to što je re al na raz li ka u okvi ri ma ovog sve ta po sta je ne va žno u sve tlu no vog do ga đa ja. Ta ko da tu ne ma mo pro me nu vred no va nja u ko joj do bro po sta je lo še ili lo še po sta je do bro. Tu se ra di je ra di o ne če mu što je, kao kod Ni čea, iz nad do bra i zla. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 23

24

25 Ba nat je ide a lan za puš ta nje zma je va. Sa mo ne bo, ve tar i taj ob lik zma ja ko ji se opi re ve tru. Vr lo če sto se de ša va lo da su mi se upra vo u tim mo men ti ma ra đa le ide je. Naj bo lji na čin za ani mi ra nje pro sto ra bi bi lo po sta vlja nje di ri ža bla u ra znim ob li ci ma po rav ni ci. Do bro, od mah bi na nji ma osva nu le re kla me, na pri mer za de tr džen te, ili za pred iz bor ne kam pa nje, ali on sva ka ko ma lo pri bli ža va ne bo ze mlji. Mo žda mi i je smo de pre siv ni jer nam se ne bo či ni mno go da ljim ne go lju di ma ko ji ži ve na ve ćim vi si na ma, na pla ni na ma. Za ute hu, tre ba re ći da je ono uvek do volj no bli zu gde god da si na bi lo kom de lu ze malj ske ku gle / Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd /

26 Z Uglješa Šajtinac, književnik Kao rovac ispod spržene bašte Razgovarala: Gordana Draganić Nonin Fotografije: Dušan Živkić Ve li ka je stvar što je Evrop ska uni ja pre po zna la i na gra di la ro man Sa svim skrom ni da ro vi Uglje še Šaj tin ca Evrop skom na gra dom za knji žev nost, jer ka da se uzmu u ob zir svi ne ga tiv ni ko men ta ri ko je na ši mla di do bi ja ju na Za pa du ka da od go vo re na pi ta nje oda kle su, on da se bar mo ra pri zna ti da zva nič na Evro pa vi še ne sto ji iza to ga, i da vi še ni smo to li ki ne ga tiv ci. Jer, Bri sel je na gra dio ro man u ko jem, je dan od bra će ko ji se do pi su ju, pi še dru gom: Ne ka, na pi sa ću ti i to, ka ko sam na i šao na jed no ljud sko bi će i po sle naj kra će mo gu će kon ver za ci je do bio ču ve no: Tre ba da se sti di te to ga oda kle ste! Na rav no, se tio sam se ču ve nog Ski ta, Ana har si da, kad je isto do ži veo kao stra nac u Ati ni, ali ni sam bio si gu ran da li ću do bro iz go vo ri ti na en gle skom, pa sam sa mo ostao s osme hom na li cu i nje go vom re če ni com u mi sli ma: Me ni je otadž bi na na sra mo tu, a ti otadž bi ni. a ro man Sa svim skrom ni da ro vi (Ar hi pe lag, 2011), Uglje ša Šaj ti nac je do bio kra jem proš le go di ne Evrop sku na gra du za knji žev nost ko ju je pri mio u Bel gi ji, pri zna nje ko je Evrop ska uni ja do delju je naj per spek tiv ni jim mla dim pi sci ma kon ti nenta. Pred či ta o ci ma je nje go va no va knji ga, zbir ka pri ča Ba na to ri jum, ob ja vlje na ta ko đe u Ar hi pela gu, proš le go di ne. Uglje ša Šaj ti nac, dram ski pi sac, pri po ve dač, roman si jer, ro đen je u Zre nja ni nu, go di ne. Diplo mi rao je na Fa kul te tu dram skih umet no sti u Be o gra du, na od se ku Dra ma tur gi ja, go di ne. Od pre da je dra ma tur gi ju na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du. Ro ma ni: Ču da pri ro de (1993), Na da sta nu je na kra ju gra da (2002), VOK ON! (2007) i Sa svim skrom ni da ro vi (2011). Ro ma ni za de cu: Ve truš ki na le di na (2006) i Čar na i Ne svet (2013). Knji ga pri ča: Če mer (1997) i Ba na to ri jum (2014). Dra me: Re kvi zi ter (1999), Pra vo na Ru sa (2001), Go vo ri te li au stra lij ski? (2002), Hu der sfild (2005), Ba nat (2007), Ve truš ki na le di na (2008) i Le pet mo jih pluć nih kri la (2009), Ani mals (2010). Pred sta ve po dra ma ma Uglje še Šaj tin ca, osim u srp skim, igra ne su i u bri tan skim i ame rič kim po zoriš ti ma. Ra dio dra me: U bu na ru (1998) i Đa kon Bo go rodič ne cr kve (dra ma ti za ci ja ro ma na Isi do re Se ku lić, 1999). Po dra mi Hu der sfild na stao je isto i me ni igra ni film (2007). Za dra mu Hu der sfild do bio je Ste ri ji nu na gra du za naj bo lji sa vre me ni dram ski tekst na Ste ri ji nom po zor ju Za ro man VOK ON! do bio je Na gradu Bi lja na Jo va no vić za knji gu go di ne. Za ro man Sa svim skrom ni da ro vi do bio je Evrop sku na gradu za knji žev nost, Vi ta lo vu na gra du za naj bo lju knji gu go di ne i na gra du Bo ra Stan ko vić. Ži vi u Zre nja ni nu. Ka da sam vas pi ta la ko je je va še me sto u No vom Sa du, gde bi ste vo le li da vas fo to gra fi še mo za No vu mi sao, re kli ste da to bu de ne gde na pe ri fe ri ji, sa psima lu ta li ca ma, oro nu lim ba ra ka ma i slič no. Pro lećni plju sko vi su nas ome li u to me, pa smo fo to gra fi je na či ni li u, i va ma i na ma, omi lje nom ka feu Fri da. Zaš to ste hte li na pe ri fe ri ju, šta vam ona zna či? Uglje ša Šaj ti nac: U sva kom slu ča ju, to je neš to što se iz me se ca u me sec, iz da na u dan, pri bli ža va ta ko zva nom cen tru. Ono što je ne ka da, zbog nači na ži vo ta, bi la pe ri fe ri ja, da nas je sva ko dne vi ca. Mi slim na ba nal no i pod pri ti skom na či na ži vo ta i uvo đe nja ili pre tva ra nja ne kih stva ri u no ve vredno sti. To je ne ka da bi la nor mal na stvar. Pe ri fe ri ja je, od ne ka daš njeg sim bo la pro pa da nja i ne če ga što tre ba da se in te gri še, sre di i kul ti vi še, po sta la re al ni ji pej zaž u ko jem se stva ri de ša va ju. Ka da sam po me nuo pse lu ta li ce, ne as fal ti ra ne pu te ve, ba ruš ti ne... to je da nas po sta la sli ka, čak mo že mo re ći i me ta fo ra, i za ur ba ne de lo ve gra da. Da nas se kr me lji vi psi i obo ga lje ne lu ta li ce i ži vo tinj skog i ljud skog ro da na la ze is pod po vr ši ne ono ga što bi ne ko na zvao no vim ure đe njem ili pri vi dom da je sve u re du. Pro sto, to je ne iz be žno. Ta ko da, nisam na pe ri fe ri ju mi slio u cr no ta la snom smi slu, da ide mo na pe ri fe ri ju da se di vi mo lju di ma ko ji su od ba ci li ne ke kva li te te ži vo ta jer ih to ne za ni ma. Mi slim da je čo ve ko va glav na cr ta da uvek že li da po pra vi svo je sta nje, do kle god ima ne ku vo lju za ži vo tom. Na kra ju kra je va, to nas i raz dva ja od živo ti nja. Ta te žnja za bo ljim ži vo tom. Ka kvi su bi li pej za ži va šeg de tinj stva? Uglje ša Šaj ti nac: Po red te stal no po mi nju će bezbri žno sti ko ja sva ka ko sto ji u di rekt noj ve zi sa detinj stvom, sve dru go je bi lo ve za no za pre de le me sta u ko ji ma sam se ro dio i od ra stao, zna či u Zre nja ni nu ili, ka ko ja vi še vo lim da ka žem, u Ve likom Beč ke re ku, nje go vo na lič je gra da i s dru ge stra ne suš ti na ve za na za ipak ne ko po i ma nje da se ra di o me stu ko je vr vi od ži vo ta. Va žno je na pome nu ti da da nas ni je ta ko i mi slim da to ni je sa mo za to što sam ja od ra stao pa mi se zbog to ga taj grad či ni da i ni je vi še ta ko ve li ki. S dru ge stra ne, bi le su to i pe ri fe ri je u vi du Ele mi ra, se la u ko jem sam tako đe od ra stao, jer sam le ta pro vo dio kod ba be i de de ko ji su ta mo ži ve li, pa on da Grad nu li ca deo 26

27 / Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd / Zre nja ni na gde sam od ra stao i ko ji je ste na pe ri feri ji. Da kle, bio sam ve zan za Be gej, be gej ske ka na le, Ti su kraj Ele mi ra... lu ta nja kroz mo čva re sa dru gari ma, pro pa da nja u bla to... Šta to ima u Ba na tu? Ka da po gle da mo sa mo ko je od pe sni ka i pro za i sta ro đen tu gde kao da je ve tar na neo sve te po e ti ke: To dor Ma noj lo vić, Mi loš Cr njanski, Jo van Ste ri ja Po po vić i Vas ko Po pa u Vrš cu, Jovi ca Aćin, Vu ji ca Re šin Tu cić, Vo ji slav De spo tov, vaš otac Ra di voj, kao da je reč o za ve re nič koj pri padno sti... Uglje ša Šaj ti nac: Ima tu neš to... da, do bro je da ste Vr šac po seb no spo me nu li, ali tu je i Va sa Pavko vić iz Pan če va, na se ve ru u Ki kin di su Sr đan V. Te šin, Sr đan Sr dić... a Mi ća Vu ji čić je, kao i Mi ka An tić, iz Mo kri na. U Ba na tu ima pu no kul tur nog na sle đa, pre sve ga. Kul tur no na sle đe tre ba is ta ći u smi slu da, ako po sto je eks tre mi ve za ni za Ba nat, to je da Ba nat ni je sa mo deo Pa no ni je već i Azi je, jer sa is toč ne stra ne Ti se mo žeš čak i do tle da ideš u maš ti da za miš ljaš da upra vo tu ona po či nje, dale ka Azi ja. Hu ni, Ta ta ri, Mon go li, svi su oni do la zili do tih re ka, do Ti se i Be ge ja. Ba nat je da nas tu gde pri rod no je ste, ali on je od sve te voj vo đan ske sli ke deo pa non skog ba se na i de pre si je u ge o grafskom smi slu, kul tur no i emo ci o nal no ve ći. E sa da, da li se ta de pre si ja mo že pro na ći i u psi hi lju di i u nji ho vim re ak ci ja ma i u na či nu raz miš lja nja, ni sam sa svim si gu ran. Ne bih to li ko po jed no sta vlji vao ni ge o gra fi ju ni psi ho lo gi ju. Sve je to mno go slo ženi je od tih usko struč nih poj mo va. Ba nat i sa svo je is toč ne i sa ju žne stra ne ima pla ni ne. Ne ka da je Ba nat pret po sta vljao ne sa mo Vr šac, Pan če vo, Bečke rek, Ki kin du i dru ge kul tur ne cen tre s ove, na še stra ne, već i Arad, Te miš var u Ru mu ni ji... sve je to bi lo po ve za no, kru ži le su ide je i kul tu re. Opet, mislim da to osla nja nje na knji gu, na či ta nje, ni je karak te ri stič no sa mo za Ba nat. U smi slu ima nja opi sa pre de la i pod ne blja u ko jem ži vi mo u sop stve nom Pe ri fe ri ja je, od ne ka daš njeg sim bo la pro pa da nja i ne če ga što tre ba da se in te gri še, sre di i kul ti vi še, po sta la re al ni ji pej zaž u ko jem se stva ri de ša va ju. Ka da sam po me nuo pse lu ta li ce, ne as fal ti ra ne pu te ve, ba ruš ti ne... to je da nas po sta la sli ka, čak mo že mo re ći i me ta fo ra, i za ur ba ne de lo ve gra da. Da nas se kr me lji vi psi i obo ga lje ne lu ta li ce i ži vo tinj skog i ljud skog ro da na la ze is pod po vr ši ne ono ga što bi ne ko na zvao no vim ure đe njem ili pri vi dom da je sve u re du. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 27

28 je zi ku. Ne ku su ulo gu od i gra li i ne ki isto rij ski i kultur ni do ga đa ji, pa je on da i sam pre deo če sto bivao u kon tek stu kao da je ni či ji i sva či ji, što je vr lo in te re sant no. Če sto se se tim sud bi ne ba nat skih Ne ma ca ka da pri čam o to me ni či ji i sva či ji, jer su oni ide ju Tre ćeg Raj ha ka sni je sku po pla ti li svojim fi zič kim iz o stan kom sa et nič ke ma pe. Zaš to je Ba nat i ni či ji i sva či ji... u suš ti ni, tre ba da se na vikneš da ta mo ži viš, da sa gle da vaš, i on da pri miš neš to od po me nu tih au to ra i pi sa ca, jer oni su neš to od to ga ume li da une su u svo ju pred sta vu o Ba na tu. Ono što je va žno je da su svi ti pi sci imali i iz van ba nat sko is ku stvo. Za vi čaj mo že da ti posta ne bi tan i va žan sa mo u su da ru sa ot kri va njem dru gih pre de la, me sta i de sti na ci ja ko je ni su tvoj za vi čaj. Da li se se ća te ko ja je to knji ga ili do ga đaj, mo žda či ta va at mos fe ra u va šem do mu, s ob zi rom na to da je i vaš otac Ra di voj pi sac, do pri ne la da i vi poč ne te da pi še te? Uglje ša Šaj ti nac: Mi slim da je osnov ni uti caj, osim či ta nja ko je stva ra di sci pli nu go vo ra a ka sni je i pisa nja, naj va žni ji je bio raz go vor sa bli žnji ma za ko ji je uvek bi lo me sta i ko ji je po sta jao sve značaj ni ji ka ko sam od ra stao. Po me nu li ste i mog oca kao pi sca, ko ji je i u mo joj sve sti pri su tan kao pi sac, no, on ni je mo gao da ži vi od pi sa nja. On je ra dio, sve vre me, dok ni je iz gu bio zdra vlje i oti šao u penzi ju. Ra dio je je dan krv nič ki po sao or ga ni za to ra kul tur nih do ga đa ja u Do mu mla do sti u Zre nja ninu. Taj po sao je bio to li ko is cr plju ju ći i on se to me to li ko pre da vao da je me ni od ma lih no gu po stalo ja sno da on ne mo že da ži vi sa mo od to ga što je pe snik. Aha, do bro, shva tio sam... On ne mo že da ži vi od svo jih ob ja vlje nih knji ga, mo ra da ra di, mo ra da nas ne vi đa po ceo dan, dok smo bi li sit na de ca, mo ra da ra di od ju tra do mra ka. To ni je bio iz go vor da ne bu de sa po ro di com, on je to, na prosto, mo rao. To sa mo go vo ri ko li ko je ne ka da bi lo kul tur nih do ga đa ja i šta se sve u kul tu ri de ša va lo: sve te po zo riš ne pred sta ve, knji žev ne ve če ri, koncer ti... Druš tvo je bi lo bo ga ti je i cilj je bio da kultu ra stig ne i do naj ma njeg me sta u ze mlji. Ocu i me ni je ne do sta ja lo vre me na, ali ka da god smo ima li pri li ke, mi smo raz go va ra li. Tu sam navi ku raz go vo ra sti cao i sa Ra di vo je vim ocem, mojim po koj nim de dom Ži vo ji nom, za tim sa stri cem Stan kom ko ji se, ta ko đe, ba vi pi sa njem. Taj raz govor, ta po tre ba za re ša va njem, to je bi lo sjaj no. Ko ji god da se fe no men po me ne, niš ta ni je prepuš ta no slu ča ju. Sed ne se i raz go va ra se: šta taj po jam zna či, šta ko mi sli o to me... Če sto je to bi lo ve za no za po ro dič nu isto ri ju, za epo pe je ti pa ka ko se broj na fa mi li ja u jed nom tre nut ku ra ziš la pa je moj pra de da do šao iz Me le na ca u Ve li ki Beč ke rek, pa tu ku pio plac na kra ju gra da, pa iz ro dio broj nu de cu... Za pad neš ta ko u, mo že se re ći, ste re o tip nu pri ču o osva ja nju pro sto ra za se be, još od vre mena Au stro Ugar ske pa pre la ska u rat na i me đu ratna do ba i dru ge ge ne ra ci je ka da ti si no vi se lja ka / Foto: Dušan Živkić / 28

29 / Foto: Dušan Živkić / U Ba na tu ima pu no kul tur nog na sle đa, pre sve ga. Kul tur no na sle đe tre ba is ta ći u smi slu da, ako po sto je eks tre mi ve za ni za Ba nat, to je da Ba nat ni je sa mo deo Pa no ni je već i Azi je, jer sa is toč ne stra ne Ti se mo žeš čak i do tle da ideš u maš ti da za miš ljaš da upra vo tu ona po či nje, da le ka Azi ja. Hu ni, Ta ta ri, Mon go li, svi su oni do la zi li do tih re ka, do Ti se i Be ge ja. Ba nat je da nas tu gde pri rod no je ste, ali on je od sve te voj vo đan ske sli ke deo pa non skog ba se na i de pre si je u ge o graf skom smi slu, kul tur no i emo ci o nal no ve ći po sta ju an ga žo va ni, po sta ju za na tli je i spe ci ja li sti u smi slu da raz vi ja ju ne ke svo je ta len te, a ni su više ve za ni za ze mljo rad nju. Mi, ne gde po ro dič no, sa mo jim ocem i stri cem, ali već i od de de ko ji je pr vo bio ber be rin ali je on da pre šao da ra di u pozo riš te kao re kvi zi ter, da kle, mi već du go, sve vi še i vi še po sta je mo ve za ni za neš to što je ste ur ba no: po zo riš te, kul tu ra... pa sve do me ne ko ji da nas radim na Aka de mi ji kao pro fe sor. Sva ko je za vr šio, či ni mi se, ta mo gde je po taj no že leo. Ostva rio sam da imam pro sto ra, vre me na i uslo va za ono što se či ni lo da je ipak bi lo naj zna čaj ni je vre me ko je smo ima li jed ni za dru ge, vre me za raz go vor, vre me po treb no da na u čim da stek nem dis tan cu pre ma sva kom pro ble mu. Ka ko je to bi lo ima ti 20 go di na ka da je go dine po čeo ras pad ze mlje u ko joj ste se ro di li, a di plomi ra ti go di ne, dok je NA TO bom bar do vao? Či ta ju ći va ša de la, na me će se za klju čak da je ži vot ov de sam dik ti rao knji žev nost. Uglje ša Šaj ti nac: Kao što te svet u ko jem se ra đaš i od ra staš za ti če u svim fa za ma ži vo ta, isto vre meno te za ti ču i go di ne ko je po mi nje te, kao i do gađa ji ko ji se u tom pe ri o du de ša va ju. Ni sam do zvolja vao da na me ne, a to po ku ša vam i dan da nas, uti ču isto rij ski do ga đa ji ko ji se ov de de ša va ju svaki dru gi, tre ći dan. Po ku ša vam da oni ne uti ču na mo je vre me, jer ja sam sa da na ovom sve tu. Ja svaki put imam, sa mo jed nom, to li ko i to li ko go di na. Me ni je bi lo zna čaj ni je što imam 20 go di na ne go to što sam, se ćam se, bio u voj sci. Se ćam se tih fa mo znih, ve ro vat no po sled njih, in for ma tivnih ili ti po li tič kih raz go vo ra od stra ne za stav ni ka na te mu Ame ri ka bom bar du je Irak i kao to su ka u bo ji ko ji će da uniš te ceo svet. Pri to me, mi se di mo u ne koj bo ro voj šu mi u br du i kao vr lo mladi voj ni ci pre pa ti mo da bu de mo u bli zi ni ne kih že na, ne go što nas je bri ga i za Ame ri ku i za Irak za jed no. U isto vre me, imam ose ćaj da taj čo vek ko ji nam sve to pro po ve da, uopšte ni je u pra vu. On da ne mo žeš da raz lu čiš da li on ni je u pra vu zbog te za ko je iz no si ili ni je u pra vu što te dr ži u bo ro voj šu mi a mo gao bi da nas pu sti da bu de mo sa žen ski nja ma i da se ze za mo, jer u tim smo godi na ma. Uvek sam mr zeo tu star ma lost, to usi lje no od ra sta nje na ni vou šta se spo lja do ga đa. Dozvo lja vao sam se bi da mi se svaš ta do ga đa na emotiv nom pla nu i da pro ve ra vam da li sa zre vam. U ovom, ta ko zva nom druš tve nom od ra sta nju, to šta pri hva taš a šta ne pri hva taš, tu sam se uvek slabi je sna la zio. Ni su mi bi le va žne kon ven ci je. Da za klju čim, je ste, tih i tih go di na su se de ša va le te i te stva ri, ali ja sam se tru dio da is pod de lu jem, bu kval no kao ro vac is pod ne ke spr že ne baš te. Čak i na tom str njiš tu, na toj spr že noj ze mlji, tru dio sam se da is ko pam kao ro vac svo ju ru pu, da imam svoj ži vot, svo je oba ve ze, svo je te žnje, svo je NE MA LE ra do sti... jer to su bi le ve li ke ra do sti. Ka da se ka že ma le ra do sti, me ni je to eu fe mi zam za ono ko li ko su bi le de lo tvor ne te ra do sti ko je sam mo gao sam se bi da pri uš tim. Ra do sti ko je ni su bi le ve za ne za fi nan sij ske uslo ve, mo guć no sti bi lo ko je vr ste. Ovo što ste re kli je do bar šla gvort za pi ta nje ko je sam že le la da vam po sta vim, a ve za no je za ci tat iz epi sto lar nog ro ma na Sa svim skrom ni da ro vi, gde u jed nom pi smu Vu ka šin pi še Ži vi: Je bem ti i isto ri ju i ve li ke do ga đa je. Čo vek mo ra da se iz bo ri za pra vo da umre iz van ve li kih isto rij skih do ga đa ja. U mi ru i s pra vom na lič nu isto ri ju... To je ono naj va žni je u ži vo tu... Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 29

30 / Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd / Uglje ša Šaj ti nac: Ka ko da ni je! Na pro sto, ra di se o to me da je po hriš ćan skoj dog mi Bog u sva kom od nas. Pr vi put ka da se pre pu stiš sti hi ji, ka da omalo va žiš se be, ono što ra diš, ono što si stvo rio, ka da oma lo va žiš one za ko je si ti od go vo ran, svo je bli žnje, sva ki put si ta da ne gi rao Bo ga u se bi. To ne ko mo že da na zi va kre a tiv nom sna gom, ne ko Bo gom, ne ko pro vi đe njem, ali stvar no ve ru jem u to da je čak i straš ni sud lič na stvar. Jer, ne su di se na go mi lu. Ne su di se, ka ko su to na ci sti za miš lja li, da što vi še lju di spr žiš tog da na u kre ma to ri ju mu. Ne, to je pu ko ukla nja nje ži vih stvo re nja. Čak i straš ni sud se sprovo di ta ko što se pro zi va ime po ime. Ako po đe mo od to ga da je Bog u sva kom od nas a da se i straš ni sud spro vo di po je di nač nom pro ziv kom, ako te dve stva ri uzme mo u ob zir, on da je mo je sta no viš te uvek bi lo: OK, uzmi ti učeš će u sve mu ono me što su ma sov na do ga đa nja, uđi u ma su, ali ne ćeš obo ri ti ova dva pra vi la. Ta dva za ko na ne ćeš obo ri ti, jer ni ti si ih ti do neo, ni ti je na te bi da ih me njaš. Mo že se čak re ći da je sva ki po ku šaj bek stva od od go vr nosti za ča ra ni krug. Bek stvo od od go vor no sti ko ja se ti če sa ve sti ko ja je sve pri sut ni, naj br ži i naj u porni ji pro go ni lac. Ne po sto ji pu sto ostr vo, ne po sto je pe ći ne u pla ni na ma gde mo žeš da se sa kri ješ od sa ve sti. Sa mim tim što či niš, či niš se bi. To je to. Šan dor Ma rai je u svo jim Dnev ni ci ma za pi sao da je ho ri zon tal na do mo vi na ru še vi na, pro men lji va, a da je ver ti kal na do mo vi na čvr sta, traj ni ja od me ta la, kat ka da sa mo je dan stih. Šta je za vas ver ti kal na do mo vi na? Uglje ša Šaj ti nac: Vi še vo lim reč otadž bi na. Pa, mo gao bih se ze za ti na onu fo ru iz Ma ra to na ca : dok je ži va on da je... ver ti kal na, a kad umre on da je... ho ri zon tal na. U sva kom slu ča ju, ne bih je de lio pre ma ge o me trij skim pro jek ci ja ma. Uopšte, ne bih de lio vi še, do da vao bih, spa jao, ši rio i sa stavljao. Bez alu zi ja na te ri to ri jal ne aspi ra ci je, mo lim. Vo le ti sve lju de, po ru ču je Bil Hiks, i ja se sla žem. Na rod ko jem pri pa daš i svo ju otadž bi nu upo znaješ i kroz svo je bli žnje i kroz se be. Ah ma to va, ko ju bolj še vi ci ni su ubi li, ali je su joj sa hra ni li mu ža a si na je din ca po sla li u ko lo ni ju, po mi nje u jed noj pe smi, u kon tek stu svet skog ra ta ko ji je upra vo pro tut njao sa svim uža si ma da je bi la ta mo gde je njen na rod bio. Bolj še vi ke ne po mi nje. Za to je ve li ka. Pre bo le la bo lest osve te, na dži ve la krv ni ke svo jih bli žnjih, uko re ni la se za u vek u svom na rodu (či taj: u svi ma na ro di ma). Na uz vi šen na čin; po e zi jom. 30

31 Ocu i me ni je ne do sta ja lo vre me na, ali ka da god smo ima li pri li ke, mi smo raz go va ra li. Tu sam na vi ku raz go vo ra sti cao i sa Ra di vo je vim ocem, mo jim po koj nim de dom Ži vo ji nom, za tim sa stri cem Stan kom ko ji se, ta ko đe, ba vi pi sa njem. Taj raz go vor, ta po tre ba za re ša va njem, to je bi lo sjaj no. Ko ji god da se fe no men po me ne, niš ta ni je pre puš ta no slu ča ju. Sed ne se i raz go va ra se: šta taj po jam zna či, šta ko mi sli o to me... Da li je knji žev nost za vas i sred stvo da se po ka že da u sve tu mo ra po sto ja ti rav no te ža u smi slu da skreće pa žnju na zlo, da is ti če do bro tu, jer u sve tu da nas ima ve o ma ma lo bri ge za dru ge lju de, a mno go zla? Uglje ša Šaj ti nac: Tre ba smi sli ti plan, otrg nu ti se od sve ga, bi ti što je mo gu će ma nje deo si ste ma. Uvek po sto je na či ni, i lju di se bo re pro tiv to ga, stalno se bo re. To tra ži ak ci ju i ne ki plan. Knji žev nost, po e zi ja pre sve ga, iza zi va mr žnju. Je dan čo vek usu dio se da go vo ri sa Go spo dom, da se rve s demo ni ma, da se ma zi s mu za ma. Pe snik je di vljak po sa mo o pre de le nju. To je neo pro sti vo. Si ste mi to ne raz u me ju. Zaš to bi iko že leo da po sop stvenoj vo lji ra di ta kve stva ri. Zar ne žu di mo ra ci o nalnom. Zar nam je di no što tre ba da je va žno ni je već pro pi sa no za ko ni ma i amand ma ni ma? Sla bi su za ko ni. Či ta lac to ose ća, ži vi, tu ma ra gla dan ob jašnje nja. Kad se su o či sa na pi sa nim, očaj nik shva ta da ga ni ko ne zo ve da žu ri, da ne ma po tre be za br zim od lu ka ma i pro me na ma po e zi ja je ži vo ogle da lo, pi sa na reč od je ku je dru ga či je i na onoli ko na či na ko li ko je lju di ko ji je či ta ju. U tom pusti njač kom pre da va nju po e zi ji kri ju se ne sa gle dive mo guć no sti. Ipak, pre sva kog pre zre nja Do li ne Su za ni kad ne tre ba sta ti sa ži vo tom. Veš ti ne dohva ta ju ne mo gu će stva ri ali Svet se upor no opi re pro me ni. Mo gu će je da ova di men zi ja ži vo ta, bio loš ko oprav da nje čo ve ka, uslo vi na pla ne ti, mikro bi o loš ka ot kri ća, fi zič ko pra će nje, pri su stvo elek tri ci te ta i sve što ni je ži vo a ra ču na se kao prepre ka ne ma ju ni ka kav smi sao. Za glu šu ju ći po tresi de ša va ju se unu tar čo ve ka erup ci je, žr tvo vanja, tra ge di je ve li kih raz me ra. Mo gu da za mi slim da ni je dan čo vek ni je sa iste pla ne te i da ni je dan ni je na onoj za ko jom žu di u isto vre me. Umet nost, knji žev nost, po e zi ja, pre po zna va nje, slu že toj svr si. Da se slič ni pre po zna ju i po la ko raz vr sta ju. Jed nom će, mo gu će, kao što se ula zi u au to bu se, po grupa ma ula zi ti u le te će objek te ko ji će ih od ve sti do fu tu ri stič kih de sti na ci ja nji ho ve če žnje. Da za ključim, fi zič ko na si lje i de hu ma ni za ci ja iz raz su kraj nje ne mo ći. Iz ko jih po bu da ste vi na pi sa li Sa svim skrom ne da ro ve? Uglje ša Šaj ti nac: Že leo sam da po ka žem jed nu lič nu pri ču. Že leo sam da is pri čam pri ču o dva rođe na bra ta, Ži vi i Vu ka ši nu, nji ho ve ži vo te, sva kodne vi cu, sud bi nu... ose ća nja ko ja ne gu ju u se bi i nji hov od nos pre ma stva ri ma ko je se de ša va ju, nji hov od nos pre ma ono me što im se nu di, o če mu mo gu da od lu ču ju ili ne mo gu, o ono me o če mu mo ra ju po ne kad da od lu ču ju, jer ne mo gu da izbeg nu od lu ku... že leo sam da pri čam o to me iz nji ho ve vi zu re. Oni igra ju je dan na je dan i sva ko od njih kroz tu igru u stva ri po be đu je ili gu bi od sa mog se be u od re đe nim tre nu ci ma. Obrt u ro ma nu po ka zu je da je tač na ona iz re ka Ni je ono me ko me je na me nje no, već ko me je suđe no... Uglje ša Šaj ti nac: Da, s jed ne stra ne, ali s dru ge stra ne, mi de fi ni tiv no ži vi mo u po ste tič kom vreme nu. Ono ka ko mi da nas ži vi mo je sa mo po sledi ca uvo đe nja post mo ral nih kri te ri ju ma. Upra vljači nad lju di ma shva ti li su da mo gu to si stem ski da spro ve du. A oči i mo zgo vi se pe ru sva ko dnev no po je di nač nim pri me ri ma gu bit ka sva kog mo ra la, pa se on da na la ze ći lič na ime na u ve zi sa po ja vom ne mo ra la, ti pa ubi la je svo je de te, ubio je svo ju su pru gu, pre tu kao je bra ta, obe sio se pred rodbi nom itd. Ia ko je reč o tra ge di ja ma, ko je ima ju svoj za vrš ni cilj, ko ji je po li ci ja za te kla na li cu me sta, ka da je sti gla do me sta tra ge di je, ona je mo ra la ima ti svoj raz voj ni put, mo ra la je ima ti svo ju tročin sku ili pe to čin sku struk tu ru... ni su sve te tra gedi je bez raz lo ga i bez raz vo ja. To ni ko ni ka da ne spo mi nje, va žan je sa mo taj fi nal akt, ko nač ni is hod. Tim stva ri ma se pe re mo zak lju di ma i to je za stra šu ju će, jer je to jed na vr sta spro vo đe nja nemo ra la na ve li ko. Jer, on se spro vo di kroz za stra šiva nje, kroz pod se ća nje da u sva ko me od nas ži vi de mon ko ji če ka tre nu tak da na pra vi zlo čin. Uvek su naj bo lje ve sti da ne ma ve sti. Naj bo lje ve sti nika da ne do la ze putem TV ekra na ili no vi na, već ti ih uvek sa opšta va te bi dra ga oso ba. Po me ni, čak i ne pri ja telj mo že da ti do ne se naj bo lju vest, jer je došao lič no da ti je ka že, a to zna či da je do šao da razgo va ra s to bom. Raz go vor je u bi ti sve ga do brog. Pi ta li ste me za Sa svim skrom ne da ro ve, i mo ja že lja i je ste da, eto baš u toj knji zi, ob no vim predsta vu i am bi jent o okol no sti ma ko je ne mo ra ju da se ob jaš nja va ju. Ka da se okre ne mo una zad, onoli ko ko li ko tra je isto ri ja pi sa nog tek sta, ili i mog po zi va dra ma tur gi je, od An ti ke do da nas, pri če se uvek smeš ta ju u okru že nja ko ja se ne mo ra ju do dat no ob jaš nja va ti. Mo raš lju di ma u što kra ćem ro ku da is pri čaš pri ču od po čet ka sa sve nje nim raz vo jem do sa mog kra ja, sve ono što je po sle dica ono ga u če mu su ti ju na ci ži ve li. Sa tog sta noviš ta pri ča o dva bra ta la ko ob jaš nja va po re klo srod nih mu ka, ia ko ja sma tram da se bli skost vreme nom mo že us po sta vi ti i me đu stran ci ma. Na kra ju kra je va, stra no bi će je u osno vi i sve te taj ne bra ka, jer je ve za no za po znan stvo sa na ma, do od re đe nog mo men ta, ne po zna tom oso bom. To se zlo u po tre blja va lo i u mo ral nim vre me ni ma, pa se če sto ču la ona re če ni ca me đu su pru žni ci ma Ti si za me ne pot pu ni stra nac, a za mi sli te ka ko tek sve to mo že da se zlo u po tre bi u ova post mo ral na vre me na. Zna či da ne ma gra ni ca, da je za i sta došlo do uru ša va nja po ro di ce. To uru ša va nje vi dim kao je dan ve li ki kon tra plan. Ima jed na sce na, za ni mlji vo je da ste je opi sa li i u ro ma nu i ka sni je u pri či u Ba na to ri ju mu, sa puš tanjem zma ja u par ku sa na to ri ju ma, pri li kom po se te ocu. Da li je to ne iz bri si va sli ka iz de tinj stva ili kasni je iz ži vo ta? Sli ka ko ja nam go vo ri da smo slo bodni, da ma le stva ri či ne čo ve ka sret nim i da je, na kraju kra je va, bit no ka ko i s kim pro vo di mo da ne? Uglje ša Šaj ti nac: Od u vek je ta ko ka da su zma jevi u pi ta nju. Se ćam se da mi je ka da sam bio ma li de da Ži va pra vio zma ja od tr ske i pa pi ra, pa sa ka le mom... bi le su to ozbilj ne pri pre me, sve je to tra ja lo, dok se ne iza đe na le di nu pa se još če ka i po vo ljan ve tar, dok da nas mo že da se uđe u ki nesku rad nju i ku pi se go tov zmaj. No, ve tar je tu bi tan, on ima suš tin ske ve ze sa rav ni com. Ve tar je ov de pra i sto rij ski, ka da du va pro la zi ti kroz ko sti i ne maš gde da se sa kri ješ. Is ku ša ti taj ve tar, da li mo že ili ne mo že da po ne se zma ja, to je do bro. In te re sant no mi je bi lo da po ku šam da oži vim taj ose ćaj. Otac mi ni ka da ni je puš tao zma ja, to sam ra dio ili sa de dom ili sa stri cem. Oni su ima li vi še vre me na. Po sle sam ja ocu puš tao zma ja i to mu je doš lo kao je lo ko je je hlad no po slu že no, da vi di ka kve on ima ru pe u smi slu šta smo sve pro pusti li da ra di mo ka da sam bio ma li. On od mah poč ne da se sa mo op tu žu je, što ni je imao vre me na za nas ono li ko ko li ko je že leo, ali mi smo u me đu vreme nu stvar no po sta li dru ga ri i uvek mu go vo rim da pre sta ne to ta ko da za miš lja, da se sa mo op tužu je, ne go da sa da, ka da smo obo ji ca ma to ri, sa mo puš ta mo zma ja i da se kon cen tri še mo na to. Zmaj je neš to vi še od igre, za i sta. Na ro či to u da nima ka da že liš da po beg neš od stva ri kao što su te go be ko je mu če bo le sni ke u sa na to ri ju mi ma i Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 31

32 ba nja ma. Zma je vi stvar no do bro iz gle da ju u ravni ci. Iz gle da ju kao da su na ve ćoj vi si ni ne go ka da smo okru že ni br di ma. Ba nat je ide a lan za puš ta nje zma je va. Sa mo ne bo, ve tar i taj ob lik zma ja ko ji se opi re ve tru. Vr lo če sto se de ša va lo da su mi se upra vo u tim mo men ti ma ra đa le ide je. Naj bo lji na čin za ani mi ra nje pro sto ra bi bi lo po sta vlja nje di ri ža bla u ra znim ob li ci ma po rav ni ci. Do bro, odmah bi na nji ma osva nu le re kla me, na pri mer za de ter džen te, ili za pred iz bor ne kam pa nje, ali on sva ka ko ma lo pri bli ža va ne bo ze mlji. Mo žda mi i je smo de pre siv ni jer nam se ne bo či ni mno go daljim ne go lju di ma ko ji ži ve na ve ćim vi si na ma, na pla ni na ma. Za ute hu, tre ba re ći da je ono uvek do volj no bli zu gde god da si, na bi lo kom de lu ze malj ske ku gle. Ne bo je bli zu i šej ke ri ma, pri pad ni ci ma sek te o koji ma pi še te u ro ma nu... Uglje ša Šaj ti nac: Da, šej ke ri su deo ame rič ke istori je. Oni su ver ska za jed ni ca, pro te stant ska, sa stro gim pra vi li ma u spro vo đe nju ne kih prin ci pa. Či ni li su mi se in te re sant ni kao jed na vr sta eska pistič kog eks pe ri men ta, ba zi ra nog na do go vo re nim pra vi li ma. To ni je bi la ne ka ma li ci o zna sek ta ko ja je iš la ka to me da sa mu se be uniš ti. Mo žda i je ste, ne znam. Ži ve li su u ce li ba tu, ni su ima li svo je potom ke, sop stve nog po ro da, ali su usva ja li de cu o ko joj ni je imao ko da bri ne. To je bi lo za i sta pleme ni to s nji ho ve stra ne. U ro ma nu, oni su sa mo još jed na od te ma ko jom se bra ća ba ve u po ku šaju da od go net nu svet. U Ame ri ci su oni da nas jedna vr sta iz u mr le eg zo ti ke i je di no što je osta lo je pa si ja pre ma šej ker skom na meš ta ju ko ji su oni iz ra đi va li i ko ji je ja ko skup da nas. Ra di li su ga poseb nom teh ni kom, sve od pri rod nog ma te ri ja la, bez ika kvih ukra sa, je di no što su spo je vi na nameš ta ju isto od dr ve ta ta ko da mo ra ju sa mi da se upa su ju, a to je vr lo ret ko i taj jed no stav ni na meštaj ima vi so ku ce nu da nas. Ame ri ka kao ze mlja sa tra di ci jom do po ja ve Evro plja na i tra di ci jom ko ja od tog tre nut ka po či nje, iz u zet no ne gu je i ono što je sta ro sa mo 100, ili 150 go di na. Ta ko do la zi mo do ve či te te me Ame ri ke i vra ća mo se u bo ro vu šu mi cu, gde za stav nik bri fin gu je o bom bar do vanju ci lje va u Ira ku. Nje mu, kao i ve ći ni, i da lje ni je ja sno zaš to bismo mi vi še vo le li da se spu sti mo do čar ši je i u lo kal nom bi o sko pu dr ži mo ru ke u ga ćama, dok na plat nu tra je pro jek ci ja fil ma slo bod ni je sa dr ži ne. U fil mu Ha der sfild, ko ji je ura đen po va šoj dra mi, po va šem sce na ri ju, Ne boj ša Glo go vac i Go ran Šušnjik su ostva ri li, ma lo je re ći, sjaj ne ulo ge. Šta ste pomi sli li ka da ste vi de li li ko ve u nji ho voj iz ved bi? Uglje ša Šaj ti nac: Ni sam gle dao si rov ma te ri jal, od mah sam gle dao već mon ti ran film. Bio sam pod uti skom ono ga što i vi spo mi nje te, pod uti skom tih sjaj nih glu mač kih bra vu ra, ko je su osta le za be le že ne / Foto: iz arhive Arhipelaga, Beograd / 32

33 Ni je isti na da je sve u ta len tu. Ta le nat je ener gi ja, i ako ona ni je spreg nu ta do la zi do ra si pa nja te ener gi je. To čak i lju di ko ji nika da ni su pro la zi li kroz si stem ško lo va nja po tvr đu ju, da ne bi bi lo kon ti nu i te ta da nisu sa mi se bi na met nu li di sci pli nu u ra du. To bi če va nje sa mog se be, neo p hod no je ako ni si u ško li. u vre me nu. Mi slim da je to naj ve ća te ko vi na fil ma, to što je Jo sif Ta tić tu u fil mu osta vio du bok trag, upra vo pre od la ska u več nost. Za tim, Go ran i Neboj ša, kao i Vo jin, svi su oni ostva ri li van se rij sku, go to vo ne ve ro vat nu glu mač ku kre a ci ju, ko ja je osta la za ro blje na na ce lu lo i du za sva vre me na. Na kra ju, že le la bih da vas pi tam o va šem pe da goškom ra du. Pre da je te dra ma tur gi ju na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du. Šta vam je cilj kao pro feso ru, da li sa mo pod u ča va nje dra ma turš kom za natu ili pe da go gi ju do ži vlja va te i kao sve o bu hvat nu po moć mla dim lju di ma na nji ho vom pu tu? Uglje ša Šaj ti nac: Pod broj je dan: me ne je po ziv da bu dem pro fe sor na Aka de mi ji i da se na taj način re a li zu jem, u naj eg zakt ni jem smi slu spa sao od to tal ne ne iz ve sno sti eg zi sten ci je. Na to me mo gu da za hva lim oni ma ko ji su mi uka za li po ve re nje i po zva li me da se pri ja vim na kon kurs ka ko bih bio pri mljen da ra dim ono što da nas ra dim. Poš to je taj ni vo bio na obo stra no za do volj stvo le po prihva ćen, po če la je avan tu ra i pre i spi ti va nje ka ko i šta da ra dim u po slu na ko jem sam ja vi đao mo je pro fe so re i pre da va če. Bio je to ve li ki iza zov za to što su me ni pre da va li je dan Lju bi ša Đo kić, je dan Va va Hri stić, Ži vo jin Pa vlo vić, Ve sna Je zer kić, Neboj ša Paj kić, Isi do ra Bje li ca, Boš ko Mi lin, Slo bo dan Se le nić, Fi lip Da vid, da kle jed na ple ja da lju di ko ja se to kom če ti ri go di ne stu di ra nja ba vi la to bom. Po ku šao sam da sa žmem sve to. U No vom Sa du je prin cip ra da dru ga či ji mi kla su pri ma mo bi jenal no, da kle sva ke dru ge go di ne, ta ko da je od nos bro ja pro fe so ra i stu de na ta u ko rist stu de na ta, jer ih je ma nje, ali ni je to li ko baš pro fe so ra na jed nog stu den ta ko li ko je bi lo u vre me ka da sam ja stu dirao u Be o gra du. Na ma se sva ke go di ne me njao pro fe sor ko ji vo di kla su, a mi me nja mo sa da na dve go di ne. Mi slim da je to do bro za stu den te, to da ima ju što vi še pre da va ča. Veš ti ne pi sa nja i za ko ni dra ma tur gi je se ipak mogu na u či ti. Mo žda je ne ko oče ki vao da ću re ći da se te stva ri ne mo gu na u či ti, ali u pi ta nju je za nat / Foto: Dušan Živkić / i on se mo že na u či ti. Ni je isti na da je sve u ta len tu. Ta le nat je ener gi ja, i ako ona ni je spreg nu ta do lazi do ra si pa nja te ener gi je. To čak i lju di ko ji ni ka da ni su pro la zi li kroz si stem ško lo va nja po tvr đu ju, da ne bi bi lo kon ti nu i te ta da ni su sa mi se bi na metnu li di sci pli nu u ra du. To bi če va nje sa mog se be, neo p hod no je ako ni si u ško li. Čak i škol ski si stem krat ko tra je, i ka da ga za vr šiš, mo raš da na sta viš da se sa mo bi ču ješ kroz ži vot. Sa mo ta ko se nešto po sti že. Opet do la zi mo do da naš njeg post moral nog do ba. Ti mla di lju di, kao po ten ci jal ni profe si o nal ci su tra, mo gu da se de mo ra li šu ka da vi de da si stem ov de sa mo pro kla ma tiv no po dr ža va raz voj nji ho vih ta le na ta. Ma ko li ko smo i mi kao mla di bi li sub ver ziv ni, sva ko od nas je u se bi nego vao na du ili bio u uve re nju da smo mi na ne ki na čin bi li lju bim ci druš tva, jer, us pe li smo da upiše mo ne ke dr žav ne ško le, pa ako ih za vr ši mo, neko će se već isto ta ko po bri nu ti za nas. Ali, čak i za mo ju ge ne ra ci ju se is po sta vi lo da se to ne će de siti, da se ni ko za nas ne će po bri nu ti. Za mo ju gene ra ci ju se is po sta vi lo da će mo mo ra ti sa mi da se po bri ne mo za to, sa iz u zet kom onih na ših pro feso ra ko ji su se za i sta na ma ba vi li, a či ja sam ime na po me nuo. Oni su is klju či vo svo jim lič nim za la ganjem i na po rom po mo gli mno gi ma od nas. I šta sam ja on da shva tio? Shva tio sam da tre ba bi ti za hva lan oni ma za ko je znaš da su ogrom nu energi ju ulo ži li da ti po mog nu. Opet, ka da do stig neš ne ki ni vo, a sma tram da je sam do sti gao ni vo samim tim što me ne ko pla ća da sa da ja mla dim ljudi ma po ma žem da po ku ša ju da kul ti vi šu svoj odnos pre ma dram skom tek stu, to za i sta do ži vljavam kao ve li ki uspeh i bi lo bi sra mot no da imam bi lo ka kve pri med be na to ka ko je me ni da nas i da se ža lim na svoj po sao. Ose ćam se pri vi le go va no što sam imao ta kve pre da va če i men to re i na dam se da sam bar ne gde pri bli žno za pe ta ma oni ma ko ji su me ni bi li pe da go zi, bar u tom kon tek stu da stu den ti ma po ku ša vam sve da dam, bez ob zi ra na to ka da će bi ti pla ta, ko li ka je ona, da li će se pove ća ti, da li će nas uki nu ti, da li je vred no da ja usta nem i pu tu jem to ju tro da bih bio sa nji ma. To pripa da u ta po ste tič ka pi ta nja ko ja nam na me će post mo ral no vre me. A naj ve ći pro blem je to što de ce, uopšte, ima sve ma nje i ma nje. Sva ke go di ne ima sve ma nje i ma nje onih ko ji upi su ju pr vi raz red. Po ne kim me sti ma se ško le pre tva ra ju u ma ga ci ne, jer ima po či tav raz red ma nje ne go pret hod ne go di ne. Ka da smo mi bi li u ško li, bi lo nas je po tri de se to ro u raz re du, a sa da ih je dva dva de set na ku pe. Mo ja ško la u Zrenja ni nu ni je mo gla svo jim ka pa ci te ti ma da za dovo lji po tre be to li kih đa ka, a da nas to sva ka ko mo že, jer ima ma nje raz re da. O če mu mi on da ov de priča mo? A da se vra ti mo na vre me od pre sto go dina, shva ti li bi smo da je sa uče ni ci ma ta da ra dio sa mo je dan uči telj, i to sve pred me te, i bio je dovo ljan. Ka da bu de mo doš li do si tu a ci je da nam u osnov nim ško la ma bu de kao sa da me ni u ovoj elitnoj si tu a ci ji, a na Aka de mi ji je ste elit na si tu a ci ja po stu den te, jer ima vi še pro fe so ra ne go njih, e ka da to bu de mo ima li u osnov nim ško la ma, to će bi ti kraj. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 33

34 Č 25 go di na od Osni vač ke skupšti ne Ne za vi snih pi sa ca Ju go sla vi je u Sa ra je vu Pozicija pojedinca Piše: Gordana Draganić Nonin Me ta fo rič no re če no, pu sti nja je pred na ma, tre ba je pre ći bez vo de i hra ne, bez ka mi la i vo di ča, bez ge o graf ske kar te i po mo ći s ne ba. Oa ze mo žda ne gde po sto je, mi ne zna mo gde su. A šta je s dru ge stra ne, obi lje ili no va pu sti nja? Oni ko ji se na đu u no vom sve tu pri me ti će da sa so bom vu ku sta re lju de, sa mi se be, opi sao je te je se nje da ne go di ne u svo jim me mo a ri ma Dnev nik sa mo će Vi do sav Ste va no vić, pi sac u či jem su se sta nu re dov no oku plja li Ži vo jin Pa vlo vić, Fi lip Da vid i Mir ko Ko vač. Njih če tvo ri cu, ko ji će u ok to bru te go di ne po kre nu ti ini ci ja ti vu za osni va nje Udru že nja ne za vi snih pi sa ca, u Udru že nju knji žev ni ka Sr bi je će od mah po tom pro zva ti če tvo ro čla na ban da, a oni će se ose ća ti, ka ko Ste va no vić pi še, kao de ča ci ko ji su pu ši li iza le đa pro fe so ra. e tvrt ve ka je proš lo od ka da je 20. de cem bra go di ne u Sa ra je vu odr ža na Osni vač ka skupština Ne za vi snih pi sa ca Ju go sla vi je. Bio je to po sled nji po ku šaj in te lek tu a la ca u biv šoj ze mlji da bu du, svako po na o sob, ka ko je to Er ne sto Sa ba to na pi sao po zi va ju ći se na Ka mi ja, čo vek ko ji ne mo že da se sta vi na stra nu onih ko ji stva ra ju isto ri ju, već u slu žbu onih što zbog nje tr pe. Da bu du ne pot ku plji vi svedo ci svog vre me na. A oko njih se go di na ma već stva ra la isto ri ja u ko joj su ha ra le na ci o na li stič ke ide o lo gi je, mr žnja i zlo. Na ide ju su doš la če tvo ri ca pi sa ca iz Be o gra da: Vido sav Ste va no vić, Ži vo jin Pa vlo vić, Mir ko Ko vač i Fi lip Da vid. Me ta fo rič no re če no, pu sti nja je pred na ma, tre ba je pre ći bez vo de i hra ne, bez ka mi la i vo di ča, bez ge o graf ske kar te i po mo ći s ne ba. Oa ze mo žda ne gde po sto je, mi ne zna mo gde su. A šta je s dru ge stra ne, obi lje ili no va pu sti nja? Oni ko ji se na đu u no vom sve tu pri me ti će da sa so bom vu ku sta re lju de, sa mi se be. Ne znam ko me je to pa lo na pa met. Ne se ćam se ko je pr vi re kao neš to o toj te mi. Od jed nom, sva če tvo ri ca pri ča mo o is toj stva ri. Raz li ku je mo se od dru gih pi sa ca, i te ka ko se raz li ku je mo. Tre ba po ka za ti te raz li ke. Tre ba se odvo ji ti od na ših ko le ga u Udru že nju knji žev ni ka Sr bi je ko ji u ho ru po na vlja ju pro pa gand ne slo ga ne... Fi lip i ja smo za du že ni da na pra vi mo pred log statu ta i pra vi la. Ra sta je mo se ve se li kao de ča ci ko ji su pu ši li iza le đa pro fe so ra, opet sprem ni da ži vimo i pi še mo. Ako či ni mo uza lud nu stvar, bar nešto či ni mo. Su traš nji dan bi će ma nje go rak ne go ju če raš nji., opi sao je sam do ga đaj na stan ka ini cija ti ve Vi do sav Ste va no vić u knji zi Dnev nik sa moće iz bor frag me na ta (Slu žbe ni glasnik, go di ne). Ži vo jin Pa vlo vić je u svom Dnev ni ku ( Di a ri um I , Pro me tej 1999), ono ga da na ka da je u Pa ri zu umro Da ni lo Kiš, da kle 15. ok to bra go di ne za pi sao: Da nas pre pod ne, kod Vi do sa va Ste va no vi ća, tu pi li smo Fi lip Da vid, Mir ko Ko vač i ja za so plje na raz gla ba nja o po li tič kim te ma ma, a ne ko li ko da na ka sni je, 26. ok to bra: Sa nje mu svojstve nom upor noš ću Vi do sav Ste va no vić se po duhva ta or ga ni zo va nja Udru že nja ne za vi snih pi sa ca. No vo udru že nje bi tre ba lo da bu de elit na esnaf ska or ga ni za ci ja slo bod nih lju di pre ma in te lek tu al nim sklo no sti ma, na su prot jed no stra no po li tič ki usmere nom i na ci o na li stič ki za sle plje nom Udru že nju srp skih pi sa ca. Fi lip Da vid, Mir ko Ko vač i ja da li smo mu po drš ku. Već tog da na, a sve se de ša va dva da na na kon otva ra nja Saj ma knji ga, Pa vlo vić u Dnev ni ku pre pi su je pi smo ko je će bi ti upu će no po je din ci ma sa osnov nim od red ni ca ma bu du će aso ci ja ci je, a jed no od tih pi sa ma ko je je pri mio, sa ču vao je i Pa vle Ugri nov, pi sac ko ji se od mah pri dru žio ini ci ja ti vi. PI SMO UPU ĆE NO PI SCI MA Oba veš ta va mo Vas o ini ci ja ti vi za osni va nje UDRU- ŽE NJA NE ZA VI SNIH PI SA CA. Sva po sto je ća druš tva i udru že nja knji žev ni ka u Ju go sla vi ji glo ma zne su, bi ro kra ti zo va ne i ne e fika sne or ga ni za ci je sa pre ve li kim bro jem čla no va i ne do stat kom bi lo ka kve stvar ne bri ge za pro fesi o nal ne pro ble me pi sa ca. Je dan od glav nih razlo ga ta kvog sta nja sva ka ko je i or ga ni za ci o na shema ko ja je još pre če tr de se tak go di na pre u ze ta sa so vjet skog mo de la i od ta da go to vo ni ma lo ni je me nja na, osim što je raz dro blje na se dam de se tih go di na. Ta kva ka kva je ona pred sta vlja je dan od po sled njih oču va nih, fo si li zo va nih osta ta ka boljše vič ko-sta lji ni stič ke proš lo sti i ne spo sob na je za sa mo stal ne unu traš nje pro me ne, za pri la go đa vanje mo der nim vre me ni ma. Po sle di ca sve ga to ga je i jed no smer na po li ti zo vanost po sto je ćih udru že nja i druš ta va knji žev ni ka, to jest nji ho vih upra va i pred sed niš ta va, ko ja ih je uči ni la ne skri ve no i di rekt no za vi snim od lo kal nih cen ta ra po li tič ke mo ći, pa i po je di nih po li ti ča ra. Re zul ta te vi di mo i ču je mo sva kog da na: pre ki di od no sa, ću ta nja do dalj nje ga, otvo re na me đu sobna pi sma, ma sov ne i sa svim ne knji žev ne tri bi ne, gru be op tu žbe i uvre de, reč nik žu te štam pe. A pri tom su za bo ra vlje ne sve dru ge stva ri iz pro fe si o- nal nog ži vo ta pi sa ca: cr ne li ste, ni ski i sve go ri autor ski ho no ra ri, spo ljaš nji pri ti sci na iz da vač ka pred u ze ća, in di rekt ne za bra ne knji ga i po je di nih pi sa ca. Za to pred la že mo osni va nje UDRU ŽE NJA NE ZA VI- SNIH PI SA CA ko je tre ba da is pu nja va tri osnov na ci lja: Do bro volj no udru ži va nje jed nog bro ja ju go sloven skih pi sa ca (na osno vu in te lek tu al nih afi ni te ta do pi sa no ru kom). Po kre ta nje za kon skog, ad mi ni stra tiv nog po stupka za osni va nje sna žnog i de lo tvor nog sin di ka ta pi sa ca ko ji bi pred dr ža vom i svim po li tič kim orga ni za ci ja ma, a na ro či to u Skupšti ni, za stu pao in te re se pi sa ca. 34

35 / Foto: Milomir Kovačević, 19. decembra godine, veče pred Skupštinu pisaca na Baščaršiji u Sarajevu / Za la ga nje za druš tvo ne za vi snih po je di na ca u kojem će gra đan ske i umet nič ke slo bo de bi ti do sled no poš to va ne, za ko nom zaš ti će ne i za ga ran to va ne i ne će za vi si ti od vo lje moć ni ka, ra znih vo đa i par ti ja. Na po mi nje mo da u da tim okol no sti ma pri stu pa nje UDRU ŽE NJU NE ZA VI SNIH PI SA CA ne oba ve zu je na istu pa nje iz po sto je ćih knji žev nih or ga ni za ci ja. Ok to bar Be o grad INI CI JA TIV NI OD BOR Fi lip Da vid Mir ko Ko vač Ži vo jin Pa vlo vić Vi do sav Ste va no vić Do ku men ta iz za o stavš ti ne Pa vla Ugri no va, kao i nje gov još neo bja vlje ni dnev nik Nul ta eg zi stenci ja od iz u zet nog su zna ča ja za pro u- ča va nje, iz me đu osta lih, i ovog do ga đa ja. Za hvalju ju ći nje go voj su pru zi Ve ri Bla go je vić Ugri nov do bi li smo de lo ve nje go vog ru ko pi sa, upra vo o Ne za vi snim pi sci ma. Nje go va be leš ka od 18. ja nua ra go di ne pod na zi vom Ilu zi je, na kon vi še ne us peš nih po ku ša ja da se oku pe, te go dine, sa da već sa mo srp ski in te lek tu al ci, a što će se ipak de si ti kroz sa mo ne ko li ko da na i osno va će se Be o grad ski krug, gla si: Po no vo sam mo gao da za klju čim, kao u ne kim ra ni jim avan gard nim po ku ša ji ma, da ide ja NE ZA VI SNI PI SCI JU GO SLA- VI JE vi še ne po sto ji. Na ša ze mlja se ras pa da. Bi la je to uto pi ja. Po ko ji put smo bi li uklješ te ni u neostva ri ve ide je. I ko li ko pu ta nas če ka isti taj ap surd. Ni sam to mo gao da pred vi dim. Ni ti sam imao že lju da se vra ćam i po tvr dim greš ke na ko ji ma smo za sno va li svo ja ilu zor na hte nja... Još uvek sam vero vao u iskre nost na ših po du hva ta. Nji hov je po du hvat za i sta bio iskren, a ve li ki en tuzi ja zam ko ji je pra tio sve ak te re osni va nja jed ne ova kve or ga ni za ci je sve do če o to me. Da kle, čim su kra jem ok to bra po sla ti po zi vi od re đe nim po jedin ci ma, da to sa opšte nje Ta nju gu ko je su pre nele sve no vi ne ši rom Ju go sla vi je, ja vi li su se pi sci da že le da pri stu pe. Pa vlo vić pi še po sled njeg da na ok to bra da su se iz Sa ra je va već ja vi li Ali ja Isa ko vić, Ivan Lo vre no vić i Vi to mir Lu kić, kao i Du brav ka Ugre šić, Ve li mir Visko vić i Go ran Tri bu son iz Za gre ba, sa opa skom da Sr bi ću te (a i Slo ven ci), i da im se do ta da sa mo Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 35

36 / Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra godine. Arhiva Nezavisnih pisaca / Goj ko Te šić ja vio da bi se od mah učla nio u bu duće Udru že nje. Me đu tim, ovo će od mah, na kon sa mo ne ko li ko da na, bi ti de man to va no, jer će se mno gi pi sci iz svih kra je va ta daš nje Ju go sla vi je ja vi ti. I sam Pa vlo vić će već 10. no vem bra ob ja vi ti spi sak od 29 pi sa ca ko ji su iz ra zi li sprem nost da se učla ne, a me đu nji ma su se naš li, po red njih če tvori ce, i Pa vle Ugri nov, Sve ti slav Ba sa ra, Mi haj lo Pantić, Da vid Al ba ha ri, Ab du lah Si dran, Me to di ja Fotev, Bo go mil Đu zel, Go ran Ste fa no vić, Pa vao Pavli čić, Alek san dar Tiš ma, Oto Tol nai, An drej Hing, Loj ze Ko va čić, An drej In kret, Ali Pod ri mja, Škelj zen Ma li ći, Slo bo dan Bla go je vić i Mi lu tin Pe tro vić. Neko li ci na ovih pi sa ca ne će se po ja vi ti u Sa ra je vu na Osni vač koj skupšti ni, ali će ne ki dru gi do ći, kao što su, na pri mer, Ra de Kon stan ti no vić i Ko lja Mi će vić. Uo sta lom, po do ku men ti ma, dnev nič kim za pi si ma i no vi nar skim član ci ma ja sno je da je upra vo je dan od spo ro va me đu pi sci ma i bio da li Udru že nje tre ba ši ri ti ili ga tre ba ču va ti kao stro go eli ti stičko. Ne ki su i sa mi od u sta ja li. No, bi lo je to ve o ma kon fu zno vre me ka da je i me đu pi sci ma vla da la po met nja. RAS PAD UBIJ MO MU VU Sa vez pi sa ca Ju go sla vi je se ras pa dao, a po li tič ki do ga đa ji su pla vi li sva ko dne vi cu. Pi sci su, u sva koj od re pu bli ka, po pra vi lu uče stvo va li u nji ma. Memo ran dum SA NU već je tri go di ne na pi san, a sa mo te go di ne ni žu se do ga đa ji: kra jem fe bru a ra Fra njo Tu đman se po ja vio pred Druš tvom knji ževni ka Hr vat ske i odr žao go vor u ko jem je ocr tao po li tič ki pro gram HDZ-a, Udru že nje knji žev ni ka Sr bi je di sku tu je o mr žnji pre ma Sr bi ma u Hr vat skoj, Slo ve ni ji i na Ko so vu, u ma ju slo ve nač ke opo zi ci o ne par ti je i udru že nje pi sa ca iz da ju ma ni fest Majsku de kla ra ci ju ko jom zah te va ju slo ve nač ku naci o nal nu dr ža vu, a tekst či ta pe snik To ne Pav ček na lju bljan skom Kon gre snom tr gu, Mi lo še vić na Ga zi me sta nu go vo ri o bit ka ma ko je pred sto je, o bit ka ma ko je će se u sko roj bu duć no sti za i sta i de si ti, Vuk Draš ko vić na sa stan ku u Udru že nju književ ni ka u Be o gra du pred la že stva ra nje Kra ji ne u Hr vat skoj... Go di nu da na pre to ga, ok to bra go di ne održan je Kon gres Sa ve za knji žev ni ka Ju go sla vi je u Đev đe li ji, na ko jem se bi rao pred sed nik, ko ji je po klju ču tre ba lo da pred lo ži Udru že nje knji žev ni ka Sr bi je. Ka ko su ne ka udru že nja od bi la da pri hva te pred log da to bu de Mi o drag Bu la to vić, UKS, ko me pri pa da me sto pred se da va ju ćeg u Sa ve zu, predla že Slo bo da na Se le ni ća, za ko ga u Đev đe li ji svi gla sa ju. Mi lo Gli go ri je vić je u NIN-u go di ne 36

37 ob ja vio tekst Ka ko je Se le nić vi deo ra su lo u kojem je na pi sao: Kri za sa ve zne knji žev nič ke or gani za ci je be še uvod u ras pad dr ža ve, jer mno gi su pi sci go vo ri li ono što po li ti ča ri mi sle, i što se, iz raz lo ga opre zno sti, još ne usu đu ju da ka žu. Ali, pre tog iz bo ra i gla sa nja, po sma tra či su mo gli vi de ti da je Ju go sla vi ja osu đe na na smrt. Ja bih ka zao neš to o mu vi re kao je Adam Pu slo jić. O mu vi ko ja je, vi deo sam, zu ja la u sa li oko gla va i pod jedna ko sme ta la i Al ban cu i Sr bi nu i Hr va tu i Slo ven cu. Bo jim se da Ju go sla vi ju mno gi vi de kao tu do sadnu mu vu. Ubij mo mu vu! pred lo žio je ne ko u sa li, a na ivnost iz vešta ča i po sma tra ča hte la je da u to me vi di vic. Poš to va ne ko le ge, pre vi še od go di nu da na primio sam se du žno sti pred se da va ju ćeg Pred sedniš tva Sa ve za knji žev ni ka Ju go sla vi je, u na di da će ova knji žev nič ka in sti tu ci ja mo ći da se uz dig ne iz nad sva ko dne vi ce po sva đa nih re pu bli ka i po kraji na i da ra ci o nal no sa ra đu je na knji žev nim po slovi ma od ko ri sti za sta lež i li te ra tu re svih na ših naro da. Na ža lost, stva ri se ni su ta ko raz vi ja le., iz ja vio je Slo bo dan Se le nić, ka da je na kon pet na est mese ci pod neo neo po zi vu ostav ku na tu funk ci ju. Mi lo Gli go ri je vić u svom tek stu na vo di da je u febru a ru 1991, upi tan o ras tu ru Sa ve za i o svo jim ne le pim uspo me na ma iz vre me na pred sed ni kova nja, Se le nić iz ja vio: Ne ve ro vat no je u ko joj se me ri Sa vez knji žev ni ka Ju go sla vi je ras pa dao na isti na čin kao i Ju go sla vi ja. Po če li su Slo ven ci, pridru ži li su im se, sa ma lom za drš kom Hr va ti, a dotu kli su ga Ma ke don ci. Na rav no, uz ne ma li do prinos Sr ba. Znao sam i on da da je Sa vez sa mo probni po li gon za pri pre mu jed nog mno go va žni jeg ras pa da. Na knji žev nič koj or ga ni za ci ji is pro ba ni su me to di, raz ra đe ni su u par ti ji, sa da je na re du dr ža va. I Mark Tomp son u bi o gra fi ji Da ni la Ki ša Iz vod iz knji ge ro đe nih (Clio, 2014) pi še: Me sec po sle Ki šo ve smr ti ras pao se Sa vez knji žev ni ka Jugo sla vi je; po sljed nji pred sed nik Slo bo dan Se le nić pod neo je ostav ku re kav ši da je sud bi na Sa ve za ne po vrat no po ve za na sa sud bi nom Ju go sla vi je kao dr ža ve. Se le nić se ni ka da ni je pri dru žio Ne za vi snim pi scima, a oni su, već u nji ho vim pr vim do ku men ti ma po ten ci ra li neo dr ži vost ne zgrap nih, gi gant skih, po so vjet skim mo de li ma na pra vlje nim udru že njima knji žev ni ka. Na pri mer, Ivan Lo vre no vić je u tre nut ku osni va nja Ne za vi snih pi sa ca bio član samo Hr vat skog PEN klu ba, jer je pet go di na pre to ga na pu stio Udru že nje knji žev ni ka BiH, a sa mim tim i Sa vez knji žev ni ka Ju go sla vi je. U raz go vo ru ko ji je s njim vo dio Ma jo Otan i ko ji je ob ja vljen u sa ra jev skim no vi na ma Na ši da ni, 24. no vem bra go di ne, Ivan Lo vre no vić ka že: Na na še oči se ras pa da ju struk tu re ide o loš ko ga druš tva, upravo ona ko ka ko su um ni lju di na ja vlji va li i pri je dvade set i vi še go di na, sa mo što su ta da još bi li ja ki obram be ni (či taj: stra žar ni) me ha ni zmi to ga društva, pa su mu uspi je va li pro du ža va ti vi jek, ob jašnja va ju ći da Sa vez knji žev ni ka ni kad ni je bio prven stve no aso ci ja ci ja jed ne pro fe si je, ne go uvek pa ra po li tič ka or ga ni za ci ja, ukras one glav ne ta ko da je ono što se ta da Sa ve zu de ša va lo sa mo presli ka no iz po na ša nja Par ti je: ras pad na sa ve znom, a na ci o nal na bri ga na re pu blič ko-po kra jin skom ni vou. OD BRA NA OD BO LE SNOG DRUŠ TVA / Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra godine. Arhiva Nezavisnih pisaca / O to me ka ko su se tih me se ci usa mlje no ose ćali pi sci ko ji ni su že le li da pri sta nu da im se čak i de la vred no sno me re po dnev no-po li tič kim ar šini ma, sve do če i Mir ko Ko vač ( Pi sa nje ili no stal gija, Cvje ta nje ma se, Eli ta go ra od ru lje ), Oto Tol nai ( Pe snik od svinj ske ma sti ), Pa vle Ugri nov ( Eg zi sten ci ja, dnev ni ci), Alek san dar Tiš ma ( Dnevnik ), Vi do sav Ste va no vić ( Dnev nik sa mo će )... Nji ho va ini ci ja ti va na i la zi na ne ve ro va tan me dij ski od jek. Već 31. ok to bra broj ne no vi ne, na kon Tanju go vog sa opšte nja, pi šu o ini ci ja ti vi za osni va nje Udru že nja ne za vi snih pi sa ca. To kom na red nih mese ci, ne ma dnev nih no vi na ni ne delj ni ka u Ju gosla vi ji ko ji ni su da li zna čaj nog pro sto ra ovoj te mi. Uto pi jom pro tiv apo ka lip se, Ne za vi sni od svih, Ju go slo ven ski zov, Vre di po drš ke, Mo že bi ti leko vi to, Vje tar de mo kra ti za ci je, Al ter na tiv ci po po zi vu, sa mo su ne ki od na slo va iz ta daš njih novi na, a Bor ba 8. de cem bra ob ja vlju je tekst Odbra na od pret nji bo le snog druš tva u ko jem se u ce lo sti na la ze i pred lo zi pro gram skih do ku men ta pri pre mlje nih za Osni vač ku skupšti nu bu du će ju go slo ven ske li te rar ne aso ci ja ci je Ne za vi sni pi sci : 1. Osnov na na če la na me ra, de lo va nja i udru ži vanja ne za vi snih pi sa ca ; 2. O pra vi ma i slo bo da ma ; 3. Na če la ne za vi snog sin di ka ta i 4. Evrop ski kultur ni klub. Ži vo jin Pa vlo vić tog da na u svom Dnevni ku be le ži da je Bor ba ob ja vi la nji ho va do kumen ta i pre pi su je ih i on u svoj dnev nik. PRED LOG PRO GRAM SKIH DO KU ME NA TA BU DU ĆE JU GO SLO VEN SKE LI TE RAR NE ASO CI JA CI JE NE ZA VI SNI PI SCI Osnov na na če la na me ra, de lo va nja i udruži va nja ne za vi snih pi sa ca Ne za vi sni pi sci su slo bo dan i ne for ma lan skup pisa ca na osno va ma in te lek tu al nih afi ni te ta. Ne za vi sni pi sci pred sta vlja ju udru že nje sa ve sti ko je se na la zi iz van par tij skog, na ci o nal nog, ide o loš kog i ver skog ele men ta. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 37

38 U ar hi vi Ne za vi snih pi sa ca Ju go sla vi je ko ja se nala zi kod Mi haj la Pan ti ća, ko ji je oba vljao po slo ve se kre ta ra tog Udru že nja, po sto ji i ko pi ja tek sta ko ji je Pa vle Ugri nov na pi sao dan pre odr ža va nja Skupšti ne Ne za vi snih pi sa ca u Sa ra je vu. Ia ko je svo je obra ća nje pri pre mio, Ugri nov se ni je obra tio pri sut ni ma na zva nič nom de lu sku pa, ali je ste, zajed no sa Ra de tom Kon stan ti no vi ćem, na kon to ga, što je i sam za be le žio u svom Dnev ni ku: Po tom smo se po pe li u sa lu na spra tu na pi će. Sa la pre pu na, mo žda pe de set lju di. U jed nom trenut ku do brog ras po lo že nja, reč uzi ma Ra de i govo ri o ju go slo ven stvu i za jed niš tvu, pro tiv uskih na ci o na li stič kih po gle da. Po tom go vo rim i ja o ju go slo ven skom kul tur nom pro sto ru i sa rad nji pisa ca to kom še zde se tih i po čet kom se dam de se tih i po ste pe nom ras pa du te sa rad nje i dru že nja u drugoj po lo vi ni se dam de se tih, što tra je sve do da nas. Po sle Ra de to vog go vo ra iskren i fre ne ti čan apla uz svih pri sut nih. za pi sao je Ugri nov. Tekst je ot ku cao na pi sa ćoj ma ši ni, he mij skom olov kom je is pra vio sit ne štam par ske greš ke. PA VLE UGRI NOV: REČ NA OSNI VAČ KOJ SKUPŠTI NI NE ZA VI SNIH PI SA CA U SA RA JE VU Ras pad ju go slo ven skog kul tur nog pro sto ra /ili kul tur nog usme re nja/ ot po čeo je u pr voj po lovi ni se dam de se tih. On je bio iza zvan sve ob u- hvat ni jim ši re njem na ci o nal nog kul tur nog prosto ra. Ali za nas je bi lo zna čaj no da na đe mo, ili bar da upor no tra ži mo, iz ve sni za jed nič ki ju goslo ven ski ime ni telj; i mi smo ga tra ži li sve vre me, pre, za vre me i po sle te kri tič ne tač ke. I da nas smo u po tra zi za njim. U pro ce su ju go slo ven skog kul tur nog zbli ža va nja po sto je dva ob je di nju ju ća či ni o ca. Pr vi je društve ni, me đu re pu blič ki, u ko me uče stvu ju i udruže nja pi sa ca, a dru gi je lič ni, pri vat ni, ko ji isklju či vo za vi si od po je di na ca iz raz li či tih sre di na. Ovaj lič ni kon takt je po mom miš lje nju ne zamen ljiv. Pa čak i pre su dan u na šim okol no sti ma. Sve što ga vi še ima, sve bli ži smo for mu li ce li ne. Mo je is ku stvo je u tom po gle du pre te žno lič no i ostva ri va lo se putem sa rad nje sa te le vi zij skim kul tur nim stva ra o ci ma, dram skim pi sci ma i drugim umet ni ci ma. U dru goj po lo vi ni še zde se tih i po čet kom se damde se tih zna ča jan /i po vred no sti zna ča jan/ broj pi sa ca iz či ta ve Ju go sla vi je bio je iz ve den u dram skom pro gra mu Te le vi zi je Be o grad. Iz među osta lih, to su, iz Za gre ba: An tun Šo ljan, Ivan Šti vi čić, Zvo ni mir Maj dak, Ivan Ku šan, Ivi ca Ivanec, a od sta ri jih: Mi ro slav Kr le ža, Mar jan Mat ković, Ivan Don če vić, Ksa ver Šan dor Đal ski i dru gi, iz Lju blja ne: An drej Hing, Pri mož Ko zak, Do mi nik Smo le, Ma tjež Klop čić i dru gi, iz Sa ra je va: Isak Sa mo ko vli ja, Ća mil Si ja rić, Ri sto Trif ko vić, Mi o- drag Ža li ca, iz Sko plja: Ko le Ča šu le, To mo Ar sovski, Sr be Iva nov ski, Mi le Ne del kov ski, iz No vog Sa da: Alek san dar Tiš ma, Fe renc De jak, Pet ko Voj nić-pur čar, iz Priš ti ne: Azem Škre lji i dru gi. Po sto ja la je za gre bač ka dram ska ško la sva kidaš nji ce kao i be o grad ska ko me di o graf ska, ili lju bljan ska ko ja se osla nja la na isto rij ske ili mitske lič no sti, i one su me đu sob no uti ca le jed na na dru gu. De ša va lo se da ne ki pi sci ni su mo gli bi ti iz ve deni u Lju blja ni, ili Za gre bu, pa im je pri ska kao u po moć be o grad ski stu dio, ko ji je ta da bio možda naj o tvo re ni ji za sve pi sce, sve te ma ti ke i razno vr sne ide je. Dik ti rao nam je to i ve li ki obim dram skog pro gra ma. Ali, pi tam se: gde se iz gubi la ta de mo krat ska /pa sko ro i slo bo dar ska/ tra di ci ja be o grad skog stu di ja, kao i me đu stu dijska so li dar nost? Sa da, na pro tiv, ni jed no ga pi sca ne mo že mo iz ve sti, upra vo za to što ga dru gi stu dio iz vo di. On da se, na jed nom, sve sta lo osi pa ti i po lo vinom se dam de se tih vi še ni smo ima li ni ka kvog kon tak ta, ni ka kvu sa rad nju. Kul tur na bi ro kra ti ja, u li ci ma di rek to ra i glav nih ured ni ka, stva ri je za dr ža va la i one mo gu ća va la, tru de ći se da neka ko kri vi cu pre ba ci na pi sce, dok je na po slet ku ni je sa svim blo ki ra la. Se ćam se da je je dan naš ru ko vo di lac ne pre sta no uz vi ki vao: Ako nam neš to nji ho vo ne od go va ra, mi će mo to jed nostav no po kri ti! I bez to ga je ne pre sta no tra žio da po kri va mo emi si je dru gih stu di ja. Da smo ima li do volj no pro gra ma /emi si ja/, pi ta nje je šta bi osta lo od ju go slo ven ske še me. Mi slim vr lo ma lo. Već ta da. U me đu sob noj sa rad nji pi sa ca se de ša va sli čan pro ces: tu đe nje od dru gih i okre ta nje svo joj sre di ni. Je di no su, či ni mi se, ne ke tan ke ve ze odr ža va li mla di film ski umet nici, uglav nom iz tzv. češ ke ško le. Što se te le vi zije ti če, sa da smo sti gli do tle da vi še ne ma mo slo ve nač kog pro gra ma u Be o gra du. Dru gim re či ma: na du va ne struk tu re na ci o nalnih kul tur nih bi ro kra ti ja po ti snu le su lič no anga žo va nje umet ni ka na me đu sob nom zbli ža vanju. Ipak, osta li su lič ni kon tak ti, ne ko to plo pri ja teljstvo stvo re no to kom tih de set plod nih go di na ju go slo ven ske sa rad nje, osta la su is ku stva ko ja su ta da ste če na, i to ga smo se se ti li ka da smo ne dav no bi li pred za dat kom da po zo ve mo ne ke lju de u na še Ne za vi sno druš tvo. To ga i dru gih pri jat nih i uz vi še nih tre nu ta ka. Se ti li smo se jedni dru gih i ni je dan naš pri ja telj iz ono ga vre mena kog smo po zva li ni je za ka zao. Svi su ov de. To je pra vi uspeh. Po ka za lo se da lič nim ve za ma i pri ja telj stvi ma, za sno va nim na me đu sob nom poš to va nju i cenje nju na ših umet nič kih de la, ni ma lo ne mo že naš ko di ti na ci o nal na kul tur na bi ro krat ska ma šine ri ja u ko ju su se la ga no, neo set no, uklju či li i mno gi do bri pi sci, iz ube đe nja ili in te re sa, svejed no, tek oni su, bar ka ko ja shva tam, sa svim sta li uz svo ju na ci o nal nu kul tur nu bi ro kra ti ju / uo sta lom i po li tič ku/, uko pa li se u njoj, šti te ći je i bra ne ći po sva ku ce nu, po ce nu raz la za, pa je ta ko, na na šu ne sre ću, do to ga opšteg raz la za i doš lo. Ne sa mo do raz la za već do pot pu nog kraha jed nog po i ma nja kul tur ne po li ti ke, ko je naci o nal nu po li ti ku i ide o lo gi ju sta vlja is pred umet no sti. Ža lo stan je taj po raz umet no sti, ko ji je oče vi dan, kao što je ža lo sno i to što se u pr vim re do vi ma to ga po ra za na la ze upra vo umet ni ci. To li ko smo se bo ri li pro tiv pri sta ja nja umet ni ka i umet no sti na dnev ne za dat ke, a evo do če ka li smo pu ni ras cvat to ga slu žbo va nja. Zna čaj na šeg Ne za vi snog druš tva, po red sva kovr sne bri ge o pi sci ma, na ro či to mla đim, vi dim u pra vo u to me što je ono uzda ni ca umet no sti, pi sa ne re či, pred uža si ma oko nas. I u na ma. Pa vle Ugri nov Sa ra je vo, 19. XII god. 38

39 / Sa Skupštine Nezavisnih pisaca u Sarajevu, 20. decembra godine. Arhiva Nezavisnih pisaca / 7. Kao svoj osnov ni i naj va žni ji in te res Ne za vi sni pi sci is ti ču svoj knji žev ni rad i pra vo da on bu de do stu pan jav no sti. O PRA VI MA I SLO BO DA MA Ljud ska pra va i umet nič ke slo bo de su kom plemen tar ni poj mo vi, kao što su kul tu ra i ci vi li za ci ja. Ne mo gu ća su pot pu na ljud ska pra va bez umetnič kih slo bo da, ne po treb ne su i ne mo ral ne umetnič ke slo bo de bez pot pu nih ljud skih pra va. Kr šenje ljud skih pra va sva ka ko je i sma nji va nje umetnič kih slo bo da, kao što je i gu še nje umet nič kih slo bo da sva ka ko kr še nje ljud skih pra va. Ta dva poj ma su ci vi li za cij ski i po li tič ki neo dvo ji va i tre ba ih po sma tra ti, me nja ti, za ko ni ma šti ti ti i te za ko ne spro vo di ti za jed no. Ne za vi sni pi sci ni su ma sov na or ga ni za ci ja, već bro jem ogra ni če no te lo ko je ne te ži za druš tvenom i po li tič kom mo ći, ko je una pred is ti če svo ju pro gram sku ap sti nen ci ju od vla sti. Pri stu pa nje Ne za vi snim pi sci ma pred sta vlja natpo li tič ki gest in te lek tu al ne sa ve sti i od go vor no sti, od bi ja nje da se uče stvu je u na ci o nal nim sva đa ma, bor bi oko vla sti i re sta lji ni za ci ji druš tva. Ne za vi sni pi sci ko ri ste reč Ju go sla vi ja i sve nje ne iz ve de ni ce is klju či vo kao ge o graf ske poj mo ve, a za la žu se za je din stvo evrop skog kul tur nog prosto ra, uz poš to va nje oso be no sti na ci o nal nih kultu ra. Ne za vi sni pi sci is ti ču da su se u nas po ka za le kata stro fal ne po sle di ce ne do stat ka opo zi ci je ili opozi ci ja i da je druš tvo bez opo zi ci je, in te lek tu al ne ili po li tič ke bo le sno druš tvo. Ne za vi sni pi sci će na pr vo me sto sta vlja ti od bra nu umet nič kih slo bo da i ljud skih pra va, pra vo na druk či je miš lje nje, mo guć nost jav nog di ja lo ga i to le ri sa nje svih po li tič kih, ver skih i na ci o nal nih raz li ka. U član stvo ne za vi snih pi sa ca stu pa će se po po zi vu (naj ma nje dva pred la ga ča), a na osno vu ve ćin ske od lu ke Skupšti ne. Član stvo u Ne za vi snim pi sci ma ne pod ra zu me va ni ka kva po seb na pra va, osim pra va jav ne zaš ti te od ide o loš ke, po li tič ke ili na ci o nal ne re pre si je. Član stvo u Ne za vi snim pi sci ma pod ra zu me va isti ca nje kri te ri ju ma sa ve sti, uz dr ža va nje od po li tičkih, na ci o nal nih i ver skih sva đa, do sto jan stvo distan ce u od no su na jed no u mlje i ne to le ran ci ju bi lo ko je vr ste. 1. Sva ki član Ne za vi snih pi sa ca za dr ža va pu nu slobo du knji žev nog, jav nog i po li tič kog de lo va nja, a mo že bi ti is klju čen sa mo on da ka da na ru ši osnovne ci lje ve, i to ve ćin skom od lu kom Skupšti ne. 2. Ne za vi sni pi sci de lu ju na če ti ri na či na: 1) kroz pe ri o dič ne skupšti ne, 2) kroz svo ju iz da vač ku delat nost, 3) kroz Fo rum ne za vi snih in te lek tu a la ca, i 4) kroz ini ci ja ti vu za osni va nje Sin di ka ta Ne za visnih pi sa ca. 3. Ne za vi sni pi sci će se fi nan si ra ti od do na to ra, privat nih fon da ci ja, iz sop stve nih de lat no sti i, ako bu de bi lo neo p hod no, iz pri lo ga svo jih čla no va. 4. Ne za vi sni pi sci će sa ra đi va ti sa svim slič nim ili raz li či tim udru že nji ma, in sti tu ci ja ma i udru že njima uko li ko se to ne ko si sa Na če li ma. 5. Ne za vi sni pi sci pri zna ju sa mo od go vor nost pred sop stve nom sa veš ću i ne pri hva ta ju po sred niš tvo ili sta ra telj stvo po li ti ke i ide o lo gi je, ma ka ko se one pred sta vlja le. 6. Ne za vi sni pi sci će uvek i svu da is ti ca ti po zi ci ju po je din ca ko ja iz vi re iz na suš ne po tre be pi sa ca i in te lek tu a la ca da ži ve u prav noj dr ža vi gra đan skih i umet nič kih slo bo da. Za to je po sto ja nje prav ne dr ža ve i vla da vi ne huma nih i ci vi li za cij skih na pred nih za ko na uslov bez ko ga se ne mo gu ni za mi sli ti, a ka mo li ostva ri ti zaš ti ta ljud skih pra va i zaš ti će nost pro sto ra umetnič kih slo bo da. A da bi do to ga mo glo do ći, neop hod no je uki nu ti dik ta tu ru jed ne kla se nad drugi ma, vla da vi nu jed ne par ti je, okre ta nje sa mo jed nog slo ja ili bro ja lju di na vla sti sve po sto je će ili po ten ci jal ne ob li ke kla sič nog bolj še vi zma i sovje ti zma kao i sve for me ra si stič kih, to ta li tar nih ili na ci o na li stič kih ide o lo gi ja ko je ta kvi ob li ci upravlja nja druš tvom ne iz be žno pro iz vo de. Za la že mo se, sto ga, za sle de će: 1. Uki da nje sva kog ob li ka ide o loš ke, par tij ske i poli cij ske kon tro le nad umet noš ću i umet ni ci ma. 2. Uniš ta va nje svih taj nih po li cij skih do si jea o umet ni ci ma i za kon sko one mo gu ća va nje da se ubu du će stva ra ju. 3. Uki da nje iz da vač kih i pro gram skih sa ve ta u izda vač kim ku ća ma i svim ma sov nim me di ji ma, kao i svih ka drov sko-ko or di na ci o nih te la oko njih. 4. Uki da nje svih cr nih li sta kao i kri te ri ju ma o moral no-po li tič koj po dob no sti. 5. Omo gu ća va nje umet ni ci ma da pre ko svog neza vi snog sin di ka ta šti te svo ja pra va i bra ne svo je ma te ri jal ne in te re se. 6. Za kon sko omo gu ća va nje po vrat ka dra go ce nog in sti tu ta me ce nat stva, do na tor stva i slo bod nih fon da ci ja. 7. Je din stven za kon ko ji bi bio u skla du sa Po veljom UN i Hel sin škim do ku men ti ma i ga ran to vao na či ta voj te ri to ri ji Ju go sla vi je mi ni mum umet ničkih slo bo da i ljud skih pra va. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 39

40 RAS PAD SA VE ZA KNJI ŽEV NI KA JU GO SLA VI JE Pri ča o od gur nu tom or ma nu Na kon ostav ke Slo bo da na Se le ni ća na me sto pred se da va ju ćeg Sa ve za knji žev ni ka Ju go slavi je, do šao je red da po klju ču, pred sed ni ka pred lo ži Druš tvo knji žev ni ka Voj vo di ne. Kan dida ti su bi li Alek san dar Tiš ma i Oto Tol nai, pi sci ko ji će se, obo ji ca, pri dru ži ti, kroz sa mo dva me se ca, Udru že nju Ne za vi snih pi sa ca u Sa ra je vu. Alek san dar Tiš ma je 25. ok to bra go di ne u svom Dnev ni ku za pi sao: Ia ko ni sam iz ri či to za bra nio da me kan di du ju, već sa mo re kao, neki dan, da mi se Sa vez knji žev ni ka u sa daš njem ras pad nu tom sta nju ga di, i da bih ko mi si ji prepo ru čio da na đe ne kog ko je spre man da za taj Sa vez neš to po ra di, što ja si gur no ni sam Udru že nje je za pred sed ni ka Sa ve za pred lo ži lo Ot a Tol na i ja, a ne me ne. Otkad sam to pro či tao u no vi na ma, ne mo gu da sa vla dam po red olak ša nja iz ve snu gor či nu. Jer, prem da znam da bi me sed ni ce sa an ti pa tič nim lju di ma a ta kvih ima na sva kom slič nom sku pu iz nu ri le, si gur no bi mi za pa lo na toj funk ci ji i po ne ko le po pu to va nje. A sad na knad no, ka ko to kod me ne bi va do se ćam se: ne sa mo pu to va nje, već i ne ka po čast, ko ja bi ko ri sti la mo joj po znato sti i van ze mlje. Sve u sve mu, pro pu stio sam jed nu ži vot nu avan tu ru, ko joj ve ro vat no ni sam ni do ra stao, zbog svog neo se ća nja ko lek tiv nog im pe ra ti va i zbog svo je mi zan tro pi je. Ali, ko zna? Ni sam do zvo lio da se to po ka že. Is po sta vi će se da Tiš ma ni je niš ta od to ga propu stio. Oto Tol nai je i sam bio iz ne na đen što su ga ko le ge iz Druš tva knji žev ni ka Voj vo di ne izabra li za kan di da ta za pred sed ni ka Sa ve za. U knji zi Pe snik od svinj ske ma sti (Grad ska narod na bi bli o te ka Žar ko Zre nja nin, 2007) je za pi sao: Kan di da ti smo bi li Tiš ma i ja, i na glasa nju u Druš tvu knji žev ni ka Voj vo di ne bio sam ube đen da će iza bra ti nje ga, ali iz ne kog raz loga, valj da za sa mo je dan glas vi še od nje ga, me ne su od re di li za pred sed ni ka Sa ve za književ ni ka Ju go sla vi je. Mi slio sam da stvar ne će pro ći, da će za sta ti ne gde na vi šem ni vou, da će pro pa sti... Ne sa mo da ni je bi lo pu to va nja i po ča sti, već Tol nai ni je do bi jao ni put ne troško ve za od la ske u Be o grad. Usko ro, ne sa mo što ni sam vi še do bi jao ko la, ne go su nam i tele fon i stru ju is klju či li, ni sam vi še imao ni pa ra da ot pu tu jem u Be o grad. Oto Tol nai će uvek za se be go vo ri ti da je done kle iza bra ni po sled nji pred sed nik Sa ve za knji žev ni ka Ju go sla vi je. Uvek ka žem da sam ja bio je dan po lu o če ru pa ni, po lu o šu re ni di vlji vepar ili ka ko ono be še u onoj baj ci jer me je ju go slo ven sko pred sed niš tvo iza bra lo, ali glavna skupšti na vi še ni je mo gla da se sa zo ve. Dakle, bio sam pred sed nik, pre u zeo sam kan ce lari ju, ali na glav nu sed ni cu sve ju go slo ven skog Sa ve za knji žev ni ka vi še ni su doš li ni Hr va ti, ni Slo ven ci, ni Al ban ci. U knji zi Pe snik od svinj ske ma sti opi sao je tu kan ce la ri ju. Na istom spra tu su se u Fran cu skoj 7 na la zi le i kan ce la ri je Sa veza knji žev ni ka Ju go sla vi je i Udru že nja knji ževni ka Sr bi je či ji je pred sed nik ta da bio Ma ti ja Beć ko vić. On da su lju di iz Udru že nja knji žev ni ka Sr bi je po če li da mi ob jaš nja va ju da je na pa pi ru či tav taj sprat nji hov, sa mo su jed na vra ta raz dva ja la dva udru že nja, i po la ko su od gur nu li or man sa tih vra ta, dok je Udru že nje knji žev ni ka Sr bi je la ga no po sta ja lo ba za iz ra de na ci o nal nog progra ma ru ku pod ru ku sa Aka de mi jom, se ća se To la ni. 8. Oba ve zi va nje dr ža ve da fi nan si ra umet nič ke aktiv no sti svih vr sta iz dr žav nog bu dže ta u raz meri sa nji ho vim stvar nim op se gom. 9. Rav no prav no učeš će pri vat nog sek to ra u svim vr sta ma umet no sti, kao i osni va nje pra vih pri vatnih iz da vač kih pred u ze ća, di stri bu te ra, ga le ri ja, no vi na, ča so pi sa, po zo riš ta, ra di ja i te le vi zi je. NA ČE LA NE ZA VI SNOG SIN DI KA TA Obra ća mo se svim umet ni ci ma, svim umet nič kim udru že nji ma i druš tvi ma sa ini ci ja ti vom za osniva nje jed nog ne za vi snog sin di ka ta umet ni ka. Moli mo vas da stro go i pa žlji vo raz mo tri te na še ar gumen te. Sin di kal na pra va su pri rod na pra va čo ve ka. Ona se ko ri ste da bi se obez be di la slo bo da ba vlje nja svo jim po zi vom, jed na ka pra va sa svi ma dru gi ma i pra ved na na kna da, tj. pro fe si o nal nost, ne di skrimi na ci ja i pra vič nost. Sa daš nji po lo žaj umet ni ka (kao uo sta lom i svih dru gih) ta kav je da niš ta od to ga ni je obez be đe no ka ko zbog pri ro de vla daju ćeg si ste ma ta ko i zbog po sto je ćih ob li ka umetnič kog udru ži va nja. Si stem na vi še na či na ogra ni ča va slo bo de, dis krimi ni še pro fe si je i dr ži umet ni ke u ma te ri jal noj zavi sno sti, a po sto je ća udru že nja i druš tva, uzev ši na se be da oba vlja ju ne ke sin di kal ne po slo ve, služe kao sred stva da se ova kvi ci lje vi re pre si je ostva re. Po red to ga, u ne do stat ku po li tič kih slo bo da, udruže nja i druš tva se po li ti zu ju, če sto ne sa mo da bi se za la ga li za naj opšti je slo bo de i pra va, već i da bi po dr ža va la od re đe ne po li tič ke ci lje ve, što ni je u skla du s pri ro dom pro fe si o nal nih udru že nja koja mo ra ju bi ti iz nad par tij skih i dru gih in te re sa ka ko bi ob u hva ti la plu ra li zam pro fe si o nal nih, estet skih i po li tič kih opre de lje nja svo jih čla no va. Ne za vi sni sin di kat umet ni ka bi se, sto ga, za la gao za: 1. Naj opšti ja umet nič ka, pro fe si o nal na i po li tič ka pra va svih svo jih čla no va i svih lju di uopšte. Ovo za la ga nje sa dr ži i uve re nje da sa mo u si ste mu poli tič kih, umet nič kih i pri vred nih slo bo da mo že bi ti obez be đe na i slo bo da po je din ca u svo joj pro fe si ji. 2. Ukla nja nje svih ob li ka dis kri mi na ci je umet nič kih pro fe si ja. Ovo pret po sta vlja slo bo du štam pe i izda vač ke de lat no sti, pri vat nih ga le ri ja i tr go vi ne umet nič kim pred me ti ma i svih vi do va ne za vi snog, pri vat nog i ko lek tiv nog pro fe si o nal nog i tr go vačkog de lo va nja u umet nič kim pro fe si ja ma. Ovo ta ko đe pod ra zu me va i od re đe ne ob li ke kre di ti ranja i opo re zi va nja, ko ji od go va ra ju umet nič kim de lat no sti ma. A ši re to zna či od go va ra ju će mo- 40

41 guć no sti za poš lja va nja umet ni ka, re ša va nja stambe nih pro ble ma i sti ca nja so ci jal nih i pen zij skih pra va. 3.Va lja nu na dok na du za rad. Da nas je tr žiš te u umet nič kim pro fe si ja ma ta kvo da ne shva tlji vo oba ra vred nost sva kog umet nič kog po sla. Ce novni ci se ne poš tu ju, na sva ki na čin se za ki da na ugovo ri ma. To je za to što ni ko ne šti ti umet ni ka i on pro la zi kroz sva mo gu ća po ni že nja da bi od poslo dav ca do bio ka kvu-ta kvu na kna du za rad. Ne za vi sni sin di kat umet ni ka osni va se sa uve renjem da ni jed na par ti ja, ni naj bo lji si stem, ni bi lo ko ji ob lik po seb nog od no sa umet ni ka i vla sti ne mo gu da za do vo lje traj ne po tre be umet ni ka, i to ne sa mo kao in te lek tu a la ca, već i kao lju di. Sa mo za la ga nje za pro fe si o nal nu i po li tič ku ne za vi snost mo že da obez be di umet nič ke slo bo de, pro fe si o- nal nu rav no prav nost i ma te ri jal ni pro bi tak. Sve ovo, raz u me se, zna či da ista sin di kal na i po litič ka pra va mo gu, i tre ba, da ima ju i ko ri ste i svi dru gi rad ni ci, se lja ci, slu žbe ni ci, pri vat ni ci što je i ostvar lji vo sa mo u slo bod nom i de mo kratskom druš tvu. To me te ži i ini ci ja ti va Ne za vi snih pi sa ca za osni va nje ne za vi snog sin di ka ta umet ni ka. / Faksimil potpisa prisutnih na Skupštini Nezavisnih pisaca / EVROP SKI KUL TUR NI KLUB Na su prot svim po li tič kim raz li ka ma, raz li či tim istorij skim i dru gim is ku stvi ma, gra ni ca ma ko je us posta vlja ju dr ža ve, ide o lo gi je i re ži mi, ide ja o kon tinu i te tu i je din stvu evrop skog kul tur nog pro sto ra pre va zi la zi po de le na Is tok i Za pad i po sta vlja no vu re al nost Evro pu kao za jed nič ki dom za oso be ne i to le rant ne na ci o nal ne kul tu re. Ni ko vi še u Evro pi ne mo že ži ve ti sam, izo lo van, zaš ti ćen bi lo ka kvom gvo zde nom za ve som; današ nja i su traš nja Evro pa je gu sta i ne ras ki di va mre ža kul tur nih, eko nom skih, teh nič kih i je zič kih ko mu ni ka ci ja. Sma tra ju ći se be de lom Evro pe i baš ti ni ci ma evropskog du ha, mi, Ne za ci sni pi sci, pri hva ta mo osnovne po stav ke Osni vač kog od bo ra Evrop skog kultur nog klu ba ko je pot pi su ju ugled ni ne za vi sni pi sci Češ ke, Slo vač ke, Ru si je i Polj ske. U tom zna čaj nom do ku men tu se, iz me đu osta log, ka že da su plo do vi du ha da nas uglav nom sve deni na de ko ra ci ju ci vi li za ci je u slu žbi po li tič kih, ide o- loš kih i ko mer ci jal nih ci lje va i da nji ho va bit posta je su prot sta vlje na suš ti ni hu ma ni zma i umetnič ke sa ve sti. Tre ba, da kle, po ki da ti la žne ve ze iz me đu teh no loš ke ci vi li za ci je i pri ro de, ide o loš kih slo ga na i kul tu re, hu ma ni zma i na si lja, ko mer ci jali za ci je i umet nič ke sa ve sti. Zbog sve ga to ga pred- Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 41

42 la že se osni va nje slo bod nog ne za vi snog udru ženja, ne ke vr ste in te lek tul nog par la men ta ne za visnog od raz li či tih ob li ka vla da vi na, ide o lo gi ja, po li tič kih ili re li gi o znih opre de lje nja. Glav ni ci lje vi Evrop skog kul tur nog klu ba u pot puno sti se po kla pa ju sa na me ra ma Ne za vi snih pi sa ca: 1 stvo ri ti no vu at mos fe ru za re gu la ci ju raz li či tih ob li ka udru ži va nja umet ni ka; 2 uki da ti veš tač ke pre pre ke ko je de le Evro pu i za la ga ti se za je din stven evrop ski kul tur ni pro stor, ima ju ći u vi du sve raz li ke; 3 hra bri ti ume ni ke da iza đu iz izo la ci je ko ja im je na met nu ta; 4 pro na la zi ti mo guć nost za stva ra lač ke su sre te umet ni ka raz li či tih pra va ca, ge ne ra ci ja i na rod no sti; 5 šti ti ti umet ni ke od bi ro krat skih, po li tič kih i komer ci jal nih ma ni pu la ci ja; 6 bra ni ti pro ga nja ne umet ni ke i umet nič ke pokre te; 7 su prot sta vi ti se opa sno sti ma na ci o na li zma i kse no fo bi je, po dr ža va ju ći iden ti tet na ci o nal nih kul tu ra. Evrop ski kul tur ni klub tre blo bi da bu de ne za vi sna, ne-dr žav na aso ci ja ci ja otvo re na za sve sve one ko ji pri hva ta ju ove osnov ne ide je. Fi nan si ra će se pre ko do na to ra, pri vat nih fon da ci ja, pri ho da od sop stve nih ak tiv no sti i, mo gu će je, od čla na ri ne. Se diš te Osni vač kog od bo ra je u Pra gu, a osnov na do ku men ta pot pi sa li su pi sci kao što su Vac lav Havel, Ar nošt Gol dflam, Ivan Hof man, An drej Bi tov, i dru gi. Poš to se ci lje vi Ne za vi snih pi sa ca Ju go sla vi je goto vo u pot pu no sti po kla pa ju sa na me ra ma osniva ča ovog Klu ba, pred la že mo na še pri dru ži va nje ovoj ak ci ji ne za vi snih pi sa ca Evro pe. VOZ PUN PI SA CA Po zvao me je te le fo nom Va si li je Po po vić (pra vo ime Pa vla Ugri no va) u ime ne za vi snih pi sa ca da Ivan Lo vre no vić Iz in ter vjua Bo sna je teš ka ze mlja, 24. novem bar go di ne, Na ši da ni, Sa ra je vo (au tor: Ma jo Otan) - Ini ci ja ti vu za osni va nje Udru že nja ne za visnih pi sa ca pot pi sao sam ne za to što čeznem za udru ži va njem i or ga ni zi ra njem; jedi no za čim če znem to je mir ku će i pri vatno sti, sve da lji i neo stvar lji vi ji, na ža lost. Ali, svo jim pro gram skim apo stro fi ra njem pro fesi je i ig no ri ra njem ide o lo gi je (kla sne, na ci o- nal ne ili ko je dru ge), ova ini ci ja ti va pru ža mo guć nost da pi sac u bu duć no sti stek ne svoj stvar ni druš tve ni krov nad gla vom, a ne kao do sad, ide o loš ku fa ta mor ga nu. I dru go, ovo bi ko nač no, po pr vi put u nas, mo gla da se ro di slo bod na aso ci ja ci ja i fo rum slo bodnih lju di, ko ji ne će oba ve zi va ti ni ka kav de legat ski si stem, ni ka kav de mo krat ski a još manje ne de mo krat ski cen tra li zam, ni ka kav na ci o nal ni in te res i ni ka kvi vi ši ci lje vi svi je tle bu duć no sti; ko ji će oba ve zi va ti sa mo in te resi i vi so ki za htje vi za jed nič ke pro fe si je, građan ske i umjet nič ke slo bo de. / Vozna karta Beograd-Sarajevo-Beograd / im se pri dru žim pi še Alek san dar Tiš ma u svom Dnev ni ku 1. no vem bra Oče ki vao sam ta ko nešto ot ka ko sam u no vi na ma ju če ugle dao vest o tom druš tvu ko je, ko nač no, ne pod le že na ci o nalno-te ri to ri jal noj hi ste ri ji, i od mah sam pri stao. Prepo ru čio sam da iz No vog Sa da uzmu još ne kog, Ot a Tol na i ja, pa poš to smo se u tom slo ži li, te lefo ni rao sam ovom da za tra žim pri sta nak. Od mah ga je i on dao, do dav ši da je, kad je ugle dao vest, po mi slio da je to naj va žni ji do ga đaj kod nas posled njih go di na. Pa vle Ugri nov, Sa ra je vo, 19. de cem bar Pola zi mo po slov nim vo zom za Sa ra je vo u 6,30 sa glav ne že le znič ke sta ni ce. Pu tu je mo Iz Be o gra da: Mir ko Ko vač, Fi lip Da vid. Vi do sav Ste va no vić, David Al ba ha ri, Mi haj lo Pan tić, Ra de Kon stan ti no vić i ja. U Ru mi nam se pri klju ču ju Alek san da r Tiš ma i Oto Tol nai. Re zer vi sa li smo dva ku pea. Ra de i ja se di mo jed no vre me sa Vi do sa vom. On nam predla že da osnu je mo ak ci o nar sko druš tvo, pre ko ko ga će mo štam pa ti na še knji ge. Uvek smo ga sma tra li po slov nim čo ve kom i za to pred log uzi ma mo ozbiljno. Za tim nam pri ča ka ko je ne dav no Do bri ca Ćosić do la zio kod nje ga i po ku ša vao da ga od vra ti od no vog Udru že nja, ia ko je on je dan od nje go vih osni va ča. Ćo sić sma tra da tre ba da osta ne na strani pra vih srp skih pi sa ca (Fran cu ska 7), a ne da bu de u druš tvu ne ka kve an ti srp ske ko a li ci je. 42

43 Vi do sav ga je od bio; raz o ča ran je nje go vim po naša njem, nje go vim is klju či vim, ka te go rič kim primed ba ma. Mi smo, da kle, u Ćo si će vim oči ma an ti- -srp ska ko a li ci ja a ne ju go slo ven ski pi sci, što zapra vo od ra ža va či ta vu po li tič ku si tu a ci ju u Sr bi ji. U Sa ra je vu nas sa če ku je sun ča no vre me ali i snažan ve tar, ko ji me ni ne pri ja. Je dan sa sta nak se odr žao već to ve če u Iz da vač koj ku ći Svje tlost, ko ja je, u to vre me već na bu ja log na ci o na li zma, va ži la za još uvek ju go slo ven sko orijen ti sa nu iz da vač ku ku ću. Ured nik Ga vri lo Gra hovac, kao i glav ni ured nik Ivan Lo vre no vić, bi li su iz u zet no va žna po kre tač ka sna ga i u sa moj or ga niza ci ji ce lo kup nog do ga đa ja. U sa ra jev skim no vi nama Na ši da ni, 24. no vem bra go di ne, Lo vreno vić u in ter vjuu go vo ri upra vo o raz lo zi ma te jugo slo ven ske ori jen ta ci je: Ju go sla vi ja je naš ži vot ni i kul tur no-ko mu ni ka cij ski pro stor. Ali, du bo ko sam skep ti čan kad u toj po hva li ot kri jem po li tič ki prizvuk; on mi, na i me, kao ja je ja je tu sli či na onu sta ru pri ču o idej noj či sto ti kao kri te ri ju za ocje nji va nje iz da vač ko ga po sla. Dru gim ri je či ma, naš po sao nije da se ba vi mo ar ti ku li ra njem po li ti ke i po li tič ko ga pro gra ma, već da afir mi ra mo i pla si ra mo ono što je du hov no, in te lek tu al no, estet ski re le vant no u uni ver zal nim, pa za to i ju go slo ven skim raz mje rama. Ako je u to me im pli ci ra na i ne ka kva po li tič ka ju go sla ven ska di men zi ja ne mam niš ta pro tiv. Je dan od osni va ča Ne za vi snih pi sa ca, Oto Tol nai, ko ji je bio i po sled nji pred sed nik Sa ve za knji ževni ka Ju go sla vi je, za pi sao je u knji zi Pe snik od svinj ske ma sti (Grad ska na rod na bi bli o te ka Žarko Zre nja nin, Zre nja nin, 2007) da je već i u Sa ve zu knji žev ni ka Ju go sla vi je mo gao istin ski da sa ra đu je sa mo još sa bo san skim pi sci ma i da ni je slu čaj no što se osni vač ka skupšti na Udru že nja ne za vi snih pi sa ca odr ža la u Sa ra je vu. Na tom sa stan ku u Svje tlo sti, ve če pre Skupšti ne, raz ma tra ni su pred lo zi do ku me na ta, a iz me ne su na pra vlje ne sa mo u pr vom do ku men tu Osnov na na če la na me ra, de lo va nja i udru ži va nja Ne za vi snih pi sa ca. JU GO SLA VI JA NI JE SA MO GE O GRAF SKI PO JAM Od red ni ca pod bro jem 5 ovog do ku men ta, u kojem je u pred lo gu sta ja lo da Ne za vi sni pi sci ko riste reč Ju go sla vi ja i sve nje ne iz ve de ni ce is klju či vo kao ge o graf ske poj mo ve, a za la žu se za je din stvo evrop skog kul tur nog pro sto ra, uz poš to va nje osobe no sti na ci o nal nih kul tu ra, iz me nje na je i u usvoje nom do ku men tu gla si Ne za vi sni pi sci poš tu ju raz li či to sti na ci o nal nih kul tu ra unu tar Ju go sla vi je i za la žu se za nji ho vo me đu sob no ko mu ni ci ra nje kao i za je din stven evrop ski kul tur ni pro stor. Za sve raz li ke, iz me ne u for mu la ci ja ma, sa zna je mo iz ve o ma va žnog do ku men ta sa ču va nog u ar hi vi Ne za vi snih pi sa ca. Na i me, na kon odr ža nog sku pa, Ivan Lo vre no vić je pre u zeo za da tak da usvo je ne iz me ne une se u do ku men ta, pre ku ca ih i po ša lje Fi li pu Da vi du u Be o grad. Sa ču va no je nje go vo pismo sa pre ku ca nom ko nač nom ver zi jom na ših do ku me na ta. U po re đe nju Pred lo ga i ko nač nih do ku me na ta, uoč lji vo je da su pi sci na tom sa stanku di sku to va li o sva koj stav ci, i po seb no obra ća li pa žnju da bu du ve o ma pre ci zni u for mu la ci ja ma. U od red ni ci pod bro jem 10 je ta ko na pra vlje na sle de ća iz me na: u Pred lo gu je pi sa lo: Član stvo u Ne za vi snim pi sci ma pod ra zu me va is ti ca nje kri teri ju ma sa ve sti, uz dr ža va nje od po li tič kih, na ci o- nal nih i ver skih sva đa, do sto jan stvo dis tan ce u od no su na jed no u mlje i ne to le ran ci ju bi lo ko je vr ste, da bi u ko nač noj ver zi ji ova od red ni ca izgle da la ova ko: Član stvo u Ne za vi snim pi sci ma pod ra zu me va is ti ca nje kri te ri ju ma sa ve sti, uz drža va nje od po li tič kih, na ci o nal nih i ver skih sva đa, su prot sta vlja nje jed no u mlju i ne to le ran ci ji bi lo ko je vr ste. Da kle, ne do sto jan stvo dis tan ce već di rekt no su prot sta vlja nje. Di sku to va lo se i o nači nu de lo va nja, jer je iz me nje na i od red ni ca pod bro jem 12. Ona je pr vo bit no gla si la: Ne za vi sni pisci de lu ju na če ti ri na či na: 1) kroz pe ri o dič ne skupšti ne, 2) kroz svo ju iz da vač ku de lat nost, 3) kroz Fo rum ne za vi snih in te lek tu a la ca, i 4) kroz inici ja ti vu za osni va nje Sin di ka ta Ne za vi snih pi sa ca, da bi u ko nač noj ver zi ji pi sa lo ova ko: Ne za vi sni pi sci de lu ju na če ti ri osnov na na či na: 1. kroz povre me ne su sre te, 2. kroz svo ju iz da vač ku de latnost, 3. kroz sa rad nju sa svim slič nim druš tvi ma, in sti tu ci ja ma ili udru že nji ma, 4. kroz ini ci ja ti vu za osni va nje Sin di ka ta ne za vi snih umet ni ka. I kao po sled nja iz me na, od red ni ca broj 14 u ko nač noj ver zi ji gla si: Po slo ve iz me đu dva su sre ta oba vlja će tri iza bra na ko or di na to ra. O Pred lo zi ma do ku me na ta ras pra vlja lo se i pre sa mog su sre ta u Sa ra je vu. Pa vle Ugri nov je u knjizi Eg zi sten ci ja za pi sao da se 8. de cem bra, onog da na ka da je Bor ba ob ja vi la Pred lo ge do ku mena ta, sa stao sa Ra de tom Kon stan ti no vi ćem: Ra de pri hva ta ini ci ja ti vu u na če lu i sa gla san je da pu tuje sa na ma u Sa ra je vo na skupšti nu. Što se do kume na ta ob ja vlje nih u Bor bi ti če, ima na njih jednu pri med bu i dve opa ske, ko je su vi še in ter ne pri ro de. Pri med ba se od no si na tre ti ra nje Ju go slavi je is klju či vo kao ge o graf skog poj ma. Ju go slavi ja je, pod vla či, za nas i neš to vi še, i neš to du blje, i neš to ne sa mo objek tiv no već i lič no, pa je ne bi tre ba lo svo di ti na ge o graf ski po jam. Dve opa ske su vi še za me ne lič no. Mir ko Mar ja no vić - iz ja va da ta sa ra jev skom Oslo bo đe nju odmah na kon odr ža ne Skupšti ne - Ovoj or ga ni za ci ji pri stu pio sam, po naj pre, iz mo ral nih raz lo ga. Kao pi sac iz Bo sne i Herce go vi ne, ne pri sta jem na stvar nost ko ja mi ne omo gu ća va pri rod nu ko mu ni ka ci ju s piscem iz bi lo kog di je la na še ze mlje, bez opte re će nja bi lo ko je vr ste. Nad svo jim knji ževnim ra dom ne že lim ni či je tu tor stvo, taj rad uo sta lom, u svo joj suš ti ni, i je ste stvar sa mo mo je sa vje sti. Na pi ta nje no vi na ra li sta Oslo bo đe nje (U pr vobit nom na cr tu Do ku me na ta sta ja lo je da Ne za vi sni pi sci ri ječ Ju go sla vi ja i sve nje ne iz ved ni ce ko ri ste kao is klju či vo ge o graf ske poj mo ve. Umje sto to ga, u usvoje nim Do ku men ti ma sto ji ju go slo ven ski kul tur ni prostor. Ka kav je vaš od nos pre ma tom poj mu?), Mir ko Ko vač je od go vo rio: Mi slim da smo ovom ko rekci jom neš to sreć ni je i pre ci zni je for mu li sa li taj, u na šim pri li ka ma ne do volj no is tra žen po jam ju goslo ven skog kul tur nog pro sto ra. Teš ko ga je pre cizi ra ti, ma da ga ja shva tam kao pro stor u ko jem se pro ži ma ju i na do pu nju ju raz li či te kul tu re i tra di cije. Ne vi dim da su raz li ke bi lo ka kva pre pre ka, pogo to vu ka da je u pi ta nju knji žev nost, za na še zajed nič ko de lo va nje. Na rav no, na sa stan ku u Svje tlo sti se di sku to va lo o sve mu. Ostao je za pis Alek san dra Tiš me (Dnevnik): Ipak sam se i ovog pu ta iz vu kao od opa snosti is ti ca nja: su ge ri sao sam na sku pu da ne bi ra mo pred sed ni ka, već sa mo ko or di na to ra, i taj se predlog do pao, pa smo iza bra li, do du še ne jed nog, već tri, me đu ko ji ma sam ja on da je dan, a ni sam hteo bi ti ni taj je dan. Ras pra vlja lo se i o do ku men tu Evrop ski kul tur ni klub, jer je Tiš ma za pi sao i da je Vi to mir Lu kić bu la znio o svom pro ti vlje nju smer ni ci na šeg do ku men ta o pri klju če nju Evro pi, zbog če ga sam mu do sta oš tro obri sao nos. Su tra dan, ka da su se pi sci oku pi li u ma loj sa li u zgra di Cen tral nog ko mi te ta omla di ne BiH, u uli ci Da ni je la Ozme, pri sut ni ma se, jer skup je bio otvoren za jav nost, obra tio Fi lip Da vid, a po tom i Vi tomir Lu kić. Bi la je gu žva no vin ski tek sto vi sve doče o to me da je no vi na ra bi lo ko li ko i pi sa ca. Fi ća je pro či tao do ku men ta a on da je Vi to mir Lu kić odr žao kra ći go vor o mo ral nom aspek tu no vog Udru že nja. Za tim su go vo ri li Vi sko vić i dru gi. Doku men ta su usvo je na, ona ko ka ko smo se prethod ne ve če ri do go vo ri li, a on da je usle di lo pot pisi va nje Pri stup nog do ku men ta. Tač no tri de set Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 43

44 pot pi sa. Iza bra na su tri ko or di na to ra. Je dan će bi ti u Sa ra je vu, dru gi u Za gre bu a tre ći u No vom Sa du. (Ivan Lo vre no vić, Ve li mir Vi sko vić i Alek sandar Tiš ma.) Se kre tar Ne za vi snih, bar u pr vom imeno va nju je Mi ka Pan tić. Vo dio je za pi snik ce lo kupnog za se da nja. Ta ko da je do ku ment u nje go vim ru ka ma, o te ma ma, pro gra mu i ime ni ma uče sni ka. Skupšti na je ti me za vr še na Ugri nov. Nje gov je dnev nik Nul ta eg zi sten ci ja, po red zvanič ne do ku men ta ci je Ne za vi snih pi sa ca, ključ no sve do čan stvo o do ga đa ju... Ži vo jin Pa vlo vić, ko ji je dnev ni ke pi sao sva ko dnev no, bio se raz bo leo i ni je išao u Sa ra je vo. Tiš ma je, u svom sti lu, sa mo za pi sao im pre si je o se bi. NE PRI STA JA TI Sve ta daš nje no vi ne ob ja vi le su vest o osni va nju Ne za vi snih pi sa ca Ju go sla vi je. No vin ski na slo vi su na kon sku pa u Sa ra je vu bi li: Du hov ni ključ za evrop ski dom, Po za ko nu sa vje sti, Bez cr nih lista, Sa vez iz nad svih sva đa, Slo bo dan i ne forma lan skup, Po je di nac u fo ku su, Pro tiv jed nou mlja i dr. Ne ko li ko da na po sle tog do ga đa ja, me dij ski pro stor će za u ze ti dra ma tič ne ve sti iz Ru mu ni je. Ne za vi sni pi sci će se sa sta ti još u Bi jelji ni, sle de će go di ne. Do kra ja te, go di ne sku plja će pri lo ge za pu bli ka ci ju ko ju će že le ti da ob ja ve. Mi haj lo Pan tić će im, kao se kre tar Udru ženja ko je ni ka da for mal no ni je re gi stro va no, 21. ju na po sla ti pr vi do pis, a po no vi će ga 11. ok to bra go di ne. Sve je iš lo spo ro, po če lo da je nja va... Alek san dar Tiš ma ša lje svoj pri log u av gu stu te go di ne i pi še ako dru gi ne za vi sni ne po ša lju niš ta, ne moj te ni ovaj moj pri log za dr ža ti, ne go mi ga vra ti te. Ne moj te si lom stva ra ti pu bli ka ci ju, na roči to ne pe ri o dič nu, da kle re dov nu, ako ve ći na člano va ni je za to ras po lo že na. Moj pri log mo že te štam pa ti la ti ni com, na srp sko hr vat skom. Po zdravlja Vas Alek san dar Tiš ma. Al ma nah ne za vi snih pi sa ca ni ka da ni je ob ja vljen. Ovo na še pod se ća nje na če tvrt ve ka od jed ne odbra ne od bo le snog druš tva, pod se ća nje je, još jed no, da ne ki po je din ci ni su pri sta ja li. Zlu rad nici su ko men ta ri sa li da se vi še zna pro tiv če ga je ovo druš tvo bi lo, ne go za če ga su se bo ri li, ali da ni, mese ci i go di ne ko je su usle di le, pot pu no su po ka zale ka ko je za ovaj pro stor bi lo i još da nas je ste, iz u- zet no zna čaj no što su po sto ja li pi sci od mo ral nog inte gri te ta u ko vi tla cu na do la ze će pro pa sti. A Pa vle Ugri nov je, u is toj onoj be leš ci iz godi ne i znao, da će mo ih se se ti ti: Znao sam da će u ne kim bo ljim vre me ni ma bi ti, bar sa ne ko li ko re či, pri be le že na i osve tlje na ova za mi sao. I bar de li mič no upam će na, kao ilu zi ja, sva na ša upornost, u ne koj isto ri ji mla đih ge ne ra ci ja i na ših kultur nih zbi va nja. U se ća nji ma na neo stva ri vu ide ju. Na ilu zi ju gru pe pi sa ca iz meš te nih od sve ta i poli ti ke, u svo joj ple me ni toj ide ji ne pri sta ja ti i bi ti što da lje od ra ta i ha o sa. Du brav ka Ugre šić Ugri nov pi še i o to me da je ne ko pre bro jao da je u sa li u jed nom mo men tu bi lo pu no do bit ni ka NI N-o ve na gra de, a jed na od njih bi la je i Du brav ka Ugre šić, či ji je ro man Forsi ra nje ro ma na re ke pro gla šen za naj bo lji ro man pret hod ne, go di ne. Ta pre sti žna na gra de se u SFRJ do de lji va la od go dine, a Du brav ka Ugre šić je bi la pr va knji žev ni ca ko ja je po sta la njen la u re at. Mo ra se kon stato va ti da je ona, ujed no, bi la i je di na knji ževni ca ko ja je pri stu pi la Ne za vi snim pi sci ma. Za sa ra jev sko Oslo bo đe nje je na pi ta nje no vi na ra po vo dom Evrop skog knji žev nog klu ba i ka ko i či me pi sci že le ući u evrop ski dom, te kon sta tu ju ći da je na ša knji žev nost do bra no za ga zi la u Evro pu, od go vo ri la: Ne znam da li je ona do bra no za ga zi la u Evro pu. Što se ti če ju go sla ven ske knji žev no sti, tu je sva ki pi sac sam. Ne ma ap so lut no ni ka kve za jed nič ke ak ci je ko ja bi iš la na to da se na ša knji žev nost pro mo vi ra u svi je tu. Sve ovo što se po ku ša lo, pre ko au tor skih agen ci ja, sve to ne ma na ro či te re zul ta te. Sva ki pi sac sam se be pro mo vi ra ka ko zna, umi je... Šan sa, ne mi slim na sa mu teh ni ku, iz ved bu, pre vo đenje, po sto ji upra vo u pri pa ja nju Evrop skom klu bu ili u za jed nič kom dje lo va nju pod ko jim mi slim na da va nje dig ni te ta na šoj knji žev nosti ko ji ona za slu žu je. 44

45 Vujica Rešin Tucić Tama noći, tama smrtnosti Vu ji ca Re šin Tu cić, Ko lek tiv ni oblak, Pe sme o po sto ja nju, an to lo gi ja, Per.Art, No vi Sad, Piše: Danica Vujkov U krat kim pa u za ma (žu rio je da ru ko pis za vr ši) raz go va ra li smo i o bo le sti, i o tra gič no na stra da lom na šem pri ja te lju, knji žev ni ku i sli ka ru ko ga je ce nio Bran ku An dri ću An dr li, a pre sve ga, o an to lo gi ji, od no sno, pe sma ma po sto ja nja, ka ko je go vo rio, a ko je su ga op se da le u raz miš lja nji ma o ljud skoj sud bi ni, ce lo ga ži vo ta. V u ji ca Re šin Tu cić (1941. Me len ci No vi Sad) stva ra lac sa mo svo jan, u pot pu no iz dvo jenom, je din stve nom umet nič kom ostva re nju (jugo slo ven ska umet nič ka avan gar da), već pr vom knji gom Ja je u če lič noj lju sci, ko ja se po ja vi la 1970-e go di ne u No vom Sa du, otva ra svoj put, i ma da je bi lo ne ra zu me va nja, ot po ra i ne pri hva tanja, is tra ja va ne po ko le blji vo do kra ja, jer pe snik je u svim vre me ni ma i žr tva sop stve nog žr tve ni ka. Ra dio je go to vo sva ko dnev no u Bi bli o te ci Ma ti ce srp ske, gde sam ga sre ta la to kom spar nog i vre log le ta, kao i po čet kom je se ni, te nje go ve po sled nje, ovo ze malj ske go di ne 2009 e. U krat kim pa u za ma (žu rio je da ru ko pis za vr ši) razgo va ra li smo i o bo le sti, i o tra gič no na stra da lom na šem pri ja te lju, knji žev ni ku i sli ka ru ko ga je ce nio Bran ku An dri ću An dr li, a pre sve ga, o an to lo gi ji, od no sno, pe sma ma po sto ja nja, ka ko je go vo rio, An to lo gi je i ne pre ten du ju da se dru gi pre po zna ju u nji ma, u svo me či ta lač kom za no su, već vred nu ju ono za jed nič ko, a re če no na dru ga či ji na čin, otva ra ju ko lek tiv ni oblak (po e zi je) u stal nom tra ga nju i raz ot kri va nju taj ne čo ve ko ve sud bi ne, taj ne ko ja taj na osta je. a ko je su ga op se da le u raz miš lja nji ma o ljud skoj sud bi ni, ce lo ga ži vo ta. Knji gu ob ja vlje nu ni je do ži veo da vi di, ali an to logi ja Ko lek tiv ni oblak pe sme o po sto ja nju, iz lazi iz štam pe za hva lju ju ći po ro di ci (sin i ćer ka, Si niša i Ta tja na Tu cić pot pi su ju uvod ni tekst, Vla di mir Ko picl je re ce zent), i po drš ci Po kra jin skog se kreta ri ja ta za kul tu ru i jav no in for mi sa nje AP Voj vodi ne, kao i Grad skoj na rod noj bi bli o te ci Žar ko Zre nja nin iz Zre nja ni na. An to lo gi je su, raz u me se, uvek lič ni iz bor, bi lo da za stu pa ju estet ske kri te ri ju me ili su te mat ske, a i kad se sa sta vlja ju s na me rom da pri ka žu i od sli kaju stva ra laš tvo jed nog vre me na, od re đe ne kul ture ili žan ra, ta ko đe su u za vi sno sti od do ži vlja ja sa sta vlja ča, i ima ju pre po zna tlji vost, u sva kom smi slu, lič nog, oso be nog, au tor skog. An to lo gi je i ne pre ten du ju da se dru gi pre po zna ju u nji ma, u svo me či ta lač kom za no su, već vred nu ju ono zajed nič ko, a re če no na dru ga či ji na čin, otva ra ju kolek tiv ni oblak (po e zi je) u stal nom tra ga nju i razot kri va nju taj ne čo ve ko ve sud bi ne, taj ne ko ja taj na osta je. Vu ji ca Re šin Tu cić sle dio je du bo ko unu traš nji poziv svo ga bi ća, i či ta ju ći pe sme dru gih pe sni ka, po ku ša vao da sa gle da taj nu po sto ja nja, a sa mim tim i smrt no sti, ne stan ka, pro pa dlji ve te le sno sti na Ze mlji. U pro miš lje nom ese ji stič kom za pi su Vu ji ca pi še: Po e zi ja ne pri pa da knji žev no sti. Ona ne ma te lo ko je bi se mo glo opi si va ti. Ali, kao i čo vek, ži vi od ilu zi ja te le sno sti. I ljud ski ži vot i po e zi ja mo gu se raz u me ti sa mo kao bes kraj ni niz ma gij skih ri tu a la, osmiš lja va nja ne če ga što ne po zna je te mu po četka i kra ja. Ako po e zi ja pre ten du je na več nost, da li čo vek svo je pri vre me no po sto ja nje ov de, i ne mi nov nost (in di vi du al ne) smrt no sti, po e zi jom po tvr đu je ili pe va njem pro du ža va od jek ko lek tiv nog obla ka? Od po stan ka, pa sve dok je ži vo ta na Ze mlji, i iluzi je te le sno sti, ka ko ka že Vu ji ca, pe sni ci pe va ju o istom, pe va ju o taj ni ko ju do ti ču, tek to li ko ko li ko im je da to. Šta čo vek zna, i šta mo že zna ti o smr ti, kad i Nje goš ka že ovo ga su u gro bu klju če vi. Iš či ta va njem ove an to lo gi je za pa ža mo i ne ke zajed nič ke ka rak te ri sti ke pe va nja u raz li či tim vre meni ma, što nam uka zu je i na mo gu ći od go vor, pa ta ko Di mi tri je Kan ta ku zin kra jem 15. ve ka u pe smi Ve li ko po zor je ka že: Ne ba caj mo se uza man i uza lud, jer je dan je put smr ti a ne dru gi, I tu žno će mi se po zor je va i sti nu uka za ti go re... i raz u me ću straš ne taj ne osna že ne mu ke po sred du še i te la. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 45

46 Vu ji či na an to lo gi ja za ni mlji vi ja je i pu na iz ne nađe nja u od no su na osta le. Ta ko su po je di ne pe sme i pra va no vost či ta nja; Mi lan Đur đe vić (1954) Kaput, Mi ra Aleč ko vić ( ) Cr na mač ka, Bran ko Ćo pić ( ), Ve se la že ni ca, Žar ko Di mić (1962) U ze mlji iz gu blje nih du ša, Vo ji slav De spo tov ( ), Ko ka i ko la, Mu ha med Ab da gić ( ) Osve ta. Osve ta je mo ja bi la straš na S bli sta vim no žem u ru ci ši ro kim i oš trim iza šao sam iz ku će u po noć i mrak i sna žno ga za rio u sve mir i isje kao na kriš ke i ta ko pr vi uda rio na nje go ve su ro ve za ko ne I na nje gov le de ni mir Da kle, več ni mir na su prot čo ve ko vog ne mi ra ov de, na Ze mlji, i bor be du še i te la. Ovom pe smom za po či nje otva ra se Vu ji čin oblak po e zi je, i pi ta nja se otva ra ju u čo ve ku sa mom, i ceo ži vot tre nu tak je iz me đu sve tlo sti i ta me. O zaš to ne mo gu du šu svo ju is trg nu ti iz ti je la svo ga? Jer ti je lo je mo je si pa, ti je lo je mo je tam ni ca ti je lo je mo je du plja, ti je lo je mo je noć. (Au gust Ce sa rec ) Istu te mat sku sli ku dru ga či je vi di i do ži vlja va Desi mir Bla go je vić ( ) u pe smi Vre me na ne će bi ti vi še : Vre me na ne će bi ti; ne će bi ti vi še...ti ho se sklo ni, la ga no iz bri še ša re na po vor ka lu dog kar ne va la 46

47 Vu ji či no či ta nje (oda bi ra nje) ne pod ra zu me va, ni stro go vre men ski pe riod stva ra laš tva, ni ge ne racij ske uslov ne pri pad no sti, ali je sve o bu hvat no; od pe sni ka biv še Ju go sla vi je, do onih ko ji pi šu na je zi ci ma na rod no sti u Voj vo di ni, za tim, ru mun skih, tur skih itd., po zna tih i onih naj mla đih, do pe sa ma ko je mo že te na ći sa mo u ovoj an to lo gi ji. Tu su i one pre po zna tlji vo an to lo gij ske, ko je u kon tek stu te me, ima ju i dru ga či ji ton či ta nja. Naj du blje pi ta nje o po sto ja nju, po sta vi će Jo van Su bo tić ( ) u Em bri o nu. I ov de se sve svo di na od nos ta me (no ći) od no sno, smrt no sti i več ne sve tlo sti. Zaš to si bo lje osta vio da ne, da put nov ovaj ti svr šiš u no ći? Kao ra do zna li či ta lac, Vu ji ca je či tao, mo žda vi še od osta lih, pra tio i ono što se ob ja vlju je u ča so pisi ma, pro či ta no ko men ta ri sao, a to znam po u zdano i iz na ših dru že nja i raz go vo ra u pr vim go di nama po do la sku u No vi Sad (70-e, 80-e go di ne), a o to me sve do či i nje go va an to lo gi ja. I kad nam Fran ce Pre šern ( ) sa svim tvr do i uver lji vo ka že: Traj nost ži vo ta na še ga je krat ka To li ke znan ce za su ša ka bla ta! Au gust Ce sa rec ( ) U ča su ve li kog iz la za kao da pe va vi še ve kov nu sta ru te mu stal ne bor be (ne re ši ve) du še i te la, a opet na nov i ne pono vljiv na čin, pa se ova pe sma či ta, da bi se po novo či ta la. U du šu je mo ju ure zan si vi pe čat gro ba u tam ni ci O, zaš to je du ša mo ja za ti je lo ve za na i si še ži vot svoj iz nje go vih ne ra va... Mo ja du ša po ta mi le ti i sa moj se bi gu če smrt....i sva ko svje tlo ga sne i za sva kim svje tlom do la zi noć. Ka ko iza ći iz ta me (no ći) kad je več na sve tlost za čo ve ka, tek var lji va slut nja i če žnja? I evo šta je Ljud ski ži vot za Dži va Bu nji ća ( ) Niš ta je sve vri me, za da nom noć ho di,... Bu di nam spo me na, ljud ska su go diš ta vi hor, plam i sje na, san, ma gla i niš ta! Ne ko li ko ve ko va ka sni je Jo van Ste ri ja Po po vić piše Na gro bi je sa mo me se bi, a po du dar no sti ili isto u raz li či tim, za pa ža mo i u Hva ta nju sen ke, Ga vri la Ste fa no vi ća Ven clo vi ća ( ) Bi lo li, ili niš ta ne bi lo, pri vi đe no, pak ne sta lo ga, raz vi ja lo se ve trom i otiš lo ka is pod tr ču ćih ko la prah i dim u ma glu! No ću i da nju zja pe gro ba vra ta; (Me men to mo ri) do la zi mo do Nje go ša i nje go vog ču ve nog od lomka iz Lu če mi kro ko zma : Ako is tok sun ce svje tlo ra đa, Ako bi će vri u lu če sjaj ne, Ako Ze mlja pri vi đe nje ni je Du ša ljud ska je ste be sa mrt na Mi smo iskra u smrt nu pra ši nu, Mi smo lu ča ta mom ob u ze ta... I da lje se ne mo že, jer, Nje goš ka že: Čo vjek or gan do sta sla bi ima, i ne mo že da iz ra zi i is ka že sve što ose ća. Ko li ko mu je da to, sa mo to li ko do ku či ti može, o svo me tra ja nju na Ze mlji, ra đa nju i umi ra nju, o du ši i te lu, da kle, dvoj no sti ma u jed nom. Pe sni ci ne pri pa da ju sve tu lju di, za pi su je Vu ji ca Tu cić; ja bih re kla da su pe sni ci da rom Tvor ca i talen ta, tek na po čet ku raz ot kri va nja taj ne i po tvrđu ju či nje ni cu čo vjek je smr tan i mo ra umri je ti, ka ko ka že Nje goš, a do ko nač nog raz re še nja, ko je ni je u za vi sno sti od čo ve ka, sve što mu pre o sta je, je ste mo guć nost da osluš ku je Svog sr ca ša pat o več nim pro sto ri ma ( Te ma, Sve ti slav Ste fa nović) i uve ća va ko lek tiv ni oblak stva ra laš tvom. Vu ji cu Re ši na Tu ci ća vi de la sam, tač ni je spa zi la, jed nog ka snog, već pro hlad nog pred ve čer ja; ni je me pri me tio, pre la zio je ulič ni tro to ar na spram ma ti či ne na ka daš nje an ti kvar ni ce (sa da knji ža ra Slu žbe nog gla sni ka ) sa knji ga ma pod ru kom i kač ke tom na gla vi, u man ti lu...hte la sam da ga viknem Vu ji ce, ali ni sam. Ne stao je u ta mi pred večer ja. Bi lo mi je neo bič no što ga vi dim da ta ko ka sno od la zi u Bi bli o te ku. Ta po sled nja sli ka i viđe nje, ima la je slič nost sa Vu ji či nim li ko vi ma iz nje go vih ro ma na. Ka da Vu ji ce već ni je bi lo me đu na ma, re kli su mi da je te ve če ri do šao da vra ti knji ge... Svoj dug u stva ra laš tvu kao i ovom an to lo gi jom, Vu ji ca Re šin Tu cić je oprav dao, dok se ko lek tiv ni oblak čo ve ko ve taj ne na Ze mlji, taj ne po sto ja nja i ne sta ja nja, i da lje uve ća va. An to lo gi je su, raz u me se, uvek lič ni iz bor, bi lo da za stu pa ju estet ske kri te ri ju me ili su te mat ske, a i kad se sa sta vlja ju s na me rom da pri ka žu i od sli ka ju stva ra laš tvo jed nog vre me na, od re đe ne kul tu re ili žan ra, ta kođe su u za vi sno sti od do ži vlja ja sa sta vlja ča, i ima ju pre po zna tlji vost, u sva kom smi slu, lič nog, oso be nog, au tor skog. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 47

48 U Mala ptica pevačica Oto Tol nai, Stu di je o kar fi o lu, Za vod za kul tu ru Voj vo di ne, Novi Sad, Piše: Silvia Dražić jed nom sa da već dva de set go di na sta rom po et sko po li tič kom tek stu pod na zi vom Pu calj ka od zo ve ob ja vlje nom u okvi ru zbor ni ka In te lek tu al ci i rat, (ma da nje go va sta rost ne umanju je nje go vu ak tu el nost, pre je to hro no loš ka od red ni ca) Oto Tol nai, za ovaj kon tekst po ma lo ne o če ki va no, go vo ri o či stoj po e zi ji. Zbor nik je oku pio tek sto ve ko ji su to kom 1992/1993 či ta ni u Do mu omla di ne kao po ku šaj afir ma ci je jed nog dru gog gla sa na spram ta da dej stve nog i u jav nom dis kur su pre o vla đu ju ćeg na ci o na li stič kog i rat nohuš kač kog šti mun ga. U svom ese ju, na kon jed nog be le tri stič kog od lom ka či ja je kraj nja skri ve na strate gi ja, ka ko sam au tor ka že, pro iz vod nja ne ke vr ste an ti o ruž ja, an ti met ka, mi lu ju ćeg, ne žnog met ka Tol nai se pri se ća svog po sled njeg po kuša ja u svoj stvu po lu i za bra nog pred sed ni ka Sa veza knji žev ni ka Ju go sla vi je, svog pred lo ga da se, kao od go vor na dra ma tič ne druš tve ne i po li tič ke okol no sti, za tvo re u pro sto ri je Sa ve za i da kao ne ku vr stu an ti ha ra kri ja či ta ju či stu po e zi ju. Ova za dnev no po li tič ke po tre be mo žda na iv na, ali u dru gim, ljud skim i umet nič kim, sra zme ra ma pre sud na, ni kad po lju lja na ve ra u moć či ste po e- zi je, u njen anar hi zam, kao da je uče stvo va la u ob li ko va nju iz bo ra iz po et skog opu sa Ota Tol na i- ja, pe sni ka, pri po ve da ča, dram skog pi sca, ese ji ste, ko ji je pod na slo vom Stu di je o kar fi o lu ove je seni ob ja vio Za vod za kul tu ru Voj vo di ne. Knji ga je izaš la kao pr va u no vo po kre nu toj edi ci ji Cr ve ni Čot, ko ja po re či ma nje nog ured ni ka, Vla di mi ra Ko pic la a i su de ći po iza bra nom to po ni mu u naslo vu edi ci je, sme ra na naj vi še vr ho ve ak tu el nog knji žev nog stva ra laš tva u Voj vo di ni. Zbir ku pe sa ma na dah nu to je pre veo i pri re dio Arpad Vic ko. Oda bra ne pe sme pred sta vlja ju iz bor iz vi še de ce nij skog pe snič kog ra da. Osim sa svim svede ne bi o graf ske i bi bli o graf ske be leš ke o pe sni ku da te na po sled njim stra ni ca ma knji ge, ona ne sadr ži ni ka kav pred go vor ili po go vor pri re đi va ča ko ji bi mo žda opi sa li ili sa opšti li prin ci pe ili mo žda vr stu sen zi bi li te ta ko jim se pri re đi vač ru ko vo dio u svom ra du. To se sva ka ko ni je de si lo omaš kom ili zbog ne ma ra. Upra vo je ona već po mi nja na vera u moć či ste po e zi je, u iz liš nost bi lo ka kvih poma ga la ko ji bi je pod u pr li ili po ja ča li njen glas, či ni se, stvo ri la i ovu jed no stav nu knji gu: Ho ću da se uda vim u sva koj pe smi / da se uda vim / da se uda vim / da se uda vim u sva koj pe smi. Po nešto u pri log to me go vo re i dva ci ta ta ko ji kao mo to uo kvi ru ju ulaz u po e zi ju Ota Tol na i ja: Re ne Ša ra Ne mo že mo za po če ti pe smu a da se bar ma lo ne ogre ši mo o se be ili o svet, ne bez sle pe mr lje naiv no sti u pr ve re či, i Fran ca Kaf ke Sa njao sam ka ko slu šam Ge tea ka ko re ci tu je bes kraj no slobod no i sa mo volj no. Ali još uput ni ju po tvr du za ovu pret po stav ku mo že nam da ti sam pe snik, Oto Tol nai, ko ji kao da ni je bio ne u me šan u od lu ku da knji ga do bi je ova kav ob lik. U jed nom od pa su sa ve li kog in tervjua-ro ma na Pe snik od svinj ske ma sti ko ji mo že po slu ži ti kao ars po e tič ki pred lo žak ili po za di na za či ta nje nje go ve po e zi je, on go vo ri/pi še: Mo že li ne gi ra nje or ga ni za ci o nog, od no sno kom po zici o nog prin ci pa po sta ti oform lju ju ća sna ga. Slu tim da mo že, ako nam mo del pred sta vlja ju či čo ka, od no sno pre kra san, de vi čan ski na ka zan svet karfi o la. I to nas ne sum nji vo do vo di do na slo va ove mo no gra fi je Stu di je o kar fi o lu. Is tra ži va nje ne pra vil no sti, greš ke, či čo ke ili kri vog ugri za sva ka ko je jed na od po e tič kih pre o ku pa cija pe sni ka. Ne pra vil no sti kao me sta po ve zi va nja, sra sta nja sa svim ra zno rod nih stva ri: mi šo lov ke i ba zi li ke sve tog Pe tra, ple te ne pun đe i ko la ča, očišće nih pi li ća i Ha i ma Su ti na, ta so va ma log sla ni ka i sle pe bo gi nje prav de, mu va i bi va nja (legyek), ža riš ta su se man tič ke eks plo zi je, po et ske i po e tičke mi ne. Mo žda ni je slu čaj no, da je i Ju di ta Šal go, jed na od naj bo ljih pri ja te lji ca, bli ska sa rad ni ca Ota Tol na i ja, pre sve ga iz he roj skih vre me na Tribi ne mla dih i Uj Sympo si o na, u jed noj od svo jih pri ča Ire na ili o Ma ri ni ili o bi o gra fi ji u fak ti ci te tu greš ke naš la po tvr du re al no sti po ja va: Ima li ičeg čul ni jeg, opi plji vi jeg od greš ke, od za me nji vih, za me nje nih re či, od bli sta vih omaš ki, po greš nih lju di, ičeg stvar ni jeg od za me nje nih bi o gra fi ja, pod met nu tih iz ja va, is pre meš ta nih mi sli, la žnih pri zna nja na osno vu ko jih go ne lju de u aps i smrt. Ili kad sno vi o mo der noj knji žev no sti po sta nu poli cij sko pi ta nje, re kao bi Oto Tol nai, i neš to da lje ota da ret ko pi šem pe sme ko je ne bih po tom sam di gao u va zduh, omeo ih he te re go nim elemen ti ma, od ko jih su svi ne pro ve re ni, ne pro verlji vi, bu du ći da je isti na, čak i lir ska, uvek slo že ni ja, opa sni ja... Sin tag ma či sta po e zi ja, da ka ko, ne sme ra na odre đe nje žan ra. Jer ona je pod jed na ko pri sut na i u pe snič kim i u pro znim de li ma Ota Tol na i ja. I pri če pe va ju, i pe sme pri po ve da ju. Ko nač no, sva nje gova de la kre ću se u jed nom žan rov skom pre se zanju, ili jed nom žan rov skom me đu ko ra ku. Tek sto vi pre le ta či, ese ji, di gre siv ne stran pu ti ce, se kven ce iz isto ri je kul tu re, umet no sti, fi lo zo fi je, fi lo loš ke op ser va ci je... raz li va ju se, raz gra na va ju tki vo teksta, ras pi nju ći i ki da ju ći gra ni ce žan ra ko ji po sta je ne bit no, dru go ra zred no pi ta nje. Sve su to, re kao bi pe snik, jed na tol na i ja da : od red ni ce No vog Tol na i je vog svet skog lek si ko na. Či sta po e zi ja go vo ri o ose tlji vo sti kao cen tral noj ka te go ri ji, o po drh ta va nju, tre pe re nju, s ko jim se svet do če ku je i po tom o (pri snom) dah ta nju, kada se o nje mu iz veš ta va. Tre pe re nje, ra đa nje i smrt ti skog cve ta, sla ti na, pla vet ni lo me di te ra na, azur, Kr va vo je ze ro... ključ ne su re či ove ose tlji vo sti. Adal bert Šif ter u svom ro ma nu Vi so ka šu ma neko li ko pa su sa po sve ću je dr ve tu ko je svim svo jim liš ćem, na sva ki dah ve tra za tre pe ri i još du go se po tom taj ze le no sre br ni tre pet ko me ša i po drhta va. Da li za to što ga je Go spod osu dio na več ni ne mir da pri sva kom daš ku ve tra pre tr ne i za drhti kao onaj več ni Žid ko jem ni ka da ne ma po ko ja ili je tre pe re nje ja si ke iz ve sno do la zi sa mo od dugač kih i tan ko vi tih pe telj ki na ko je ona po sta vlja svo je li sto ve kao ve tro ka ze, da ih sva ki da šak prove tri i okre ne...? Po put te ja si ke, tre pe tlji ke, ce lim svo jim bi ćem pe snik po drh ta va. Sva ka i naj ma nja sit ni ca, spo red nost, pre i iz nad sve ga baš ona, po vod je za na sta nak pe sme. Jedan, po ma lo skraj nut, la ko pre vi div mo to, otvori će još je dan va žan ulaz u ovu zbir ku: bri tva s drš kom od kor nja če vi ne/kao ma la ba le ri na/bla go se na klo ni. Sa ve li kim uva ža va njem, ma li ne ugledni pred me ti, spo red ne stva ri, ša mli ce, bi ser ni zu bi 48

49 Ipak, Tol na i jev bal kan ski drum ko ji stre me ći da ljina ma vi ju ga od se ver ne Bač ke, Ve li kom Ju go slavi jom do Ja dra na po naj ma nje vo di u raj. Bal kan. Ze mlja sjaj nih uspo me na, uz bu dlji vih svet skih bri ga za pi sa no je u Tol na i je vom svet skom lek siko nu. Na tom isto rij sko-ge o graf skom te re nu, pi še Tol nai, spro vo de se nje go va is tra ži va nja. Sva ki bezna čaj ni pred met ko ji is kr sa va u tom vr lu da nju i raz gra na va nju, re gre si ra nju i di gre si ra nju, skla dište je sli ka se ća nja, se ća nja i kon tra se ća nja, tu đih, vla sti tih, pe snič ki iz re še ta nih, kr va vih. Taj ži vi, nepred vi di vi, pre ple te ni i pre za is će ni kor pus, re peti ra se u sva koj po je di noj pe smi. Re pe ti ra i pre cizno po ga đa. Za to pe snik, du bo ko i pro ži vlje no mo že da na pi še: ja ne aso ci ram, ja pri ka zu jem svo je ra ne. Po pi su je ih, po ve zu je, raz vr sta va. Cr ni sto (gon do la), iko no stas, ze le na ko mo da, zu ja vo pla vo-zlat na koš ni ca i pur pur ni oto man, uo kvi ruju pro stor ove pe snič ke anam ne ze i fo ren zi ke. U tom okvi ru, kroz jed nu in di vi du al nu ima go lo gi ju, Tol nai is tra žu je i re flek tu je sve u kup ni mis-en-scene vla sti tog ži vo ta, ve li ke i ne znat ne po te ze istori je, ogri ske vre me na i pro sto ra, kul tur ni i umetnič ki mi lje, frag men te sve ta umet no sti, stva raju ći je dan he te ro top ni pro stor u ko ji smeš ta raz liči te i če sto ne spo ji ve objek te i lo ka ci je po put Fu ko o vog vr ta u ko jem je i naj sit ni ji de lić sve ta u isto vri je me i nje go va sve u kup nost. mo ti ke, ze le ne ko mo de, iz ri ba ne la di ce, ži ča ne čet ke, suk nji ce le da, voj nič ka ogle da la, ja stu či ći za igle, li me ni lon či ći... uvo de se u pe smu. Nji ho va ima gi nar na, emo tiv na pre pu nje nost po sta je sa ma pe sma: ni čim se ne ba vim što ni sam bar vr hom pr sta mo gao da do dir nem. One su ono si dro koje pri ze mlju je i ohra bru je bes kraj ni ape tit po e zi je, ve zu je pre sla nu ma sti lja vu čor bu Ja dra na sa veli kim tor ta ma od šla ga ma lih po sla sti čar ni ca. Sve je već tu, za to če no u lo kal nom ko lo ri tu, Piš ta Konc, ka njiš ki advo kat, u ru ti ni i eg zo ti ci pro vin ci jal nog, po sta će je di ni oslo nac u sve tu: Ku da i da kre nem/ da lji ne su već u me ni. Da lji ne do zva ne u unutraš njem mo ru, vla sti toj ge os fe ri i hi dro si ste mu, da lji ne za si će ne knji žev nim, li kov nim, vi še stru ko kul tur no is po sre do va nim, ulan ča nim pa on da pono vo za me ša nim ili ra za su tim re fe ren ca ma i fragmen ti ma, da lji ne pri svo je ne i odo ma će ne. U već po mi nja nom in ter vjuu, Tol nai, po vo dom či ta nja Pe te fi ja, na vo di re če ni cu Al ber ta Sent Đerđi ja, ko ja ka že da na uč ni ci ne na la ze taj nu ži vo ta za to što je ona pro sti ja ne go što oni mi sle. Pa on da u jed noj pe smi, pri sva ja ju ći ga, ci ti ra Hola na: Ni je mi spo re dan Ni je dan ko la čić, ni ti pad Dje te ta u ko pri va ma... I kad mu maj ka ka že: Idi po rum za čaj, A ono ide i stal no po na vlja: rum za čaj, rum za čaj, Dok na kon cu ne pro šap će: drum za raj... I pri če pe va ju, i pe sme pri po ve da ju. Ko nač no, sva nje go va de la kre ću se u jed nom žan rov skom pre se za nju, ili jed nom žan rov skom me đu ko ra ku. Tek sto vi pre le ta či, ese ji, di gre siv ne stran pu ti ce, se kven ce iz isto ri je kul tu re, umet no sti, fi lo zo fi je, fi lo loš ke op ser va ci je... raz li va ju se, raz gra na va ju tki vo tek sta, ras pi nju ći i ki da ju ći gra ni ce žan ra ko ji po sta je ne bit no, dru go ra zred no pi ta nje. Sve su to, re kao bi pe snik, jed na tol na i ja da : Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 49

50 N Strategije čitanja: nepotpune manjinske arhive Zbornik Strategije čitanja, Fakulteta za medije i komunikacije, priredila Mirjana Stošić, Beograd, Piše: Ana Koncul Čak i ako iziskuje od čitaoca da uđe u polje u kojem mu nedostaje vazduha i u kojem mu izmiče tlo, čak i ako, izvan tih gromovitih pristupa, čitanje deluje kao da je učestvovanje u otvorenom nasilju koje je delo, u sebi samom ono je mirno i tiho prisustvo, umirena sredina nesrazmernosti, tiho Da koje je u centru oluje. a su prot neš to tra di ci o nal ni jim uve re nji ma ka rak te ri stič nim za ra nog Vit gen štaj na, lo gič ki pozi ti vi zam i ana li tič ku fi lo zo fi ju, ko ji pod ra zu me vaju da što je kon kret ni ja de no ta ci ja zna ka u od nosu na nji hov re fe rent, to je sam znak smi sle ni ji, sa vre me ne se mi o tič ke te o ri je pret po sta vlja ju da je isto vre me no po sto ja nje bar dva in kom pa ti bil na si ste ma ozna ča va nja (dve raz li či te kul tu re, dve struk tu re, dva je zi ka ili ne kog dru gog si ste ma kodo va) mi ni mal ni uslov za stva ra nje zna če nja ili raz u me va nje od re đe nog tek sta. Smi sao otu da na sta je pri kon fron ta ci ji sa ne po zna tim, sa onim za šta se pre đaš nji na či ni in ter pre ta ci je is po stavlja ju kao ne a de kvat ni; a ne pre vo di vost, ne ra zume va nje, po greš ne in ter pre ta ci je i en tro pi ja se sma tra ju pred u slo vi ma za stva ra nje zna če nja. Rolan Bart, O Čitanju Zbor nik Stra te gi je či ta nja u iz da nju Fa kul te ta za me di je i ko mu ni ka ci je, ko ji je pri re di la Mir ja na Stošić, pre da va či ca na Fa kul te tu za me di je i ko mu nika ci je, pred sta vlja do pri nos kor pu su li te ra tu re ko ja se upra vo ba vi po zi vom na stva ra nje zna če nja kroz, na od re đe ni na čin, apo re tič ko či ta nje kroz blas fe mič ni po ku šaj pre vo đe nja pro či ta nog na je zik ko ji je smi slen i bli zak či ta o cu, kroz pre vo đenje ko je je ujed no i ne mo gu ći pro laz iz op skur nog ka sve tlu (ali i obr nu to), muč ni, ne pre mo sti vi prolaz nad bes kraj nim po no ri ma; ne iz vr ši vo, teš ko, od boj no či ta nje ko je je za pra vo neš to po sve drugo do ga đaj bu du ćeg adven ta, stva ra nje viš ka zna če nja i viš ka za do volj stva. Zbor nik či ni de vetna est tek sto va iz obla sti se mi o ti ke, stu di ja kul tu re, knji žev ne te o ri je, stu di ja pre vo đe nja, fil ma, me dija i ko mu ni ka ci ja, i post mo der ne te o ri je. Ve ći nu pre vo da či ne tek sto vi ko ji su sa mi deo fran cu ske poststruk tu ra li stič ke mi sli, ili pred sta vlja ju nje no na sled stvo. Me đu au to ri ma tek sto va su Su zan Sontag, Pol de Man, Se mjuel Ve ber, De lez, Eko, Ba tler, Pe gi Ka muf, kao i au to ri či ji su tek sto vi vi še ne go dra go ce ni za sa vre me nu kri tič ku te o ri ju, ali go tovo ne do stup ni do ma ćoj či ta lač koj pu bli ci Dže fri Hart man, Džek Hal ber stam, Dže re mi Fer nan do, Majkl Orurk, Ej mon Dan i N. Ke trin Hejls. Ka ko teksto vi ne pred sta vlja ju pre gled me to da i stra te gi ja či ta nja, Zbor nik je u od re đe nom smi slu de cep tivno na slo vljen i pre ga je mo gu će opi sa ti kao manjin sku ar hi vu tek sto va o či ta nju ne go kao ne ku vr stu pri ruč ni ka. Ia ko je tek sto vi ma na iz gled zajed nič ka sa mo knji žev no-te o rij ska ori jen ta ci ja i to što pred sta vlja ju ka rak te ri stič na ra se ja na či ta nja, ono što ih još ve zu je je, ka ko au tor ka na vo di, još i to što per ver ti ra ju smi sao tek sta uvek u dis topij skom zna če nju. Zbor nik pred sta vlja po ziv na eti ku neo d go vor nosti (Orurk, Dan), na ble fi ra nje pri či ta nju (Fer nando), na sle pi lo, na per ver de for ma tiv nost, na raz i- gra no, ar bi trar no či ta nje, na mon stru o znu hrabrost ko ju je neo p hod no sku pi ti ka ko bi se knji ga otvo ri la, ka ko bi se iz me sti lo ili po ka za lo ne pošto va nje pre ma na pi sa nom (Orurk, Dan), ka ko bi se iz ne ve ri le na pi sa ne re či (De ri da), ili pre kr ši li za koni tek sta. To je po ziv da se knji ga ras te re ti od auto ra (Blan šo), po ziv na ot por usme ren ka pre vođe nju sve ta u pro blem sa vr še no tač nih ko do va i si tu a ci ja u ko ji ma ozna či te lji ozna ča va ju sta bil ne, ja sno raz gra ni če ne, ne dvo smi sle ne ozna če ne. Ovo otva ra nje za šu mo ve u ko mu ni ka ci ji i upo zo re nje ko je su ge ri še da ri gid ni pre vo di i stro ge in ter preta ci je mo gu uzro ko va ti go re ilu zi je od vi še gla vih mon stru ma upu ću je i na mo gu ći pro pust u ovoj zbir ci tek sto va (ko ji je una pred oprav dan već obim nim iz da njem i od re đe njem Zbor ni ka kao uvek ne pot pu ne ar hi ve) do pri nos Do ne Ha ra vej od la ga nju ko nač nog tu ma če nja tek sta i raz u meva nju či ta nja kao afir ma tiv nog i plu ral nog, ko ji ni ka ko ni je za ne ma riv. Sva ka ko, ko lek ci ja tek sto va ne dvo smi sle no otva ra pro stor za či ta nje ko je provo ci ra no ve se man tič ke ve ze i ko je da lje pro iz vodi suš tin ski no ve tek sto ve i pro stor za či ta nje ko je pre ki da, re me ti, ma ni pu li še, kva ri, eks plo a ti še, do da je ili do pri no si ina če već ko ri snom tek stu. Prem da je ne mo gu će (i pre sve ga ne po želj no) Zbor nik od re di ti kao ce li nu, na kon či ta nja au torki na za mi sao osta je ja sna nu žno je sva kom tekstu pri stu pi ti kao Bal za ko voj ša grin skoj ko ži, ne-me stu epi ste mo loš ke i/ili em pi rij ske apo ri je, na ra ti vu o kra ju na ra ti va. Stra te gi je či ta nja do pri no se bor bi za je zik is punjen šu mo vi ma, za ga đe njem i ne le gi tim nim fu zija ma; po nov noj kon cep tu a li za ci ji i re i ma gi na ci ji či ta lač kih prak si, na gla ša va ju ći ključ nu ulo gu šumo va i bu ke u raz li či tim kon tra-he ge mo nim druš tve nim prak sa ma. Zbor nik pru ža uvid u kul tu rološ ki zna čaj po greš nih in ter pre ta ci ja i ne pre vodi vo sti, i skre će pa žnju na va žnost sub ver ziv nih či ta lač kih stra te gi ja, ko je kao ta kve po ten ci jal no slu že i kao ot por ina če opre siv nim do mi nant nim kul tur nim ko do vi ma. Mir ja na Sto šić u pred go vo ru upo zo ra va da is ku stvo či ta nja po sta je dru go ime za isto ri ju bes ko nač nih ne u spe ha da se zna če nje i smi sao fik si ra ju 1, te oda tle ve ro vat no po ti če i naj zna čaj ni ji do pri nos ovog zbor ni ka (pre ve denom) te lu tek sto va o či ta lač kim prak sa ma, ali i mno go vi še od to ga, kor pu su li te ra tu re iz obla sti se mi o ti ke, stu di ja kul tu re i kri tič ke te o ri je ob ja vljene kod nas. 1 Mir ja na Sto šić, Pred go vor, u Stra te gi je či ta nja, pri re dila Mir ja na Sto šić, Fa kul tet za me di je i ko mu ni ka ci je, Be o grad,

51 Ka ko tek sto vi ne pred sta vlja ju pre gled me to da i stra te gi ja či ta nja, Zbor nik je u od re đe nom smi slu de cep tiv no na slo vljen i pre ga je mo gu će opi sa ti kao ma njin sku ar hi vu tek sto va o či ta nju ne go kao ne ku vr stu pri ruč ni ka. Ia ko je tek sto vi ma na iz gled za jed nič ka sa mo knji žev no- -te o rij ska ori jen ta ci ja i to što pred sta vlja ju ka rak te ri stič na ra se ja na či ta nja, ono što ih još ve zu je je, ka ko au tor ka na vo di, još i to što pe r ver ti ra ju smi sao tek sta uvek u dis to pij skom zna če nju. Već vi še od po la ve ka ne mo gu će je is klju či vo kori sti ti od red ni cu tekst, te je da nas i sa mo či ta nje mno go ši ra in stan ca i ob u hva ta vi še od pu kog pro ce sa či ta nja pi sa ne re či. Ta ko zbor nik Stra tegi je či ta nja nu di zna čaj ne re sur se za raz u me va nje sa vre me ne kul tu re uopšte. Pre vo đe nje na ra zumlji vo uvek iz no va pod sti če stru ja nje re zer vi teksto va i vo di ka pro ce su stva ra nja no vih ko do va i no vih je zi ka. Mnoš tva raz li či tih si ste ma ozna ča vanja i ini ci jal na ne pre vo di vost stva ra ju raz li či te tenzi je i ta ko uzro ku ju eks plo zi je (zna če nja) i ge ne risa nje uvek no vih tek sto va. Pre vo đe nje iz me đu če sto ra di kal no raz li či tih se mi os fe ra, ko je je u osno vi pro ce sa či ta nja, ne sa mo što pred sta vlja ne pre suš ni iz vor za au to ko mu ni ka ci ju kul tu re, već po sta vlja i uslo ve za pre i spi ti va nje ključ nih pro cesa kon sti tu i sa nja su bjek tiv no sti i iden ti te ta. Ko nač no, po ma lo je bez na de žno oče ki va ti instruk ci je o to me ka ko či ta ti ili svo je vr snu di sci plinu ili na u ku o či ta nju. Ka ko u tek stu ko ji otva ra Zbor nik Ro lan Bart pi še, ona bi je di no bi la mo guća kao Na u ka o Ne is crp nom, u Bez gra nič nom pre meš ta nju (...) či ta nje bi, sve u sve mu, bi lo nepre sta no kr va re nje ko jim bi se struk tu ra (...) stropoš ta la, otvo ri la, iz gu bi la, ver na po to me sva kom lo gič kom si ste mu ko ji niš ta ne mo že de fi ni tiv no da za tvo ri osta vlja ju ći ne tak nu tim ono što bi treba lo na zva ti kre ta njem su bjek ta i isto ri je: či ta nje, bi lo bi ta mo gde se struk tu ra slu đu je. 2 2 Ro lan Bart, O Či ta nju, u Stra te gi je či ta nja, pri re di la Mir ja na Sto šić, Fa kul tet za me di je i ko mu ni ka ci je, Beograd, Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 51

52 P Roman Vs. Priča Slikanje sveta ili slikanje događaja? Piše: Srđan V. Tešin Pred met iz u ča va nja te o ri je pri po ve da nja po stao je i ostao ro man, shva ćen bez ma lo kao pro to tip knji žev ne pro ze iz kog pro is ho de sva me ri la. ri ča, kao knji žev ni ža nr, ne mo že bi ti ade kvatno de fi ni sa na, pre sve ga zbog svo je bes kraj ne flek si bil no sti. Kad je sve pri ča teš ko je od re di ti nje ne gra ni ce i di stink tiv na obe lež ja. Ipak, pri ču mo že mo po re di ti u od no su na ro man. Pri ča, re cimo, ni je ro man jer ne ma nje go vu ši ri nu, do met i uni ver zal nost. Pri ču ne bi tre ba lo raz li ko va ti od njoj bli skih for mi, ia ko je na ra tiv na prak sa ve li kog bro ja au to ra iz ce log sve ta uči ni la neo p hod nim in si sti ra nje na ge ne rič koj i for mal noj din stink ci ji iz me đu kra ćih (krat ka krat ka pri ča, fleš fik ci ja, mikro fik ci ja, mi kro na ra tiv, mi kro pri ča, pri ča na razgled ni ci, br za pri ča, mi ni pri ča, jed no mi nut na pri ča, ro man na dla nu ili pro zni afo ri zam), krat kih (krat ka pri ča) i du žih pro znih de la (pri po vet ka, nove la, ro man). U ovom mi kro e se ju po ku ša će mo da Vla di sla va Gor dić, He min gvej, po e ti ka krat ke pri če od go vo ri mo na pi ta nja o ra zli ci iz me đu ro ma na i pri če (pod ovim ter mi nom će mo pod ra zu me va ti sve žan rov ske pod vr ste krat kih i naj kra ćih pro za). Pro zne for me se, naj pre, raz li ku ju po du ži ni: kratka pri ča mo ra bi ti krat ka, ina če, pro sto re če no, nije krat ka pri ča i to je ne iz be žno ključ na či nje ni ca. No, ne sla žu se svi te o re ti ča ri i pi sci sa ovim naj o- snov ni jim od re đe njem krat ke pri če. Re ci mo, Da vid Al ba ha ri u ese ju Ka ko či ta ti krat ku pri ču? ka že: Po me ni, krat ka pri ča mo že da bu de jed na reč kao i tekst od sto ti nak stra na. Du ži na je neš to što sam au tor od re đu je ka da pi še krat ku pri ču. Ipak, du ži na osta je kao pre su dan fak tor u def ni sa nju pro znih ob li ka i pred sta vlja ključ nu raz li ku iz me đu krat ke pri če, pri če, pri po vet ke, no ve le i ro ma na. Nor man Frid man se, pi še Alan Pa sko u stu di ji O krat koj pri či: u krat kim cr ta ma, svo je vre me no zapi tao: Šta či ni krat ku pri ču krat kom? Frid man je, po put Al ba ha ri ja, bio sve stan to ga da je krat ko ća krat ke pri če re la tiv na. To u pr vom re du zna či da su de la ovog žan ra kra ća od ne kih dru gih de la, ali ne zna či sa mo to. Po Frid ma nu, krat ka pri ča ni je krat ka zbog ve ćeg je din stva rad nje, ni ti zbog statič nog ili re strik tiv nog po i ma nja knji žev nog li ka, već sto ga što se ba vi ma lim stva ri ma, pi še Vla disla va Gor dić u stu di ji He min gvej, po e ti ka krat ke pri če. Frid man, ipak, ni je us peo da usta no vi konač na di stink tiv na obe lež ja ovog žan ra: Pri ča, ka že on, mo že bi ti krat ka za to što je sa ma rad nja u osno vi jed no stav na; ili za to što je rad nja, uko li ko je kom plek sna, re du ko va na sred stvi ma se lek ci je, sma nje nja op se ga i/ili kroz tač ku gle diš ta. Du ži na, ov de se Frid man i Al ba ha ri sla žu, za vi si od to ga na ko ji na čin au tor že li da ob ra di ma te ri jal. Taj za ključak ni je ni poš to tri vi ja lan ni ti oči gle dan. Pol Zum tor is ti če da krat ko ća ni ka da ni je stvar slu čaj no sti, već uvek pred sta vlja for ma tiv ni model. On iz vo di ge ne ral ni za klju čak o to me da sama krat ko ća na me će od re đe ne for me, sma tra ju ći da su krat ki tek sto vi uvek okre nu ti sa daš njem trenut ku i po sto ja nju u sa daš njo sti. Zum tor ve ru je da u krat koj pri či po sto ji te žnja ka to me da se za nema ri pro ces i raz voj u ko rist pri ka zi va nja jed ne stvar no sti. Krat ka pri ča ni ka da ne pri ka zu je proces. Šta vi še, Me ri Lu iz Prat na vo di či nje ni cu da ve li ki broj kri ti ča ra sma tra tre nu tak spo zna je kanon skom od li kom mo der ne krat ke pri če. Krat ko ća krat ke pri če na me će po seb nu vr stu ekono mič no sti, ko ja se klo ni pro ši ri va nja, su viš no sti, pa čak i po na vlja nja. Oni ob li ci eko no mič no sti koji zah te va ju pro ši ri va nja su iz van pa ra me ta ra kratke pri če. U ovom žan ru eko no mič nost zna či da su: i dve re či pre vi še, ako je do volj na jed na! Da li iz ve sne te me ne po go du ju pri či? Mo der na kri ti ka sma tra za ak si om da umet nič ka vred nost ne mo že za vi si ti od te me ko ju je umet nik oda brao da ob ra di. Frid man tvr di da ne mo že mo spe ci fiko va ti to da se pri ča ba vi od re đe nom vr stom te ma ili da sa dr ži od re đe ni po gled na svet. Ipak, uži vanje u ot kri va nju ne po zna tih isto rij skih, re li gij skih i kul tur nih stvar no sti je uglav nom iz van do ma šaja krat ke pri če. Iz bor te me je u di rekt noj ve zi sa ti me što u pri či de lu je ma lo li ko va, na sku če nom pro sto ru, u mu nje vi tom od seč ku vre me na. Krat ka pri ča se, da kle, ne ogra ni ča va na odre đen broj tema, ali joj po seb no pri ja ju gra nič na pod ruč ja. Bit no je i pi ta nje: Šta pi sac krat kih pri ča oče ku je od svo jih či ta la ca? Ka ko se au to ri krat kih pri ča ne mo gu za dr ža va ti da bi pru ži li de talj na raz jaš njenja, mo ra ju pret po sta vi ti či ta o če vo pret hod no zna nje, ko je mo že i ne mo ra bi ti pri sut no kod odre đe nog či ta o ca u od re đe nom tre nut ku. Pri ča nije u mo guć no sti da in kor po ri ra če ste, si ste mat ske re dun dant no sti ko je se ja vlja ju u ro ma nu. Zbog to ga au to ri mo ra ju pret po sta vi ti da će či ta lac obra ti ti pa žnju na sve ele men te de la i upam ti ti ih. Isti ne ra di, ka ko pri me ću je Pa sko, zna čaj ni, evoka tiv ni de ta lji ja vlja ju se i u ro ma nu, ali ni su to li ko pri met ni, zbog nje go ve obim no sti. Pri ča te ži ka opštem. Čak i ka da obi lu je de ta lji ma, či ta o ci su pre sklo ni ji ge ne ra li zo va nju ne go pri čita nju ro ma na. Ne sa mo što au to ri mo ra ju da pretpo sta ve da će či ta lac pri me ti ti sva ku reč, sli ku ili rit mič nost u pri či, već su čak i sklo ni to me da sva- 52

53 4. Krat ku pri ču ka rak te ri še ogra ni čen broj li ko va, sa mo jed na rad nja i jed no stav na fa bu la (obič no je či ne: eks po zi ci ja, za plet, kul mi na ci ja i tu žan/srećan za vr še tak). 5. U krat koj pri či obič no ne ma mno go rad nje, skoro da ne ma ni raz vo ja li ko va, a ono što je ka rak teri še mo že se opi sa ti kao ko ma dić ži vo ta uhva ćen objek ti vom. 6. U krat koj pri či fa bu la ni je na ro či to slo že na (za raz li ku od fa bu le ro ma na), ali stva ra je din stven uti sak, a u či ta o cu osta vlja vi še jed no sna žno oseća nje ne go li skup upam će nih či nje ni ca (ali či ta lac sva ka ko mo ra da obra ti ti pa žnju na sve ele men te de la i da po ku ša da ih upam ti ti). 7. Krat ka pri ča (uglav nom) pri ka zu je pre lom ni ži vot ni tre nu tak (ko ji mo že ima ti za po sle di cu fa tal ni uda rac ). 8. Krat ka pri ča pru ža je din stven uti sak to na, bo je i efek ta. 9. Krat ka pri ča vr lo če sto ima otvo ren/iz ne na dan po če tak i otvo ren/neo če ki van kraj. 10. Krat ka pri ča je ogra ni če na na je dan am bi jent (fik sno me sto i vre me, druš tve no okru že nje). 11. Krat ka pri ča mo ra bi ti krat ka! kom od ele me na ta pri da ju ve li ku va žnost. Od či tao ca se oče ku je da či ta ju du bin ski i iz me đu re do va. Pre ma ovo me, pri ča zah te va po sve će nog či ta o ca. Pri ča je, zbog krat ko će kao osnov ne oso bi ne, osuđe na na in ten ziv nost. Bo dler to ja sno ka že: Kratka pri ča, je zgro vi ti ja od ro ma na, zgu snu ti ja, uži va ve či te bla go de ti spu ta no sti: njen efe kat je in tenziv ni ji, a poš to je da le ko ma nje vre me na po treb no za či ta nje pri če ne go za raz u me va nje ro ma na, ne gu bi se niš ta od uti ska ce li ne. U krat koj pri či au to ri se vi še osla nja ju na ras po red ne go na po na vlja nja ili raz voj, vi še na na go vešta je, ne go na na gla še no is ti ca nje. O ne mo guć nosti po na vlja nja u krat koj pri či, Vla di sla va Gor dić pi še: Krat ka pri ča ima otvo re nu for mu, for mu ko ja uvek upu ću je na svet iz van kon tek sta, sa drža ja i gra ni ce pri če. U krat koj pri či ne ma me sta za po na vlja nja i una kr sne re fe ren ce. Krat ka pri ča iz be ga va pro ši re nja i ra di je pri be ga va elip si, indi rekt nim za ključ ci ma i iz ra ža va nju u ma lo re či. Krat ku pri ču uglav nom od li ku je je din stve nost, pre ne go mno go stra nost. An ri Žid je ve ro vao da je ta ori jen ta ci ja do volj na da na či ni raz li ku iz me đu ro ma na i krat ke pri če: Ro man, ka ko ga ja pre pozna jem ili za miš ljam, sa sto ji se od mnoš tva raz liči tih gle diš ta, pod re đe nih mnoš tvu raz li či tih li kova ko je au tor po sta vlja na sce nu. Kod ne kih pi saca ova ten den ci ja do sti že ste pen za ko ni to sti. Dok je ro ma nu cilj sli ka nje sve ta, pri ča sli ka do ga đaj, slu že ći se u to me ogra ni ča va njem i sa ži ma njem na po je di nač no i iz u zet no, na vo di Vla di sla va Gordić naj bit ni ju raz li ku iz me đu ro ma na i krat ke pri če i uka zu je na to da krat ka pri ča ni je op te re će na činje ni ca ma i ana li zom kao ro man i da je po svo joj kon cen tri sa no sti bli ža lir skoj po e zi ji. Krat ka pri ča ima iz ra že nu ten den ci ju ka je din stvu, a čak i ka da se ja vlja udva ja nje, uvek po sto ji iz ve sna di rekt nost i jed no stav nost, po ko joj se krat ka pri ča raz li ku je od dru gih i du žih pro znih žan ro va. Ume sto za ključ ka ovog mi kro e se ja, tak sa tiv no ćemo na bro ja ti je da na est naj ti pič ni jih od li ka kratke pri če, ključ nih za raz li ko va nje u od no su na ro man: 1. Krat ka pri ča je de lo pro zne fik ci je ko je se mo že pro či ta ti u jed nom na vra tu. (Na su prot ovom Poov skom od re đe nju krat ke pri če sa gle da nog iz ugla či ta o ca, Rej mond Kar ver, iz ugla au to ra, ka že: Priča ili pe sma mo gu se na pi sa ti u jed nom da hu. ) 2. Krat ka pri ča kom bi nu je objek tiv ne, re a li stič ne opi se sa pe snič kom at mos fe rom. 3. Bli ska je ve za iz me đu krat ke pri če i pe sme, jer se u obe ma ja vlja je din stve ni spoj ide ja i struktu re. Pri ča se ja sno odva ja od ro ma na, ma da je teš ko sa gle da ti sva nje na di stink tiv na obe lež ja. Ona sama u se bi sa dr ži am bi va len ci ju, bu du ći da mo že bi ti do ga đaj iz ra za (či me se pri bli ža va lir skoj po e- zi ji, a gu bi di stink tiv na pro zna obe lež ja po put zaple ta) ili iz raz do ga đa ja (što zna či po se do va nje čvr ste kom po zi ci je ka rak te ri stič ne za pro zne forme), za klju čak je ko ji Vla di sla va Gor dić iz vo di povo dom ne u mit no sti am bi va lent nih od re đe nja krat ke pri če, is ti ču ći na pe tost iz me đu iz ra za i doga đa ja, for me i sa dr ži ne, pri če i dis kur sa, kao nače lo ko je je de fi ni še. Po ja va no vih me di ja i raz voj ko mu ni ka ci o nih teh no lo gi ja uti ca la je i na raz voj, pro me nu i nasta nak no vih pro znih žan ro va. Ta ko se, po ja vom druš tve nih mre ža i raz vo jem veb plat for mi, otvori lo ši ro ko po lje za for mi ra nje no vih pro znih žanro va kao što su tvi ter pri če, SMS pri če, blog pri če, fej sbuk pri če i dru ge žan rov ske pod vr ste uslo vljene teh nič kim ogra ni če nji ma. Bi će mo sve do ci to ga da li će pri ča zbog to ga što krat ko ća i sa ži manje od go va ra ju po tre ba ma sa vre me nih lju di i što pri či po go du je duh mo der nog (teh nič kog i tehno loš kog) vre me na (či ta nje li te ra tu re sa ekra na ra ču na ra, ta ble ta, e-či ta ča ili smart fo na) bi ti vode ći ža nr 21. ve ka i da li će od ne ti pre va gu nad ro ma nom? Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 53

54 R Liz Mekgetigan Javne biblioteke na talasu novih tehnologija Razgovarala: Ivana Jovanović Arsić Po čet kom no vem bra u re ko to ra tu No vo sad skog uni ver zi te ta odr žan je Me đu na rod ni okru gli sto Jav ne bi bli o te ke i nji ho va pu bli ka u or ga ni za ci ji udru že nja Kul tu ris, Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du i Grad ske bi bli o te ke u Pan če vu. Oko sto ti nu bi bli o te ka ra iz ce le Sr bi je, uz raz me nu is ku sta va i miš lje nja sa do ma ćim i ino stra nim struč nja ci ma, ba vi lo se to ga da na dve ma va žnim te ma ma: Ko ja je ulo ga bi bli o te ke u lo kal noj za jed ni ci i Ko ja je ulo ga bi bli o te ke u eri no vih teh no lo gi ja? az go vor o te mi Ko ja je ulo ga bi bli o te ke u eri no vih teh no lo gi ja otvo re na je iz la ga njem Liz Mekge ti gan, di rek tor ke Ode lje nja za di gi tal ne bi bli o- teč ke sa dr ža je škot ske fir me So lus, ko ja se ba vi me nadž men tom di gi tal nih sa dr ža ja i ko mu ni kaci ja ma. Liz je u So lus doš la sa po zi ci je še fa Bi bli o- teč ke i in for ma tiv ne slu žbe gra da Edin bur ga. Ima za vid ne re zul ta te u obla sti jav nog in for mi sa nja, raz vo ja elek tron skih sa dr ža ja i upra vlja nja in forma ci ja ma. Ko or di ni ra la je niz iz me na u grad skim bi bli o te ka ma kroz ino va tiv nu upo tre bu druš tvenih me di ja i elek tron skih knji ga. Ini ci ja tor je pr ve bri tan ske apli ka ci je za mo bil ni te le fon na me nje ne ko ri sni ci ma bi bli o te ka, Edin burgh s li brary app. Či ni se da još uvek ni smo u pot pu no sti sve sni va žnosti ko ju no ve teh no lo gi je igra ju u sva ko dne vi ci ko risni ka jav nih bi bli o te ka i pu bli ke kul tur nih pro gra ma uopšte. Na Okru glom sto lu Jav ne bi bli o te ke i njiho va pu bli ka ve o ma sli ko vi to si po me nu la da će u to ku ove go di ne vi še od 150 mi li o na lju di bi ti ro đe no u druš tvi ma či ja se eko no mi ja te me lji na teh no lo gi ji i in for ma ci ja ma. Liz Mek ge ti gan: Upra vo ta ko. Mo ra mo da prome ni mo vi zu ru. To ni je pi ta nje iz bo ra, već pi ta nje op stan ka jav nih bi bli o te ka. Pro me ne ko je sle de su ne mi nov ne. Po tru di la si se da de fi ni šeš tzv. top 10 tren do va sa ko ji ma jav ne bi bli o te ke tre ba da se uhva te u koš tac i vo le la bih da ih po ja sniš. Liz Mek ge ti gan: Vr lo ra do. Na pr vom me stu to je kre i ra nje fi zič kog pro sto ra ko ji pod sti če sarad nju: jav ne bi bli o te ke uži va ju po ve re nje svo je za jed ni ce i de lu ju po put ka ta li za to ra: spa ja ju lju de i ide je ka ko bi za jed ni ca ostva ri la svoj po ten ci jal. Bi bli o te ke tre ba iz no va da osmi sle i di zaj ni ra ju svoj pro stor, pro iz vo de i uslu ge ko ji bi bi li u skla du sa po tre ba ma svo je sre di ne. Mo ra mo da ula že mo u veš ti ne na ših ko ri sni ka, da ostva ri mo sa rad nju sa jav nom ad mi ni stra ci jom na lo kal nom i dr žav nom ni vou oko za jed nič kih ci lje va. Mi slim i na part nerstvo sa ško la ma u smi slu obra zo va nja i pod u ča vanja u okvi ru sa me za jed ni ce. Za tim, tu je sa rad nja sa lo kal nim bi znis sek to rom, sa pri vred nim ko mora ma, slu žba ma za za poš lja va nje u ci lju us klađi va nja neo p hod nih zna nja i veš ti na sa po tre bama tr žiš ta i upo tre bom no vih teh no lo gi ja. Cilj je po moć u pro na la že nju za po sle nja, u vi du stva ranja ve o ma struč ne, a opet vr lo flek si bil ne rad ne sna ge. Na dru gom me stu, neo p hod no je pru ži ti po drš ku jav no sti oko raz vo ja elek tron skih sa dr ža ja i elek tron skih knji ga. Po ja va sa mo i zda vač kih plat for mi pred sta vlja za bi bli o te ke no vi re surs za po bolj ša nje od no sa sa ko ri sni ci ma i pri li ku da učvr ste svo ju po zi ci ju u sre diš tu kul tur nog ži vo ta u okru že nju. To je sa da i put za bi bli o te ka re da raz vi ju veš ti ne i sa dr ža je za jed no sa svo jim ko risni ci ma. Ta ko đe, to je na čin da se iz gra di za ni mljiv sa dr žaj npr. u ve zi sa lo kal nom isto ri jom i na sleđem i da se po ten ci jal no iz gu blje na isto ri ja sa ču va kroz sa mo i zda vač ku de lat nost. Tu je po tom 3D štam pa. Iz ne na di li bi ste se da čuje te da je teh no lo gi ja 3D štam pe sta ra već 30 godi na. Me đu tim, tek od ne dav no se odo ma ći la u jav nim bi bli o te ka ma ka ko su one po sta ja le prosto ri za sa rad nju sa po slov nim okru že njem, di gital ne la bo ra to ri je i cen tri uče nja. Baš kao što su bi bli o te ke pr ve po nu di le jav no sti slo bo dan pristup knji ga ma i no vi na ma, pa po tom in ter ne tu i ra ču na ri ma, po treb no je da se omo gu ći ši rok pristup ovoj, kao i dru gim no vim teh no lo gi ja ma. Ako bi bli o te ke ne bu du na pra vi le rav no te žu u smi slu pri stu pa no vim teh nol gi ja ma, ko će? Na isti na čin ka ko smo to uči ni li sa knji ga ma i raču na ri ma, bi bli o te ke tre ba da za u zmu vo de ću ulo gu u na sto ja nju da se po mog ne lju di ma svih sta ro snih do bi da iz gra de veš ti ne i zna nja ko ji su im po treb ni za na pre do va nje u vi so ko teh no loškom sve tu. 3D štam pa pre va zi la zi gra ni ce pro ce sa di gi tal ne tran sfor ma ci je na šeg druš tva, a bi bli o- te ka ri po ma žu za jed ni ci da is ko ri sti do bro bi ti tog raz vo ja. Ko riš će nje 3D štam pe u bi bli o te ka ma pred sta vlja ospo so blja va nje lju di da se uklju če u kre a tiv no uče nje, po kre nu po slov ne ini ci ja ti ve i re ša va ju slo že ne pro ble me. Na če tvr tom me stu je in ter ak tiv nost pri uče nju. Po jam pi sme no sti u da naš nje vre me ob u hva ta mno go vi še od pu kog či ta nja i pi sa nja; evo lu i rao je u tran spi sme nost, po zna ti ju kao ovla da va nje veš ti nom či ta nja, pi sa nja i ko mu ni ka ci je u ni zu plat for mi i alat ki. Bu duć nost uče nja či ni će in terak tiv no i kre a tiv no is ku stvo, če sto u gru pa ma, uz ko riš će nje zvu ka, do di ra i vi da, i ono pre sta je da bu de pa siv no is ku stvo. Be be su da nas okru že ne 54

55 Pot pu no di gi tal ne bi bli o te ke: Bu du ći da pozajm lji va nje knji ga opa da u mno gim me sti ma širom sve ta, po la ko se na zi re mo del bi bli o te ke bez knji ga: bi bli o te ke u ko joj bi bli o teč ki fond či ne digi tal ni sa dr ža ji i raz voj ne plat for me, naj sa vre meni ji har dver i uče nje ute me lje no na in for ma ci o nim teh no lo gi ja ma. Na na ci o nal nom ni vou ja vlja se po tre ba za kre i ra njem je din stve nog ko ri snič kog in ter fej sa za jav ne bi bli o te ke. Do bra di gi tal na po nu da mo že do pri ne ti ko he zi ji uslu ga jav ne bi bli o te ke u kre i ra nju za jed nič ke vizi je o do me ti ma di gi tal ne bi bli o te ke: u smi slu hardver skih i soft ver skih re sur sa, kao i veš ti na stručnog ka dra ko je su po treb ne za ostva re nje ovog ci lja. Uni ver zal na di gi tal na plat for ma mo že da is pu ni či tav niz re le vant nih funk ci ja i pru ži uver ljivo is ku stvo u ra du sa ko ri sni ci ma. Hi brid ni pro sto ri de lje nje pro sto ra sa dru gim jav nim slu žba ma: Ši rom sve ta bi bli o te ke funk cio ni šu sa ne a de kvat nim fi nan sij skim sred stvi ma. U broj nim slu ča je vi ma lo kal na jav na ad mi ni straci ja ima već odvo je ne bu dže te za raz ne vr ste usluga u okvi ru ko jih bi se bi bli o te ke pri rod no mo gle uklo pi ti. Re še nje ovog pro ble ma je u za jed nič kom smeš ta nju ne ko li ko raz li či tih jav nih slu žbi u isti pro stor či me se olak ša va pri stup ko ri sni ci ma i štede jav na sred stva. teh no lo gi jom, a de ca na u če da ko ri ste ta ble te pre ne go što pro ho da ju. De ca su sve veš ti ja sa tehno lo gi jom i če sto im knji ge de lu ju do sad no, i svaka ko ma nje in ter ak tiv no. Za uče nje u ško li već da nas se če sto ko ri ste ta ble ti, pa ka kva bi on da tek tre ba lo da bu de po nu da bi bli o te ke za njih za 5 go di na? Rast druš tve nih mre ža ta ko đe nam po ka zu je da lju di že le da do pri ne su, da ko mu ni ci ra ju i da se uklju če. Reč je o pru ža nju ko ri sni ci ma pri li ke da se an ga žu ju, uče na za ba van na čin i sa mi kre i ra ju sa dr ža je. Uve ća na/vir tu el na stvar nost: već ne ko li ko godi na una zad uve ća na stvar nost je te ma na kon feren ci ja ma o bi bli o te kar stvu kao sle deć a ve li ka stvar u an ga žma nu ko ri sni ka. Ia ko je reč o im presiv nim de mon stra ci ja ma na kon fe ren ci ja ma, do sa da ni je bi lo prak tič nih im ple men ta ci ja u jav nim bi bli o te ka ma u Ve li koj Bri ta ni ji. Me đu tim, doš lo je vre me da se i to pro me ni. Agen ci ja za pro mo ci ju či ta lač kih na vi ka (Re a ding agency) or ga ni zo va la je pro je kat Let nji či ta lač ki iza zov 2014 sa ci ljem da se po pu la ri zu ju či ta nje i raz voj pi sme no sti kod de ce i mla dih tu be.co m/watch?v= IE scjaryww g&fe a tu re=you tu.be Reč je o pro jek tu Mit ski la vi rint, ino va tiv nom mo de lu sa rad nje izme đu nas u So lu su i Agen ci je ka ko bi se to kom let njeg ras pu sta pri vu kao što ve ći broj de ce u bibli o te ke. De ca ili nji ho vi ro di te lji pre u zi ma li su bes plat nu mo bil nu apli ka ci ju na svo jim mo bil nim ure đa ji ma pre do lak sa u bi bli o te ku. Apli ka ci ja Mit ski la vi rint ko ri sti la je uve ća nu stvar nost u pro mo tiv nim ma te ri ja li ma, kao što su po ste ri i poziv ni ce za Let nji či ta lač ki iza zov. Ma gi ja za i sta po či nje ka da se uđe u bi bli o te ku! Ka da po mo ću apli ka ci je de ca pro na đu mi to ve, pu tem uve ća ne stvar no sti ak ti vi ra se le gen da na nji ho vom ure đaju, ani mi ra ih i do zvo lja va de te tu da le gen du zadr ži na svom me stu u Mit skom la vi rin tu. Ka ko de ca pri ku plja ju vi še le gen di, bi va ju na gra đe ni. Ka da na đu tri, do bi ja ju pri li ku da igra ju spe ci jal no di zaj ni ra nu igri cu na svom ure đa ju, na kon šest još jed nu utak mi cu, a ako pri ku pe svih de set i vir tuel nu zlat nu me da lju. Mi sa da po pr vi put ras po laže mo broj ka ma ko je mo gu da po ka žu ka ko je ova apli ka ci ja do ve la do češ ćeg ko riš će nja bi bli o te ke, pre sve ga od stra ne de ča ka. De mo kra ti za ci ja in for ma ci ja: De mo kra ti za ci ja zna nja je usva ja nje i ši re nje zna nja me đu na ma obič nim lju di ma, a ne sa mo pri vi le go va nom elitom ka ko je to ne kad bio slu čaj sa sveš ten stvom i aka de mi ci ma. Za bi bli o te ke to pred sta vlja i pretnju i pri li ku. To zna či da vi še ni smo ču va ri in for maci ja i zna nja kao što smo ne ka da bi li. Mno gi mi sle da će nas in ter net za me ni ti. Ali upra vo da nas bibli o te ke pred sta vlja ju lan sir ne sta ni ce za uče nje veš ti na ko je zah te va ju tran spi sme nost i stva ra ju okru že nje za pod u ča va nje lju di. De mo kra ti za ci ja in for ma ci ja je ključ ni raz log zaš to mo ra mo da se is tak ne mo na po lju stva ra nja kva li tet nog sa dr žaja i ne go va nja tran spi sme no sti na ših ko ri sni ka. BIG DA TA VE LI KA KO LI ČI NA PO DA TA KA Uz mno go pri če o kon cep tu big da ta ne ču di da bi bli o te ka re sve vi še za ni ma ka ko mo gu da ko ri ste po dat ke iz bi bli o te ke u ci lju raz vo ja bo ljih uslu ga i sa mog bi bli o teč kog si ste ma. Bi bli o te ka ri se nala ze u za vid nom po lo ža ju. Po pri ro di stva ri bi blio te ka pri ku plja mnoš tvo po da ta ka o ko ri sni ci ma u tre nut ku dok su oni u in ter ak ci ji sa bi bli o teč kim si ste mi ma i uslu ga ma. One su pre pla vlje ne ovom vr stom po da ta ka i po sta vlja se pi ta nje ka ko is ko- Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 55

56 ri sti ti to što su ini ci jal no u ve li koj me ri ne struk tui ra ni po da ci. Bu duć nost bi bli o te ka mo že za vi si ti, u ne ma loj me ri, od na še spo sob no sti za ana li zu i upo tre bu ra znih vr sta po da ta ka, ko je kre i ra mo ili im ima mo pri stup, i na še spo sob no sti da se po novo po ve že mo sa ko ri sni ci ma na maš to vit i ino vati van na čin. Ova bu duć nost za vi si će od no vih uloga i no vih vr sta uslu ga u bi bli o te ci. Uko li ko bi blio te ke bu du u sta nju da is pu ne oče ki va nja ko ri snika i do pri ne su bo ljem is ku stvu, on da ć e mo ći da is ko ri ste svo ju po zi ci ju i upo tre be po dat ke za raz vi ja nje onih vr sta uslu ga i si ste ma ko ji ko ri sni ci u 21. ve ku oče ku ju. Ima mo pri li ku da pri ku pi mo, ana li zi ra mo i po stu pa mo u skla du sa po da ci ma ko je ima mo i da na pra vi zna ča jan za o kret ka našim ko ri sni ci ma. I za vr ši la bih sa sle de ćim: na u či mo da bu de mo kon ku rent ni! No vi bi bli o te kar mo ra bi ti li der! Ulo ga zah te va čvr sti nu, lič nost, mar ke tin ške i promo tiv ne veš ti ne. Po treb no je da pro da te uslu gu lo kal nim li de ri ma u va šem okru že nju. Bi bli o te ka ra di u kon ku rent nom okru že nju va ši ko ri sni ci sa da ima ju al ter na ti vu za uslu ge bi bli o te ke. Dru gi se tru de da vas nad ma še u za do vo lja va nju nji hovih po tre ba, a vi se tu sla bo sna la zi te. Lju di ima ju is ku stva u ra du sa kli jen ti ma, po put Star bak sa, Gu gla, Ama zo na i Epla. Vaš fi zič ki pro stor mo ra bi ti mo de ran, go sto lju biv, po nu di te ka fu ako je mo guć e, lju di tre ba da po že le da svra ća ju kod vas i da se tu za dr že. Hva la ti na ovom de talj nom obra zlo že nju. Pri meću jem da u So lu su do sta pa žnje po kla nja te mlađoj po pu la ci ji. Liz Mek ge ti gan: Tru di mo se da pri vo li mo mlade lju de knji ga ma, pi sme no sti i bi bli o te ka ma na nji ma pri jem čiv na čin. Upra vo na osno vu uspeha ko ji smo po sti gli u ko riš će nju teh ni ka uve ćane stvar no sti, ne dav no smo kre i ra li apli ka ci ju Bi bli o teč ko bla go, pod sti caj na igra za jav ne bibli o te ke. Obez be di li smo 3D štam pa če za sva ku bi bli o te ku i pru ži li pri li ku de ci da odštam pa ju svoje omi lje ne li ko ve iz igri ce. Na ovaj na čin uče nje, či ta nje i no ve teh no lo gi je uvi je ne su u ša re ni papir za ba ve! Pred sta vi nam mo lim te ne ke od sjaj nih pro je ka ta ko je ste ne dav no re a li zo va li ili na ko ji ma tre nut no ra di te. Liz Mek ge ti gan: Bi bli o te ka u dže pu na ša aplika ci ja za mo bil nu bi bli o te ku. Ko ri sni ci oče ku ju da mo gu da do bi ju in for ma ci je gde god da su u bi lo kom tre nut ku kon cept bi bli o te ke otvo re ne 24 sa ta pu tem ko je ima te pri stup sve mu, po seb no ISBN ske ni ra nju da pro ve ri te da li bi bli o te ka ima knji gu u svom fon du. Ovo omo guć ava bi bli o te kama da do seg nu do no ve pu bli ke i ukla pa se u strate gi ju an ga žo va nja za jed ni ce, do stup no sti on li ne re sur sa, e-knji ga i ka na la ko mu ni ka ci je pu tem druš tve nih mre ža. Pre ko 50 lo kal nih ad mi ni stra ci ja ši rom Ve li ke Brita ni je da nas ko ri sti na šu apli ka ci ju Bi bli o te ka u dže pu. Ka ko će se ove pro me ne od ra zi ti na za po sle ne u bibli o te ka ma i nji hov na čin ra da? Da li su oni sprem ni za ove pro me ne? Ka ko mo gu da se pri pre me za ono što ih če ka? Liz Mek ge ti gan: Ka ko bi smo is ko ri sti li sve moguć no sti di gi tal ne ere mo ra mo se po pe ti či ta vu ste pe ni cu na vi še. Svet bi bli o te ka i bi bli o te ka ra je na pre kret ni ci! Buduć nost je sti gla a sa njom i ne iz ve snost i ne do u- mi ce, ali i ogro man ka pa ci tet za ino va ci je i no ve i uz bu dlji ve mo guć no sti. Ka ko bi smo ih is ko ri sti li mo ra mo da re de fi ni še mo na šu po zi ci ju i na še uslu ge, da pu bli ci i lo kal nim vla sti ma po nu di mo pro fe si o nal nu i di gi tal nu uslu gu, okre nu ti ko ri snici ma. No va po nu da mo ra bi ti kom bi na ci ja iz vr snosti u druš tve nom, fi zič kom i di gi tal nom smi slu. Neo p hod no je da iz me ni mo sli ku ko ju mno gi ima ju o na ma, da je za me ni mo no vom ko ja će za dr ža ti eti ku i vred no sti so ci jal ne prav de ko ja je u sre diš tu ide je o bi bli o te ci. Ka ko da na pra vi mo rav no te žu? Ve ru jem da je teh no lo gi ja taj ve li ki tas na va gi ko ji vra ća ba lans i na ko jem se te me lji naš rad u okvi ru za jed ni ce. Za klju či la bih da po sto ji po tre ba da se mno go to ga ura di pre sve ga na raz vo ju li der ske po zi ci je ka ko bi smo iz gra di li tu no vu bu duć nost, ali ne ma sum nje da nas ta mo če ka div na na gra da. 56

57 Q Intervju Qzama Quartet Posvećenost džezu i autorskoj muzici Razgovarao: Stefan Aćimović Foto: Ivan Mašić Mu zi ka zah te va po ve re nje, ve li ko me đu sob no po ve re nje čla no va ben da, i to je je di ni na čin da se na pra vi neš to do bro. za ma Qu ar tet je be o grad ski džez sa stav, ko ji svi ra is klju či vo au tor sku mu zi ku, či me spa da u ne na ro či to broj nu srp sku po ro di cu. I njen je, po godi na ma naj mla đi član (mi sli mo na go di ne tj. mladost mu zi ča ra). Bend je kon cert no ak ti van od jese ni 2013, naj vi še po džez klu bo vi ma u Be o gra du, me đu tim u po sled njih ne ko li ko me se ci de si le su se i ne ke svir ke u dru gim gra do vi ma, a kru na stvara lač ko-iz vo đač ke go di ne bio je na stup na Jazz fe sti va lu u No vom Sa du u no vem bru Čla novi ben da su Fi lip Bu la to vić (kla vir), Lu ka Ig nja to vić (sak so fon), Pe tar Kr sta jić (bas), i Pre drag Mi lu ti nović (bub nje vi). U naj kra ćim cr ta ma, Fi lip je stu di rao džez kla vir na Uni ver zi te tu u Kel nu, Lu ka je ma ster džez sak so fo na na Kon zer va to ri ju mu u Am ster damu i pro fe sor je sak so fo na na be o grad skom FMU. Pe đa je naj ek splo ziv ni ji i naj ce nje ni ji mla di bubnjar na do ma ćoj džez sce ni, i stal ni je član Va sil Ha dži ma nov Ben da, od je se ni Naj mla đi (19) je ba si sta Pe ra Kr sta jić, go ru ći ta le nat i sti pen di sta ču ve nog Ber kli ja (Ber klee Col le ge of Mu sic, Boston), gde u ja nu a ru za po či nje stu di je. Usled preza u ze to sti oko pri pre ma za ve li ko pu to va nje, ni je mo gao da pri su stvu je ovom raz go vo ru, pa je trio nje go vih ko le ga od go va rao na pi ta nja. Qza ma Qu ar tet je pre ne ko li ko da na do vr šio snima nje mu zi ke za pla ni ra ni al bum pr ve nac, a to ste spro ve li u de lo u su sed noj Bu gar skoj, u So fi ji. Zaš to ste baš ta mo sni ma li ma te ri jal, i ka ko je sve pro te klo, da li ste za do volj ni ura đe nim? Ka kvi su pla no vi u vezi s po ten ci jal nim iz da va njem al bu ma? Fi lip Bu la to vić: Glav ni raz log na šeg pu ta u So fi ju je ne do sta tak spo ja kva li tet nog kla vi ra i kva li tet nog stu di ja u Be o gra du. Do bar kla vir u do brom stu di ju u Be o gra du jed no stav no ne po sto ji. Po ku ša li smo na vi še me sta da po zaj mi mo ili iz naj mi mo ne ki klavir za sni ma nje, me đu tim ni smo us pe li, ta ko da smo jed no stav no se li u kom bi i upu ti li se u So fi ju. Lu ka Ig nja to vić: Moj pri ja telj iz Am ster da ma pred lo žio nam je je dan ta moš nji stu dio, s ob zi rom na to da smo se ras pi ti va li za ceo re gion. Na la zi se na sve ga pet sa ti vo žnje od Be o gra da, i nu di ja ko do bre uslo ve po vr lo po volj noj ce ni. Da ne re klami ram sa da ov de, ali to plo pre po ru ču jem svi ma taj stu dio u So fi ji, pa uko li ko ne kog za i sta za ni ma, mo že nas kon tak ti ra ti pre ko na šeg saj ta ili Fej sbuk stra ni ce za de talj ni je in for ma ci je. Pe đa Mi lu ti no vić: Ivan Bo čev je bio ton ski sni matelj, a sa mi smo bi li pro du cen ti tj.ton ci, od no sno al bum još ni je na knad no pro duk cij ski ob ra đen, sni mi li smo ma te ri jal pa će mo još vi de ti ko će to da nam ura di. Va žno je da smo pu ni sjaj nih uti saka sa tog pu ta i za do volj ni smo ura đe nim. Sni mili smo osam nu me ra, i sve su au tor ske. Fi lip Bu la to vić: Ni smo se još iz me đu se be do govo ri li šta će mo tač no da ura di mo sa al bu mom, ali će mo ga de fi ni tiv no iz da ti, ne zna mo još u ko jem ob li ku i za ko ju dis ko graf sku ku ću, što uo sta lom i ne za vi si sa mo od nas. Sa dru ge stra ne, mik so vanje je pro ces ko ji zah te va pu no pa žnje i to me treba po sve ti ti iz ve sno vre me, pr vo se lek ci ji sni ma ka ko ji će bi ti fi nal ni, a po tom i pra vom iz bo ru produ cen ta i ra du s njim, ta ko da je to po sao ko ji je tre nut no pred na ma. Ko je au tor tj.glav ni kom po zi tor u ben du, i ka ko ste se pr vo bit no oku pi li i po če li da svi ra te za jed no? Fi lip Bu la to vić: Ja sam kom po no vao i aran ži rao če ti ri pe sme, Lu ka je tri, i tu jed nu nu me ru (Fi ve rolls) smo Lu ka i ja za jed no na pi sa li a či tav bend je uče stvo vao u aran ži ra nju. Ne ke od mo jih stva ri su ina če na sta le pre mno go go di na, po put nu me- Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 57

58 re Mon te ne grian Swan, ko ju sam go to vo se dam go di na dr žao u dže pu, ali sam je ču vao, jer sam sma trao da ni sam pro na šao ade kvat ne lju de sa ko ji ma bih to svi rao...tek ka da se ovaj bend oku pio i ka da sam ose tio taj pra vi spoj i ener gi ju osta lih čla no va, iz neo sam pe smu iz ar hi ve i ta ko smo po če li da je svi ra mo. Što se ti če na stan ka Qza ma Qu ar te ta, si tu a ci ja je bi la ot pri li ke ova kva Lu ka i ja smo svi ra li ne ko vre me, i pra vi li pe sme i sve, me đu tim čak smo u jed nom tre nut ku raz miš lja li da na pra vi mo duo, u ne do stat ku do bre ri tam sek ci je. Ne go vo rim niš ta lo še o osta lim ko le ga ma dže ze ri ma iz Be o gra da, svi na sce ni stvar no sjaj no svi ra ju, ali mi smo tra ži li veću po sve će nost, ka ko bi Ame ri kan ci re kli, ne ko ga ko je (pot pu no i vi še od osta lih) en ga ged to mu sic. Pe đa je bio pr vi kod ko ga smo ose ti li taj ve li ki entu zi ja zam ko ji smo tra ži li, a ubr zo po sle nje ga se po ja vio i Pe ra, ko ji za i sta vr to gla vo na pre du je u mu zič kom smi slu, go to vo na dnev nom ni vou. Ka kvi su uti sci sa ne dav nog na stu pa na Fe sti va lu u No vom Sa du? Is ku stva sa ve li ke kon cert ne bi ne i uopšte uče stvo va nja na jed noj ve ćoj fe sti val skoj ma ni fe sta ci ji tog ti pa? Fi lip Bu la to vić: Za po če tak že li mo da se za hva limo Ve sni Ka ćan ski ko ja nas je po zva la da svi ra mo na No vo sad skom Jazz fe sti va lu, is pu niv ši ta ko rani je da to obe ća nje. Ce ni mo taj gest, jer smo sve sni da ne ma ju svi lju di po ve re nja u bend ko ji ni je rani je na stu pao na ne kom ve ćem fe sti va lu, ta ko da se još jed nom za hva lju je mo na po drš ci. Bi lo je za i sta od lič no, pre za do volj ni smo, re ak ci ja pu bli ke je ta ko đe bi la sjaj na. Za me ne je ta kva vr sta nastu pa ide a lan na čin da se svi ra, da kle sat, sat i po pu ne kon cen tra ci je na bi ni, uz pra ve uslo ve i publi ku. Ta ko đe sam imao pri li ku da se dru žim i sa jed nim fan ta stič nim sak so fo ni stom iz Nju jor ka, Kri som Či kom, ko ji je svi rao u ben du ko ji je na stupao po sle nas, ta ko da je i to bi lo le po is ku stvo. Po ku pi li smo jed no no vo is ku stvo, svi ra nja na veli koj bi ni, sa ve li kim mo ni to ri ma, uz mno go ve ći zvuk od onog u klu bo vi ma re ci mo, i što je vr lo va žno za nas mu zi ča re, bi la je to na ša svir ka ko ju je pu bli ka pom no slu ša la i pra ti la od po čet ka do kra ja, što uglav nom ni je slu čaj u ma njim pro sto rima u ko ji ma naj češ će na stu pa mo. Kon kret no iz mo je per spek ti ve je na ta kvoj bi ni mno go, mno go vi še zvu ka do la zi lo iz kla vi ra. Pri me tio sam da ste u po sled nje vre me po ku ša va li i ape lo va li na po se ti o ce va ših klup skih svir ki da po kuša ju da ma nje pri ča ju za vre me tra ja nja sa me svir ke. Na ko ji na čin se tre ba bo ri ti pro tiv ta kvih po ja va, i ka ko po di ći svest pu bli ke i u ma njim džez klu bo vi ma? Lu ka Ig nja to vić: Sma tram da klub ni je pra va stvar za to što bi smo mi vo le li da do bi je mo, od no sno ne do bi je mo od pu bli ke. Mi slim da je po treb no da se na pra vi ne ka kom bi na ci ja klu ba i kul tur nog cen tra, gde bi lju di do la zi li na kon cert sa osnov nom ide jom da s pu nom pa žnjom taj isti kon cert i is pra te. Fi lip Bu la to vić: Ne mi slim da je to li ko pro blem u klu bu, već je ni vo po na ša nja pu bli ke na pri lič no Sma tram da sva ko ko ima i mi ni mal ne teh nič ke uslo ve i že lju da neš to na pra vi, uz ta le nat i ma lo ume ća, mo že da se ba vi ne ka kvim au tor skim ra dom u mu zi ci, ne za vi sno od to ga u ka kvom se okru že nju na la zi. 58

59 ni skom ni vou. Raz go va rao sam sa ne kim stra nim mu zi ča ri ma ko ji su u pret hod nim me se ci ma nastu pa li u Sr bi ji, i na osno vu to ga ovo i go vo rim, npr. sak so fo ni sti Mark Tur ner i Dej vid Bi ni su mi re kli da su bi li ne pri jat no iz ne na đe ni gla sno ćom pu bli ke, pri tom go vo ri mo o raz li či tim pro sto ri ma za na stup ve ćoj bi ni u Do mu omla di ne Pan če vo i ma njoj klup skoj svir ci u be o grad skoj Če ka o ni ci. Po sto ji vi še fak to ra ko je tre ba uze ti u ob zir ka ko bi se ta kvo sta nje even tu al no pro me ni lo na bo lje. Tre ba lo bi po di ći ce nu ula zni ce za svir ke u ko ji ma ne ki bend pred sta vlja svo ju au tor sku mu zi ku. Zatim bi tre ba lo po ku ša ti da se svir ke za ka zu ju i održa va ju ra ni je, re ci mo da kon cert poč ne u 20 a ne u 23 h. Ta ko bi na svir ku do la zi li oni lju di ko je za i sta za ni ma to što će da ču ju. Mo žda bi to bio ma nji broj oso ba, ali bi svi oni bi li ti ko je mu zi ka za pra vo i in te re su je, a ni su tu iz ne kog dru gog raz lo ga (npr. iz po tre be da se na ne kom klu bu u gra du bu de, od no sno po ja vi). To bi on da bi la pra va, pro bra na pu bli ka, a u ta kvim okol no sti ma bend sa mo mo že da pru ži vi še. Sa dru ge stra ne, na ša dva po sled nja kon cer ta u Jazz Cen tru (biv ša Če ka o ni ca ) su bi la zna ča jan po mak u od no su na sve pret hod ne, da li je to zbog to ga što smo ape lo va li na po se ti o ce pre kon cer ta da se sti ša ju, ili za to što su to bi li i Pe ri ni oproš taj ni kon cer ti pred od la zak u Ameri ku, ne znam, ali smo pre za do volj ni sjaj nom at mos fe rom i po na ša njem pu bli ke. Da li je teš ko op sta ti u Sr bi ji kao mla di džez sa stav ko ji se ba vi au tor skom mu zi kom? Ak tu el no sti veza ne za dru ge mu zič ke pro jek te u ko ji ma si an gažo van? Pe đa Mi lu ti no vić: Mu zi ka zah te va po ve re nje, veli ko me đu sob no po ve re nje čla no va ben da, i to je je di ni na čin da se na pra vi neš to do bro. Poš to sviram u vi še ben do va isto vre me no, imam pri li ke da upo re dim ose ćaj svi ra nja u Qza mi i u ne kim drugim pro jek ti ma, i raz li ka je pri lič na, u ko rist ovog ben da na rav no, gde se ose ćam pot pu no is pu njeno i za do volj no po sle kon cer ta ili pro be. Što se ti če pre ži vlja va nja na sce ni, mi slim da smo mi jedan od po zi tiv nih pri me ra, i da iz no va do ka zu jemo i se bi i dru gi ma da to sve mo že da funk ci o ni še ka ko tre ba, upr kos teš kim uslo vi ma. Tre ba lo bi po ku ša ti da se svir ke za ka zu ju i odr ža va ju ra ni je, re ci mo da kon cert poč ne u 20 a ne u 23h. Ta ko bi na svir ku do la zi li oni lju di ko je za i sta za ni ma to što će da ču ju. Mo žda bi to bio ma nji broj oso ba, ali bi svi oni bi li ti ko je mu zi ka za pra vo i in te re su je, a ni su tu iz ne kog dru gog raz lo ga (npr. iz po tre be da se na ne kom klu bu u gra du bu de, od no sno po ja vi). To bi on da bi la pra va, pro bra na pu bli ka, a u ta kvim okol no sti ma bend sa mo mo že da pru ži vi še. Sjaj ni ame rič ki sak so fo ni sta Dej vid Bi ni, ko ji je nedav no bo ra vio u Sr bi ji oko me sec da na, zvao je Pe ru i me ne da svi ra mo za jed no, me đu tim od bi li su me za vi zu u ame rič koj am ba sa di, ta ko da do te sa rad nje u ovom tre nut ku ne će do ći, ba rem ne na ame rič kom kon ti nen tu. Dej vi do va ide ja je bi la da ga nas dvo ji ca po se ti mo u Nju jor ku već ja nu a ra, u vre me odr ža va nja Win ter Jazz fe sti va la, pa bi smo ta mo ve ro vat no i svi ra li s njim, i što je mno go va žni je, ne sum nji vo ostva ri li ne ke zna čajne kon tak te. No, šta je tu je, i ja sam ve ro vat no po ma lo ne spre man oti šao na taj in ter vju i uopšte sve se de si lo ja ko br zo pa sam ne do volj no vre mena po sve tio tom pro ce su itd. Ali to i ni je to li ko važno, sma tram da sva ko ko ima i mi ni mal ne teh ničke uslo ve i že lju da neš to na pra vi, uz ta le nat i malo ume ća, mo že da se ba vi ne ka kvim au tor skim ra dom u mu zi ci, ne za vi sno od to ga u ka kvom se okru že nju na la zi. Fi lip Bu la to vić: Sa mo bih do dao, da to što Pe đa ni je do bio vi zu vi dim kao ve li ku ne prav du, i sramo tu s te ad mi ni stra tiv ne stra ne, jer je šte ta za ta ko ta len to va nog mu zi ča ra (po mom miš lje nju bo ljeg bub nja ra od go to vo svih dru gih s ko ji ma sam imao pri li ke da svi ram) da zbog ne kih be smisle nih pro pi sa ne ma pri li ku da ši ri i pro du blju je svo je zna nje, sa mo za to što je iz Sr bi je. Ne smetni mo pri tom s uma da je on čo vek ko ji je svoj ži vot po sve tio dže zu, ko ji je kao što zna mo, tra de mark ame rič ke kul tu re, a pri tom ga je u go ste zvao tamoš nji dr ža vlja nin, re no mi ra ni džez mu zi čar, ko ji je že leo da svi ra s njim. Ka ko iz gle da tvoj pe da goš ki rad na Fa kul te tu muzič ke umet no sti, gde pre da ješ sak so fon? Lu ka Ig nja to vić: Imao sam tu sre ću da se džez od sek na FMU otvo rio go di nu da na pre mog povrat ka u Be o grad, po sle se dam go di na pro ve denih u Am ster da mu, pa se ta ko otvo ri lo i me sto na ko je sam ja do šao. To je fan ta sti čan po sao, jer radim sa lju di ma ko ji su kao i ja iza bra li džez kao ži vot nu vo ka ci ju, ta ko da je u ta kvom okru že nju pri jat no i la ko ra di ti. Sa dru ge stra ne, taj po sao mi da je slo bo du da ne mo ram iz fi nan sij skih raz lo ga da na stu pam vi še od tre nut nog rit ma, tj. ne sviram u dru gim pro jek ti ma osim Qza ma Qu ar te ta i Dra ma Or gan tri ja (za jed no sa bub nja rem Aleksan drom Cvet ko vi ćem i Alek san drom Gru ji ćem, pi ja ni stom; ta ko đe je u pi ta nju au tor ski džez proje kat). Na na šem od se ku na FMU vla da od lič na at mos fe ra, i in te re so va nje je či ni mi se u po ra stu. Do sa da se uglav nom go diš nje pri ja vlji va lo oko tri de se tak kan di da ta, a po lo vi na tog bro ja i upi še stu di je. Za jed nič ko za sve stu den te je da su ja ko za in te re so va ni, što je i naj bit ni je u ce loj pri či. Ka ko i u ko je do ba ste se za lju bi li u džez? Al bu mi ko je po seb no ce ni te, i ko ji su mo žda bi li ključ ni za vaš mu zič ki raz voj? Kon cert ko ji ne iz bri si vo pam ti te i sma tra te ga po seb no zna čaj nim, ili uti caj ne kog pro fe so ra/men to ra na va še svi ra nje i pri stup džez mu zi ci? Pe đa Mi lu ti no vić: Pr vo u šta sam se za lju bio od dže za je kult ni fu sion/jazz-rock al bum bub nja ra Bili ja Ko ba ma (Billy Cob ham), Spec trum. Po tom sam po oče voj pre po ru ci, slu šao Čik Ko ri ju (Chick Co rea) i nje gov elek trič ni bend, a ubr zo za tim i aku stič ni. Pre ne go što sam istin ski i u pot pu no sti za vo leo aku stič ni džez zvuk, slu šao sam pu no al bum gi tari ste Džo na Sko fil da (John Sco fi eld), A Go Go, ta ko da sam suš tin ski pre ko džez-fan ka i fu sion-a ušao u ovu mu zi ku. Kao zna ča jan kon cert za mo je po i- ma nje sve ga što ova mu zi ka i na ro či to po zi ci ja bub nja ra je ste, po no vo ću po me nu ti Bi li Ko ba ma i nje gov be o grad ski kon cert go di ne, pro je kat Cul tu re Mix, po sle ko jeg sam si gur no znao či me ću se u ži vo tu ba vi ti. Ne ko li ko go di na ka sni je, na Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 59

60 istom me stu (Sa va Cen tar) pri su stvo vao sam koncer tu kvar te ta sak so fo ni ste Vejn Šor te ra (Wayne Shor ter), gde sam us peo da ose tim ne ve ro vat nu ener gi ju i duh tog ben da, ia ko sam se be ta da smatrao klin cem, pa mo gu da ka žem da je ta svir ka do dat no učvr sti la mo ju od lu ku da bu dem džez bub njar i da se ne sum nji vo ba vim onim što vo lim, i na rav no da na sta vim da ve žbam sve vi še i vi še. Lu ka Ig nja to vić: Sma tram da sam upi si va njem na džez od sek mu zič ke ško le Stan ko vić, na pra vio ključ ni ko rak ka sve mu što je ka sni je usle di lo, i to je de fi ni tiv no fan ta stič no me sto, gde sam se izme đu osta log upo znao i spri ja te ljio s Fi li pom. Što se ti če al bu ma ko je bih iz dvo jio kao ja ke po čet ne uti ca je, to su svi al bu mi Maj lso vog (Mi les Da vis) kvin te ta sa Kol trej nom (John Col tra ne), za tim Cannon ball Ad der ley, itd. Ina če su uvek na me ne najvi še uti ca le ko le ge iz ško le, i lju di sa ko ji ma sam svi rao, i mu zič ka raz me na ko ja se tu de ša va la. Što se ti če pro fe so ra, pr vo mi je pre da vao Ivan Šva ger a za tim i Ne ša Pe tro vić, i to su lju di ko ji su me mnogo na u či li o dže zu i po sta vi li čvr ste te me lje, pa sam s tim zna njem upi sao Kon zer va to ri jum u Amster da mu, gde sam ka sni je us peš no stu di rao. A Ose ćaj svi ra nja u Qza mi i u ne kim dru gim pro jek ti ma, i raz li ka je pri lič na, u ko rist ovog ben da na rav no, gde se ose ćam pot pu no is pu nje no i za do volj no po sle kon cer ta ili pro be. ta mo sam od glav nog pro fe so ra, fan ta stič nog Ferdi nand Po ve la i nje go vog asi sten ta Ja spe ra Blo ma za i sta pu no na u čio, ali po me nuo bih po seb no i go stu ju ćeg pro fe so ra iz Nju jor ka, Di ka Ko a te sa, ko ji je uti cao na ra di kal nu pro me nu teh ni ke svi ranja ko ju sam na či nio, i to što me je on na u čio je jed na od naj bit ni jih stva ri uopšte u mom mu zičkom raz vo ju. Ta ko đe sam za hva lan i Stjep ku Gu tu ko ji me je po sa ve to vao da odem u Am ster dam a ne Grac, gde sam pr vo bit no pla ni rao da se upišem, ali me je on zna lač ki po sa ve to vao o to me gde su bo lji pro fe so ri sak so fo na. Fi lip Bu la to vić: Ni sam imao ni ka kav afi ni tet prema dže zu ko ji bih na sle dio iz ku će, od ro di te lja i to me slič no. Otac me je sa osam go di na od veo u mu zič ku ško lu, i dao mi da bi ram ko ji bih in strument vo leo da poč nem da svi ram, na bra ju ju ći pret hod no šta je sve do stup no, i iza brao sam klavir. Po sle šest go di na za vr še ne osnov ne mu zič ke ško le, že leo sam neš to da na sta vim, je di no u šta sam bio si gu ran je da ni sam hteo da svi ram no te, i ta ko sam i ja za vr šio na Stan ko vi ću kod pro feso ra Mi še Kr sti ća, ko ji me je po sa ve to vao ka ko da se pri pre mim za pri jem ni. Ta mo sam od svi rao dve nu me re Rej Čar lsa i upi sao se. Po me nu ti pro fe sor je naj za slu žni ji za mo ju po sve će nost dže zu ko ja se ka sni je is po lji la, i evo da nas je to je di no či me se ba vim, svi ram džez kla vir. Od ini ci jal nih al bu ma pam tim Maj lsov Bag s Gro o ve, za tim Li ve in San Fran ci sco bra će Ader li, kao i le gen dar ni kon cert iz Jazz at Mas sey Hall (all star kvin tet ta daš nje ame rič ke sce ne). Mi ša je uža sno for si rao pi ja ni stu Ba da Po ve la kao pri mer, ta ko da sam ski dao nebro je na nje go va so la i ta ko sti cao teh ni ku, a hteo bih da po me nem sa mo da su se svi Kr sti će vi učeni ci ko ji ma je pre da vao na kla si, upi sa li na ško le u ino stran stvu, što je po da tak ko ji do volj no go vo ri o nje go vim kva li te ti ma, i za hva lju jem mu se još jed nom ovom pri li kom. Ka sni je na stu di ja ma u Kel nu naj vi še sam na u čio od pro fe so ra Hu ber ta Nu sa, čo ve ka ko ga bih na zvao ho da ju ćom ri znicom zna nja. Uma lo da za bo ra vim, da na po me nem da mi je naj ve ći uzor me đu pi ja ni sti ma, uz Bad Po ve la i Her bi Hen ko ka, za me ne ne pre va zi đe ni Bil Evans, či ji sam i da nas naj ve ći po klo nik. To li ko sam ga slu šao i tran skri bo vao da imam ose ćaj da sam pro ni kao i u ne ke po za din ske struk tu re njego vog svi ra nja i kom po no va nja, kon kret no u način ka ko vo di i har mo ni zu je me lo di je. Za kraj, ka kvi su pla no vi Qza ma Qu ar te ta u 2015? Ho će te li na sta vi ti da svi ra te za vre me Pe ri nog od sustva, ili će te se za sa da ba vi ti sa mo pro duk ci jom mate ri ja la ko ji ste sni mi li i tra že njem iz da va ča? Pe đa Mi lu ti no vić: Mi slim da će mo bi ti na stend ba ju dok se naš ba si sta ne vra ti iz Ame ri ke, što će se de si ti u ju nu. Ima mo do sta oba ve za oko ma teri ja la ko ji smo sni mi li za al bum, tre ba da ura di mo miks (pro duk ci ju), pro na đe mo iz da va ča, fi no osmisli mo ka ko će sve to da iz gle da itd. Ve ro vat no će se sva ko od nas tro ji ce ma lo vi še po sve ti ti i ne kim dru gim pro jek ti ma, jer će bi ti vre me na za to. Mislim da ni je dan ba si sta ne mo že da za me ni Pe ru, a ni je dan od nas tro ji ce ne ve ru je da je mo gu će da se po ja vi ne ko ko bi mo gao da do stig ne ni vo po ve re nja, dru gar stva i ener gi je ko ji kao če tvor ka ostva ru je mo, ta ko da pri vre me nog ba si stu zame nu, ne će mo ni tra ži ti. Sa če ka će mo nje gov povra tak pa će mo vi de ti šta će se da lje de ša va ti. U me đu vre me nu oče kuj te iz la zak pr vog al bu ma Qza ma Qu ar te ta. 60

61 V Džez muzika Džez festivali u Vojvodini Piše: Stefan Aćimović Tru bač To mas Jo han son se pred sta vio či stim (ta ko đe i u vr lo vi so kom re gi stru) i do pa dlji vim to nom, sa ras koš nim lir skim ose ća jem, a opet ve o ma eks plo zi van i re zan tan na tre nut ke, što je sva ka ko pred u slov za član stvo u ovom ben du. eć go di na ma pla ni ram da po se tim Ka nji žu u vre me tra ja nja ta moš njeg džez fe sti va la, me đu tim to se ni je de si lo sve do i ju bi lar nog dva de setog iz da nja ove svet ko vi ne, pre vas hod no avan gardne/free jazz ori jen ta ci je. U pi ta nju je bi lo dru go ve če fe sti va la (pr ve ve če ri na stu pio je ame rič ki sak so fo ni sta i pe snik Le vis Džor dan). Pre kon cer ta skan di nav skog sa sta va All In clu ded u ve li koj sa li Do ma umet no sti, u ma njoj je od i gra na pred sta va u re ži ji Jo že fa Na đa pod ime nom Vil hel mo ve pe sme. Od ne mu zič kog pro gra ma fe sti va la va lja po menu ti i iz lo žbu sli ka i cr te ža Mi ro sla va Jo van či ća, re a li zo va nu ta ko đe u sklo pu či ta ve ma ni fe sta ci je. Li der šved sko-nor veš kog kvin te ta All In clu ded je sjaj ni šved ski sak so fo ni sta Mar tin Ku hen, od ra nije po znat pu bli ci be o grad skog Ring Ring fe sti va la, gde je ostao upam ćen kao vešt im pro vi za tor, i ia ko ka te go ri zo van pre vas hod no kao free jazz umet nik, ve li ki zna lac gru va sa iz u zet nim da rom i za le pe i upe ča tlji ve me lo di je. Kon cert je po čeo uni so nom, a ubr zo i na iz me nič nom va tr om iz du vač kog tri ja (sak so fon, tru ba, trom bon), ko ja se ni je po tro ši la do kra ja na stu pa, uz ri tam sek ci ju u sa sta vu Džon Strom kon tra bas, i To lef Ostvang bub nje vi. Ovakvu vr stu mu zi ke ni je uvek jed no stav no re či ma ja sno od re di ti, pa sto ga ni ne ka že mo da je ri tam sek ci ja ta ko ja pra ti du vač ku, jer je mu zi ka ve ćim de lom im pro vi za na, ia ko se po kat kad po ja vlju ju de o ni ce ko je pod se ća ju na te me. Ta ko da se mo že ste ći uti sak da u po je di nim tre nu ci ma sla bo ko tu ko ga pra ti, me đu tim ni je baš ta ko, sva ko slu ša osta le, s tim da čla no vi ri tam sek ci je ne obra ća ju to li ko pa žnju je dan na dru go ga, ne go naj češ će in di vi du al no pra te ne kog od du va ča, te bo je i ak centu ju pre ko nje go vih no ta, ko je su opet naj češ će slo bod ni ja im pr o vi za ci ja. Ipak, dve do tri nu me re ove ve če ri ima le su so lidni ju i ja sni je od re đe nu struk tu ru i po vre me no stabi lan bub nja rev ri tam (po put pe sme Sa tan in plain clot hes, zbog či jeg na zi va se Ku hen dis kret no iz vi nio pu bli ci, u slu ča ju da je ne ko me za sme ta lo). Ben dli der se po ka zao kao fu ri o zni vir tu oz vriš te ćih de o ni ca i na alt i na te nor sak so fo nu, s tim da je ovaj dru gi ipak in stru ment gde Mar tin do la zi do pu nog iz ra ža ja, usled mo guć no sti da du bo kim to no vi ma osve ži bri šu će pa sa že ko je ostva ru je u vi šim re gi stri ma. Sa dru ge stra ne, br zim sta ka to pa ter ni ma obo ga ću je so loe svo jih ko le ga. Tru bač To mas Jo han son se pred sta vio či stim (tako đe i u vr lo vi so kom re gi stru) i do pa dlji vim tonom, sa ras koš nim lir skim ose ća jem, a opet ve o ma / foto: Ivica Vojnić / eks plo zi van i re zan tan na tre nut ke, što je sva ka ko pred u slov za član stvo u ovom ben du. De fi ni tiv no mu zi čar ko ga vre di po slu ša ti u ne kom for ma tu gde bi imao zna čaj ni jeg pro sto ra za so li ra nje, odno sno ta mo gde bi se mo gla vi še ču ti nje go va tru ba bez me ša nja sa dru gim du vač kim in strumen ti ma. Kor pu lent ni trom bo ni sta Ma ts Ale klint je sva ka ko naj zna me ni ti ji član ben da što se ti če vi zu el nog do ži vlja ja (zbog sta sa, fri zu re, ri đe ko se, ka ri ra ne ko šu lje, far mer ki i pa ti ka, što ni je bi lo ni bli zu ono me ka ko su osta li bi li ode ve ni, na pro tiv), no osta vi mo to po stra ni. Ne sa mo što je nje gov trom bon mu zi ci da vao po seb nu pod lo gu ka da je ko le ge pra tio du bljim i mrač ni jim to no vi ma, vr lo upe ča tljiv je i u gli san do ma ni ru, a ni su mu stra ni ni mr mlja ju će i ato nal ne fra ze, uz od li čan taj ming. Mats je za i sta mu zi čar neo bič no ša re no li kog reper to a ra za svoj in stru ment, iz u ze tan sti li sta jednom reč ju, i ni jed nog tre nut ka se ni je ose ti lo da ka ska u bi lo kom smi slu ia ko objek tiv no ma lo sputan zah tev noš ću trom bo na u ova kvom eg zal ti ranom džez iz ra zu. Sa stav All In clu ded je sa svim oprav dao svo je ime, i pu bli ka je to zna la da po zdra vi gro mo gla snim apla u zom, te je bi lo i bi sa, u vi du jed ne kom po zici je spo ri jeg tem pa i ne za bo rav ne te me, me đu tim oči gled no ne jed na ko ne za bo rav nog ime na, s obzi rom na to da ni sam us peo da ga za pam tim. Viso ka do za spon ta no sti je bi la pri sut na na bi ni i u tre nu ci ma ka da se ni je svi ra lo, tj. u pre da si ma izme đu pe sa ma, ko je je naj češ će krat kim opa ska ma is pu nja vao mi ster Ku hen, i ni je mu ne do sta ja lo du ha u to me, s tim da je pri sut ne do dat no za smeja va la či nje ni ca da se sve to da lo ču ti na pri lič no lo šem en gle skom (iz ne na đu ju će za jed nog Skandi nav ca). Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 61

62 Upr kos, po re či ma or ga ni za to ra na ža lost vr lo skrom nom pro gra mu za ovu go di nu, glav ni koncert fe sti va la je bio za i sta sja jan (što ne će uma njiti na da nja pro bra nih ko ji ga pom no pra te, da će re ci mo sle de će go di ne u Ka nji ži mo ći da slu ša ju So ni Si mon sa). To ni je bi lo sve od dže za za taj kišni 13. sep tem bar, jer se pro gram na sta vio u obližnjem Art ka feu, gde je u for mi seš na svi rao trio (Ter cett) sak so fo ni ste Vik to ra To ta, i to su ra di li na pri lič no su per i o ran na čin. Na re per to a ru su se mogle ču ti ba rem dve Kol trej no ve kom po zi ci je u izved bi stil ski do sled noj tvo r cu, što ni je ma la stvar u bi lo ko jem tre nut ku u vre me nu. Ia ko sa oči gledno skre sa nim bu dže tom, i bez ima lo me dij ske pom pe, ustva ri sa vr lo skrom nom pro mo tiv nom kam pa njom, ni ka ko i kva li te tom po nu đe nog, Kanji ža Jazz Fe sti val se po ka zao kao pun po go dak i obe ća va ju će pr vo po gla vlje srp ske fe sti val ske džez je se ni. Od sr ca sa ve tu jem da ne pro pu sti te da ne kad po se ti te ovu ma ni fe sta ci ju, kroz či ji istori jat su pro de fi lo va la mno ga ime na ko ja pred stavlja ju krem avan gard nog/free jazz po kre ta, po meni mo sve ga ne ko li ko njih: Mal Wal dron, Ar chie Shepp, Sam Ri vers, Ant hony Brax ton, Ste ve Lacy, Ha mid Dra ke, Mat thew Shipp, Char les Gayle. Su bo tič ki Jaz zik fe sti val na stao je go di ne i ovo je bi lo nje go vo pe to iz da nje. Umet nič ki di rektor, ujed no i osni vač je re no mi ra ni lo kal ni sak so foni sta Ga bor Bun ford, do bro zna no ime na do ma ćoj džez sce ni. Jed na od ide ja vo di lja ove svet ko vi ne je da pro mo vi še mla de džez ta len te, kao i da im omogu ći učeš će na broj nim bes plat nim ra di o ni ca ma u sklo pu pro prat nog pro gra ma. U tom du hu ot po činja le su obe fe sti val ske ve če ri (pr ve ve če ri na stu pili su Va sil Ha dži ma nov bend i Hars Ne u man nde sa Trio Ma đar ska), jer su pri li ku na bi ni do bi li uče ni ci džez od se ka mu zič ke ško le Su bo ti ca, ko ja je or gani za tor ski part ner fe sti va la, a ina če je to tre nut no je di ni džez od sek u ne koj mu zič koj ško li na te ri tori ji Voj vo di ne (od 2008). Bi lo je vr lo pri jat no po sluša ti ne ko li ko nu me ra ko je su naj mla đi dže ze ri iz veli, uz ge slo ne ta ko dav no pre mi nu log Mi haj la Mi še Bla ma Ne ži vi se od dže za, ži vi se za džez!, ko je je kra si lo bi nu kao ele ment sce no gra fi je. Po sle dvade se tak mi nu ta doš lo je vre me i za glav no de ša vanje ve če ri, na stup sa sta va na slo vlje nog Ale xan dra Schenk Band fe at. Du šan No va kov. Alek san dra Šenk je au strij ska pe va či ca mla đe gene ra ci je, ško lo va na na pri vat nom beč kom uni verzi te tu Kon ser va to ri um Wi en, kod pro fe so r ke Ines Re i ger Do mi nik. Du šan No va kov je ro đe ni Pan čevac, a di plo mac je Mu zič ke aka de mi je u Gra cu. Ži vi već du go u Be ču, a je dan je od kon cert no najak tiv ni jih džez bub nja ra u Evro pi. Uče stvo vao je i na pre mi jer nom iz da nju Jaz zik fe sti va la godi ne, ta da kao član kvar te ta Tri ple ACE & Jo han nes En ders. Re la tiv no je čest gost fe sti va la ali i ma njih svir ki ši rom Sr bi je, kad god na đe vre me na on se ne ka ko po ja vi iza se ta bub nje va u Be o gra du, Panče vu, ili dru gde kod nas. Kvar tet je otvo rio set nu me rom Fre e dom Day sa kult nog afro cen trič nog džez al bu ma/svi te We In sist! Fre e dom Now Maks Ro u ča i Ebi Lin koln iz Pri lič no neo če ki va no uz bu đe nje za po če tak i ta las pri ta je nog odu še vlje nja, s ob zi rom na to da sam ve li ki lju bi telj po me nu tog al bu ma, i na rav no ni sam ni ka da imao pri li ku da ču jem uži vo iz ved bu ne ke od pe sa ma sa te ve li čan stve ne svi te u sla vu bor be Po kre ta za gra đan ska pra va afro a me ri ka naca. Alek san dra je, raz u me se, u ma nje na pe tom i emo ci o nal no na dah nu tom ma ni ru od fu ri o znog snim ka Ebi Lin koln ot pe va la ovu nu me ru, ali ni je manj ka lo ener gi je, na pro tiv, bi lo je in te re sant no ču ti Fre e dom Day u ma nje agre siv nom vo kal nom ras po lo že nju. In te re san tan je po da tak da je na origi nal nom al bu mu pre 54 go di ne kon tra bas (na tri od ukup no pet pe sa ma, uklju ču ju ći i Fre e dom Day) svi rao iz ve sni Džejms Šenk, da kle Alek sin pre zi menjak, ta ko da po sto ji mo guć nost da je to za pra vo pe va či cin de da, što na ža lost ni je mo gu će pro ve ri ti pu tem in ter ne ta. Uko li ko to ni je njen pre dak, ova po du dar nost je in te re sant na ma kar kao ku ri o zi tet. No va kov je au to ri ta tiv nim vo đe njem ben da tokom pr ve pe sme sta vio ja sno do zna nja ko je suve re ni vo đa ovog sa sta va, i to je od nos sna ga ko ji je do kra ja kon cer ta ostao ne pro me njen. Ri tam sek ci ju su kom ple ti ra li Ni ko la Sta no še vić kla vija tu re, i Ka rol Ho das kon tra bas. Re per to ar je bio ša re no lik, go to vo bez džez stan dar da, sa znat nim bro jem pe sa ma pre u ze tih iz obla sti pop(ula r ne) mu zi ke, me đu tim uglav nom u za ni mlji vim aranžma ni ma, ko ji su bi li do volj no džez(i). I ori gi nal ni. Pod se tiv ši po vre me no na slič ne aran žer ske postup ke Bred Mel da ua ili kla vir skog tri ja Bad Plus. Upe ča tlji va je bi la He art-sha ped Box Nir va ne, kao i ob ra da Ra di o head-a, mo žda ma lo ma nje Wonder wall od Oa sis-a, a ni je ni to bi lo lo še, ve ro vatno je po sre di lič ni ani mo zi tet pre ma nu me ri i nje nim ori gi nal nim iz vo đa či ma. Za ni mlji va je tako đe bi la iz ved ba le gen dar nog soul/r&b hi ta Dancing in the Stre et ori gi nal no pot pi sa nog i sni mljenog od stra ne Mar te Rivs i nje nog pra te ćeg ben da The Wan del las, go di ne Be še to svo je vre meno je dan od pr vih i naj ve ćih hi to va ko ji su pro slavi li ču ve nu eti ke tu Mo town, a ka sni je pu no pu ta ob ra đi van (naj po zna ti ja je ve ro vat no ver zi ja ko ju su u du e tu sni mi li Dže ger i Bo u vi, ina če do sta grozna pop-rok iz ved ba ko ja je sko ro pa pot pu no po niš ti la du šu ovog raz dra ga nog soul hi ta). Go spo đi ca Šenk je ime na ko je bi va lja lo obra ti ti pa žnju u bu duć no sti, sa na iz gled to plim i me kanim vo ka lom, me đu tim ve o ma spo sob nim za tran sfor ma ci je, i što je naj va žni je fe no me nal nim raz u me va njem mu zi ke, od no sno ose ća jem za svaku nu me ru po na o sob (mo že mo u tom smi slu pomi sli ti na po re đe nje s Di Di Bridž vo ter, ili još i vi še 62

63 Da jen Rivs). Što ni je to li ko če sto od li ka džez vo kali sta, te to zna ju do sta da ce ne i nji ho ve ko le ge či ji in stru men ti ni su glas. In tim no sti at mos fe re su do pri ne la i Alek san dri na po vre me na ob jaš nje nja zaš to je ne ka od pe sa ma bi la na re per to a ru, uglavnom lič ne pri ro de i uz po ne ku ku ćev nu re mi niscen ci ju, te se mo glo shva ti ti da je set-li sta ve ćinom sa sta vlje na od nu me ra ko je su u ra noj mlado sti pe va či ci bi le od zna ča ja. Du šan No va kov se pred sta vio kao iz ra zi to kom pak tan bub njar, u naj bo ljim svi rač kim go di na ma, či ni se od li čan ben dli der, uvek bes pre ko r no ta čan. Čvrst u smi slu so lid no sti rit ma i svin ga, a isto vre me no uvek sposo ban i ras po lo žen za za bav ne mi ni ja tu re, i po nekad neo u bi ča je ne mi ni ma li stič ke iz bo re. Na ro či to in spi ra ti van so li sta, ta ko đe. Tvrd ka da je to po trebno, ali su ve ren u ba lan su iz me đu lir skog i mno go ener gič ni jeg svi ra ju ćeg ma ni ra. Jed nom reč ju, si la od bub nja ra, ali pre sve ga upe ča tljiv sti li sta sa is tan ča nim ose ća jem da bo je har mon skih in strume na ta za či ni pra vim, i ni kad su viš nim do di ri ma. Na jed noj od nu me ra pred kraj kon cer ta ostva rio je i sim pa tič nu ro lu svi ra ju ći bez pa li ca, od no sno dla no vi ma. Po me ni mo po da tak da je No va kov u ma ju ove go di ne svi rao tur ne ju Gre at Vo i ces of Har lem, pro mo vi šu ći pro je kat u ko jem je na stupao i Gre go ri Por ter, tre nut no naj sjaj ni ja vo kal na zve zda na se ver no a me rič kom jazz/soul/blu es nebu. To kom ka ri je re ovaj zna me ni ti bub njar je nastu pao i sa mno gim ne ve ro vat nim džez aso vi ma, a po me nu će mo sve ga ne ko li ko ime na Andy Bey, Kirk Lightsey, Oli ver La ke, Ge or ge Ca bles, Mark Murphy, itd. Ovo go diš nji na stup u Su bo ti ci sa Aleks Schenk je sve u kup no bio pun po go dak, i sam već do vo ljan da za do vo lji kva li te tom što se ce le ve če ri ti če. No, ne ko je mo rao na bi nu i po sle Du ša no vog i Alek san dri nog kvar te ta, a to je bio No vo sad ski Big Bend. Ovaj ve ći sa stav je na ja vljen kao na sled nik ne ka daš njeg Ple snog or ke stra RTV No vi Sad. Formi ran je i do sa da su na stu pi li već oko tri sto ti ne pu ta je or ke star iz dao al bum pod ime nom Sa mo mu zi ka (CD iz da nje SKC No vi Sad), a za po če li su sa sni ma njem i dru gog al bu ma. Bio je to na stup vr lo kom pakt ne sku pi ne, bes prekor no usvi ra nog sa sta va, pod di ri gent sko-aranžer skom pa li com Fe do ra Vr tač ni ka. U du hu ime na pr vog al bu ma, pro te kao je i pro gram su bo tič kog na stu pa, tj.iz bor pe sa ma za ovaj kon cert. Na osnovu za i sta ša re no li kih i ne po bit no kva li tet nih (i veči to gro ovy ) aran žma na, i ne ko li ko so li sta vi sokog po ten ci ja la u du vač koj sek ci ji, mo že se ste ći se uti sak da bend ima po ten ci ja la za upli va va nje u ne ke za ni mlji vi je to ko ve sa vre me nog big bendov skog iz ra za, me đu tim to baš i ne bi va na ro či to. No, na ofi ci jel nom saj tu ovog sa sta va mo že se pro či ta ti da se na re per to a ru or ke stra na la ze hito vi pop, džez, la ti no, soul, film ske, dis ko i ever grin mu zi ke (na osno vu re do sle da pr va dva žan ra dosta to ga je ja sni je). Na istom me stu ta ko đe mo že te pro či ta ti i da po red re dov ne kon cert ne de lat nosti, NS big bend na stu pa u ve li kom i ma lom-kombo sa sta vu na kok tel za ba va ma, kom pa nij skim pro sla va ma i ma ni fe sta ci ja ma raz li či tog ka rak te ra sa, za te pri li ke, spe ci jal no ura đe nim pro gra mom. Ka ko bi lo, sa iz u zet kom od dve-tri či sto in stru mental ne nu me re, sa ben dom su te ve če ri na stu pa le vo ka list ki nje Dan ka Ada mov, i Gor da na Vi da ko vić kao goš ća na ne ko li ko pe sa ma. Uklju ču ju ći i završ nu You can le a ve your hat on, ori gi nal nu kompo zi ci ju Ren di Nju me na iz 1972, naj po zna ti ju u iz ved bi Džoa Ko ke ra, ko ji će na pu sti ti ovaj svet sve ga dva i po me se ca na kon ovog kon cer ta. Ina če nu me ru zna nu i kao ne zva nič nu glo bal nu strip tiz him nu, te se ni NS big bend ni je uz dr žao od go to vo kar ne val ske iz ved be iste, uz uglav nom ve se lo odo bra va nje pu bli ke. Ipak, naj ve ći deo pevač kog te re ta us peš no je po ne la Dan ka Ada mov. Či ni se sa svim u ele men tu na pe sma ma spo ri jeg a na ro či to sred njeg tem pa, po put te ve če ri ma e- stral ne iz ved be Fe e ling good (Ni na Si mo ne), gde je oči gled no doš lo do pu nog po kla pa nja sen zi bi lite ta pe va či ce i aran žma na ben da, ko ji je pod se tio na Ge ral da Vil so na i zvuk nje go vih ve ćih sa sta va iz se dam de se tih go di na. Vi bra to kva li te ti Dan kinog in stru men ta su ov de za si ja li pu nim sja jem. Gor da na Vi da ko vić je bi la po vre me no i pra vo vreme no osve že nje ovog kon cer ta, sa sjaj nim gla sovnim mo guć no sti ma i sna žnim funk/r&b ma ni rom vo kal ne iz ved be, a na mo men te i ro ke r skim pristu pom scen skom na stu pu ko ji je do dat no pot piri vao re ak ci je pu bli ke i emi to vao po zi tiv ne vi braci je. Či ni lo se da se obe pe va či ce vr lo do bro snala ze u scat de o ni ca ma, te je mo žda i ma la šte ta što im ni je osta vlje no vi še pro sto ra za tu vr stu eks presi je to kom kon cer ta. Sve u kup no, za ba van za vr šetak ve če ri i pe tog po re du Dže zi ka na sce ni Jadran su bo tič kog Na rod nog po zo riš ta. Za pi sca ovih re do va, na tre nut ke se mo glo i (ne) uži va ti u pre me ka nom (od vi še pop, na ru bo vi ma ono ga što da nas mo že mo zva ti dže zom) zvu ku, po put ono ga u pe smi Ti se lju biš, no u skla du sa fi lo zo fi jom fe sti va la, ko ja gla si ne go va nje mejnstrim prav ca u dže zu, te obra ća nje ši roj pu bli ci sa že ljom da ovaj pra vac pri bli ži ve ćem au di to riju mu, ne ma me sta da ljim pri tu žba ma. Upr kos, po re či ma or ga ni za to ra na ža lost vr lo skrom nom pro gra mu za ovu go di nu, glav ni koncert fe sti va la je bio za i sta sja jan (što ne će uma njiti na da nja pro bra nih ko ji ga pom no pra te, da će re ci mo sle de će go di ne u Ka nji ži mo ći da slu ša ju So ni Si mon sa). Kva r tet je otvo rio set nu me rom Fre e dom Day sa kult nog afro cen trič nog džez al bu ma/svi te We Insist! Fre e dom Now Maks Ro u ča i Ebi Lin koln iz Pri lič no neo če ki va no uz bu đe nje za po če tak i ta las pri ta je nog odu še vlje nja, s ob zi rom na to da sam ve li ki lju bi telj po me nu tog al bu ma, i na rav no ni sam ni ka da imao pri li ku da ču jem uži vo iz ved bu ne ke od pe sa ma sa te ve li čan stve ne svi te u sla vu bor be Po kre ta za gra đan ska pra va afro a me ri kana ca. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 63

64 / Foto: Miomir Polzović / 64

65 U Maja Grnja Igra je umetnost i život Razgovarala: Biljana Mickov No vo sa đan ka Ma ja Gr nja spa da u one umet nič ke stva ra o ce ko ji svo jom skrom noš ću, vr hun skom umet noš ću i kva li te tom do pri no se raz vo ju na še sre di ne. Di plo mi ra la u Ba let skoj ško li u No vom Sa du u kla si pro fe so ra Ve re Fel le, usa vr ša va la se na mno go broj nim se mi na ri ma i ra di o ni ca ma kao što su In ter na ci o nal ni let nji ba let ski se mi nar u Bu dim peš ti, pod po kro vi telj stvom Mi ni star stva kul tu re, In ter na ci o nal nom se mi na ru sa vre me nog ple sa ERG STA TUS u Be o gra du i na mno gim dru gim. svo joj bo ga toj igrač koj ka ri je ri Ma ja Gr nja je bi la član ba le ta Slo ven skog na rod nog gle da liš ča u Ma ri bo ru. Od ima stal ni an ga žman u Srpskom na rod nom po zo riš tu u No vom Sa du, a od pr va ki nja je ba le ta SNP-a, za tim na stav nik sa vre me nog ple sa u Sred njoj Ba let skoj sko li u Novom Sa du, i re pe ti tor u SNP-u, ta ko đe se ba vi kore o gra fi jom i scen skim po kre tom. Po zna te su nje ne ulo ge u pred sta va ma Krc ko Oraš čić, La bu do vo je ze ro, Kar mi na bu ra na, Kar men i so lo ulo ge u ope ra ma Knez Igor, Čo vek od La Man če, Ba ron Ci ga nin, Maj ska noć, Tra vi ja ta i Ale ko. Od zna čaj ni jih na gra da ko je je do bi la su go diš nja na gra da Srp skog na rod nog po zo riš ta za ulo gu Gu du le 2005 i zlat na me da lja Jo van Đor đe vić naj vi ša na gra da Srp skog na rod nog po zo ri šta za ukup no umet nič ko ostva re nje u godini. Uče stvo va la je na II me đu na rod nom vi deo sa mi tu Vi deome de ja u per for man su Pre svla če nje Eve Ka je, i na IN FANT-u, In ter na ci o nal nom fe sti va lu al ter na tiv nog i no vog te a tra u pred sta vi Ran dezvo us Sac ral Rol fa De ne ma na (tru pa Art se ni co Dort mund). Ba vi se vr lo us peš no pe da goš kim ra dom, u jed nom pe ri o du je bi la pro fe sor scen skog po kre ta dvo go diš nje ško le glu me na slo vač kom Stu di ja Glu mač kog Stva ra la stva pod po kro vi teljstvom Na ci o nal nog sa ve ta slo vač ke na ci o nal ne ma nji ne, Mi ni star stva obra zo va nja Re pu bli ke Sr bi je i Vla de AP Voj vo di ne. Ta ko đe se ba vi i is tra ži va njem u do me nu sa vre me nog ple sa. Ka ko vi di te raz voj sa vre me nog ba le ta da nas? Ma ja Gr nja: Pr vo što tre ba uze ti u ob zir da je balet sam po se bi jed na od mla đih po zo riš nih umetno sti ko ja je mul ti di sci pli nar na. Spoj igre, mu zi ke, knji žev no sti, dra ma tur gi je, li kov ne umet nosti, dru gih vi zu el nih umet no sti i umet nič kih iz ra za ko je se na do ve zu ju. Sa vre me na igra je još mla đa umet nost ko ja pru ža jos vi še slo bo de. Da nas su to naj češ će ap strakt ni pri ka zi to li ko upe ča tlji vi da obu j me maš tu gle da o ca, zgra be je i ne puš ta ju. Kao pu to va nje u ze mlju ču de sa, ča rob ne sno ve i 3D fan ta zi je. Za sa vre me ne umet nič ke di sci pli ne je po treb no i sa vre me no druš tvo, ili bar sa vre me no po i ma nje umet no sti i kul tu re onih ko ji su za nju nad le žni i onih ko ji u njoj uče stvu ju. U kom prav cu će sa vreme na igra kao umet nič ka di sci pli na oti ći ja ne mogu da vam ka žem, jer ne znam. Ja mo gu da vam ka žem ka ko mi slim da tre ba da iz gle da sa vre me na pred sta va. Po mom uku su sa vre me ni ples da nas naj bo lje pre zen tu je re ci mo pred sta va Akra ma Ka na U Igo ro vim mi sli ma. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 65

66 Kul tu ra tre ba da nam bu de alat ko jim us po sta vlja mo nor me i stan dar de, bar u od re đe nom druš tve nom mi ljeu, a da bi to mo gli da po stig ne mo mi umet ni ci mo ra mo sa mi se bi po sta vlja ti stan dar de i is tra ja va ti u to me. Ja lič no mo gu uti ca ti sa mo svo jom umet noš ću i svojim od no som pre ma ra du. Svo jim sta vom pre ma no vim ten den ci ja ma i kroz po ru ke ko je že lim da pre ne sem svo jim scen skim na stu pom. Te vi še sloj ne po ru ke su plod ko lek tiv nog ra da i svi ma mo ra bi ti va žno ka ko će se one pre zen to va ti. To je je dan dug pro ces. Kod nas ima stre mlje na, i po dr ža na su, sa mo je pi ta nje da li je to do volj no. Ako me pi ta te šta je va žno za raz voj sa vre me ne igre na pr vom me stu je si gur no sa vre me ni pri stup u obra zo va nju igra ča i pru ža nje stvar ne mo gućno sti da se on usa vr ša va i kroz si ste ma ti čan na čin ra da na do gra di. Po mo ći mu da se da lje raz vi ja. Da li je po va šem struč nom miš lje nju edu ka ci ja kao kon stan tan pro ces za pro fe si o nal ce i za sa mu pu bliku bit na u da naš njem vre me nu? Ma ja Gr nja: Edu ka ci ja je bit na u sva kom vre menu, na ma igra či ma je neo p hod no da stal no pra timo no ve ten den ci je, a pu bli ka sa mim tim ima pri li ku da oce ni i pro ce ni na pre dak. Pu bli ka se uči da gle da i raz u me ba let, kul tu rom do la za ka u pozo ri šte, a mi slim da je po želj no i oba vlja ti dru ge ak tiv no sti ko je se u sve tu već du go upra žnja va ju, a to je pre a ni ma ci ja i ani ma ci je pu bli ke. Ka kav je od nos i re la ci ja iz me đu kla sič nog ba le ta i sa vre me nog ple sa? Ma ja Gr nja: Re kla bih da su oba sti la igre usko po ve za na, jer kao što ne gu je te svo je te lo za klasič nu teh ni ku igre ta ko i za sa vre me ne ple sne prav ce mo ra te bi ti u iz u zet noj igrač koj for mi. A sa dru ge stra ne, sva ki je spe ci fi čan, od no sno ume će za se be. Sa vre me na igra iz la zi iz stro gih okvi ra klasi ke, ali isto ta ko zah te va pla sti ku, do bru ko or di naci ju te la i pru ža mo guć nost kom bi no va nje ple snih teh ni ka, već u za vi sno sti od za mi sli ko re o gra fa. 66

67 Da li je ba let, igra ko ja po red po kre ta, is tra žu je i emo ci je? Ma ja Gr nja: Emo ci ja je oba ve zan ele me nat igre. Da bi po kret bio ja san, do ži vljen i pot pu no iskren, mo ra bi ti vođen osim teh nič kim iz ra zom i du bokim emo tiv nim na bo jem. Pro ces ko ji vo di do tog spo ja je me ni uvek za ni mljiv i iza zo van. Gde na la zi te mo tiv za va šu umet nost? Ma ja Gr nja: Mo tiv, za hva lju ju ći svo jim ro di te lji ma na la zim unu tar se be, u stal nom sam tra ga nju za isti nom, kva li te tom, no vim ide ja ma, dru ga či jim na či nom iz ra žaj no sti kroz po kret i mu zi ku i emotiv nom pri ka zu i pri la zu ulo zi uz ose ćaj me re u to me. Tru dim se da bu dem po sve će na. Ima te du go go diš nje is ku stvo ra da na sce ni Srp skog na rod nog po zo riš ta u No vom Sa du, i u sek to ru kultu re. Ka ko bismo mo gli po bolj ša ti sta tus kul tu re u na šem gra du? Ma ja Gr nja: Kul tu ra tre ba da nam bu de alat kojim us po sta vlja mo nor me i stan dar de, bar u od ređe nom druš tve nom mi ljeu, a da bi to mo gli da po stig ne mo mi umet ni ci mo ra mo sa mi se bi posta vlja ti stan dar de i is tra ja va ti u to me. Ja lič no mo gu uti ca ti sa mo svo jom umet noš ću i svojim od no som pre ma ra du. Svo jim sta vom pre ma novim ten den ci ja ma i kroz po ru ke ko je že lim da prene sem svo jim scen skim na stu pom. Te vi še sloj ne po ru ke su plod ko lek tiv nog ra da i svi ma mo ra bi ti va žno ka ko će se one pre zen to va ti. To je je dan dug pro ces. Umet nost iz la zi iz van za tvo re nih pro sto ra i okre će se jav nom pro sto ru, sve vi še i vi še. Igra ta ko đe, ka ko vi di te uti caj art-a na jav ni pro stor jed nog gra da? Ma ja Gr nja: Grad Po zor ni ca je jed na od naj lepših za mi sli i mo der nih te ko vi na po je di nih evrop skih gra do va. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 67

68 N Jovana Balašević Pozorište je ponekad jedina realnost Razgovarala: Sonja Madžar Po zo riš te je me ni vr lo bit no to kom či ta vog ži vo ta. Po zo riš te mo ra da pro vo ci ra, mo ra da ko men ta ri še stvar nost, re al nost i oko li nu ali ne po sva ku ce nu da isme va. Vo lim taj beg ko ji pru ža po zo riš te, kad mo gu da odem na dva sa ta i za bo ra vim na sve, bu dem ne ko dru gi, ne gde dru gde u dru gom vre me nu. o vo sad sku glu mi cu, tri de set če tvo ro go diš nju Jo va nu Ba la še vić da nas gle da mo u mno gim predsta va ma Srp skog na rod nog po zo riš ta, be o gradskog Ma dle ni ja nu ma, u fil mu Kao ra ni mraz i na još po ne kom me stu. Ro đe na u umet nič koj po rodi ci po zna tog pre zi me na (da le ko van gra ni ca naše ze mlje) još na kon osnov ne ško le se opre de li la za umet nost i sce nu pa je ta ko po sle Sred nje balet ske ško le upi sa la glu mu na no vo sad skoj Akade mi ji umet no sti u kla si Mi še Jan ke ti ća. Ia ko je sve te klo glat ko i u pla ni ra nim ro ko vi ma, po za vr šet ku fa kul te ta na stao je ta jac na pro fe si o nal nom pla nu. Dvo go diš nju pa u zu Jo va na sa da po sma tra kao do bru stvar ko ja joj se de si la u pra vo vre me i ko ja joj je ob li ko va la pro fe si o nal nu lič nost. Stu bo vi oslon ci, oni ko ji su joj da va li pra ve ži vot ne smerni ce ali i oni ko ji je naj stro že kri ti ku ju je su nje na po ro di ca. Pri zna je da su joj naj ve će na gra de nasu mič ni ko men ta ri slu čaj nih pro la zni ka na uli ci ali i da je na gra da Pre drag Pe đa To ma no vić ko ju je do bi la po čet kom go di ne u svo joj ma tič noj ku ći Srp skom na rod nom po zo riš tu, za ulo gu Ane u pred sta vi Vi de Og nje no vić Osta vi te po ru ku ili Begun ci, još jed na po tvr da nje nog ta len ta. Mar kantna i emo tiv na, le pa i ve drog du ha, glu mi ca Jo va na Ba la še vić iskre no go vo ri o svom po zi vu, pr vim i dru gim šan sa ma ko je nam se pru ža ju i stvar no sti ko ja nas okru žu je. Sce na je ste bi la tvo je pr vo opre de lje nje po sle osnov ne ško le ka da si upi sa la Sred nju ba let sku školu. Ipak ubr zo si, čak po sle tre ćeg raz re da upi sa la glu mu na no vo sad skoj Aka de mi ji. Ia ko su ba let i gluma vr lo slič ne umet no sti, ot kud taj pre laz? Jo va na Ba la še vić: Sred nju Ba let sku ško lu sam upi sa la, jer za i sta ni sam ni ka ko mo gla da upi šem sred nju ško lu pri pre ma ju ći pri jem ni is pit iz ma tema ti ke. Ni ko ni iz po ro di ce ni je mo gao da mi pomog ne dok sam do la zi la sa za da ci ma iz ma te mati ke, a i to je bi lo vre me kad ni su bi li to li ko po pu lar ni pri vat ni ča so vi kao da nas. Je di no sred nja Umetnič ka i Ba let ska ško la ni su za upis zah te va le taj test iz ma te ma ti ke a ima la sam tu sre ću da sam u četvr tom raz re du osnov ne upi sa la Ba let sku ško lu ko ju sam stvar no vo le la. Ka ko su od mi ca le go di ne, ta mo sam ste kla od lič ne dru ga ri ce i to je bi lo moje pra vo druš tvo u to vre me. Sa dru ga ri ca ma sam po če la da po se ću jem po zo riš te, pr vo ba let ske pred sta ve pa on da i dram ske i to su bi le sreć ne pa mo žda mo gu da ka žem i naj bo lje go di ne Srp skog na rod nog po zo riš ta, ka da sam gle da la Lju ba vi Džor dža Va šing to na i dru ge pred sta ve. Me đu tim ni ka da ni sam iš la na ra zno ra zne dram ske sek ci je i kur se ve ko ji su i ta da po sto ja li, ne go sam se jedno stav no ba vi la imi ta ci jom sve ga što se de ša va lo oko me ne. Bi lo ko ji do ga đaj da sam pre pri ča va la, ko ri sti la sam uprav ni go vor uz od go va ra ju ću mimi ku i ge sti ku la ci ju i naj pre sam ti me za ba vlja la se stru i svo je druš tvo. Upra vo su oni bi li ti ko ji su mi pr vi skre nu li pa žnju na us peš ne imi ta ci je, jer su to sve bi le sva ko dnev ne si tu a ci je ko je su se de ša va le svi ma a ja sam ih ve ro vat no dru ga či je do ži vlja va la i pre pri ča va la ta ko da je to sve izazi va lo smeh. Taj ne ki la tent ni dar za dra ma tur gi ju ko ji ima i moj otac, ko ji ni je za vr šio Aka de mi ju ali je us peo da na pi še sce na rio za film i mno ge pesme za ko je dru gi ka žu da ta ko đe pod se ća ju na fil mo ve, iz gle da sam na sle di la od nje ga. I baš ta da, ka da sam bi la u pu ber te tu, ma ma je po če la da ne gu je to kod me ne iz me đu o sta log i za to što se bo ja la oko sve ga što se de ša va lo na uli ci tih deve de se tih go di na ka da smo se stra i ja bi le de vojči ce. Ta ko je ona sva ki dan pod sti ca la da na svoj na čin pre pri ča vam šta se de ša va ka ko bi uz po moć tih pri ča do bi ja la pra ve in saj der ske in for ma ci je i ima la sli ku sve ga što se de ša va oko nas a sve je to bi lo pod pa ro lom do bre za ba ve i pu no sme ha. Me ne je taj smeh hra nio i po mo gao da se još vi še otva ram u tom smi slu. Ja sam on da po če la da imiti ram go to vo sva ku si tu a ci ju u ko joj sam se naš la, od tak si ste, pre ko ko no ba ra ko ji nas uslu žu je pa sve do lju di u bi o sko pu, ko je čak ni sam ni vi de la, ne go sa mo ču la gla so ve. Ma ma mi je ta da ukaza la i re kla da imam ta le nat za glu mu i ne sve snu lu cid nu spo sob nost op ser va ci je. To je bi lo vre me ka da je tre ba lo raz miš lja ti u kom prav cu ću na stavi ti ško lo va nje i on da smo od lu či li da poč nem sa pri pre ma ma za pri jem ni is pit za glu mu. To kom tre će go di ne sred nje ško le sa So njom Jo sić Sti pić sam pri pre ma la ono što je bi lo neo p hod no za prijem ni kao što su se i dru gi pri pre ma li za fa kul te te ko je su oda bra li. Ta da sam i upi sa la Aka de mi ju... Pro sto me je ma ma sa ve to va la da po ku šam čak i pre za vr še ne sred nje ško le, ka ko bih se upo zna la sa si tu a ci jom ko ja mi je bi la ne po zna ta jer u krajnjem slu ča ju je to sve mo glo da bu de i neš to što mi se ne će do pa sti. Ona me je ta ko đe od lič no pripre mi la u od no su na scen sku svest i uto li ko sam bi la u pred no sti na osta le. To su stva ri ko je su druga či je od ba le ta i ob ja sni la mi je šta je to pro fil, le đa, tač ke u pro sto ru i to me slič no. Me đu tim i po red to ga, pri zna jem da sam se ose ća la čud no, dok sam slu ša la svo je ko le ge sa kla se ko ji su prethod no iš li na dram ske sek ci je, pri ča li ka ko je igrati Šek spi ra na otvo re nom kad su bi li u Ame ri ci sa Plen džom, a ja o to me poj ma ni sam ima la. Sve to je po ma lo uti ca lo na mo je sa mo po u zda nje i ne sigur nost, ali je vre me nom doš lo na svo je. 68

69 Da nas se mno gi umet ni ci i glum ci ža le ka ko je kul tu ra pro pa la, ka ko su po zo riš ta pra zna i slič no a ja sma tram da su upra vo oni jed ni od kri va ca, jer pod ra znim iz go vo ri ma pri sta ju na an ga žma ne ko ji nu de la ku za ra du, br zu lo vu i uklju ču ju po ja vlji va nje na od re đe nim te le vi zi ja ma i emi si ja ma. Ne kad mo žeš neš to da ura diš i da sve pro đe ta ko da ni kog ne za bo li, ali ka da pu no ta kvih stva ri ura diš on da po sto je po sle di ce. Po za vr šet ku stu di ja ka da je tre ba lo da za poč neš svo ju ka ri je ru, de si la se ti ši na u pro fe si o nal nom smislu. To su mo men ti ka da se ja vlja sum nja u kva li tet, ta le nat i rad. Ka ko si pre va ziš la tu pa u zu? Jo va na Ba la še vić: Dok sam stu di ra la do bi ja la sam ulo ge kao ho no rar ni sa rad nik Srp skog na rodnog po zo riš ta, me đu tim ka da sam za vr ši la fa kul tet de sio se ta jac i da nas za to kri vim is klju či vo se be. U tom pe ri o du sam mno go raz go va ra la sa svo jom se strom, ko ja mi je uka za la da za pra vo to kom studi ra nja ni sam se be iz gra đi va la i da sam sve to olako shva ti la. Re kla mi je da ta po vrš nost, ko ja je kod me ne po sto ja la je ste s jed ne stra ne olak ša va ju ća okol nost, jer ne tre ba da bu dem na uč ni ca i ni ko to od me ne ne oče ku je ali s dru ge stra ne opuš tenost je pre o vla da la. Iz me đu osta log je iz go vo ri la Sa da ka da se de si la pa u za, mo raš da shva tiš da te če ka nje za pra vo ob li ku je i bru si. To je bi la reče ni ca ko ja me je vo di la i ko ju i da nas pam tim kao ve li ku isti nu. Pa u ze u glu mač kom po slu se iz raz liči tih raz lo ga de ša va ju i tra ju i po ne ko li ko go di na i ta da pa da sa mo po u zda nje. Me đu tim, shva ti la sam da sam sa ma kri va i za po če la sam doš ko la va nje to kom te dve i po do tri go di ne sam se za jed no sa se strom Je le nom ko ja je ta da upi sa la re ži ju. Sa njom sam ura di la Go doa, gde mi je ona do de li la ulo gu skit ni ce... Od lu či la je da me u toj ulo zi li ši sek su al no sti i ma ski ra u muš kar ca. Taj pe riod je za me ne bio pra vo stu di ra nje i ta da sam i do bi la drugu šan su, što je do sta teš ko u mom po slu. Sa mo za hva lju ju ći se stri sam us pe la da na pra vi na čin preva zi đem tu si tu a ci ju, jer ni sam ima la ni pri ja te lja ni ko le gu ni ti bi lo ko ga ko je ta ko iskre no i di rekt no sa mnom raz go va rao. Ima la si mo guć no sti da ta da pro me niš sre di nu i odeš u ne ki dru gi grad pa čak i na dru gi kon ti nent. Ipak si iza bra la da osta neš ov de... Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 69

70 Jo va na Ba la še vić: Oči gled no mi je bi la po treb na sre di na ko ja me je či ni la do dat no ne si gu r nom, a za to je ide al na no vo sad ska pu bli ka od no sno naš grad, jer sam svu gde bi la mno go bo lje i to pli je primlje na. Pa se na sve to ta ko na me sti lo još i na moj ka rak ter ko ji je po ma lo i ma zo hi stič ki na stro jen. A sa dru ge stra ne sam svoj grad ipak sma tra la konfo rom ko ji imam u smi slu da sam mno go ve za na za svo je ro di te lje i po ro di cu i ni kad ni sam mo gla ni da za mi slim ži vot bez njih. Uz po ro di cu sam zai sta pu no to ga uči la i mi sli la sam da ću sve to izgu bi ti ako odem. Ro di te lji su za me ne bi li i osta li au to ri te ti ko ji ma ve ru jem. Ko ja su to ime na iz sve ta fil ma i po zo riš ta ko ja ti ce niš ili mo žda imaš že lju da sa ra đu je te? Jo va na Ba la še vić: Po tom pi ta nju sam vr lo skrom na i mo gu sa mo da ka žem da mi je žao što Kiš lov ski ni je živ. To je ne ko za ko ga sma tram da mi je bio bli zak po sen zi bi li te tu i film Tri bo je plavo je za me ne neš to što sam vr lo vo le la i mu zika i ulo ga ko ju je ima la Ži li jet Bi noš. Ta ko đe vr lo ce nim ono što je Mo ni ka Be lu či ura di la sa ulo gama ko je je pa žlji vo bi ra la, u fil mo vi ma Ot po za di, Ma le na i ulo ga Mag da le ne u fil mu Stra da nje Isu so vo. Vo lim ulo ge ko je ne pri ča ju mno go i žao mi je ka da me op te re te tek stom, vo lim sta nja i mi slim da mo že mno go da se ka že i bez to li ko tek sta. Svi đa ju mi se Kru go vi Sr da na Go lu bo vi ća i Ra ne i Le pa se la le po go re Sr đa na Dra go je vića. Što se ti če po zo riš ta ne znam ni ko ga bih spome nu la, jer se uslov no re če no bo jim re di te lja ia ko mno gi od njih od lič no ra de, ali mi slim da do bar re di telj tre ba da bu de i do bar psi ho log ka ko bi mo gao da pro ce ni šta i ka ko da ka že glum ci ma. Na ša re al nost po ka zu je da umet nost ni je na ce ni ni ti je po dr ža na ona ko ka ko za slu žu je. Lo gič no to me su po ne kad i pra zne po zo riš ne sa le. Ka ko glum ci u ta kvim mo men ti ma funk ci o ni šu i ka kve emo ci je tada iz la ze u pr vi plan? Jo va na Ba la še vić: De ša va lo se da ima mo pra znu sa lu na pred sta vi i ta da svi glum ci sa ko ji ma sam na sce ni ose ća ju tu gu i me lan ho li ju. On da se u jednom mo men tu do go vo ri mo da se ze za mo, ali ni to ni je re še nje, jer ni smo zbog to ga doš li. Ja sam uvek tu žna, jer znam da ce nim ka da i tri čo ve ka do đu da nas gle da ju i pri zna jem da ta da još vi še imam ose ćaj poš to va nja me đu tim, ko li ko god dava la sve od se be, pri mar no ose ća nje u me ni je ste tu ga. Na kra ju uvek to ne ka ko le po za vr ši mo, pode li mo sa pu bli kom ono što ima mo i do bi je mo apla uz, ko ji ta da bu de još ja či. Ipak sva ki glu mac je sre ćan i za do vo ljan ka da je sa la pu na i ka da može mo me đu sob no da se ose ti mo sa pu bli kom. Desi lo se ne dav no i da je sa la bi la pu na, pu bli ku su či ni li đa ci osno vne ško le a mi smo igra li pred sta vu, ko ji oni ni su mo gli da raz u me ju... To je bi la naj napor ni ja pred sta va do sa da i uža sno smo se na muči li da odr ži mo kon cen tra ci ju na sce ni po red njiho ve pri če i šuš ka nja, da glu mi mo dra ma tič ne tre nut ke, dok su se oni sme ja li, i da ko mič ne sce ne od i gra mo bez ika kvog raz u me va nja. Da nas se mno gi umet ni ci i glum ci ža le ka ko je kultu ra pro pa la, ka ko su po zo riš ta pra zna i slič no, a ja sma tram da su upra vo oni jed ni od kri va ca, jer pod ra znim iz go vo ri ma pri sta ju na an ga žma ne ko ji nu de la ku za ra du, br zu lo vu i uklju ču ju po ja vlji va nje na od re đe nim te le vi zi ja ma i emi si ja ma. Ne kad mo žeš neš to da ura diš i da sve pro đe ta ko da ni kog ne za bo li, ali ka da pu no ta kvih stva ri ura diš on da posto je po sle di ce. U ta kvim stva ri ma sam opre zna i znam ka ko bih ja. Ono što sa da na ža lost pro la zi i sma tra se pri hva tlji vim, za umet nost je uvre dlji vo. Tre ba lo bi vr lo veš to pro na ći li ni ju iz me đu ko merci jal nog i umet nič kog i pri vu ći pu bli ku ko ja uzrok sme ha ne će tra ži ti u isme va nju ne ko ga, nje go vog di ja lek ta i slič no. Od de ce po zna tih i ta len to va nih ro di te lja se obič no ne oče ku je pu no. Ipak po ro dič no ste sni mi li film Kao ra ni mraz i igraš u pred sta va ma Če ka ju ći Go doa i Će la va pe va či ca za ko je re ži ju pot pi su je tvo ja rođe na se stra. Na ko ji na čin pri maš po hva le i kri ti ke, ko je su u ve zi sa tvo jim pre zi me nom a sa dru ge strane oprav da vaš oče ki va nja svo je po ro di ce, dok ra diš sa nji ma? Jo va na Ba la še vić: Mo je pre zi me je ono sa čim uvek iz la zim na sce nu. Evo i pre ne ki dan se de si lo da ču jem iz pu bli ke glas Ovo je Ba la še vi će va ćer ka i u tom smi slu ni sam rav no prav na sa svo jim ko lega ma. Po treb na mi je po seb na vr sta kon cen tra ci je i pri pre me što sam mo žda i ja se bi pri re di la. Ali ono što je ste stvar ni te ret pre zi me na je to što lju di zapra vo vo le po bed ni ke one ko ji do la ze bez ika kve lo gič ne šan se da us pe ju i što je pri ča ne ve ro vat ni ja, to na rod po bed ni ke vi še vo li i ce ni. Ta ko po sta vljene stva ri mo ju se stru, bra ta i me ne sta vlja ju u okvire da sve ima mo i niš ta nam ni je po treb no. Apri o ri po sto je i pred ra su de ko je su me ni do sta do ne le, jer upra vo ta kvi lju di za me ne po mi sle da sam ja još jed no de te po zna tih ro di te lja i da ne mam šta da pru žim. Div no je što su ta ko mi sli li i što i da lje ta ko mi sle, jer ka da ne ku ulo gu od i gram pro seč no prema svo jim stan dar di ma, on da su baš oni ti ko ji do đu sa pre ve li kim odu še vlje njem da mi če sti ta ju. Iskreno, kao i sva kom glum cu če stit ke i pri zna nja mi pri ja ju, la ska ju, da ju mi si gur nost ali i po tvr du da ipak odr ža vam stan dard ko ji sam se bi za da la. Ipak u ta kvim mo men ti ma po mi slim u se bi Su per, ali šta će te tek mi sli ti o me ni ka da raz va lim ne ku ulo gu!. Dok sam glu mi la u fil mu Kao ra ni mraz i Be bi nim pred sta va ma ima la sam mno go ve ću od go vor nost ia ko lju di to če sto obr nu to za klju ču ju. Bi lo je bit no da njih ne iz ne ve rim i da sve ura dim naj bo lje što mo gu, jer tu on da ne ma me sta ne ga tiv nim ko menta ri ma ko li ko god se ne ko tru dio. Po čet kom ove go di ne Srp sko na rod no po zo riš te ti je do de li lo na gra du Pre drag Pe đa To ma no vić za naj bo lje glu mač ko ostva re nje na sce ni tog po zo riš ta to kom proš le go di ne, za ulo gu Ane u pred sta vi Vi de Og nje no vić Osta vi te po ru ku ili Be gun ci. Na gra de i ko men ta ri struč ne pu bli ke su zva nič ni, ali ka kve komen ta re do bi jaš od po zo riš ne pu bli ke i ka ko se odno siš pre ma sve mu to me? Jo va na Ba la še vić: Sva ki put ka da mi ne ko pri đe na uli ci da me po hva li, emo tiv no to do ži vlja vam i oči mi se na pu ne su za ma. To se za pra vo uvek i de ša va u si tu a ci ja ma ka da sam ner vo zna, u gu žvi i iz ba če na iz svog ko lo se ka i on da se po ja vi ne ko ko me po tap še po ra me nu i iz go vo ri re či hva le na ra čun mo je glu me i ulo ge ko ju sam od i gra la u odre đe noj pred sta vi ili fil mu... To su stva ri ko je me pot pu no raz o ru ža ju i to su za me ne naj ve će nagra de. Me đu tim na gra da Pre drag Pe đa To ma nović je ozva ni či la moj ta le nat, jer go di na ma u mojoj ma tič noj ku ći do bi jam sa mo usme ne po hva le. Na kon dve ve li ke ulo ge u Ma dle ni ja nu mu u Be o- gra du sam se za pi ta la zaš to je to bi lo ta ko teš ko da se pr vo od mo ta u No vom Sa du. Ova na gra da mi je va žna, jer je pr va i jer se de si la baš ov de pred pu bli kom ko ja je vr lo stro ga. Naj vi še mi pri ja zbog ro di te lja ko ji su tih da na pri ma li če stit ke i to je trenu tak u kom sam ja njih uči ni la po no snim, da nji ma lju di če sti ta ju i da ja njih kao go ste po zo vem na sve ča nost po vo dom do de le na gra da. Zbog če ga je po zo riš te hra na za gla vu i zaš to je va žno da se na taj na čin hra ni mo? Jo va na Ba la še vić: Po zo riš te je me ni vr lo bit no tokom či ta vog ži vo ta. Po zo riš te mo ra da pro vo ci ra, mo ra da ko men ta ri še stvar nost, re al nost i oko li nu, ali ne po sva ku ce nu da isme va. Vo lim taj beg ko ji pru ža po zo riš te, kad mo gu da odem na dva sa ta i za bo ra vim na sve, bu dem ne ko dru gi, ne gde drugde u dru gom vre me nu... za me ne je to naj ja či re a lity. 70

71 Ž Grad Kusko peruanski punktum Piše: Luna Jovanović Pu to va nje je bi lo na čin da se bu de na dru gom me stu ili da se ne bu de nig de. Da nas je to je di ni na čin da se do ži vi ose ćaj da čo vek ne gde je ste. Kod ku će, okru žen in for ma ci ja ma sa svih ekra na, ja vi še ni sam nig de, i svu da sam u sve tu isto vre me no. Sle te ti u ne ki no vi grad, to zna či da se od jed nom na đem ov de. Žan Bo dri jar i vot ci vi li za ci ja pre ko lum bov ske Ame ri ke danas op sta je kao iz vor ne u ta ži ve če žnje sa vre menog Za pa da to je ste če na po tre ba za da le kim, za drev nim, za iz vor nim. Su sre sti se sa obi ljem uti sa ka o ne kom dru gom pro sto ru op sta je u privi le gi ji da se in di vi dua, ma kar tre nut no, iz me sti iz ra sat ka nog biv stva ko je raz ma tra uda lje ne kra jeve is klju či vo pre ko pra vo u ga nog ekra na. Rav noduš nost za sa dr žaj sop stve ne sre di ne bi va po voljno ot ku plje na ra do zna lim po gle dom u dru go. Se ver no i stoč ni Pe ru po nu dio mi je upra vo ono što što sam oče ki va la kao na sta vak iš či ta va nja i iz u čava nja mi to va em pi rij ski trag mit skog čo ve ka, nje go vu pra po stoj bi nu. Grad Ku sko (Cuz co), po zi ci o ni ran bli zu do li ne re ke Uru bam be, pod okri ljem An da, pred sta vlja ste cište sta ro se de lač kih kul tu ra Ju žne Ame ri ke i jed no od nji ho vih glav nih i naj sta ri jih upo riš ta. Da nas grad bro ji neš to vi še od če ti ri sto hi lja da sta nov nika i isto rij ski je punk tum či ta vog Pe rua. Ka ko je du go bio pre sto ni ca moć ne ci vi li za ci je In ka u peri o du od tri na e stog do še sna e stog ve ka no ve ere, ne sum nji vo je obe le žen sla vom i od je kom prošlo sti. Ne ka da ogro man grad po zi ci o ni ran na ve likom pla tou, ploč ni ci ma pre kri ve nim zla tom i ogolje nim do mo vi ma bez mno go or na me na ta, da nas sa mo u ne ko li ko ta ča ka sli čan pre đaš njem napred ni jem sta nju. Hra mo vi In ka bi li su na sa mom vr hu pla toa sa ko jeg se po gled pru ža pre ma ce lokup nom gra du, blješ ta vi i gran di o zni cen tar društve nih zbi va nja, sla vlja, žr tvo va nja. Sim bo lič ki je zik Aj ma ra (Aymar aru) In di ja na ca koji je op stao kao go vor ni je zik da nas, kre i rao je naziv gra da pre ma drev nom pre da nju o po di za nju pr vih te me lja: ve li ki rat nik Ajar Au ka (Ayar Au ca) do bio je kri la i od le teo do pred vi đe nog me sta, po tom se pre tvo rio u ste nu (qu squ) ob li ka pu me, ove ko ve čiv ši sop stve no pra vo na ze mlju da našnjeg Ku ska. Sam po jam ste ne za pra na ro de tih pro sto ra, ali i za In ke ka sni je, od u vek je bio svet. Ne bro ja no mno go ma siv nih ka me nih po vr ši na na ko je sam na i la zi la u Pe ruu pred sta vlja ob lik ili obe lež je ne ke od ma gič nih ži vo ti nja po put pu me, or la ili zmi je, ma ni fe sta ci ju bo žan skih oso bi na i nji ho vu sim bo lič ku slo je vi tost ko ja se in tu i tiv no Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 71

72 na slu ću je. Mo ram pri zna ti da sam u ne ko li ko navra ta pi lji la u ob li ke ste na na či je su me obri se upu ti li, po ku šav ši da uo čim ži vo ti nju bez mno go uspe ha. Hri sti ja ni za ci ja drev nih kul to va pa gan ske Ame ri ke ni ka ko ni je od u ze la ži vot pa ga ni zmu, jedno je pri sti glo kao prisilna eks ten zi ja dru gog. Nemi nov nost pro me ne po li tič kih, druš tve nih, re li gijskih pri li ka, ov de kao da je po da ri la no vu for mu pre đaš njoj suš ti ni. Ta ko Pac ha ma (Maj ka Ze mlja) kao obo ža va ni en ti tet pre hriš ćan skog sve ta če sto vi zu el no ne mo že da se raz lu či od pred sta ve Devi ce Ma ri je, a lo kal no sta nov niš tvo (pre te žno in dijan skog po re kla) i da lje poš tu je sta re obi ča je koli ko i ka to lič ke ce re mo ni je. Dok sam lu ta la uli ca ma Ku ska, po sma tra la sam upa dlji ve i sna žne fi zi o no mi je pro la zni ka, nji ho ve ša re ne odev ne kom bi na ci je ko je neo do lji vo podse ća ju na mo der ni zo va nu ver zi ju na rod ne noš nje vi đe nu u lo kal nom mu ze ju. Sva ka ruč no is ple te na ša ra na tka ni ni po se du je pre ci zno zna če nje, a šara ima na de se ti ne. Sta ri je že ne ne gu ju div ne duge ple te ni ce ne ret ko obo ga će ne raz li či to is ple tenim ukra si ma jar kih bo ja. Na pi ja ca ma u oko li ni Ku ska mo gu se na ći veš to iz ra đe ni pred me ti na ro da iz sva kog kut ka oko li ne An da. Po ne gde se još uvek tr gu je pre ma prin ci pu raz me ne do ba ra, na rav no, ne i sa stran ci ma. Šeta ju ći se duž zbi je nih re do va iz me đu te zgi, na iš la sam na za čud ne objek te iz ra đe ne od ko sti, ko že i kri sta la, a su sre tlji vi pro la znik po čeo je da mi objaš nja va upo treb nu svr hu tih pred me ta. Iz ne nadi lo me je da su u pi ta nju in stru men ti za iz vo đe nje mu zič kog ri tu a la za rad pro sla vlja nja i umi lo sti vljenja Pa ča ma me (Maj ka Ze mlja). Tu su i veš to iz rađe ne ma ske na ro da bli skog onom iz Ku ska, a name na im je se zon sko pre ru ša va nje to kom dra mati za ci je mit skih sa dr ža ja. Meš ta ni Ku ska naj češ će su po vu če ni u od no su na stran ce i ret ko će se pr vi obra ti ti, no ži va at mos fera pi ja ce i pri su stvo va nje žu strim raz go vo ri ma lokal nih tr go va ca go vo ri mi o au ten tič nom men tali te tu na ro da ko ji ve ro vat no ni ka da ne ću za i sta upo zna ti. Uske uli ce Ku ska ogra đe ne su sta rim ka me nim blo ko vi ma za hva lju ju ći ko jim de lu ju pri lič no impo zant no, neo vi sno od sa vre me ni je ar hi tek tu re okr nje ne oči gled nim si ro maš tvom. Ose ćaj ko ji sam ima la, dok sam pro la zi la mi ni jatur nim ulič nim pro la zi ma, na lik tu ne li ma sa mo bez kro va, po bu dio je pret po stav ku o ne ka daš njoj at mos fe ri pre sto ni ce In ka. Uni for mi sa ni kro vo vi ku ća do pri no se uti sku estet ske ce lo vi to sti gra da i ko he zi je pri sut ne na vi še druš tve nih ni voa. Div ni re ljef ni de ta lji ret ki su i dra go ce ni ja vlja ju se u vi du re zba re nih ukra sa na te ra sa ma jar kih bo ja i na pro zo ri ma, iz vi ru iz braon i oker ka me na kao da šak ži vo ta. Ka da je kon kvi sta dor Fran ci sko Pi za ro po čeo da ru ši ar hi tek ton ske for me sta rog sve ta, upo tre bljavao je isti ma te ri jal za iz grad nju ka to lič kih zda nja. Cr kve Ku ska iz ko lo ni jal nog pe ri o da odi šu isto rijskom te ži nom, spe ci fič nom me ša vi nom te sko be ko ju ose ća mo ka da se se ti mo na sil nog po krš ta vanja, ali i neo bič nog uti ska bo gat stva isto rij ske nadgrad nje či ji je sva ki sloj po se ban, a na iz ve stan na čin uni ver za lan. Glav ni trg obe le žen je no vo na sta lom, kit nja stom sta tu om Pa ča ku ti ja, le gen dar nog i ne mi lo srd nog vla da ra, ne sum nji vo mar ke tin ški po tez sa vre me ne vla sti ko ja na ma po se ti o ci o ma pru ža šmek eg zotič nog dru gog. Po sto ji ne ko li ko ar he o loš kih na la ziš ta bli zu Ku ska, a naj ve će od svih na la zi se u Sve toj Do li ni. Ona se još na zi va i Uru bam ba Do li na, pre ma glav noj re ci ko ja u pre vo du sa Aj ma ra je zi ka zna či ku ća sunca. Pi sak (P i saq) kao jed no od na la ziš ta u do li ni, pe po zna tljiv je usled svo je kon cen trič ne struk ture pa ra lel ni, po lu kru žni niz ka me nih zda nja sa je din stve nim cen trom. Raz li či te et nič ke gru pa ci je na ovom me stu ofor mi le su grad još u pe ri o du pre pri sti za nja In ka. Ce re mo ni jal ni pla toi, fon ta ne, hram Sun ca, ku pa tila, sve je op sta lo sa mo u na zna ka ma i po treb na je ima gi na ci ja po dr ža na isto rij skom do ku men ta ci jom ka ko bi se kre i ra la sli ka o do tič nom me stu. Mir ča Eli ja de (Mir cea Eli a de), isto ri čar i is tra ži vač, pi sao je Div ni re ljef ni de ta lji ret ki su i dra go ce ni ja vlja ju se u vi du re zba re nih ukra sa na te ra sa ma jar kih bo ja i na pro zo ri ma, iz vi ru iz braon i oker ka me na kao da šak ži vo ta. 72

73 o hra mo vi ma ova kvih ci vi li za ci ja kao o po seb nim pri me ri ma sa kral ne grad nje. Mo del ar hi tek ton ske kon struk ci je po put one u Pi sa ku za miš ljen je, tvr di Eli aj de, da ilu stru je iz grad nju uni ver zu ma, od no sno, da bu de ar hi tek ton ski od raz mit skih obra za ca. U nje go vom raz ma tra nju, sva ki ob lik sa kral ne ar hi tektu re vi zu el no ap stra hu je isti ne i pre da nja ko lek ti va. Opo na ša nje, ili ti vi zu el no vas po sta vlja nje do ži vljenog ustroj stva Sve ta i nje go vih na če la, osnov na je na me na sa kral ne ar hi tek tu re. Hram ili grad kon strui san stro go pro miš lje no, prak tič ni pod set nik na ne pri ko so ve na svoj stva sve tih prin ci pa i nji hov sim pli fi ko va ni od raz. Ima go mun di. Kon cen trič no ras po re đe ne li ni je či ja je si me tri ja osno va utvr đe nja po di za nih od stra ne In ka, de lu je pre fi nje no i moćno u po jav noj jed no stav no sti. Šta sam po ne la sa so bom iz pe ru an ske pre sto ni ce i nje nih ra zno li ko sti? Da li je za bi lo ko ga ko pre mosti ge o graf ski jaz i ose ti čar bi va nja na ra di kal no dru ga či jem me stu, uopšte mo gu će da po ne se nešto na trag, a da pri tom do bar deo ne osta vi? Mi slim da je ta kva raz me na je di ni pra vi na čin sprem nost in di vi due da umak ne sta bil no sti usi dre ne tač ke gle diš ta, te i spo sob nost da se ne po zna to sa gle da kao sop stve no. Mre ža uti sa ka ta da za do bi ja isti cen tar. Mo gu sa si gur noš ću da tvr dim da je je di no pra vo pu to va nje ono sa ko jeg se vra ti li ra do zna li za svoj mi kro svet, sre di nu u ko joj pro na la zi te obri se istog ono ga što ste uo či li i ta mo da le ko... Hri sti ja ni za ci ja drev nih kul to va pa gan ske Ame ri ke ni ka ko ni je od u ze la ži vot pa ga ni zmu, jed no je pri sti glo kao prislna eks ten zi ja dru gog. Ne mi nov nost pro me ne po li tič kih, druš tve nih, re li gij skih pri li ka, ov de kao da je po da ri la no vu for mu pre đaš njoj suš ti ni. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 73

74 / Fo to: Sel man Tr to vac, Cr na ru ka / Memorija nasilja i snovi o budućnosti u MSUV Piše: Sonja Jankov Se ća nje na Pr vi svet ski rat obe le žio je go di ne i Mu zej sa vre me ne umet no sti Voj vo di ne iz lo žbom ko ja se mo gla po gle da ti u pe ri o du od 19. no vem bra do 11. de cem bra. P ro je kat Me mo ri ja na si lja i sno vi o bu duć no sti /2014. re a li zo va li su MSUV, Fran cu ski in stitut i Go et he-in sti tut u Sr bi ji, uz po drš ku fran cu sko- -ne mač kog fon da (Elysée Fund), po vo dom obe le žava nja sto go diš nji ce Pr vog svet skog ra ta. Cen tral ni deo pro jek ta, či ja je ku sto ski nja Sa nja Ko jić Mla denov, pred sta vlja la je iz lo žba u MSUV, dok je be o- grad skoj pu bli ci pro je kat bio pred sta vljen u for mi raz go vo ra sa umet ni ci ma ko je je mo de ri ra la Gorda na Ni ko lić 20. no vem bra u KM8. Iz lo žba ko ja se mo gla po gle da ti u Mu ze ju sa vreme ne umet no sti Voj vo di ne, na pr vi po gled ne izgle da kao iz lo žba ko ja se fo ku si ra na uža se ra ta. Ona se u stva ri, kroz umet nič ke pro jek te, fo ku si rala na pri su stvo Pr vog svet skog ra ta u da naš njem ži vo tu, kao i na re pe ta tiv ne tra u me ra to va od ko jih je Evro pi i sa vre me nom čo ve ku vre men ski bli ži rat sa ko jim se ras pa la SFR Ju go sla vi ja. Uče sni ci/ce projek ta pri stu pi li su ovom vre men skom pe ri o du Evro pe iz sop stve ne ge o graf sko-so ci jal ne po zi ci je, ko ja kod ne kih umet ni ka ob u hva ta ne ko li ko grado va/dr ža va, ta ko što su stva ra li u me di ji ma sli ke, skulp tu re, gra fi ke, fo to gra fi je, vi dea, vi deo i zvučnih in sta la ci ja. Ka ko na vo di Sa nja Ko jić Mla de nov, umet ni ci za stu plje ni na iz lo žbi svo jim is tra ži va njima ukrš ta ju raz li či te di men zi je, pri stu pe i pi ta nja, proš lost i sa daš njost, od no se iz me đu cen ta ra i pe rife ri ja, aspek te kre ta nja/pu to va nja, mi gra ci je i eg zi la, kao i no ve stan dar de u ko mu ni ka ci ji u sa vre me nim lo kal nim, re gi o nal nim i evrop skim di men zi ja ma, u vre me ni ma u ko ji ma je neo p hod no is pi ti va nje kon ste la ci ja i ide o lo gi ja iz proš lo sti zbog iz grad nje po lo ža ja u mul ti po lar nom sve tu. U okvi ru po stav ke, ar te fak ti i do ku men tar na gra đa iz Pr vog svet skog ra ta ni su bi li za ne ma re ni. Oni su pri sut ni u ra du Ro ber ta Jan ku lo skog (MK) ko ji doku men tu je ča u re gra na ta i iz ra ni jih, bal kan skih, ra to va, ka sni je fi li gran ski ukra še nih i pre ra đe nih u va ze ta ko da su po sta le deo do ma ćin sta va, ili pretvo re ne u me tal ne pro te ze od stra ne me di cin skih teh ni ča ra za lju de ko ji su iz ra ta izaš li sa in va li di tetom. Igor An tić (RS-FR) za po la ziš te svo je ak ci je Rat je svu da ko ri stio je evrop sku ci vi li za ci ju ko ja je izgra đe na u po sled njih sto go di na na is ku stvu Pr vog svet skog ra ta, pro jek tu ju ći ar hiv ski rat ni sni mak na svoj kom ši luk u Pa ri zu na su sed nu zgra du, ga ražu, hod nik svo je zgra de, ze le ni lo na uli ci, bi ci klo ve u dvo riš tu, ste pe niš te i ta va ni cu ula znog ho la... Sli čan pri stup oda brao je i Igor Boš njak (BA) za koncep tu a lan rad pred sta vljen u me di ju vi dea If I Hadn t do ne It ko ji su mi ra fo to gra fi je, is tra že nu građu, snim ke lo ka ci je i pred sta vlja kon cep tu al ni inter vju sa Ga vri lom Prin ci pom u go di ni, ka da Prin cip kon sta tu je ka ko se da nas ne mo že bez bedno pre ći ni uli ca, za raz li ku od pe ri o da pre sto godi na, ko ji per ce pi ra mo kao ra tan i opa san. Boš njakov rad no si u se bi do zu cr nog hu mo ra. Pr vo, u Prin ci po vim re či ma ko je kon sta tu ju ka ko je upra va Hi sto rij skog mu ze ja BiH mo gla oda bra ti i bo lje foto gra fi je nje ga i Fer di nan da ko je su ko riš će ne za pro mo tiv ne svr he iz lo žbe ko ja je u Sa ra je vu po stavlje na po vo dom sto go diš nji ce Ra ta. No, naj vi še u kon sta ta ci ji Valj da će kroz sto go di na bi ti bo lje ko ja no si u se bi na du da će ci vi li za ci ja mo žda u na red nih sto go di na na u či ti da je rat stra ho ta i zlo ko je se ne sme po na vlja ti u isto ri ji. Lo cus Su spec tus je za jed nič ki rad DiS truk tu re (RS) i Bar ba re Mar ko vić (RS-AT), ko ja na ra tiv no opi su je sa daš nji iz gled i ži vot lo ka ci je na ko joj je u Sa ra je vu iz vr šen aten tat na pre sto lo na sled ni ka Fran ca Ferdi nan da. Bar ba ra go vo ri sve što vi di i ču je na toj lo ka ci ji šta lju di go vo re jed ni dru gi ma ili psi ma lu ta li ca ma, šta tu ri stič ki vo di či go vo re o ovoj tu ristič koj atrak tiv noj lo ka ci ji, šta pi še na me mo ri jal nim ta bla ma, gra fi ti ma, u ogla si ma za po moć na ro du u Pa le sti ni ili za le to va nje u Tur skoj ili u ogla si ma za pro da ju, ka ko se zo vu pro dav ni ce ko je okru žu ju lo ka ci ju, kad je rad no vre me Mu ze ja u bli zi ni, ko ja fir ma za fi zič ko obez be đe nje osi gu ra va obli žnje / Ve sna Pe ru no vić, Split ting Up / 74

75 lo ka le, po na vlja ju ći reč co ca-col la ko li ko je taj vi zuel ni znak pri su tan. Ak tu el ni ži vot gra da, me mo ri ja gra da i nje go va sli ka pre pli ću se u go vo re nom tekstu, dok ka me ra sve vre me sni ma go vor ni cu, ak centu ju ći na taj na čin sam por tret gra da, vre me na, ži vo ta na kon ra to va. Na iz lo žbi su bi li za stu plje ni i vi deo ra do vi To ma sa Kenera (DE-FR) i Anuk Mi ladi no vić (CH-DE), ko ji se ne fo ku si ra ju di rekt no na Pr vi svet ski rat, no na na si lja ši reg druš tve nog obima ko ja re zul ti ra ju bes kuć niš tvom, de po ni ja ma, mi gra ci ja ma i (et nič kim) čiš će nji ma. Ra den ko Mi lak (BA) u se ri ji akva re la Ne ver En ding Story por tre ti še Čar li ja Ča pli na i Ga vri la Prin ci pa, okre ću ći se se ri ji ma te ri ja la iz štma pa nih me di ja to kom ra ta, por tre tiš ći, ta ko đe, i po sled nji pri merak iz u mr le vr ste di vljeg go lu ba, ko ji je pre mi nuo 1. sep tem bra go di ne. Se ri ja gra fi ka As sas sina ted Ne boj še La zi ća (RS-US) pred sta vlja se ri ju por tre ta se lek to va nih po li ti ča ra/re vo lu ci o na ra na ko je su iz vr še ni aten ta ti po sle onog na Fran ca Ferdi nan da. U teh ni ci li to gra fi je, pre so va ne obo je ne pa pir ne pul pe ili di gi tal nog prin ta, La zić spa ja slože ne me ha ni zme po li tič kih ubi sta va sa slo že nim teh ni ka ma gra fi ke. Dru ga či ji pri stup por tre tu pri me tan je kod Sel mana Tr tov ca (RS), kroz ce li nu ko ja je spa ja la ra do ve Cr na ru ka, au to por tret umet ni ka, On je isti kao i mi i Evo lu ci ju. Rad Cr na ru ka je au ten tič ni cr ni od li vak u gvož đu ru ke čo ve ko u bi ce, ko ja je za umet ni ka sim bol u iz ve snom smi slu umet nič ki ak si om. Ma ri ane Ma rić (FR) spa ja por tre te mla dih de vo ja ka u Sa ra je vu sa pri zo ri ma ra ta u gra du, stvara ju ći lič no-objek tiv nu re por ta žu o tra u ma ma. Sara je va se do ti če i au dio-vi deo in sta la ci ja Still Je le ne Ju re še (RS-BE) ko ja spa ja au dio sni mak sa pro be de či jeg ho ra Prin cess krof ne, osno va nog to kom ra ta ka ko bi se ani mi ra la de ca, sa vi deo snim kom Dri nja če u ko ju se ba ca ot pad usled ne do stat ka ko mu nal ne slu žbe. Na iz lo žbi su bi le za stu plje ne i dve upe ča tlji ve insta la ci je u pro sto ru. Dok Ma ga li San he i ra (FR) mini ma li stič ki sa mo po sta vlja ike ba nu sa pla vom i be lom ru žom, Split ting Up Ve sne Pe ru no vić (RS- CA) kroz vr lo jed no stav ne ele men te te ste ru, skelet brač nog kre ve ta i cr ve ne raz de ra ne tka ni ne sve do či o na sil nom raz dva ja nju po ro di ca i ljud skih ži vo ta. Iz lo žba Me mo ri ja na si lja i sno vi o bu duć no sti obuhva ti la je i pro je kat Be a u ti ful Days ko ji je vo di la Lu i se Klo os (AT). Umet ni ci ko ji su uče stvo va li u ovom pro jek tu, kroz me dij vi deo ra do va, ba vi li su se suprot sta vlje nim sta vo vi ma iz go di ne i Pr vog svet skog ra ta ko ji je ubio 10 mi li o na lju di i osta vio isto to li ko teš ko ra nje nih i osa ka će nih, dok je ve lik deo sta nov niš tva ži veo u ne ve ro vat nom si ro maštvu. Uz opi se iz dra me Po sled nji da ni čo ve čan stva Kar la Kra u sa i ro ma na Na Dri ni ću pri ja i Go spođi ca Iva An dri ća, Arion Aslla ni (RS), Igor Ju raj (HR), Ad mir Muj kić (BA) i Sa njin Fa zlić (BA), Lot e Šraj ber (AT), Da vi de Skerlj (IT), Lea Titz (AT) i Jo sip Zan ki (HR) is tra ži li su ne vi dlji ve ni voe go di ne u svom sa vre me nom okru že nju. Če tvo ro je zič ni ka ta log (104 stra ne, sa re pro duk cija ma, pre vo di na en gle ski, fran cu ski i ne mač ki jezik) pu bli ko van ovom pri li kom da je uvid u sve seg men te pro jek ta, ko ji te mat ski ob u hva ta ju uticaj druš tve nog kon tek sta na iz gra đi va nje so ci jalnih vred no sti po je di na ca, od nos in di vi du al nih i ko lek tiv nih se ća nja to kom ve li kih so ci jal nih tra u- ma kao što je rat, uklju či va nje isto rij skih ar te fa kata u umet nič ke sa dr ža je i pro jek ci ju so ci jal ne plasti ke. Ka ta log otva ra uvod ni tekst ku sto ski nje izlo žbe, Sa nje Ko jić Mla de nov, kao i tekst Da ni je vre me na, mo gao bih več no da ži vim. Da ni je prosto ra, mo gao bih da bu dem svu da Šte fa ni Buher, ne za vi sne ku sto ski nje iz Bre me na. / Fo to: po stav ka iz lo žbe Me mo ri ja na si lja i sno vi o bu duć no sti /2014, MSUV / Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 75

76 R Prilog istoriji Prvog svetskog rata iz ženskog ugla Piše: Milovan Pisarri Zbog pot pu nog dru ga či jeg druš tve nog po lo ža ja že ne, po gled na rat ko je često že ne pru ža ju suš tin ski je dru ga či ji od muš kog vi đe nja, ia ko se ra di o istom isto rij skom pe ri o du i o istim do ga đa ji ma. at u Evro pi se pro u ča va i pre da je naj češ će kroz ne iz be žnu pri zmu po li tič kih do ga đa ja, ko ji su pret ho di li iz bi ja nju ra ta, kroz us po sta vlja nje fron to va i ro vov ski rat, ko riš će nje no vog oru đa ili stra vič na stra da nja u bit ka ma na za pad nom i is točnom fron tu. Ipak, po ku ša ji da se Pr vom svet skom ra tu pri đe iz dru gih uglo va za po če ti su ot pri li ke pre pe de set go di na. Do kra ja XX ve ka, isto ri ča ri iz ra znih evrop skih ali i dru gih ze ma lja otva ra li su mno ga no va po lja is tra ži va nja ko ja su se ba vi la dru gim aspek ti ma rat nog pe ri o da, me đu ko ji ma su na pri mer po lo žaj ci vil nog sta nov niš tva, ekonom ske i druš tve ne po sle di ce ra ta, kul tu ral ni značaj evrop skog i svet skog kon flik ta, ali i ta ko zva ne rod ne stu di je 1. Po na vlja njem voj nih i po li tič kih do ga đa ja kon stant no re pro du ku je je dan muš ki na ra tiv, ko ji se ba vi muš kim pi ta nji ma: ra di se o muš koj isto ri ji, jer se do ga đa ji tu ma če is klju či vo sa sta no viš ta muš kih uče sni ka. Sve nam to uka zu je na po tre bu, da nas vi še ne go ika da, da se pro na đu al ter na tiv ni pri stu pi isto ri ji Pr vog svet skog ra ta i na neo p hod nost da se, potpu ni jeg raz u me va nja isto rij skih do ga đa ja ra di, iza đe iz uskih okvi ra voj ne i po li tič ke na ra ci je. U 1 Vi de ti na pri mer: An net te Bec ker, Ou bliés de la Gran de Gu er re; Hu ma ni ta i re et cul tu re de gu er re, po pu la ti ons occupées, déportés ci vils, pri son ni ers de gu er re, Pa riz 1998; Stépha ne Au doin-ro u ze au, L En fant de l en ne mi, Pa riz 1995; Hugh Ce cil Pe ter Lid dle. (prir.), Fa cing Ar ma geddon. The First World War Ex pe ri en ced, Lon don 2003; John Hor ne Alan Kra mer Ger man atro ci ti es 1914: a hi story of de nial, New Ha ven Lon don, 2001; Ma rio Isneng hi, Il mi to del la Gran de Gu er ra, Bo log na 1989; An to nio Gi bel li, L of fi ci na del la Gu er ra. La gran de Gu er ra e le trasfor ma zi o ni del mon do men ta le, To ri no tom smi slu, je dan mo gu ći pri stup je ste isto ri ja iz žen skog ugla, ko ji se me to do loš ki za sni va pr venstve no na ko riš će nju isto rij skih iz vo ra žen ske prove ni en ci je. Oni se ti ču na ro či to pri vat nog i društve nog ži vo ta, a ne po li tič kog i voj nog jer su, ka ko je go re na ve de no, že ne iz nje ga bi le is klju če ne. Sa mim tim, kao i na rav no zbog pot pu nog dru gači jeg druš tve nog po lo ža ja že ne, po gled na rat ko je če sto že ne pru ža ju suš tin ski je dru ga či ji od muš kog vi đe nja, ia ko se ra di o istom isto rij skom pe ri o du i o istim do ga đa ji ma. U isto ri o gra fi ji, uopšte go vo re ći, do osam de se dih go di na XX ve ka sma tra lo se da je Pr vi svet ski rat sna žno uti cao na pro me nu od no sa iz me đu muška ra ca i že na u evrop skim druš tvi ma 2. Isto ri čar Fran sua Te bo (Françoise Thébaud) je go vo rio o tri fa ze pro u ča va nja pi ta nja že na u Pr vom svet skom ra tu: še zde se tih i se dam de se tih go di na, na ro či to u Ve li koj Bri ta ni ji, na vi de lo su izaš le no ve ulo ge, ko je su že ne do bi le to kom ra ta: zbog to ga su istori ča ri pret po sta vi li da je sle di la i no va ulo ga že na u druš tvu, od no sno da je sle di la ne ka vr sta emanci pa ci je. Dru ga fa za ob u hva ta kraj se dam de se tih i po če tak osam de se tih go di na, u ko joj se isto ri ča ri fo ku si raju na ulo gu že na po sle ra ta od no sno na vra ća nje že na na nji ho ve tra di ci o nal ne ulo ge, kao i na činje ni cu da se upra vo zbog to ga ne mo že tvr di ti da je rat ni pe riod do neo bi lo ko ju rav no prav nost sa muš kar ci ma. Ana li ze tog isto ri ča ra su se fo kusi ra le na pri mer na pro ble ma ti ku za po sle nja i ra da 2 Bir git ta Ba der-za ar, Con tro versy: War-re la ted chan ges in Gen der Re la ti ons: The Is sue of Wo men s Ci tin zen ship, In ter na ti o nal Encyclo pe dia of the First World War, str. 2. to kom ra ta, i do ka za le su da ia ko su že ne po če le ma sov no da ra de, ni kad ni su do bi ja lje istu pla tu kao muš kar ci. De ve de se tih go di na su se te ze pr ve isto ri o graf skih ra do va de fi ni tiv no sru ši le: rat ni je pred sta vio ni kakvu dra stič nu pro me nu kad je za po sle nje u pi tanju, iz me đu osta log za to što su že ne bi le za po sle ne naj vi še u rat noj in du stri ji, ko ja je ve ćim de lom ugaše na po sle kra ja ra ta. Ta ko đe, stu di je su po ka za le da se druš tve na struk tu ra suš tin ski ni je pro me nila, jer su od no si iz me đu muš kar ca i že ne unu tar po ro di ce, ši rih za jed ni ca i druš tva, osta li prak tič no isti. Sli čan put je ima la te za o po li tič koj eman ci pa ci ji že na to kom ra ta ili od mah po sle nje ga: pro me ne, kao na pri mer u Ve li koj Bri ta ni ji, ko je su u ra ni joj isto ri o gra fi ji pred sta vlje ne kao pri zna nja že na ma zbog nji ho ve ulo ge za vre me ra ta, ba ci le su neoprav da nu sen ku na pred rat ne bor be fe mi nist ki nja (kao su fra žet nki nja) i nji ho vih do stig nu ća 3. Za hvalju ju ći tim stu di ja ma, mo že mo da nas da tvr di mo da po sto ji va žan isto ri o graf ski seg ment po sve ćen ulo zi že ni u ra tu. Is tra ži va nja su po ka za la ka ko je to kom Ve li kog ra ta že na ima la, u svim ze mlja ma za hva će nim ra tom, če sto ulo gu do bro volj ne bolni čar ke, re đe i le ka ra, kao i da je usled od su stva muš ka ra ca bi la za po sle na na ro či to u in du stri ji i po ljo pri vre di; u raz vi je nim ze mlja ma, one su ra dile, ta ko đe, kao poš ta ri, slu žbe ni ci, ili ume sto uličnih či sta ča, ber be ri na, čak i vo za ča tram va ja. Činje ni ca da je to bi lo če sto pra će no bur nim pro testi ma od stra ne tra di ci o nal nog (muš kog) sve ta go vo ri o po ten ci jal noj sna zi tih pro me na u društvu, ali ta ko đe o ne per ma nent nom ka rak te ru eman ci pa ci je že na: no ve ulo ge ko je su do bi le ni su pred sta vlja le re zul tat bor be za eman ci pa ci ju ko je su od re đe ne gru pe vo di le unu tar evrop skih društa va, kao što je na pri mer slu čaj sa su fra žet ki njama, ne go od lu ke vla da ju ćih struk tu ra ko je su u (pri vre me nom) za poš lja va nju že na vi de le mo gućnost da se što efi ka sni je od go vo ri na pro blem manj ka rad ne sna ge usled mo bi li za ci je rad no spo- 3 Isto, str

77 25. IX Bor ba ko ja je još 22-oga ot po če la, bez pre stan ka tra je. Pred pod ne je ot po če la još ja ča ar ti lje rij ska, za tim mi tra lje ska i puš ča na va tra uz to još i eksplo zi ja bom bi. Opet vri kao u pa klu [...]. Po uli ca ma se vo de bor be. Na ši sa če ka ju u po preč nim uli ca ma ne pri ja te lja ko ji sa Du na va pra vim uli ca ma na stupa [...]. Na te ra zi ja ma ma lo pre dah nu smo, jer tu pre sta do še da nam zu je kur šu mi oko gla ve, ali se gra na te i da lje oko nas ras pr ska va ju. Je dan ra njenik iz di še, dru go ga pre vi ja ju itd. Pu na ego i zma ali i bo la u tom mo men tu da ne bih pa la ne pri ja te lju u ru ke be žim i da lje, i ne pri šav ši da pru žim po moć ovim jad ni ci ma, za ko je bih se u sva ko dru go do ba žr tvo va la i ko je ne iz mer no lju bim, jer su de ca moje otadž bi ne, za nju pa da ju... 8 sob nih muš ka ra ca: za poš lja va nje že na je, da kle, bi lo fun ki o nal no rat nim po tre ba ma dr ža va u ra tu. Že ne su bi le, ta ko đe, kao što je go re spo me nu to, voj ni ci: u pi ta nju su naj vi še že ne ko je su se do brovolj no ili kri šom pri klju či le voj ska ma, kao na primer Mi lun ka Sa vić ili en gle ski nja Flo ra San ders u Sr bi ji. Ia ko su u pi ta nju bi le po je din ke, bi lo je i sluča je va kad su či ta ve voj ne je di ni ce sa sta vlje ne isklju či vo od že na, kao na pri mer ta ko zva ni žen ski ba ta ljo ni smr ti for mi ra ni u Ru si ji u ju nu godi ne. Va žna je ta ko đe bi la ulo ga že na u pa tri ot skim orga ni za ci ja ma, što uka zu je i na po li tič ki pro stor ko ji se na pr vi po gled otvo rio za njih. Vr bo va le su do bro volj ce, or ga ni zo va le ma ni fe sta ci je za skuplja nje pri lo ga za muš kar ce na fron tu ili, u slu ča ju Sr bi je, or ga ni zo va le su u ino stran stvu pri ku plja nje i sla nje po mo ći bi lo ko je vr ste. Po seb no me sto ima ju že ne ko je su to kom ra ta nasta vi le da se bo re za mir. Ia ko su mno ge pred rat ne žen ske pa ci fi stič ke or ga ni za ci je, u na ci o na li stič koj hi ste ri ji, sta le na stra nu svo jih vla da, od re đe ne gru pe su i da lje ve ro va le u in ter na ci o nal nu so lidar nost že na u bor bi pro tiv tla če nja, iz me đu ostalog sa sta no viš ta maj ka bu du ćih voj ni ka. Mar ta go di ne u Ber ni sa sta le su se so ci ja list ki nje iz ce le Evro pe, a jed na od naj va žni jih re zo lu ci ja bi la je stav da je pra vi ne pri ja telj ka pi ta li sta ko ji ugnjeta va ma se, a ne pri pad nik ne pri ja telj ske na ci je. Kra jem apri la iste go di ne, u Ha gu je osno va na Inter na ci o nal na žen ska li ga za mir i slo bo du. Po ru ka, ko ju su po sla le sve tu bi la je da je neo p hod no radi ti za mir, i da u tom ra du že ne mo ra ju da ima ju svoj glas 4. 4 Su san R. Grayzel, Wo men s Mo bi li za tion for war, In terna ti o nal Encyclo pe dia of the First World War, str. 13. U okvi ru is tra ži va nja po sve će nih ci vi li ma žr tva ma zlo či na, po lo žaj že na je ta ko đe za slu žio svo je me sto. Pa žnja ne ko li ci ne isto ri ča ra usme re na je, već de se tak go di na, pre ma že na ma ko je su bi le iz gna ne, one ko je su bi le u lo go ri ma, a na ro či to pre ma žr tva ma sek su al nog na si lja od no sno si lova nja 5. Na kra ju, tre ba is ta ći ma nje is tra že nu ulo gu ko je su že ne ima le to kom ali na ro či to po sle ra ta kad su mo ra le da se su o če sa po vrat kom svo jih mu že va, si no va i oče va ku ći i sa svim pro ble mi ma ko je su sa so bom do no si li 6. Sa sta no viš ta isto rij ske na u ke, u pi ta nju je da kle pre sve ga no vi iz bor iz vo ra na ko ji ma tre ba ra di ti, zna ju ći me đu tim da po sto je ba rem za sa da ve li ka ogra ni če nja, pr ven stve no kla snog ti pa. Ako uzmemo u ob zir na pri mer dnev ni ke ko ji su že ne pi sa le to kom ra ta ili nji ho ve au to bi o gra fi je, ne tre ba da za bo ra vi mo da je ta da broj pi sme nih že na bio veo ma ma li i da su iz nje ga fak tič ki is klju če ne sve že ne rad ni ce, one ko je su ra di le u po ljo pri vre di itd. Mi sle ći na rat ne go di ne u Sr bi ji, na ras po la ga nju ima mo ve o ma va žne iz vo re. Pr vi pri mer mo že biti dnev nik mla de Be o gra đan ke Ma re Ra den ko vić, ko ji se da nas ču va u Ar hi vu gra da Be o gra da, u kojem se iz me đu osta log opi su ju teš ki tre nu ci to kom ulič nih bor bi u Be o gra du u je sen go di ne: 5 Vi de ti na pri mer: Bru na Bi an chi (prir.) La vi o len za con tro la po po la zi o ne ci vi le nel la Gran de Gu er ra, Mi la no 2006; od iste au tor ke, Cri mi ni di gu er ra e cri mi ni con tro l umanità. Le vi o len ze ai ci vi li sul fron te ori en ta le ( ), Mi la no O ulo zi že na u ra tu, ako uzme mo u ob zir rat ne go di ne u Sr bi ji, vi de ti: Bo ži ca Mla de no vić, Že na u To plič kom ustan ku go di ne, Be o grad 1996; od iste au tor ke, Poro di ca u Sr bi ji u Pr vom svet skom ra tu, Be o grad Ta ko đe, po sto ji pu bli ka ci ja Obla ci nad gra dom, ko ju je dok tor ka Slav ka Mi haj lo vić ob ja vi la tek go di ne. Dnev nik ob u hva ta ceo rat ni pe riod, ali je na pi san sa broj nim pre ki di ma. Naj vi še in forma ci ja pru ža o pe ri o du iz me đu je se ni i je se ni go di ne. Slav ka Mi haj lo vić je ra di la u grad skoj bol ni ci u Be o gra du, i bi la sve do ki nja sva ko dnev nog ži vo ta u oku pi ra nom Be o gra du. Kroz nje ne re či, po red do ga đa ja u Be o gra du, Sr bi ji i u osta lim zemlja ma, vi dlji va je jed na sli ka ži vo ta u pre sto ni ci za vre me naj go rih tre nu ta ka: 24. OK TO BAR Po če li su da pri sti žu iz ne pri ja telj skih lo go ra na ši za ro blje ni ci i in ter nir ci. Do la ze pot pu no is cr plje ni od gla di, bo le sni i iz nu re ni od sil nog pe ša če nja. Veli ko i Ma lo rat no ostr vo pru ža ju s Ka le meg da na jeziv pro zor. Na nji ma se sle glo na hi lja de za ro blje nika i in ter ni ra ca ko ji če ka ju da pre đu u svo ju ze mlju, ali ne pri ja telj je uniš tio plov ne objek te ta ko da vlasti ne ma ju či me da pre ve zu lju de. Tu, na do ma ku do mo vi ne i svo jih ku ća, iz nu re ni i sko ro go li, spava ju pod ve drim ne bom i če ka ju na čam ce, je di na pre vo zna sred stva ko ja su još osta la. Mno gi tu i umi ru, ne ma ju ći sre ću da sta nu na tlo svo je rod ne gru de. Bol ni ca u Dor ćol skoj osnov noj ško li pru ža je zi vu sli ku. Na re đe no je da se svi lo go ra ši, kad pređu na de snu oba lu Sa ve, do ve du ova mo, ra di pregle da i čiš će nja od va ši ju. Ali, kad se lju di svu ku, čo ve ka ob u zi ma tu ga. To su ži vi ske le ti na ko ji ma su osta le sa mo ko ža i ko sti. Oni su pre pla vi li so be, hod ni ke i dvo riš te bol ni ce. Le že na ze mlji iz gu bljena po gle da i bez re či. To li ko ih sva ko dnev no umire da u ma loj mr tvač ni ci, ko ja je na či nje na od famu lu zo vog sta na, ne ma vi še me sta za le še ve [...]. 7 U dnev ni ku da tu mi pra te sta ri ka len dar. 8 Isto rij ski ar hiv Be o gra da (IAB), dnev nik Ma re Ra denko vić, ZARH, K-9, lič ni fond Ži va na Pe tro vi ća, str. 3. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 77

78 Po na vlja njem voj nih i po li tič kih do ga đa ja kon stant no re pro du ku je je dan muš ki na ra tiv, ko ji se ba vi muš kim pi ta nji ma: ra di se o muš koj isto ri ji, jer se do ga đa ji tu ma če is klju či vo sa sta no viš ta muš kih uče sni ka. Još muč ni ju sli ku osta vlja ju že ne iz Be o gra da i unutraš njo sti ko je pla ču ći pro la ze hod ni ci ma i pre tu raju po le še vi ma ne bi li pro naš le ne kog svog 9. 9 Slav ka Mi haj lo vić, Obla ci nad gra dom , Be o- grad 1955, str Tre ći pri mer nam pru ža dnev nik en gle ske doktor ke Kler Sto bart. Ona je sti gla u Sr bi ju kra jem mar ta go di ne, na če lu jed ne sa ni tet ske misi je sa sta vlje ne od se dam že na le ka ra, pet na est bol ni čar ki i još dva de set lju di, ka ko bi po ma ga la srp skim voj ni ci ma obo le lim od ti fu sa 10. Kad je epide mi ja pre sta la, od lu či la je da otvo ri u Kra gu jev cu am bu lan tu za ci vi le. Ve li ki broj lju di ko ji su tu dola zi li iz ra znih kra je va ze mlje, ube dio je Kler Stobart da or ga ni zuje još šest slič nih am bu lan ti, kroz ko je će u krat kom pe ri o du pro ći oko ci vi la. Ta kva ini ci ja ti va je bi la ve ro vat no je din stve na u Evro pi. U nje noj au to bi o gra fi ji, ob ja vlje noj 1916, ja sno opi su je one tre nut ke: U ze mlji kao što je Sr bi ja, ko ja je to li ko pro pa ti la to kom ne ko li ko go di na ne pre kid nog ra to va nja, mo ra la je da po sto ji ne ka po tre ba; je di no pi ta nje je, ko je vr ste po tre be? In spi ra ci ja je doš la pe ti dan na kon na šeg do la ska u Kra gu je vac. Raz go va ra la sam sa ma jo rom Pro tićem: on je opi si vao pri li ke u ze mlji, i re kao je da jed na tre ći na srp skih dok to ra je umr la ili zbog tifu sa ili na fron tu, dok su osta li bi li svi za u ze ti u voj sci, u grad skim bol ni ca ma, u ad mi ni stra tiv nim po slo vi ma ili na fron tu. Re zul tat to ga je da ne posto ji me di cin ska po moć za se lja ke u unu traš njo sti. U tom tre nut ku sam shva ti la šta to zna či. Ze mlja se na la zi la usred ozbilj ne epi de mi je ti fu sa, ali i disen te ri je, ti fo id ne gro zni ce i dru gih bo le sti; u seli ma i u ma njim gra do vi ma, ni je bi lo dok to ra ko ji bi le či li bo le sni ke ili spre ča va li da se in fek ci je proši re [...]. Bio je pi jač ni dan u Kra gu jev cu [...]. Od mah smo po sta vili be li ša tor na ivi ci bol nič kog lo go ra, na uli ci, im pro vi zo va li smo nat pis na ne koj sta roj gaj bi, i, uz po moć pre vo di o ca na pi sa li na srp skom da uko li ko lju di do ne su svo je fla še, mi bi smo im da va li bes plat no le ko ve i le kar sku po moć [...]. Rezul tat je bio da u ro ku od ne ko li ko ne de lja lju di, že na, de ce, doš li su u na šu am bu lan tu na svo jim ko li ma ili peš ke čak i od pe de set, še zde set ili se dam de set ki lo me ta ra da le ko Ar hiv Sr bi je (AS), Mi ni star stvo ino stra nih de la, Po litič ko ode lje nje (MID-PO), 1915, XXI/521. Sa ni tet ska misi ja ko ju je pred vo di la dok tor ka St. Cla ir Sto bart je bi la jed na od mi si ja or ga ni zo va nih od stra ne ini ci ja ti ve Serbian Re li ef Fund u Lon do nu, od ko jih su još dve bi le sa sta vlje ne od že na le ka ra i bol ni čar ki. Vi de ti: AS, MID- PO, 1915, XXI/ Mrs. St. Cla ir Sto bart, The fla ming sword in Ser bia and el sew he re, Lon don-new York-To ron to 1916, str Pre vod je moj. 78

79 Me mo a re su na pi sa le i dru ge že ne ko je su se tokom go di ne na la zi le u Sr bi ji i ko je pru ža ju, iz me đu osta log, va žnu sli ku o uslo vi ma ži vo ta u ta daš njoj Sr bi ji 12. Po se ban po gled na rat, od no sno na okol no sti koje su re zul tat rat nih zbi va nja i dra stič nih pro me na, pre sve ga, mo ral nih vred no sti ko je sam rat no si sa so bom, pru ža ju sve do čan stva že na žr ta va zlo či na. Na že na ma se, na i me, to kom svih rat nih su ko ba is ka lju je muš ka agre siv nost ko ja je upra vo zbog voj nih po tre ba ta da pro iz ve de na i do ve de na do naj vi šeg ste pe na bru tal no sti, jer je fi na li zo va na ubistvu pro tiv ni ka. Že ne po sta ju plen, i nji hov in fe rior ni druš tve ni po lo žaj ko ji je to kom Ve li kog ra ta bio iz ra zi to pri su tan u mno gim od za ra će nih ze ma lja, po sta je le gi tim na ba za za nji ho vo sek su al no pri svaja nje si lo va nje. To kom au stro u gar ske in va zi je, a na ro či to bu gar ske oku pa ci je, si lo va nje je bi lo masov na po ja va, ka ko sve do če mno go broj ni do kumen ti pri ku plje ni to kom, ali i po sle ra ta. Že ne su ne ra do go vo ri le o to me, ne sa mo zbog pat nje i bo li ne go i zbog sti da na met nu tog od pa tri jar hal nog druš tve nog po ret ka. Ipak, u ne kim slu ča je vi ma su pri sta le da go vo re o pre tr pe lom zlo či nu ili o zlo či nu po či nje nom nad ne kom od čla no va po ro di ce: Kad su Bu ga ri (voj ska) u me se cu ok to bru god. preš li na šu gra ni cu i doš li u na še se lo, on da je dan bu gar ski voj nik Ri stov iz te le fon skog ode lje nja 41. pe ša dij skog pu ka do đe u mo ju ku ću i na pa de nas. Ja, mo ja sna ha i sta ra maj ka po be go smo iz ku će u šu mu, a mo je de te Ta li jan ka osta de u ku ći. Ta li jan ki je bi lo ta da 8 go di na. Ri stov ga uzme za tvo ri se s njim u so bi i ba ci ga na kre vet. Ce le je no ći spa vao s de te tom, si lo vao ga i obes ča stio. Ovo je vr šio neko li ko pu ta pre ko no ći. Su tra dan kad sam doš la ku ći za te kla sam de te bo le sno ogre zlo svo u kr vi, ko šu lja i ha lji ni ca ta ko đe kr va vi, čak i pro stir ke na kre ve tu bi le su kr va ve. Od mah sam uze la de te na le đa i otiš la bu gar skom ko man dan tu na žal bu, a on me upu ti nji ho vom leka ru, ko ji sve ovo utvr di. Ri sto va ta da ni su pro naš li, i za to su me doc ni je zva li kod ko man dan ta bu garskog u Vla so tin ce a oda tle me upu ti še nji ho vom su du u Vra nju. O ovo me sam pi sme no sa slu ša va na i sve su ovo nji ho ve vla sti utvr di le, ali mi ni ka kvo za do vo lje nje ni su da li. Re ko še mi da mo ra pre su du do ne ti nji hov ve li ki sud u Sko plju [...] Vi de ti na pri mer: Mo ni ca Stan ley, My di ary in Ser bia. April I, 1915 Nov. I, 1915, Lon don 1916; Bar ba ra McLa ren, Wo men of war, Lon don New York To ron to 1917; Ca ro li ne Mat thews, Ex pe ri en ces of a wo man doc tor in Ser bia, Lon don Ar hiv Ju go sla vi je (AJ), Mi ni stra stvo ino stra nih po slo va Di rek ci ja za ugo vo re (MIP-DU), , sve do čan stvo Svi len ke Pe jić, 13. de cem bra Na ve de ni pri me ri, sna žno po ka zu ju va žnost tih iz vo ra iz ko jih pro iz la zi neš to što bi se mo glo defi ni sa ti žen ska stra na ra ta 14. Pri rod no je pi ta ti šta raz li ku je žen ski dnev nik, žen ska au to bi o gra fi ja ili žen sko sve do če nje (osim o si lo va nju, što je po sebno pi ta nje) od muš kog? Od go vor le ži pr ven stve no upra vo u raz li či tom druš tve nom, po li tič kom i ekonom skom po lo ža ju: že ne ko je ni su voj ni ci ni ti učestvu ju u po li tič kom ži vo tu bi lo ko je ze mlje, ima ju pot pu no dru gi po gled na de ša va nja i sa mim tim nu de dru ge mo guć no sti da se, iz van voj nih i po litič kih okvi ra, raz ma tra ra za ra ju ća di men zi ja Ve li kog ra ta, nje go ve po sle di ce i nje go vo na sle đe. Pa žnja isto ri ča ra mo ra da kle da se usme ri ka iz vori ma žen ske pro ve ni en ci je ko jih u mno gim ar hi vima u Sr bi ji i u ino stran stvu ima ve ro vat no do voljno ka ko bi se, sa či stog su vo par nog pri stu pa gra- 14 Iz raz je pre u zet iz na slo va knji ge: Li na Vuš ko vić i Zo ri ca Tri fu no vić (ur.), Žen ska stra na ra ta, Be o grad Ia ko po sve će na ra to vi ma 90-ih u biv šoj Ju go slavij, ona pred sta vlja od li čan pri mer dru ga či jeg gle da nja na rat. đi, pre la zi lo na ni vo tu ma če nja i in ter pre ta ci ja isto rij skih zbi va nja. Pe riod ko ji sto ji pred na ma, od no sno če tvo ro go diš nji vre men ski ras pon tokom ko jeg će mno go pa žnje bi ti po sve će no obele ža va nju sto go diš nji ce Ve li kog ra ta, pru ža pri li ka da se ozbilj nim na po rom, po red ko me mo ra ci ja bi ta ka i se ća nja na pa le bor ce, pro ši re vi di ke i počne sa no vom na ra ci jom o tim ve o ma va žnim, a kom plek snim do ga đa ji ma. Mar ta go di ne u Ber ni sa sta le su se so ci ja list ki nje iz ce le Evro pe, a jed na od naj va žni jih re zo lu ci ja bi la je stav da je pra vi ne pri ja telj ka pi ta li sta ko ji ugnje ta va ma se, a ne pri pad nik ne pri ja telj ske na ci je. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 79

80 O Stradanje Srba u Sremu godine Piše: Slobodan Bjelica No naj stra šni ja stra da nja na stu pi la su na kon ofan zi ve srp ske voj ske u Sre mu, sep tem bra go di ne, ko ja je pred u ze ta na zah tev sa ve zni ka, pre sve ga Ru si je, su o če nih sa ne po volj nom si tu a ci jom na svo jim fron to vi ma d mah na kon Vi dov da na go di ne na stali su te ški da ni za pre čan ske Sr be. Ma sov ne an tisrp ske de mon stra ci je ko je su iz bi le u Sa ra je vu, a iz nje ga se pro ši ri le na osta le bo san sko-her ce govač ke gra do ve i se la, po pri mi le su ka rak ter pra vog po gro ma: pljač ka ju se srp ski du ća ni, uni šta va srpska imo vi na, de mo li ra ju pra vo slav ne cr kve. Iz li vi mr žnje pre ma Sr bi ma za plju snu li su i Hr vat sku i Dal ma ci ju. Na uda ru su se na šle sve srp ske prosvet ne, kul tur ne i dru ge usta no ve, a za bra nji va na je i ći ri li ca. For mal na ob ja va ra ta, tač no me sec da na na kon Sa ra jev skog aten ta ta, ob ja vi la je i po če tak fi zič kog is tre blji va nja Sr ba u cr no-žu toj mo nar hi ji. Pod izgo vo rom opa sno sti od ustan ka Sr ba na prosto ri ma ko je su na se lja va li, au stro u gar ske vla sti su po če le, i na sta vi le to kom ce log ra ta, sa prak som uzi ma nja ta la ca ko ji bi svo jim ži vo ti ma ga ran tova li bez bed nost car skih i kra ljev skih tru pa i voj nih obje ka ta. U na me ri du hov nog obez gla vlji va nja Srp stva, naj u gled ni ji Sr bi sve šte ni ci, in te lek tu alci i tr gov ci bi li su in ter ni ra ni u lo go re du bo ko u unutra šnjo sti Au stro u gar ske sve do Ara da, Ne ži de ra, Ko mo ra na... In ter na ci ja srp ske eli te tra ja la je sve do kra ja ra ta, a mno gi se Sr bi iz lo go ra ni su ni vrati li, ili do njih ni su ni sti gli. U vi še na vra ta su to kom ra ta in sce ni ra ni sud ski pro ce si ši rom ju go slo venskih kra je va Au stro u gar ske, naj vi še đač koj i student skoj omla di ni, sa op tu žba ma za ve le i zda ju. Naj te že je bi lo Sr bi ma u Bo sni i Her ce go vi ni, ko ji su, osim pro go na or ga na vla sti, tr pe li i te ror svo jih su se da dru ge ve ro i spo ve sti, or ga ni zo va nih u tzv. šuc ko re. Od tra gič ne sud bi ne ni su bi li iz u ze ti ni oni Sr bi ko ji su u vre me Ve li kog ra ta ži ve li na pro sto ru Vojvo di ne. U da ni ma na kon Sa ra jev skog aten ta ta, bez ob zi ra na iz ja ve lo jal no sti, in ter ni ra ju se i mal treti ra ju svi vi đe ni ji srp ski in te lek tu al ci i po li ti ča ri: Ja ša To mić, Đorđe Kra so je vić, Žar ko Mi la di no vić, Va sa Sta jić... Srp ske po li tič ke stran ke i nji ho vi li stovi, pe vač ka i so kol ska dru štva za tva ra ju se i za branju ju, srp ski či nov ni ci se sme nju ju, ski da ju se ći rilič ni nat pi si. Osim in te li gen ci je, i obi čan na rod bio je žr tva re pre si je, po seb no u po gra nič nom po ja su duž Sa ve i Du na va. Uzi ma nje ta la ca, in ter na ci ja pa i bez raz lo žne li kvi da ci je lo kal nih Sr ba, ni su bi le ret ka po ja va. Po seb no su na uda ru bi le one po rodi ce ko je su se u pret hod nom pe ri o du do se li le iz Kra lje vi ne Sr bi je u Voj vo di nu. Odu še vlje nje za rat sa Sr bi jom, ko je je ob u ze lo ne srp sko sta nov ni štvo, iza zi va lo je ne la go du kod Sr ba Voj vo đa na. Voj ne vla sti su uvo di le pre ki sud, me re kon tri bu ci je i re kvi ri ra nja, ka rak te ri stič ne za oku pa ci ju, pravda ju ći se da je pro stor uz srp sku gra ni cu de fak to ne pri ja telj ska te ri to ri ja. Srem i ju žni Ba nat su u le to go di ne bi li op te re će ni ogrom nom koncen tra ci jom voj nih je di ni ca, ko je u svom po naša nju pre ma lo kal nom srp skom sta nov ni štvu, nje go voj imo vi ni i cr kva ma, ni su ima le ni ma lo ob zi ra. No naj stra šni ja stra da nja na stu pi la su na kon ofanzi ve srp ske voj ske u Sre mu, sep tem bra godi ne, ko ja je pred u ze ta na zah tev sa ve zni ka, pre sve ga Ru si je, su o če nih sa ne po volj nom si tu a ci jom na svo jim fron to vi ma. Srp ska vla da i Vr hov na koman da ni su sa svim ne volj no pred u ze li upad u Srem. Još po čet kom av gu sta srp ska Vr hov na koman da se ba vi la mi šlju da pre du zme ofan ziv nu ope ra ci ju pre ko Sa ve, i to u dva prav ca glav ni udar bi bio iz me đu Obre nov ca i De br ca, a spo redni iz me đu Šap ca i Mi tro vi ce. Me đu tim, au strougar ski na pad pre ko Dri ne po re me tio je ove plano ve, da bi oni bi li ob no vlje ni od mah na kon Cerske bit ke. Ta da je u Sr bi ji za vla da la at mos fe ra po bed nič ke eu fo ri je i op ti mi zma da će se rat vr lo br zo za vr ši ti. Iz sa ve znič kih pre sto ni ca je su ge risa no da bi bi lo po želj no da srp ska voj ska za u zme bar deo au stro u gar ske te ri to ri je, ka ko bi nji me pod u pr la svo je pre ten zi je na Kon fe ren ci ji mi ra. I sam pred sed nik vla de, Ni ko la Pa šić, po žu ri vao je Vr hov nu ko man du da pre du zme ofan zi vu iz poli tič kih raz lo ga. Ko nač no je od lu če no da se u no ći 5/6 sep tem bra iz vr ši for si ra nje Sa ve, i to da glav ni na pad vr ši Pr va ar mi ja pre ma Ku pi no vu, sa za dat kom da po tu če ne pri ja te lja od ba cu ju ći ga od Fru ške go re na is tok. Spo red ni udar, ko ji je tre ba lo da vr ši Ti moč ka divi zi ja, imao je za cilj sa mo za u zi ma nje Srem ske Mi tro vi ce i for mi ra nje mo sto bra na. Ujed no je pred vi đe na de mon stra tiv na ope ra ci ja jed nog manjeg de la Ti moč ke di vi zi je pre ma Srem skoj Mi trovi ci, uklju ču ju ći i ar ti lje rij sko bom bar do va nje. Postu plje no je upra vo pre ma ova kvom pla nu, s tim što je do šlo do iz ve snog ka šnje nja u tran spor tu Ti moč ke di vi zi je i nje nih ma te ri jal nih sred sta va, pa je pre la zak re ke iz vr šen u zo ru, a ne po no ći, či me je iz gu bljen efe kat iz ne na đe nja. No mno go ve ći pro blem za Ti moč ku di vi zi ju pred sta vlja lo je lo še sta nje de sant nih ča ma ca ta ko da je pre ba civa nje voj ske vr še no is klju či vo pre vo že njem u ponto ni ma, zbog če ga pon ton ski most sve do ve če ri ni je bio za vr šen. Sve to je, te ve če ri i su tra dan, dove lo do po ra za Sr ba na po lju Le ge tu, gde je iz stro ja iz ba če no vi še hi lja da voj ni ka i ofi ci ra. 1 Pr va ar mi ja je bi la znat no uspe šni ja i oslo bo di la če tr de se tak srem skih me sta, uklju ču ju ći i Ze mun. No zbog pri ti ska Au stro u ga ra na Dri ni, srp ska vojska je već po lo vi nom sep tem bra bi la pri nu đe na da se po vu če iz Sre ma. Do ku men ta ci ja iz au strou gar skih iz vo ra sve do či da je ne pri ja telj ska vojska zna la za srp ski ne do sta tak ma te ri ja la za for sira nje re ke, te ni je ni oče ki va la ofan zi vu pre ko Sa ve. Sto ga je ko man da au stro u gar ske voj ske na re di la 1 O to me vi di op šir ni je u: Ra do van Sr dić, Bit ka na Le getu, Srem ska Mi tro vi ca,

81 i ba nat ske Bor če (ko ja je ta ko đe pru ži la go stoprim stvo srp skoj voj sci). Nji ma tre ba do da ti one ko ji su doc ni je bi li osu đe ni na smrt od stra ne prekog voj nog su da, 2 kao i one ko ji su od po sle di ca mal ter ti ra nja umr li na pu tu za ili to kom in ter naci je. Oni mu škar ci ko ji su ima li sre ću da sa ču va ju ži vot, pro šli su kroz raz li či te ob li ke ši ka ni ra nja, imo vi na im je bi la opljač ka na, sto ka od ve de na. Mno ge srp ske ku će, pa i ce la se la, bi la su za palje na. Me đu broj nim oskr na vlje nim i iz go re lim pra vo slav nim bo go mo lja ma na la zio se i ma na stir Fe nek. U to ku je se ni usle dio je i tre ći ta las progo na, ka da je 27 se la duž srp ske gra ni ce bi lo potpu no is pra žnje no od pre o sta lih ži te lja: že na i de ce, ko ji su bi li in ter ni ra ni uglav nom u Hr vat sku, ali i da lje. pre ba ci va nje 29. di vi zi je na ru ski front, što bi ostavi lo Srem prak tič no bez voj ske. Čak je za 7. septem bar pri pre ma la de mon stra ti van na pad pre ko Sa ve, sve ga ne ko li ko ki lo me ta ra niz vod no od Lege ta, ka ko bi ka mu fli ra la po vla če nje iz Sre ma. Da je srp ska voj ska sa če ka la još ne ko li ko da na sa ofan zi vom, na i šla bi u Sre mu na pot pu no ne branje no pod ruč je. Za ne de lju da na svog bo rav ka u do njem Sre mu srp ske je di ni ce bi le su svu da odu še vlje no do čeka ne od stra ne lo kal nih Sr ba. Me đu tim, ka da je srp ska voj ska ubr zo mo ra la da se po vu če pre ko Sa ve, Srem ci su is ka zi va nje pa tri ot skih ose ća nja pla ti li ogrom nim žr tva ma. Na kon po vrat ka au strou gar ske voj ske i pr vog ta la sa zlo či na au stro u garskih sna ga, usle dio je dru gi, ne ko li ko da na ka sni je ka zne na eks pe di ci ja, tzv. štraj fkor. Ne ču ven te ror pre ma sop stve nim po da ni ci ma voj ne vla sti su ob ja šnja va le ne pri ja telj skim dr ža njem Sr ba na gra ni ci od sa mog po čet ka ra ta, te oba ve štaj nim i dru gim uslu ga ma ko ji su oni či ni li srp skoj voj sci pri li kom nje ne ne u spe šne ofan zi ve. Ima ju ći u vi du da su se srp ske je di ni ce u re du po vu kle iz Sre ma, a sa nji ma ve li ki broj Sre ma ca oti šao u iz be gli štvo, zvu či pot pu no ap surd no da bi oni ko ji su even tual no po ma ga li srp ske tru pe če ka li u svo jim ku ćama po vra tak Au stro u ga ra. Pre će bi ti da je u pi tanju bio ko lek tiv ni ob ra čun sa srp skim na ro dom u Sre mu. To kom sep tem bra ži vo te su iz gu bi li mno gi me štani Ba taj ni ce, Klen ka, Pla ti če va, Gra bo va ca, Be ške, Bo lje va ca, Ja ko va, Sur či na, Bre sta ča, Ša ši na ca, Jar ka, Be ža ni je, Do ba no va ca, Ugri no va ca, De ča, Kar lovči ća, Do njeg To var ni ka, Oga ra, Obre ža, Ku pi no va, Aša nje, Pro ga ra, Beč me na, Pe trov či ća, Go lu bi na ca, Ši ma no va ca, Po pi na ca, Pe ći na ca, Bu đa no va ca, Miško va ca, Sta rih Ba no va ca, Pr ho va, Voj ke i Ze mu na. Me đu ubi je ni ma je bi lo i ži te lja bač kog se la Ko vi lja U osvet nič kom be su voj ni ci su pro go ni li čak i žite lje po je di nih me sta ko ja uop šte ni su bi la ob u- hva će na srp skom ofan zi vom u pr voj po lo vi ni septem bra. Ta ko je sta nov ni štvo Srem skih Kar lo va ca i još ne kih se la bi lo pre ven tiv no pre se lje no to kom tra ja nja bor be nih ope ra ci ja, a in ter ni ra nja i hap šenja Sr ba je bi lo čak i u me sti ma za pad nog Sre ma, ko ja su se na la zi la da le ko od li ni je fron ta. Na kon oku pa ci je Sr bi je go di ne osla bio je pri ti sak na pre čan ske Sr be, ta ko da je in ter ni ra nim Sremci ma do zvo ljen po vra tak u svo ja opu ste la se la 1916, od no sno go di ne. Uo či ras pa da Au strou gar ske iz in ter na ci je su pu šta ni i pre ži ve li pri padni ci srp ske dru štve ne eli te, ko ji pri li kom pre u zi manja vla sti u Voj vo di ni, to kom je se ni go di ne, ni su or ga ni zo va li ni ka kve ak ci je od ma zde. Isto vreme ni pro dor srp ske voj ske pre ko Sa ve i Du na va pro te kao je go to vo bez opa lje nog met ka. Na kon oslo bo đe nja, ju go slo ven ska kra lje vi na je u Pe tro va ra di nu po di gla spo me nik po bi je nim Bataj ni ča ni ma, od no sno spo men-plo ču stre lja nim Beš ča ni ma, ali je pro pu sti la da ka zni vi nov ni ke nji ho vog stra da nja. Mno gi od pot ka zi va ča iz septem bra go di ne mir no su ži ve li u svo jim domo vi ma i dva de set go di na ka sni je, a ni ka da ni je bi lo utvr đe no ko je bio na red bo da vac zlo či na nad Sr bi ma. Pre ma sve do če nju Da ke Po po vi ća is treblji va nje Sr ba u Sre mu vr ši lo se po pro pi su sa mih 2 Da su se krat ko traj nim pre la skom Srp ske voj ske u Srem i do če kom ko ji im je pri re đen au stro u gar ski voj ni su dovi ba vi li i du go na kon je se ni go di ne, sve do či i slu čaj če ti ri že ne iz Ze mu na. Na i me, Je le na Ben ko, su pru ga po koj nog ze mun skog apo te ka ra Fra nje, i nji ho ve tri ćerke So fi ja, De spa i Mi ma, bi le su op tu že ne da su u ime Srp ske žen ske do bro tvo r ne za dru ge u Ze mu nu sve ča no do če ka le Sr bi jan ce. Zbog to ga su apri la go di ne osu đe ne na du go go di šnje za tvor ske ka zne od stra ne Di vi zij skog voj nog su da u Za gre bu. Mi lan P. Ko stić, Iz Pr vog svet skog ra ta , Zbor nik Ma ti ce srp ske za isto ri ju, 51/1995, 151. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 81

82 me ro dav nih vla sti, pa čak i čla no va vla da ju ćeg do ma. Po po vić je lič no bio pri su tan ka da je na očigled nad voj vo de Jo si fa, ko ma dan ta au stro u gar ske di vi zi je, ubi jen je dan srem ski Sr bin. Na va pa je za po moć nad voj vo da ni je od go vo rio, a po sle eg zeku ci je je pr o ko men ta ri o sao: Ta ko tre ba da se postu pi sa svim rac kim ni tko vi ma. 3 Za ni mlji vo da je nad voj vo da Jo sif po sle ra ta na pi sao op šir ne memo a re, u ko ji ma je opi sao zlo či ne ko je je au strou gar ska voj ska vr ši la u Ma čvi. 4 Vre de lo bi pro veri ti da li je po me nuo i slič ne slu ča je ve sa dru ge stra ne Sa ve. Pro pust srp ske isto ri o gra fi je je što do da na da našnjeg ni je po sve ti la du žnu pa žnju ovoj epi zo di srp ske gol go te u Pr vom svet skom ra tu. Je di na mo no gra fi ja po sve će na stra da nju Sr ba u Sre mu pre či ta vih sto ti nu go di na na sta la je iz pe ra jed nog 3 To ša Is kru ljev, Ras pe će srp skog na ro da u Sre mu 1914, No vi Sad, 2014, Fe renc Pol lman, Au stro-hun ga rian atro ci ti es aga inst Ser bi ans du ring WWI, u: Pr vi svet ski rat i Bal kan 90 godi na ka sni je, Be o grad, 2011, 135. la i ka To do ra To še Is kru lje va ( ), uči telja, či nov ni ka i pu bli ci ste ro dom iz ba nat skog se la Ja se no va, pi sca knji ge pod na slo vom Ras pe će srp skog na ro da u Sre mu go di ne i Ma dža ri. Is kru ljev je ob ja vio svo je član ke iz Ju go slo venskog dnev ni ka, ko ji su na sta li go di ne kao re zul tat mu ko trp nog is tra ži vač kog ra da po sremskim me sti ma. Ka ko sam Is kru ljev pi še, ob i šao je 35 od ukup no 40 srem skih se la, na krat ko oslo bođe nih u pr voj rat noj go di ni (ni je sti gao da ode u Kr nje šev ce i Mi ha ljev ce, a Hrt kov ce, Ni kin ce i Banov ce ni je po se tio bu du ći da u nji ma ni su ži ve li Sr bi). Od ku će do ku će, od se o skog sve šte ni ka do op štin skog be le žni ka, Is kru ljev je sku pljao po tresna sve do čan stva i ime na na stra da lih, te ob ja vio oko tri sto ti ne ime na i pre zi me na Sr ba i Srp ki nja po bi je nih u sep tem bru, ali i ju lu i av gu stu go di ne. Au tor se ni je iz ja snio o ko nač noj ci fri, osim što je na kra ju knji ge na veo da su au stro u gar ske re pre sa li je od ne le ne ko li ko hi lja da ži vo ta. Ve rovat no da je Is kru ljev tu ubro jao i one ko ji su to kom in ter na ci je umr li u lo go ri ma, a ta kvih ni je bi lo malo. Pri me ra ra di, na ve de no je da je iz Sta rih Ba nova ca od 300 in ter ni ra nih umr lo njih 50, iz Vi to jeva ca 100 (ovo se lo je po sle ra ta ima lo 650 sta novni ka), iz Ku pi no va 30 odsto mu ška ra ca sta ri jih od 14 go di na, čak 400 Ze mu na ca... 5 Sve do čan stva, ko ja je sa ku pio To ša Is kru ljev, imaju ne pro ce nji vu vred nost za na šu isto rij sku na u ku. Me đu tim, bu du ći da je Is kru ljev svo ju knji gu pi sao tek dve de ce ni je na kon po čet ka Pr vog svet skog ra ta, ka da još ni su bi li ob ja vlje ni mno gi va žni doku men ti, ne ki nje go vi za ključ ci mo ra ju bi ti sta vljeni pod znak pi ta nja. Pre sve ga, ne mo že mo se slo ži ti sa Is kru lje vim za ključ ci ma da osnov ni uzrok po ra za Ti moč ke di vi zi je le ži u ne do vr še nom ponton skom mo stu. Jer, sve i da je pre ba če no de set ba ta ljo na i pet ba te ri ja iz sa sta va Ti moč ke di vi zi je ko je su osta le na ma čvan skoj stra ni, po raz bi bio 5 An drej Mi tro vić broj li kvi di ra nih Sre ma ca pro ce nju je na oko tri sto ti ne, a in ter ni ra nih čak na dva de set hi lja da. An drej Mi tro vić, Sr bi ja u Pr vom svet skom ra tu, Be o grad, 2004,

83 ne iz be žan, jer bi ne pri ja telj i ta da imao vi še stru ku nad moć u ljud stvu i teh ni ci, za hva lju ju ći po ja čanji ma ko ja su mu vo zo vi ma sti za la iz prav ca Ru me i No vog Sa da. Sa dru ge stra ne, oce na Is kru lje va da je ak ci ja Ti moč ke di vi zi je, ma kar i ne u spe šna, omo gu ći la uspe šan pre la zak Pr ve ar mi je u Srem mo že se uze ti kao tač na. Me đu tim, ako se ima u vi du da je Pr va ar mi ja osta la u Sre mu sve ga ne delju da na, po sta vlja se pi ta nje ko li ko je či tav ovaj po hod bio svr sis ho dan? Za u zi ma nje ju žnog Sre ma iza zva lo je mno go te že po sle di ce ne go što je vojnič ki po raz na Le ge tu pru ža nje iz go vo ra au strou gar skoj voj sci za ob ra čun sa srp skim ci vil nim sta nov ni štvom. A to sta nov ni štvo je do dat no bi lo uz bu đe no na či nom na ko ji je srp ska voj ska za u zima la srem ska se la, a ko ji ni je li či lo na tak tič ko napre do va nje ne go na traj no oslo bo đe nje (sve ča ne ma ni fe sta ci je, va tre ni go vo ri, pre u zi ma nje ci vil ne vla sti, čak pro me na ime na uli ca u Ze mu nu). De talj no opi su ju ći me sta i mon stru o zne na či ne na ko ji ma su zlo či ni vr še ni, Is kru ljev na vo di da su mno gi srp ski ži vo ti iz gu blje ni zbog de nun ci ja ci ja kom ši ja dru ge ve re, sa re zig na ci jom kon sta tu ju ći da zbog to ga po sle oslo bo đe nja ni ko ni je ka žnjen. U tom kon tek stu on po mi nje ne ko rek tan od nos naj pre lo kal nih Ne ma ca, ali i Ma đa ra, Ar ba na sa iz Hrt ko va ca i Ni ki na ca, čak i Slo va ka pre ma Sr bima u Sre mu go di ne, upa dlji vo iz be ga va ju ći da u bi lo ka kvom ne ga tiv nom kon tek stu spo mene srem ske Hr va te ia ko mu je ve ro vat no bi lo po zna to da hr vat ska štam pa u Sre mu ni je za o staja la u an ti srp skoj pro pa gan di go di ne. 6 To se mo že ob ja sni ti isto rij skim tre nut kom u ko me je To ša Is kru ljev pi sao i ob ja vlji vao član ke ko je će kasni je ob je di ni ti kao knji gu vre me nom ide o lo gije in te gral nog ju go slo ven stva. Ova ide o lo gi ja, ko ju je na met nuo kralj Alek san dar Ka ra đor đe vić, po ku ša va la je da na si lu iz bri še sve gra ni ce iz me đu Sr ba, Hr va ta i Slo ve na ca i da pre u ve li ča zna čaj svega ono ga što ih je kroz isto ri ju spa ja lo. Ima ju ći u vi du vr lo za o štre ne ju go slo ven sko-mađar ske od no se u vre me ka da je Is kru ljev pi sao knji gu, po treb no je sa iz ve snom do zom re zer ve uze ti au to ro vo is ti ca nje Ma đa ra kao glav nih, malte ne i je di nih eg ze ku to ra nad Srem ci ma godi ne. To ša Is kru ljev do no si sve do čan stva me šta na, go to vo iz sva kog po stra da log se la, da su ma đar ski voj ni ci i ofi ci ri bi li naj svi re pi ji pre ma Sr bi ma, dok su ih oni slo ven skih na ci o nal no sti če sto spa sa va li. Ovu ka te go rič ku tvrd nju Is kru lje va tre ba lo bi jed- 6 Po sla nik Hr vat skog sa bo ra Mar ko Mi le u snić je za strada nje Sr ba u Sre mu kri vi cu ba cao i na nji ho ve kom ši je Hr va te. Pre ma: Va sa Ka zi mi ro vić, Sr bi ja i Ju go sla vi ja , 1, Kra gu je vac, 1995, 129. nog da na pro ve ri ti u sa rad nji sa isto ri o gra fi ja ma su sed nih ze ma lja, uko li ko one bu du bi le ras po lože ne za ta kvu vr stu po sla. Ono što da nas zna mo, naj vi še za hva lju ju ći is tra ži va nji ma aka de mi ka Milo ra da Ek me či ća, je ste da su ma đar ske ci vil ne vlasti to kom ra ta u vi še na vra ta pro te sto va le pro tiv pro go na ko je je voj ska vr ši la nad Sr bi ma u Voj vodi ni. 7 Po vo dom do ga đa ja u Sre mu u sep tem bru go di ne, u ma đar skoj vla di su se mo gle ču ti oce ne da voj ska vo di ra sni rat pro tiv Sr ba, te da se ne mo že ka žnja va ti ceo je dan na rod. I ni že ma đarske po li tič ke vla sti če sto su ču va le svo je srp ske su gra đa ne od obes ti voj ske, kao što je to ra dio no vo sad ski gra do na čel nik Be la Pro fu ma. Sa dru ge stra ne, po zna to je da je ma đar ska vla da, ia ko ne ras po lo že na za rat sa Sr bi jom, ka da je već do nje ga do šlo bi la vr lo ra di kal na u po gle du buduć no sti svog ju žnog su se da. Pla ni ra na je aneksi ja se ver nih kra je va Sr bi je, ko ji bi po tom bi li kolo ni zo va ni ma đar skom si ro ti njom. Sam ma đar ski pre mi jer Ištvan Ti sa je uo či ob ja ve ra ta upu tio pi smo srp skim vla di ka ma: Ge or gi ju Zup ko vi ću u Bu dim pe štu, Ge or gi ju Le ti ću u Te mi švar, Ga vri lu Zme ja no vi ću u Vr šac, Mi tro fa nu Še vi ću u No vi Sad i Mi ro nu Ni ko li ću u Pa krac, u ko me ih je upo zo rio da će sva ki znak ne lo jal no sti srp skog ži vlja u predsto je ćem su ko bu bi ti su ro vo ka žnjen. Za pre tio im je da će pra vo slav na cr kva bi ti od go vor na za ta kve even tu al ne po sle di ce, te ih je po zvao da umi ru ju na rod. I za i sta, to kom ce log ra ta ar hi je re ji Kar lovač ke mi tro po li je ne pre sta no su ape lo va li na svoje ver ni ke da osta nu ver ni do mu Hab sbur ga uprkos či nje ni ci da je me đu srem skim žr tva ma iz sep tem bra go di ne bi lo i vi še sve šte ni ka. Već u to ku ra ta jav nost je mo gla po ne što sa zna ti o stra da nji ma Sr ba ši rom Au stro u gar ske, pa i u Sre mu, iz in ter pe la ci ja ko je su u beč kom, bu dimpe štan skom i za gre bač kom par la men tu pod no sili po je di ni po sla ni ci Sr bi, Hr va ti i Slo ven ci (Sr đan Bu di sa vlje vić, Stje pan Ra dić, An ton Ko ro šec i dr.) Naj de talj ni ji je bio Dal man ti nac An te Tre sić Pavi čić, ko ji je na sed ni ci Beč kog par la men ta 17. okto bra go di ne iz neo ne ke kon kret ne slu ča jeve: U ruj nu 1914., dva da na na kon od la ska srp ske voj ske iz se la Ku pi no va do đo še ma đar ski stra fu ni u ovo u na rod noj pje smi pro sla vlje no mje sto, te za tvo ri še od mah sve od ra sle lju de. Sli je de ćeg dana od ve do še ih na ko li ma pre ma Brč kom u Bo sni. Ali ka da do đo še do gro bi šta, ta da za po vje di koman dant voj nič ke pa tro le jed nom ko či ja šu, da utje ra u gro blje, do čim osta la ko la na sta vi še put. 7 Vi di op šir ni je u: Mi lo rad Ek me čić, Rat ni ci lje vi Sr bi je 1914, Be o grad, To ša Is kru ljev do no si sve do čan stva me šta na, go to vo iz sva kog po stra da log se la, da su ma đar ski voj ni ci i ofi ci ri bi li naj svi re pi ji pre ma Sr bi ma, dok su ih oni slo ven skih na ci o nal no sti če sto spa sa va li. Ta da štra fu ni po re da še pe to ri cu ugled nih lju di i da pri šte de fi še ke, pro bo do še ih ba ju ne ta ma. Oni pa do še na ze mlju, ali su bi li još ži vi, te sklo plje nim ru ka ma za kli nja hu i mo lja hu mi lost. Štra fu ni im da do še uda rac mi lo sti ba ju ne tom u sr ce. Ova su ime na te pe to ri ce: Ni ša Ra do sa vlje vić, na zvan Saban, na čel nik Ku pi no va, Gr mu ša Ljup ko Vla šić, Ni ko la Ra lić i Ne zi nja nin. Tre ba još do da ti, da su štra fu ni, osta vlja ju ći se lo Ku pi no vo za pa li li dva deset ku ća, ta ko da su ne sret ni ci, di je le ći se od dragog za vi ča ja, na šli uli ce ra svi je tlje ne po ža rom svo jih ro đe nih ku ća. Nad šu mar imov ne op ći ne pe tro va ra din ske Ob rad Pe i čić bio je umo ren potaj no od voj ni ka u svo joj vla sti toj ku ći u Klen ku, gdje ga kroz pro zor ustri je li še. Žup ni ka Ste vu Jova no vi ća Ra vi na iz Do njeg To var ni ka, od ve do še voj ni ci pre ma Iri gu. Tu ih su sre to še dva ofi ci ra, ko ji ne što šap nu še na uvo štra žme šte ru, a ovaj od mah od ve de žup ni ka na stra nu, gdje ga ustrije li še. Sve šte ni ka Bo ška Mo mi ro vi ća, iz Bre sta ča u Sre mu, obje si še sku pa sa na čel ni kom i op ćin skim taj ni kom, sve bez pro ce sa, pa ih on da iz go ri še. Popa Du ja no vi ća, jed nu uči te lji cu i još pet lju di sve iz Be ške od ve do še u Pe tro va ra din i tu ih svih sedam umo ri še. U se lu Go lu bin ci stje ra še voj ni ci ba ju ne ta ma sta nov ni ke u dvo ri šte mje sne ško le i tu ih ka no ze co ve, pri ta ko zva nom tje ra nju u kotli nu sve po stri je lja še, dok se je uz puc nja vu mješao uža san vri sak, ja uk i le lek. Ja spo mi njem sa mo ime na ne kih na o bra že nih lju di, jer s ime ni ma selja ka ne bih ni ka da svr šio. Ni ka kva ljud ska ma šta ne bi mo gla opi sa ti sve na či ne na ko je ih ubi ja hu. Stri je lja li su ih iz ma kin skih pu ša ka, uta pa li su ih u Sa vu, ve ži va li su ih oko pla sto va si je na, ko je bi zapa li li. Mno gi le ža hu či ta ve sed mi ce ne po ko pa ni, dok su im vra ne oči is pi ja le. U Ze mu nu umo ri še pro fe so ra Du ša na Sa vi ća u nje go voj vla sti toj ku ći, ukra do še mu kru na, a ti je lo mu ba ci še u Du nav Go vo ri dr An te Tre sić Pa vi či ća, iz re če ni u au strij skom par la men tu za vri je me ra ta, Du brov nik, 1919, Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 83

84 U zbir ci Va ria Ar hi va Voj vo di ne na la zi se do kument, iz ve štaj pod na slo vom Ubi stvo Fran ca Ferdi nan da u Sa ra je vu Pri log o uzro ku i po sle di ci ra ta od ma jo ra Šnagl Lu dvi ga 1 ko ji se ču va u Bečkom Rat nom ar hi vu, a ko ji sve do či o po je di no sti ma sa ra jev skog aten ta ta. Iz ve štaj je ku can pi sa ćom ma ši nom na de set stra na, svo je ruč no je pot pi san i ko ri go van, pre cr ta va ne su ne ke re či, čak i re če ni ce i do da va ne svo je ruč no no ve. Svih de set stra na je is pe ča ti ra no sa dve vr ste pe ča ta: pr vi je štam bilj cr ve ne bo je (na la tin skom je zi ku Ex ar chi vo bel li co hun ga ri co Bu da pest) ko ji se od no si na do ku men ta u Rat nom ar hi vu u Bu dim pe šti, a dru gi je pe čat okru gli cr ne bo je (na ma đar skom je zi ku M. Kir: Ha di levéltár Bu da pest), ko ji ta ko đe sve do či da je do ku ment ar hi vi ran u Voj nom ar hi vu kra lje vi ne Ma đar ske u Bu dim pe šti. Reč je o istom ar hi vu. Major Lu dvig Šnagl na pi sao je iz ve štaj 28. ju na de set go di na na kon po čet ka Pr vog sv. ra ta, sa na me rom da pod se ti jav nost na či nje ni ce ko je su pret ho di le ubi stvu pre sto lo na sled ni ka Fran ca Fer di nan da, a ko je su pre ma nje go vom sve do čenju da le po vod za iz bi ja nje Pr vog svet skog ra ta. Au tor u svom do ku men tu is ti če ka kvi su bi li in tere si Mo nar hi je u anek si ra nom pod ruč ju Bo sne i Her ce go vi ne, gde su se u to vre me od vi ja li voj ni ma ne vri, ko je je or ga ni zo vao i sprovodio Oskar Po ćo rek (Oskar Po to rek), ge ne ral ar ti lje ri je. Po sebno opi su je ma pu pu ta Fran ca Fer di nan da u pe ri- 1 hi vin for ma ti onssystem.at/de tail.aspx? ID=75824 Prilog iz arhivske građe Arhiva Vojvodine povodom sarajevskog atentata Piše: Lji lja na Bub nje vić Ovim pri lo gom sam že le la da upo znam is tra ži va če sa či nje ni com, da go re na ve de ni do ku ment, ko ji se ču va u Ar hi vu Voj vo di ne, do sa da ni je ob ja vlji van. o du od 23. do 30. ju na, de talj no opi su ju ći ne mi li do ga đaj, od no sno aten tat na pre sto lo na sled ni ka Fran ca Fer di nan da ko ji se do go dio 28. ju na go di ne. Svoj iz ve štaj ma jor Lu dvig Šnagl je sa či nio de lom iz sa zna nja ko je je imao kao oče vi dac, a de lom iz iz vo ra ko je je pro na šao u Rat nom ar hi vu u Be ču. Ia ko ma jor se be na vo di kao oče vi ca, do kra ja iz ve šta ja ni je sa svim ja sno na ko jim se po zici ja ma tač no na la zio pre i za vre me aten ta ta. Nigde u svom do ku men tu au tor ni je pre ci zi rao svo ju ulo gu u ta da šnjim zbi va nji ma. Či ta ju ći bi o gra fi ju ma jo ra Lu dvig Šna gla iz raz li čitih iz vo ra, pre vas hod no sa saj ta Beč kog Rat nog ar hi va, ipak se sti če uti sak da je on na ne ki na čin bio sve dok iz sen ke na ve de nih do ga đa ja, pre i po sle aten ta ta. Na to uka zu ju au to ro vi ži vo pi sni opi si događaja tog 28. ju na go di ne, ve o ma de ta ljan pro to kol: po čev ši od rasporeda au to mobi la ko ji su se kre ta li u ko lo ni kroz oki će ni grad Sa ra je vo, kao i pra znič ku at mos fe ru, jer su istog da na Sr bi pro sla vlja li svoj naj zna čaj ni ji pra znik -Vidov dan. Ta ko đe, on opi su je Ča bri no vi ćev bom baški na pad, ra nja va nje i zbri nja va nje po vre đe nih, kao i do ga đa je ko ji su po tom usle di li, ali i sam čin aten ta ta Ga vri la Prin ci pa. Au tor se u svom ra du osvr će na aneksionu kri zu 2, i ta da šnjim me đu dr žav nim od no si ma Sr bi je i Austro u gar ske. Anek si o na kri za je kri za ko ja je na sta- 2 Isto ri ja srp skog na ro da, VI-1, Be o grad 1994, (Di mi tri je Đor đe vić) la anek si jom Bo sne i Her ce go vi ne, od no sno priklju če njem ove te ri to ri je Au stro u gar skoj, ko ja je iz vr še na pro gla som ca ra Fran ca Jo ze fa 5. ok to bra go di ne. Šnagl is ti če da je Sr bi ja već ta da znala za mo guć nost even tu al nog ot po či nja nja ra ta, okrivljujući pri tom i srp sku kra ljev sku po ro di cu za po ve za nost sa aten ta to ri ma. Po seb no je in te re san tan deo iz ve šta ja ma jo ra Šnagla u ko jem iz no si po da tak o pre pi sci srp skog pred sed ni ka vla de Ni ko le Pa ši ća i dr [Miroslava] Spa laj ko vi ća 3, srp skog po sla ni ka u Pe tro gra du (Peters burg, Ru si ja) go di ne. U toj pre pi sci dr. Spa laj ko vić upo zo ra va da rat ne sme da se za počne u Sr bi ji ne go u Bo sni i Her ce go vi ni, i da za iz bija nje ra ta pred sve tom mo ra da bu de okri vlje na Au stri ja. Tre ba lo bi uze ti u ob zir da je Iz ve štaj pi san deset go di na na kon po čet ka Pr vog svet skog ra ta. Sve na vo de ma jo ra Šnagl Lu dvi ga, au to ra iz ve šta ja, mo že mo pri hva ti ti kao dru go ste pe ni iz vor od nosno kla si fi ko va ti kao me mo ar sku gra đu. Ovim pri lo gom sam že le la da upo znam is tra ži vače sa či nje ni com, da go re na ve de ni do ku ment, ko ji se ču va u Ar hi vu Voj vo di ne, do sa da ni je obja vlji van. Sle di ce lo ku pan pre vod iz ve šta ja sa mo jim in terven ci ja ma u ugla stim za gra da ma. Iz ve štaj ma jo ra, rat nog sa vet ni ka, Lu dvi ga Šna gla iz Beč kog ar hi va na pi san 28. ju na go di ne, pod na slo vom Ubi stvo Fran ca Fer di nan da u Sa raje vu Pri log o uzro ku iz bi ja nja ra ta. 28. ju na obe le ža va se de se to go di šnji ca od tra gične smr ti pre sto lo na sled ni ka sta rog Hab sbur škog car stva [Franca Ferdinanda] i nje go ve su pru ge ko je su u aten ta tu ubi le unajm lje ne ubi ce u glavnom gra du Bo sne [Sarajevu]. Tog da na 28. ju na go di ne za grad Sa ra je vo, ču la je ce la pla ne ta. Vest o tra gič noj smr ti pre stolo na sled ni ka mu nje vi tom br zi nom ob ja vlje na je či ta vom sve tu pu tem te le fo na i te le graf skih ži ca, zbog če ga je čo ve čan stvo u tom tre nut ku pot puno za ne me lo. Evro pa u ko joj vi še od po la ve ka ni je bi lo ne kog ve li kog ra to va nja, na la zi la se na pra gu naj ve ćeg ra ta od svih ra to va. U sle de ćim re do vi ma že lim da pre do čim či ta o cu tu žne do ga đa je od 28. ju na go di ne, de lom iz sop stve nih is ku sta va ko je sam imao kao oče vi- 3 Za vre me pr vog svet skog ra ta bio je po sla nik Kra ljevi ne Sr bi je u Pe tro gra du (Ru si ja). Spa laj ko vić Zo ran, Po li tič ko za ve šta nje srp skom na ro du dr. Mi ro sla va Spalaj ko vi ća, Be o grad 2002, 3. 84

85 Ili dži. U na red na dva da na [26. i 27. jun], zbog ne vre me na i obil nih ki ša, pre sto lo na sled nik je u prat nji Kon ra da (G.d.I.v. Con rad) še fa ge ne ral štaba, pu to vao dva da na do ma ne var skih po lja vozom, oda kle je ka sni je na ko nju od ja hao do svo je voj ske. Mno go pu ta je Voj vo da tra žio od ko man da na ta voj nih je di ni ca in for ma ci je o pri pre ma ma voj nih ve žbi, po seb no zah te va ju ći sve po dat ke i po jedi no sti ve za ne za odr ža va nje ovih ma ne va ra. Istra ži va nja ko ja su bi la ob ja vlje na po sle aten ta ta, go vo re o to me da je Franc Fer di nand tih da na bio ve o ma uz ne mi ren, po pi ta nju svo je lič ne si gurno sti. Na kon što je Voj vo da tog 27. ju na de li mič no ob i- šao voj sku, u po sle po dnev nim ča so vi ma usle dio je sig nal za pre kid ve žbi, po sle če ga se pre ma već utvr đe nom pro to ko lu vra tio u Ili džu, gde je bi la pla ni ra na ve če ra za 19 ča so va. dac, a de lom iz iz vo ra ko je sam pro na šao u Ratnom ar hi vu [u Beču]. Franc Fer di nand nad voj vo da pre sto lo na sled nik još je za vre me car skih voj nih me ne va ra u Če škoj go di ne, iz ra zio na me ru da že li da pu tu je u Bo snu, ka ko bi pri su stvo vao voj nim ve žba ma anek ti ra nih ze ma lja. Pre sto lo na sled ni ko va že lja da ot pu tu je u Bo snu bi la je od ve li kog in te re sa za sa mu di na sti ju, jer još od au strij skog prin ca Ru dolfa, ni je dan car ni je po se tio no vo ste če ne pro vin ci je. U pro to ko lu voj nih ve žbi za Bo snu i Her ce go vi nu ko ju je sa či nio šef Ge ne ral šta ba [G.d.I.v. Con rad] i Oskar Po ćo rek (Oskar Po ti o rek), ge ne ral ar ti lje ri je, 24. fe bru a ra go di ne, ube le žen je me sec jun, kao ter min ka da će voj nim ma ner vi ma pri su stvova ti ko man dat svih oru ža nih sna ga, Franc Fer dinand. Ka da je tre ba lo da se utvr di pro gram i ma pa pu ta kre ta nja Fran ca Fer di nan da za pe ri od od 23. do 30. ju na do šlo je do raz mi mo i la že nja u mi šlje nji ma u voj no-bez bed no snim kru go vi ma, me đu ko ji ma se naj vi še is ti cao grof Ti sa (Graf Tis za), ko ji je poku šao da od vra ti voj vo du od pu ta u Bo snu. Među tim, voj vo du je od li ko vao ta kav ka rak ter ko ji mu ni je do zvo lja vao da la ko me nja od lu ke. Kra jem ma ja go di ne vla da u Bo sni i Her cego vi ni bi la je upo zna ta sa in for ma ci jom da je nemač kog ge ne ral nog kon zu la upo zo rio ne ko od mla dih Slo ve na na pla ni ra ni aten tat, i te okol nosti ni su sme le bi ti za ne ma re ne pri pla ni ra nju puto va nja pre sto lo na sled ni ka. Na pri je mu voj vo de kod ca ra [Jozefa], voj vo da Franc Fer di nand iz ja vio je da ne ra do pu tu je za Bosnu, za to što ne pod no si ve li ku vru ći nu. Tom prili kom, iz dej stvo vao je kod ca ra odo bre nje da njego va su pru ga, voj vot ki nja So fi ja fon Ho en berg (Sop hie von Ho hen berg) u isto vre me do pu tu je u Ili džu kod Sa ra je va. To što je voj vo da re kao ca ru da ne ra do pu tu je u Bo snu zbog vru ći ne, mo že se tu ma či ti kao iz go vor za ono što ni je hteo jav no da ka že, a to je bi lo mrač no na slu ći va nje pred sto je će opa sno sti. Ma ne vri su bi li pla ni ra ni za 26. i 27. jun na te ri to riji me sta Tar čin, 16 km za pad no od Ili dže, i tre ba li su uz po moć za jed nič kog ra da voj ske sa svom vojnom i rat nom opre mom, da pri ka žu sli ku stvar nih rat nih pri li ka na te re nu. Voj vo da je kre nuo na put iz Be ča 23. ju na godi ne. U Tr stu je usle di lo nje go vo ukr ca va nje na S.M.S. Vi ri bus uni tis [austro-ugar ski boj ni voj ni brod kla se Te get hof, Te get thof] u prat nji po mor ske eskadri le pri speo je 25. ju na na ušće Ne re tve kod Metko vi ća. Od Met ko vi ća put je na sta vljen vo zom za Ili džu. Pu to va nje je na krat ko bi lo pre ki nu to u Mosta ru da bi voj vo da ob i šao ovaj grad. Že le znič ka pru ga je i pro tiv vo lje pre sto lo na sled ni ka, bi la strogo ču va na, na od re đe nim punk to vi ma po kri ve na stra žar skim me sti ma, a te na red be mo ra le su bi ti stro go po što va ne i zbog voj vot ki nje ko ja je ko ri stila pre voz že le zni ce iz Bo san skog Bro da za Sa ra je vo. Pre ma pred vi đe nom pro to ko lu voj vot ki nja se srela sa svo jim su pru gom Fran com Fer di nan dom u Iz vo za je pre sto lo na sled nik, ma šu ći ru kom pozdra vljao svo ju hra bru voj sku, ko ja se is ta kla na ma ne vri ma. Istog da na u 16h Voj vo da Franc Fer di nand po slao je sle de ći te le gram ca ru Jo ze fu, ko ji je tre bao da ot pu tu je u me sto Išl 4 (Ischl): Do zvo li te Va še vi so čan stvo da iz ra zim svo je najdu blje po što va nje i ve li ko za do volj stvo što ste Vi le po i udob no pu to va li [do Va še Rezidencije] u Išl, i na dam se da će Vam bo ra vak bi ti pri ja tan i uči niti Vas sreć nim. Ujed no že lim da Vas iz ve stim da je moje pu to va nje do sa da pro te klo u naj bo ljem mogu ćem re du, bez ob zi ra na vre men ske ne po go de. Na pu tu do Mo sta ra pra ti la nas je ve li ka vru ći na, ali do ček ko ji nam je ta mo pri re đen bio je ve li čanstven. Ipak, ju če pri li kom odr ža va nja voj nih ve žbi to li ko je bi lo ve li ko ne vre me da je jed na voj na kolo na čak upa la u ki šnu olu ju. Sre ćom, da nas se vre me po pra vi lo ta ko da sam na kon sig na la za pre kid ve žbi, mo gao da pri su stvu jem de li mič noj smo tri voj ske. Sprem nost na ših oru ža nih sna ga je na vi so kom ni vou i za sva ku po hva lu. Na šu voj sku kra si vi sok ste pen ob u če no sti, iz van re dan duh, kao i ve li ka spo sob nost de lo va nja na sa mom tere nu. Mo gao sam da pri me tim da voj ni ci de lu ju sve že i da su od lič nog ras po lo že nja. Su tra uju tro ću po se ti ti Sa ra je vo i uve če ću ot pu to va ti [za Beč]. Du bo ko se kla njam Va šem vi so čan stvu, Vaš pot či nje ni, Franc. 4 Mi sli se na me sto Bad Išl (Bad Ischl) ko je se na la zi u južnom de lu Gor nje Au stri je, a ko je je bi lo u do ba Hab sburgo va ca od ma ra li šte car ske po ro di ce. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 85

86 Na Voj vo din te le gram car je od go vo rio 28. ju na u 11 ča so va, on da ka da pre sto lo na sled nik i nje go va su pru ga ni su vi še bi li me đu ži vi ma. Car pi še: Iskre no, ve o ma sam sre ćan zbog Va šeg iz ve šta ja i ne sum njam u Va šu kom pe tent nost kada je u pi ta nju voj na ob u če no sti XV i XVI pu ka. Ve ruj te da su mo ja oče ki va nja is pu nje na. Iz Va šeg pi sma mo gu da za klju čim da mo že mo ima ti pu no po ve re nje u ge ne ra la ar ti lje ri je Oska ra Po ćo re ka. Franc Jo zef. * * * Te sud bo no sne ne de lje, 28. ju na, osva nuo je sun čan dan na srp ski pra znik Vi dov dan (St. Ve it s- tag-15. jun po sta rom ka len da ru) naj ve ći ver ski pra znik za pra vo slav ne Sr be. Ovaj da tum je ve o ma zna ča jan za srp ski na rod, jer se istog da na go di ne do go dio boj na Ko sovu (Am sel feld). Ta da šnja srp ska voj ska je po ra že na [od Turaka] a srp ski knez La zar po lo žio je svoj ži vot za slo bo du. Ovaj isto rij ski da tum za sav srp ski na rod pred sta vlja sim bo li ku ve či te te žnje za slobo dom. Sve ča na po se ta Voj vo de Fran ca Fer di nan da isto ga da na ka da su i Sr bi pro sla vlja li Vi dov dan, sma trana je me đu srp skim sta nov ni štvom, kao ve li kom pro vo ka ci jom od stra ne Mo nar hi je. Pre ma već utvr đe nom pro to ko lu u Ili dži u ho te lu Bo sna u 9 ča so va, odr ža na je sve ča na mi sa, nakon če ga je pre sto lo na sled nič ki par, po seb nim vo zom na sta vio pu to va nje za Sa ra je vo. Voj ska, ko ja se vra ća la sa ma ne va ra skih po lja i primi ca la Sa ra je vu, bi la je usme re na ka lo go ru kod Bla žu ja, jer ni je sme la da uđe u grad za vre me pose te pre sto lo na sled ni ka i nje go ve su pru ge. Na kon što su pre sto lo na sled nik i nje go va prat nja po se ti li Fi li po vi ćev lo gor u 10 ča so va, po sle to ga na sta vi lo se sa vo žnjom do Grad ske ku će u Sa raje vu. Is pred Voj vo di nog au to mo bi la, išlo je vo zi lo sa po li cij skim ko ma dan tom i vla di nim ko me sa rom dr Ger de (Dr. Ger de), sa ko ji ma je bio gra do na čelnik Fe him Ćur čić, efen di ja. Ka da je au to pre sto lo na sled nič kog pa ra, za jed no sa ge ne ra lom ar ti lje ri je [Oskar Poćorek], pro šao pra znič no oki će nim de lom Ape lov ke ja (Ap pel Quai), ko ji se na la zi iz me đu re ke Mi ljac ke i uli ce Franc Jo ze fa, a bli zu Ko man de utvr đe nja u h začu la se de to na ci ja slič na to pov skoj balj bi. Bom ba je po go di la au to. Šok i pre stra vlje nost je ob u ze la sve pri sut ne. Ba če na bom ba, za ko ju je utvr đe no da je na pra vlje na u Sr bi ji, pa la je na otvo re ni krov au ta pre sto lo na sled nič kog pa ra i oda tle se ot kotr lja la na le vu stra nu uli ce, gde je eks plo di ra la i ošte ti la zad nje toč ko ve au to mo bi la ko ji se na la zio od mah iza au to mo bi la pre sto lo na sled ni ka. U tom dru gom au to mo bi lu, ko jeg je ošte ti la bomba, su se po red šo fe ra na la zi li: grof Aleks Bos Valdek (Alex. Bo os-wal deck), na zad njem se di štu gro fi ca La njus (La njus) dvor ska da ma voj vot ki nje, glav ni dvor ski upra vi telj ba ron Ru mer skirh (Rumer skirch) i ta bor ski ađu tant, ge ne ra la ar ti lje ri je, pot pu kov nik fon Me ri ci (Obstlt.v, Me riz zi). Bom ba je pot pu no ošte ti la au to mo bil, zbog če ga je grof Bos do bio lak še po vre de, a pot pu kov nik fon Meri ci za do bio ra nu na po tilj ku, ko ja je ja ko kr va ri la. Na tre ćem au to mo bi lu u ko lo ni, od eks plo zi je su po pu ca la sta kla, a u nji ma su se na la zi li Na čel nik voj ne kan ce la ri je pre sto lo na sled ni ka, pu kov nik dr Bar dolf (dr. Bar dolff), ma jor He ger (Höger) i sa vetnik vla de, dvor ski le kar dr Fi šer (dr. Fischer) i potpu kov nik Eger (Oblt.i.d.R. Eg ger). Pri li kom eks plo zi je bom be, pre sto lo na sled nič ki par je ostao ne po vre đen, ko lo na je au to mat ski za u sta vlje na a grof Ha rah (Har rach) je po slat da pro ve ri šta se de ša va. Iz ošte će nog au to mo bi la, ko ji se na la zio iza Vojvo di nog, is tr čao je glav ni dvor ski upra vi telj [baron Rumerskirh] i od mah po tr čao na pred ka vo zi lu pre sto lo na sled nič kog pa ra (broj ta bli ca A-118). Za njim je od mah pri sti glo i tre će vo zi lo u ko jem se iz me đu osta lih na la zio i dr Fi šer, dvor ski le kar, koji po vre đe nog pot pu kov ni ka fon Me ri ci ja zbri nuo u naj bli žoj gar ni zon skoj bol ni ci. Po što su Voj vo du de talj no iz ve sti li o no vo na sta lim okol no sti ma, i oba ve sti li ga da je pot pu kov nik Meri ci te ško ra njen, po sle iz ve snog vre me na, ko lo na je na sta vi la put do Grad ske ku će. Ne u spe li aten tat na Fran ca Fer di nan da po ku šao je da iz vr ši Ne delj ko Ča bri no vić, Sr bin iz Tre bi nja. Po sle eks plo zi je Ča bri no vić je pre sko čio zid na keju i sko čio u re ku Mi ljac ku, gde ga je su sti gla po lici ja i uhva ti la uz po moć ber be ri na Ma ro ši ja (Maros si) 5 [mađarskog porekla] oče vi ca aten ta ta. Po sle hap še nja, Ča bri no vić je [u policiji] iz ja vio da se ka je zbog uči nje nog de la i da je po ku šao atentat na pre sto lo na sled ni ka, jer mu je pre do če no da je voj vo da Franc, ozna čen kao glav ni za go vor nik ve li ke Au stri je ko ja pre ten du je da uni šti Sr bi ju. Ka da je ko lo na na če lu sa pre sto lo na sled ni kom sti gla pred Grad sku ku ću, gra do na čel nik Fe him Ćur čić, pot pu no pre ne ra žen i šo ki ran onim što se do go di lo, ipak je po ku šao da za poč ne svoj pozdrav ni go vor u čast Voj vo de, ali ga je Voj vo da pre ki nuo sle de ćim re či ma: Go spo di ne gra do načel ni če, do šli smo u pri ja telj sku po se tu Sa ra je vu, 5 Ovaj po da tak se spo mi nje u sle de ćoj knji zi: Aran ka Ba lint/fi lip Krč mar, Po če tak pr vog svet skog ra ta u svetlu Beč ke reč ke štam pe, Isto rij ski ar hiv Zre nja nin, Zrenja nin 2014, 36. Detalji o ubi stvu pre sto lo na sled nič kog pa ra (Ein zel he i ten über die Tragödie des Kr on prin zenpa a res Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt, Nr. 27, 4. Ju li 1914, S. 2-3) 86

87 a Sa raj li je ba ca ju bom be na nas. To je po bu na! Sa da mo že te da na sta vi te da lje. Po sle po ku ša ja aten ta ta, ona ko ka ko je već bi lo pred vi đe no pro gra mom, su pru ga pre sto lo na sledni ka, voj vot ki nja So fi ja fon Ho en berg po sle pr vobit nog šo ka, na pr vom spra tu sa ra jev ske Grad ske ku će or ga ni zo va la je pri jem za sve vi đe ni je že ne tur skih gla ve ši na. Pro to kol je da lje pred vi đao po se tu Na rod nom mu ze ju, pre ko Ape lo vog ke ja i uli ce Franc Jo zef Če ma lu še. Ta da je Voj vo da upi tao Oska ra Po ćore ka ge ne ra la ar ti lje ri je, ka kva je bez bed no sna si tu a ci ja i da li ko lo na mo že slo bod no da na sta vi put da lje ili po sto ji opa snost od ne kog sle de ćeg aten tat. Ge ne ral ar ti lje ri je Po ćo rek od go vo rio je, da pre ma nje go vom mi šlje nju, opa snost vi še ne po sto ji i pred lo žio, da se ili di rekt no ode u Ko nak, ili u Mu zej, ali da se po sva ku ce nu iz beg ne pro lazak kroz grad. Što se ti če na stav ka pu ta, ta da šnji vla din ko me sar [dr Gerde] se ta ko đe slo žio sa stavom ge ne ra la ar ti lje ri je [Oskar Poćorek]. Voj vo da Fer di nand je ovu pre po ru ku od luč no odbio, ob ja sniv ši da on pre sve ga že li da po se ti ranje nog pot pu kov ni ka Me ri ci ja. Zbog ova kve Vojvo di ne od lu ke pr vo bit na ru ta kre ta nja ko lo ne je pro me nje na i do go vo re no je da se ide Ape lo vim ke jom do Gar ni zon ske bol ni ce, ka ko bi se na taj na čin iz be gao pro la zak kroz grad. Voj vot ki nja So fi ja fon Ho en berg, ko ja je tre ba la da se vra ti u Ko nak, za mo li la je svog su pru ga da na sta vi pu to va nje sa njim do Gar ni zon ske bol ni ce, ka ko bi za jed no po se ti li pot pu kov ni ka Ma ri ci ja, na šta je on od mah pri stao. Gra do na čel nik [Fehim Ćurčić] i vla din ko me sar [dr. Gerde], ko ji su se na la zi li u vo zi lu is pred au to mo bila pre sto lo na sled nič kog pa ra, na sta vi li su vo žnju do [Garnizon ske bolnice], ali pre ko uli ce Fran ca Joze fa, bez ob zi ra što je pr vo bit na od lu ka bi la dru gači ja. Ka da je au to mo bil sa pre sto lo na sled nič kim pa rom, ge ne ra lom ar ti lje ri je [Oskarom Poćorekom] i gro fom Ha ra hom, ko ji je sta jao na pod no žni ku vo zi la, na stra ni na ko joj je se deo Voj vo da, pri sti gao do ra kr sni ce uli ce Ape lov ke ja (Ap pel Qu ai) i Franc Jo zef, au to mo bil se za u sta vio, jer je vo zi lo is pred, iz ne po zna tih raz lo ga skre nu lo u uli cu Franc Jo zef. [Sa Ape lo vog ke ja se skre će u uli cu Franc Jozef]. Pre skre ta nja spor nog au to mo bi la, ge ne ral ar ti ljeri je Po ćo rek od mah je uo čio da se to vo zi lo kre će u po gre šnom prav cu, mi mo do go vo re ne ru te, i us pla hi re no do vik nuo: Šta se ovo de ša va, kre nu li ste po gre šnim pu tem, do go vo re no je da ko lo na ide pre ko Ape lo vog ke ja. U istom tre nut ku za čulo se ne ko li ko puc nja. Na i me, aten ta tor Ga vri lo Prin cip je is ko ri stio da tu si tu a ci ju ka da je au to mobil pre sto lo na sled ni ka za stao na spor noj ras kr snici, i upu cao iz pi što lja Fran ca Fe r di nan da i nje go vu su pru gu. Na stao je op šti me tež, i sva ta pri sut na ma sa rastr ča la se na sve stra ne ka ko bi uhva ti li aten ta to ra. Te o log Da ni jel Pu šić, pr vi je su sti gao aten ta to ra, Ga vri la Prin ci pa, 19-go di šnja ka, gim na zi jal ca, srpske na ci o nal no sti, ro đe nog u Gra ho vu. U na me ri da po beg ne po li ci ji i opi ru ći se hap še nju, Ga vri lo Prin cip je svo jim pi što ljem Brow nin uda rio po li cajca Spa ho vi ća u gla vu. Upr kos sve mu, pa i po be sne loj ma si, ko ja je na srnu la na aten ta to ra Prin ci pa, po li ci ja je uz ve li ke na po re ipak us pe la da ga spr o ve de u pri tvor. Ovaj aten tat, ko ji je iz vr šen na Vi so kog go sta od no sno pred stav ni ka Mo nar hi je Fran ca Fe r di nan da, okarak te ri san je od stra ne mu sli man skog sta nov ništva kao ne pri me ren, što je ka sni je re zul ti ra lo demon stra ci ja ma pro tiv Sr ba. U me đu vre me nu, Voj vot ki nji ko ja se po sle pr vog puc nja one sve sti la i pa la na ko le na svog su pru ga, Voj vo da se obra tio sle de ćim re či ma: ne moj umreti So fi, osta ni ti na šoj de ci. U pr vi mah, oni ma koji su bi li u naj bli žem okru že nju Voj vo de, on ni je iz gle dao po vre đe no, da bi na kon ne ko li ko se kundi utvr di li da krv po la ko na ta pa nje gov ka put, posle če ga je on iz gu bio svest. Bi lo je oči gled no da je aten ta tor bio ve o ma pre ci zan. Pre sto lo na sled nič ki au to mo bil od mah bi va od vežen u obli žnji Ko nak. Go spo da iz prat nje, ko ja su se na la zi la u vo zi li ma u ko lo ni iza pre sto lo na slednič kog pa ra, po sle puc nja ve is ko či li su iz svo jih vo zi la i po tr ča li ka me stu ne sre će. Ba ron Mor sej (Mor sey) uče stvo vao je u hap še nju Prin ci pa, a major Hu ten bre ner (Hütten bren ner) po bri nuo se da obez be di le kar sku ne gu i upu tio se u Ko nak u ko jem je na i šao na vi šeg štab skog le ka ra dr Volfgan ga (dr. Wol fgang) i le ka ra re gi men te dr Ba je ra (Rg tarzt dr. Bayer). Te le fo nom su po zva na još tri le ka ra da do đu iz Gar ni zon ske bol ni ce, me đu tim, sva ka in ter ven ci ja je bi la uza lud na. Voj vo da je do ve den u Ko nak bez sve sti. Tim le kara je kon sta to vao da mu sr ce ve o ma sla bo ku ca, a da se puls je dva ose ća. Iz ra ne na vra tu i iz usta te kla je krv. Ot pri li ke po sle 10 mi nu ta, u 11 ča so va pre pod ne, na stu pi la je smrt. Voj vot ki nja, oko ko je su se bri nu li gro fi ca La njus i je dan od le ka ra, bi la je već pre mi nu la ka da su je do ve zli u Ko nak. Pre stolo na sled nič ki par je bio sme šten na pr vom spra tu Ko na ka. Usko ro je pri sti gao dr Jo zef Šta dler (Jo sef Sta dler), sa ra jev ski nad bi skup ko ji je oči tao po slednju mo li tvu nad od rom pre sto lo na sled nič kog pa ra. Na knad no je utvr đe no da je voj vot ki nja na či jem te lu ni su mo gle da se utvr de tra go vi kr vi, pre minu la zbog kr va re nja unu tra šnjih or ga na, jer joj je zr no pro bi lo de snu stra nu do njeg tr bu ha i pre seklo sto mač nu ve nu. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 87

88 Na i me, de lo vi ma te ri ja la sa se di šta, spre či li su otica nje kr vi. Pro jek til, ko ji je voj vo di za dao smr tono snu ra nu, pre to ga je pro bio krag nu uni for me sa de sne stra ne, pre se kao mu vrat nu aor tu i za u- sta vio se u vrat nom pr šlje nju kič me, što je i pro u- zro ko va lo smrt pre sto lo na sled ni ka. (...) Te la voj vo de i voj vot ki nje su bal za mo va na, i posta vlje na u mr tvač ke san du ke na pr vom spra tu Ko na ka, a ofi ci ri Sa ra jev skog ga r ni zo na i voj ska Lič ne gar de, is pra ti la je po smrt ne ostat ke voj vo de Fran ca Fe r di nan da i nje go ve su pru ge. (...) Da na 29. ju na u Sa ra je vu voj ni pre ki sud je pro glasio van red no sta nje, a te la pre sto lo na sled ni ka i nje go vre su pru ge is pra će na su na že le znič ku stani cu u 19.10, uz pri gu še no do bo va nje do bo ša ra Mi a he la (G.d.J. Mic hael), gr mlja vi nu grad skih topo va, ko ji ma je ko man do vao ko man dant spr o voda Apel (Edl. v. Ap pel), i zvo nja vu cr kve nih zvo na. Za po tre be pre no še nja nji ho vih te la or ga ni zo van je van red ni voz do gra da Met ko vić. Iz Met ko vi ća voj nim bro dom S.M.S. Vi ri bus-om uni tis, pre sto lona sled nič ki par 2. ju la bi va pre ba čen u Trst. Oda tle su nji ho va te la trasnpor to va na že le zni com za Beč u ko ji su sti gli iste ve če ri. Voz ža lo sti sa te li ma pre sto lo na sled nič kog pa ra pro šao je po red voj nog špa li ra Beč kog gar ni zo na na beč koj že lje znič koj sta ni ci i da lje kre nuo ka ulici Princ Eu gen [Prinz Eu gen je uli ca ko ja okru žu je cen tar Be ča do Bur ga, Burg-mi sli se na Hof burg re zi den ci ju Hab sbur go va ca u Beču]. Na kon što je 3. ju la u 16 ča so va usle dio po sled nji po men, pre sto lo na sled nič ki par je pre ve zen u večer njim sa ti ma (22h) na za pad nu beč ku že le znič ku sta ni cu, sa ko je su da lje, na osno vu te sta men ta voj vo de, pre ve že ni do grob ni ce Art šte ten kod Pohlar na (Artstätten bei Pöchlern). Svi ta da šnji vi so ki zva nič ni ci stra nih ze ma lja ko ji su do šli da iz ja ve sa u če šće ca ru Jo ze fu naj o štri je su osu di li gnu sni zlo čin, ko ji se do go dio u Sa ra jevu. Ubi stvo pre sto lo na sled ni ka oce nje no je kao naj ne pri me re ni ji i naj bru tal ni ji čin pro tiv au strij ske Mo nar hi je. Va žno je na po me nu ti da su se po sle aten ta ta, nepre sta no odr ža va le de mon stra ci je u ce loj Bo sni i Her ce go vi ni, zbog če ga se mo glo na slu ti ti da će do ći do ob ja ve ra ta. Da će do ći do Ve li kog svet skog ra ta, na ro či to su uka zi va la i is tra ži va nja i in for ma ci je, ko je su do bije ne od or ga ni za to ra aten ta ta. (...) Ne po sred no pre kr vo pro li ća u Sa ra je vu, srp ski kralj Pe tar se po vu kao sa pre sto la, a na sle dio ga je princ Alek san dar kao re gent. Ta da su za po če te po bu ne u Sr bi ji pro tiv Tur ske i Hab sbur škog car stva, ko je su se sve vi še ši ri le, jer su bi le pot stre ki va ne i pot pomog nu te od stra ne naj vi ših kru go va ru ske vla sti. Do ka za za to ima do volj no, a je dan od ta kvih prona đen je sle de ćem pi smu ko je je upu tio dr [Miroslava] Spa laj ko vić, ta da šnji po sla nik iz Pe tro ga ra da u Ru si ji, pred sed ni ku srp ske vla de Ni ko li Pa ši ću, 9. ja nu a ra go di ne. Ovo pi smo je pro na đe no na kon za u zi ma nja Be o- grad go di ne u pi sa ćem sto lu pred sed ni ka vla de Ni ko le Pa ši ća. Ako bu de do šlo do ra ta, taj rat ne sme bi ti za počet u Sr bi ji. Sr bi ja ne bi sme la da ti ni je dan po vod za iz bi ja nje ra ta i mo ra la bi se spre či ti sva ka mo guća pro vo ka ci ja na gra ni ca ma ili bi lo ka kva dru ga di plo mat ska ne do lič nost, po go to vo ne na ra čun go spo đe For gač, [supruge au stro u gar skog di ploma te, ma đar skog porekla]. Rat mo ra da se za poč ne u Bo sni i Her ce go vi ni. Sve tu mo ra da se pred sta vi, da taj na rod ta mo že li rat. To ga se Au stri ja naj vi še pri bo ja va. Sr bi ja mo ra da se dr ži po stra ni, to li ko du go ko li ko god jo to bu du do zvo lja va le okolnosti i ne sme do zvo li ti da se pro li je krv, dok god to Au stri ja to ne bu de iza zva la. Au stri ja mo ra bi ti okrivlje na pred sve tom za taj rat. To lju di u Sr bi ji mora ju ve o ma ozbilj no da shva te. Na osno vu iz ve šta ja srp skih za pi sni ča ra, ko ji su u to vre me bi li za po sle ni u štam pa ri ji, mo glo se zaklju či ti da je srp ska kra ljev ska po ro di ca bi la ve o ma pre ci zno in for mi sa na o pla ni ra nom aten ta tu. Za to je te ško po ve ro va ti da se ta da šnji princ Alek san dar [Karađorđević], za Us krs go di ne, na šao sa Ga vri lom Prin ci pom i Ne delj kom Ča bri no vi ćem iz pri vat nih raz lo ga, u srp skoj dr žav noj štam pa ri ji, či ji je di rek tor ta da bio Ži vo jin Da čić, ko me se ujedno i pri pi su je ulo ga or ga ni za to ra ovog sa stan ka, jer je bio vr lo bli zak sa kra ljev skom po ro di com i pred stav nik Na rod ne od bra ne 6. Kra ljev ska po ro di ca [Karađorđević] je mo ra la zna ti da će ubi stvo pre sto lo na sled ni ka do ve sti do fa talnih po sle di ca i da će taj čin bes po vrat no na ru ši ti me đu dr žav ne od no se Sr bi je i Au stri je. Na osno vu na red be biv šeg au strij skog dr žav nog se kre ta ra Ba u er dr Otoa (dr Ot to Ba u er), dr žav ni ar hi var dr Gos (dr. Go os) sa sta vio je do ku ment u ko me se ka že da se kri vi ca za iz bi ja nje ra ta pri pi suje Hab sbur škom car stvu, što se u pot pu no sti podu da ra sa kon sta ta ci ja ma iz pret hod no ci ti ra nog pi sma dr Spa laj ko vi ća. Do ku ment se za vr ša va svo je ruč nim pot pi som majo ra Lu dvig Šna gla. 6 Isto ri ja srp skog na ro da, VI-1, Be o grad 1994, 169. (Di mitri je Đor đe vić). Na rod na od bra na je bi la na ci o nal na or ga ni za ci ja u Kra lje vi ni Sr bi ji osno va na go di ne (u vre me a neksione kri ze) u Be o gra du, kao pro test protiv ne le gal ne anek si je pro vin ci je Bo sne i Her ce go vi ne od stra ne Au stro u gar ske. 88

89 Su prot sta vlje ne vred no snim i in sti tu ci o nal nim ogra ni če nji ma Piše: Lela Vujošević U že lji da po beg nu iz pa tri jar hal ne pod re đe no sti, gde se brak nu di kao je di na pro fe si ja za že ne sred nje kla se, one su sve sno že le le da na đu sjaj nu Im pe ri ju ; ne sve sno su že le le naš sjaj ni rat PA CI FI STIČ KI DIS KURS U DE LI MA VIR DŽI NI JE VULF S pre ga pa ci fi stič kog i fe mi ni stič kog knji ževno-teo rij skog dis kur sa u pr voj po lo vi ni 20. ve ka sa dr ža na je u de li ma en gle ske spi sa te lji ce Vi r džini je Vulf (Ade li ne Vi r gi nia Wo olf, ). Još je pr vih de ce ni ja 20. ve ka Vir dži ni ja Vulf (u knji zi Sopstve na so ba, i ese ju Tri gvi ne je, 1938) pr o- ble ma ti zo va la ade kvat nost ce lo kup ne pi sa ne istori je oce nju ju ći je kao ne do volj nu i ne kom pe tent nu. Hi je ra r hi ja u vred no va nju isto rij skih do ga đa ja i ko lek tiv nog pam će nja u ko ji ma do mi nant no mesto pri pa da ve li kim po li tič kim na ra ti vi ma, kao što su ra to vi i na ci o nal nim ju na ci ma, kao što su voj skovo đe i dr žav ni ci, od ra ža va hi je ra r hi ju pa tri jar ha ta. Za to Vi r dži ji ja Vulf sta vlja na gla sak na kre i ra nje fe mi ni stič ke isto ri o gra fi je u ko joj se žen ska za la ganja i nji ho va de la ne će pro ce nji va ti i vred no va ti ko riš će njem stra te gi ja i tak ti ka do mi nant no muš ke kul tu re ko joj pri pa da ju, već kon stru i sa njem no vih in ter pre ta tiv nih okvi ra. Po la ze ći od sa zna nja da že ne ži ve u in te lek tu al nom, kul tur nom i po li tič kom sve tu iz či jeg su stva ra nja bi le go to vo u pot pu nosti is klju če ne i u ko jem su bi le pri zna te sa mo kao mar gi nal ni gla so vi, fe mi ni zam od ba cu je ka noni zi ra nu isto ri ju i usme ra va se na stva ra nje sopstve ne žen ske tra di ci je. U po li tič kom ese ju Tri gvi ne je, na pi sa nom u među rat nom pe ri o du (1938), na osno vu is ku sta va iz Pr vog svet skog ra ta i pret nje od na do la ze ćeg faši zma, Vi r dži ni ja Vulf u pi smu na vod nom pri ja te lju, obra zla že te zu da je rat var var stvo, ne pod nošljiv, gro zan i be sti ja lan, i da ko ren mi li ta ri zma, kao druš tve nog sta nja, le ži u ljud skoj pri ro di, ali se raz vi ja u pa tri jar hal nom ustroj stvu druš tva. Ia ko su in stink ti u ma njoj ili ve ćoj me ri za jed nič ka odli ka oba po la, ra to va nje je od u vek bi lo muš ka, a ne žen ska na vi ka. Bi lo da je ona sklo nost mi li ta rizmu uro đe na ili slu čaj na, za ko ni i druš tve na praksa, raz vi li su tu raz li ku. Ret ko se to kom isto ri je do ga đa lo da ljud sko bi će po gi ne od puš ke ko ju dr ži že na; ogrom nu ve ći nu pti ca i ži vo ti nja ubi li ste vi, a ne mi; a teš ko je su di ti o onom što nam ni je za jed nič ko. U že lji da po beg nu iz pa tri jar hal ne pod re đe no sti, gde se brak nu di kao je di na pro fe si ja za že ne srednje kla se, one su sve sno že le le da na đu sjaj nu Impe ri ju ; ne sve sno su že le le naš sjaj ni rat. U ovom seg men tu se oči tu je za tvo re ni krug mar gi nal nog po lo ža ja u ko jem se že ne na la ze. U na sto ja nju da is ko ra če u jav nu sfe ru, one za pra vo po dr ža va ju patri jar hal ni i mi li ta ri stič ki si stem vred no sti ko ji su izgra di li nji ho vi mu že vi. Ka ko bi smo dru ga či je mo gle da ob ja sni mo tu za pa nju ju ću eks plo zi ju ela na iz av gu sta go di ne ka da su obra zo va ne kće ri obrazo va nih muš ka ra ca, po hr li le u bol ni ce, a ne ke od njih i da lje u prat nji slu žav ki, vo zi le ka mi o ne, ra di le u po lju i u fa bri ka ma mu ni ci je, ko ri ste ći pri tom svoje ogrom ne za li he šar ma i sa o se ća nja da bi ube di le mla di će da je he roj ski bo ri ti se u ra tu, a da ra nje ni u bor bi za slu žu ju svu nji ho vu bri gu i hva lu. Vir dži ni ja Vulf za klju ču je da i muš kar ci i že ne imaju isti cilj a to je spre ča va nje ra ta i poš to va nje Hi je rar hi ja u vred no va nju isto rij skih do ga đa ja i ko lek tiv nog pam će nja u ko ji ma do mi nant no me sto pri pa da ve li kim po li tič kim na ra ti vi ma, kao što su ra to vi i na ci o nal nim ju na ci ma, kao što su voj sko vo đe i dr žav ni ci, od ra ža va hi je rar hi ju pa tri jar ha ta. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 89

90 ve li kih prin ci pa Prav de, Jed na ko sti i Slo bo de, ali su tak ti ke za nje go vo ostva re nje ra zi či te. U že na ma sred nje kla se ona vi di po ten ci jal no moć nu si lu pro tiv mi li ta ri zma, ali za klju ču je da one ne mo gu da ostva re svo je po ten ci ja le dok su pod plaš tom pa tri jar ha ta. Bor ba za na šu do mo vi nu ne do prino si pro me ni aut saj der ske žen ske po zi ci je. Za to u ese ju Tri gvi ne je ona že na ma u rat nim uslo vima pred la že ap so lut nu rav no duš nost : pr vo, že ne ne tre ba da ima ju bi lo ka kvu di le mu oko bor benog an ga žo va nja, jer dr ža va ne sa mo da ne očeku je od že na, kao mar gi nal ki, da se bo re oruž jem, već im to ni ne do zvo lja va. Isto vre me no, u skla du sa de mo krat skim prin ci pi ma, že ne tre ba da poš tuju raz vi je ne muš ke in stink te za ra to va njem, i da ih ne od va ra ća ju od njih. Rav no duš nost se od no si i na kon kret ne po stup ke: u rat nim uslo vi ma že ne tre ba da od bi ju da ra de na pro iz vod nji mu ni ci je ili na ne go va nju rat ni ka, ali i da, sle de ći pri mer Ari sto fa no ve Li zi stra te, od bi ju da is pu nja va ju svoju osnov nu (rod nu) ulo gu i da od lo že ra đa nje de ce u rat nim uslo vi ma, u ko ji ma de ca po sta ju to povsko me so. Ona sa ve tu je že na ma da od bi ju učeš će u de mon stra ci ja ma pa tri o ti zma i ma ni fe sta ci jama na ci o nal ne oho lo sti : voj nim pa ra da ma, uruči va nja na gra da i svim slič nim ce re mo ni ja ma ko je pod sti ču že lju za na me ta njem na še ci vi li za ci je ili na še vla sti dru gim lju di ma. Ak ti van ot por ra tu že ne naj de lo tvor ni je mo gu da da ju pro ši ru ju ći ste pen svo jih gra đan skih pra va pra va na sti ca nje svih ste pe na obra zo va nja, eko nom skim osa mo stalji va njem i iz jed na ča va njem pla ta sa muš kar ci ma za isti po sao, kao i na sto ja njem že na da se iz bo re za sti ca nje sveš te nič kih i po li tič kih funk ci ja. Vir dži ni ja Vulf in ter na ci o na li zu je svoj pa ci fi zam i pa tri o ti zam re či ma: Ne ka lju bav pre ma En gle skoj ko ju je de te sa ču va lo u sr cu slu ša ju ći ga kanj vra na iz kroš nje bre sta, slu ša ju ći plju ska nje ta la sa na plaži ili gla so ve ko ji su na en gle skom je zi ku ša pu ta li deč je pe sme, ta kap či tog, ia ko ira ci o nal nog, oseća nja na te ra će že nu da pr vo En gle skoj po da ri onaj mir i onu slo bo du ko je že li da po da ri ce lom sve tu. U ar gu men ta ci ji ona ko ri sti prin ci pe kla sič ne reto ri ke ka ko bi, na vo de ći ni zo ve či nje ni ca i ve ro dostoj nih do ka za, usme ri la či ta o ce na dis kur ziv nu ana li zu ko ja bi ga na ve la na lo gi čan za klju čak da je u ce lo lup nom druš tve nom in te re su spre ča va nju ra ta. Vir dži ni ja Vulf ko ri sti vi zu el ne pred sta ve kao na čin uve ra va nja či ta o ca u is prav nost svo jih kritič kih sta vo va, ko ji se ne ogra ni ča va ju sa mo na kri tič ku ana li zu svih po li tič kih, ver skih, po ro dič nih, voj nih i dru gih druš tve nih in si tu ci ja unu tar po rekta, već je nje na kri ti ka usme re na na pod ri va nje te me lja svih ni voa hi je rar hi je, ko ji su upo riš te nejed na ko sti i do mi na ci je. Na pri mer ona pra vi ja snu i upe ča tlji vu pa ra le lu iz me đu fo to gra fi ja mr tvih te la i po ru še nih ku ća i kul tu re i in te lek tu al ne slobo de odn. pro sti tu i sa nja kul tu re i in te lek tu al nog pod jarm lji va nja. Sli ka muš kar ca u uni for mi to je sli ka zla, na vo di au tor ka, i u sa gla sju je sa nemo ra lom, li ce mer jem, ser vil noš ću, po hle pom, do mi na ci jom i ra to bor noš ću pa tri jar hal nog sve ta, ka ko unu tar jed nog druš tve nog po ret ka, ta ko i u od no su sa dru gim dr ža va ma i na ro di ma, u for mi im pe ri ja li zma. Šta vi še, sma tra da se si stem do mina ci je iz pri vat ne, mo že tran sfor mi sa ti u jav nu sfe ru, od no sno da se pa tri jar hal na kon tro la do ma, mo že s la ko ćom pre tvo ri ti u fa ši stič ku kon tro lu nad dr ža vom, što su na red ni isto rij ski do ga đa ji i po tvr di li. U kon tek stu mo der nih post ko lo ni jal nih te o ri ja, Vir dži ni ja Vulf, de kon stru i še su per i or nu po zi ci ju vik to ri jan ske kul tu re ( na še ci vi li za ci je ) nad dru gi ma, sta vlja ju ći že ne iz svih ze ma lja u isti, ne rav no pra van po lo žaj sa muš kar ci ma. Ko riste ći u ar gu men ta ci ji či nje nič ne i lo gič ke kao i emo ci o nal ne ele men te, fik ci ju i ne fik ci ju, po e tič ki i re to rič ki dis kurs, dis kur ziv ni i na ra tiv ni pri stup, Vir dži ni ja Vulf je stvo ri la je din stven knji žev ni amal gam, ko ji je i da nas ak tu e lan i svež. ME MO AR SKI TEK STO VI NA ŠIH EN GLE SKI NJA Za raz li ku od pa ci fist ki nje Vir dži ni je Vulf, čla ni ce Bol ni ce škot skih že na i dru gih hu ma ni tar nih mi sija ko je su pru ža le po moć na ro du i voj sci u oku pira nim ze mlja ma to kom Pr vog svet skog ra ta, su svo jim ak tiv nim učeš ćem u ra tu svoj lič ni iden ti tet pro fi li sa le u su ko bu sa druš tve nim iden ti te tom i ta ko su po me ra le gra ni ce tra di ci o nal nih rod nih Rav no duš nost se od no si i na kon kret ne po stup ke: u rat nim uslo vi ma že ne tre ba da od bi ju da ra de na pro iz vod nji mu ni ci je ili na ne go va nju rat ni ka, ali i da, sle de ći pri mer Ari sto fa no ve Li zi stra te, od bi ju da is pu nja va ju svo ju osnov nu (rod nu) ulo gu i da od lo že ra đa nje de ce u rat nim uslo vi ma, u ko ji ma de ca po sta ju to pov sko me so. ulo ga i po ka za le da je al ter nat ni va po sto je ćim stere o ti pi ma mo gu ća, čak i po želj na. Mno ge hu mani tar ke su osta vi le za pi se o svo jim is ku stvi ma u oku pi ra nim ze mlja ma u ko ji ma su, za raz li ku od muš ke, ko lo ni jal ne, ime ri ja li stič ke per cep ci je, domi nant ne u 19. ve ku i po čet kom 20. ve ka, če sto za u zi ma le an ti ko lo ni jal ni pri stup, na sto je ći da se pri bli že i što bo lje iden ti fi ku ju dru ge lju de, odn. do ma će sta nov niš tvo, po ka zu ju ći raz u me va nje i sa o se ća nje, ko je ni je bi lo svoj stve no muš kom eto su. U bri tan skoj jav no sti su do kra ja bal kan skih ra to va pre o vla da va li ne ga tiv ni ste re o ti pi i pred ra su de o Sr bi ji i srp skom na ro du, iz gra đi va ni na osno vu kolo ni jal nog dis kur sa ko ji ka rak te ri še bi nar na po zici ja: he ge mo ni ja zna nja i kul tu re Za pa da u od nosu na Dru ge i dru ga či je, kao pri pad ni ke pod ređe ne i mar gi na li zo va ne kul tu re. 1 U kon tek stu mo de la ko lo ni jal ne su per i or no sti, Sr bi ja se u Veli koj Bri ta ni ji, sve do 1914, uo bi čaj no na zi va la Servia, a nje ni sta nov ni ci Ser vi ans, ko ji su po miš lje nju ne kih en gle skih pu to pi sa ca var var ski, po lu ci vi lizo va ni na rod (se mi-ci vi li sed su bjects). U tek stu Servia the youn gest mem ber of the Eu ro pean fa mily 1 Za pad njač ki et no cen tič ki dis kurs na osno vu ko jeg se kon cep tu a li zu ju Sr bi ja kao var var ska ze mlja i Sr bi kao pri mi tiv ni na rod, još uvek se pro vla či u raz li či tim po litič kim, prav nim, me dij skim dis kur si ma. Uo sta lom, ovaj hi je rar hij skim mo del kla sič ne di ho to mi je (im pe ri ja ko lo ni ja) se pre sli ka va i u sa vre me nom pro ce su glo bali za ci je kao pla ne tar nom pro ce su, ko ji funk ci o niš te ta ko što vla da ju će druš tve ne struk tu re ze ma lja cen tra kre i ra ju i odr ža va ju na uč ne, druš tve ne i ide o loš ke para dig me, na sto je ći da ih pla si ra ju ze mlja ma pe ri fe ri je i po lu-pe ri fe ri je, ka ko bi ostva ri li pa tro nat i re gu la ci ju i kon tro li sa li pu te ve nov ca, po li tič kih in te re sa i po gle da na svet, na rav no, u svo ju ko rist. S dru ge stra ne, ze mlje po lu-pe ri fe ri je ili ze mlje u tran zi ci ji in ter i o ri zu ju mar gina li zo va no sti i svoj po li tič ki zna čaj i re le vant nost ostvaru ju u od no su na po stig nu ti ste pen pri bli ža va nja Evropskoj uni ji i uklju či va nja u EU dis kurs. 90

91 je odi sa la do mi nant nim ko lo ni jal nim di sur som ko jim se ob li ku je sli ka o Bal ka nu kao dru gom, uz bu dlji vom i ezgo tič nom sve tu. U član ku pod na zi vom Zaš to Bal kan pri vla či že ne (Why the Bal kans At tract Wo men), ob ja vlje nom u en gleskom ča so pi su The Grap hic go di ne, ano nimni au tor za klju ču je da je Bal kan me sto gru bo, di vlje, po lu ci vi li zo va no i Bri tan ske že ne pri vla či že ljom da po beg nu od ogra ni če nja i usta lje nog vikto ri jan skog na či na ži vo ta. Ova vr sta dis kva li fi kaci je že na put ni ca ili pu to pi sa ca po či va na kla sič nim rod nim ste re o ti pi ma ko ji ma se že na smeš ta u sfe ru te le snog i čul nog. Tek sto vi lon don skog ne delj nika The Grap hic, ko ji bi, po da naš njim stan dar di ma spa da li u ta blo id nu šta pu, bi li su ve o ma po pu lar ni i van gra ni ca mo nar hi je, pa na pri mer, ve li ko bečke reč ki ne delj nik Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt od 5. sep tem bra go di ne u tek stu pod na zi vom Oru ža ne ve žbe srp skih že na, pre no si za ključ ke lon don skog li sta i sprem nost srp skih že na da učestvu ju u ra tu ob jaš nja va ne ci vi li zo va noš ću srp skog na ro da : bri tan ski di plo ma ta Pa ton (An drew Ar chi bald Paton, ) uka zu je na in fe ri or nost Sr bi je u od no su na Ve li ku Bri ta ni ju kao moć nu ko lo ni jal nu si lu, ali i na dru ge raz vi je ni je evrop ske ze mlje. On na vo di da je Sr bi ja deo evrop ske po ro di ce, ali u po ro dič noj hi je rar hi ji ona za u zi ma in fe ri or ni polo žaj na lik de te tu. Na pra gu 20. ve ka Sr bi ja se u vo de ćim en gle skim ča so pi si ma The Ti mes i The West min ster Ga zet te opi su je kao pr va ste pe ni ca Ori jen ta, Di vlji Is tok, i ta da je sko van po jam balka ni za ci ja ko jim su se stig ma ti zo va le bal kan ske ze mlje i u bu du ćem vre me nu. 2 Sli ka Sr bi je u mo- 2 Ide o loš ka sin tag ma bal ka ni za ci ja ( bal kan ski sindrom ) kao si no nim za ne sta bil nost i kon flikt nost, postao je uče stao u 1990-im go di na ma pri li kom ras pa da Ju go sla vi je. O ras pro stra nje no sti ovog po li tič kog poj ma go vo ri i po da tak da ne ka daš nji pre mi jer Škot ske, Karl Bilt, u in ter vjuu za bri tan ski dnev nik Fi nan cial Ti mes iz 4. ju na go di ne go vo ri o opa sno sti ma bal ka ni zaci je Bri tan skih ostr va. nar hi stič ki opre de lje noj bri tan skoj jav no sti na roči to se po gor ša la po sle svi re pog ubi stva kra lja Alek san dra Obre no vi ća i kra lji ce Dra ge, ju na 1903, či me je uga še na kra ljev ska lo za Obre no vi ća. Mnogi bri tan ski li sto vi ta da su zah te va li od bri tan ske vla de da od mah pre ki ne di plo mat ske od no se sa Sr bi jom, opi su ju ći je kao na zad nu i kr vo loč nu ze mlju. Po be da Sr bi je u bal kan skim ra to vi ma po kre nu la je u Bri tan skoj jav no sti niz jav nih ras pra va, no vinskih tek sto va, pu to pi sa i knji ga u ko ji ma ne sa mo da se ne gi ra lo sta no viš te o Sr bi ji kao di vljoj ze mlji i nje nom na ro du kao pri mi tiv nom, već se afir mativ no i sa ve li kim sim pa ti ja ma go vo ri lo o Sr bi ji (nje noj isto ri ji, tra di ci ji i kul tu ri) i Sr bi ma kao hrabrom na ro du, ko ji kra si pa tri o ti zam i ne po ko ren duh (na pr. knji ge prof. Si to na Vot so na (Ro bert Wi li am Se ton Wat son, ), štam pa ne u Lon do nu i 1916). Ipak, ve ći na tek sto va i da lje Da ho mej ske Ama zon ke do sa da su va ži le za cr nač ku oso be nost, ka kva me đu ci vi li zo va nim ljudi ma, Evro plja ni ma, ne ma pa ra le le. Slu čaj no je otkri ve no da je kralj Pe tar uzeo za uzor svo je afrič ke ko le ge u Da ho me ji i za i sta ofor mio žen ski voj nički od red. Lon don ski Grap hic sa dr ži, iz me đu ostalih, ma njih sli ka, fo to gra fi je žen ske če te pri li kom voj nih ve žbi. Broj je da ti ran na 1. av gust, ali fo togra fi je su sni mlje ne naj ma nje tri ne de lje ra ni je, da kle, u Sr bi ji, su že ne već u pr voj po lo vi ni ju la, du go pre ne go što je bi lo go vo ra o ra tu, ve žba le pu ca nje. Ova kvi tek sto vi, pi sa ni u du hu mno go broj nih i po pu lar nih pu to pi sa ko ji su, u skla du sa vla da jućim ste re o ti pi ma to ga vre me na, ko ri sti li teh ni ke ko lo ni jal nog dis kur sa: eg zo ti za ci ju i za ma glje nost u funk ci ji ob li ko va nja ko lo ni za tor skih fan ta za ma, ali i glo fi ri ko va nju vla sti tog na ro da i eta bli ra nih sta vo va o vla sti tom na pret ku i ci vi li zo va no sti. Oni pro iz i la ze iz su da ra dva raz li či ta kul tur na kon teksta: bri tan skog im pe ri jal nog, ko ji je, po tu ma če nju au to ra tek sta, imuć ni jim, ali rod no dis kri mi ni sanim že na ma vik to ri jan skog do ba bio su mo ran i do sa dan i bal kan skog odn. srp skog kao ori jental nog i eg zo tič nog. Pu to pi sna li te ra tu ra o eg zo tič nim ori jen tal nim kraje vi ma na sta la u 19. i po če kom 20. ve ka, iz pe ra že na, po oce ni sa vre me nih te o re ti čar ki (Sa ra Mills, A. Ham mond) de ce ni ja ma je pre ćut ki va na, pre vashod no za to što je bi la u su prot no sti sa pa tri jar hanim nor ma ma i vla da ju ćim kul tur nim vred no sti ma (au tor ke su re in ter pre ti ra ne kao pro to-fe mi nistki nje, kao že ne ko je su se bo ri le pro tiv druš tve nih Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 91

92 Po be da Sr bi je u bal kan skim ra to vi ma po kre nu la je u Bri tan skoj jav no sti niz jav nih ras pra va, no vin skih tek sto va, pu to pi sa i knji ga u ko ji ma ne sa mo da se ne gi ra lo sta no viš te o Sr bi ji kao di vljoj ze mlji i nje nom na ro du kao pri mi tiv nom, već se afir ma tiv no i sa ve li kim sim pa ti ja ma go vo ri lo o Sr bi ji (nje noj isto ri ji, tra di ci ji i kul tu ri) i Sr bi ma kao hra brom na ro du, ko ji kra si pa tri o ti zam i ne po ko ren duh (na pr. knji ge prof. Si to na Vot so na (Ro bert Wi li am Se ton Wat son, ), štam pa ne u Lon do nu i 1916). kon ven ci ja vik to ri jan skog do ba i ospo ra va le impe ri ja li stič ke sta vo ve an ti-ko lo ni jal nim iz ja va ma. Je dan deo žen ske li te ra tu re po dra ža vao je im peri ja li stič ki dis kurs svo jih muš kih ko le ga, ali se u javno sti po ja vio i niz žen skih au to bi o graf skih spi sa, ko ji su se osla nja li na fe mi ni stič ki dis kurs. Obra zova ne, ra do zna le i od va žne En gle ski nje, ko je su u 19. ve ku po ho di le ove kra je ve, is ko ra či le su s po zici je do mi nant nog ko lo ni jal nog mo de la, ne sa mo svo jom hra brom od lu kom da kre nu na put u da leke, ne po zna te kra je ve i ta ko pre ne breg nu stro ge vik to ri jan ske nor me, ko je su že ne smeš ta le u poro dič nu, pri vat nu sfe ru (i odre đi va le im ulo gu anđe la ku će ), već i svo jim druš tve nim i po li tič kim ko men ta ri ma (re zer vi sa nim za muš kar ce), a po sebno in te re so va njem za po tla če ne ori jen tal ne že ne. Bri tan ke i dru ge Evro pljan ke iz 19. ve ka, ko je su se, upr kos pu ri tan skih nor mi, od va ži le da sa mo stal no pu tu ju bal kan skim ze mlja ma i osta vlja ju za pi se sa svo jih pu to va nja, bez ob zi ra na dis kurs nji ho vih ru ko pi sa (ko lo ni jal ni ili post ko lo ni jal ni), svo jim suprot sta vlja njem vred no snim i in sti tu ci o nal nim ogra ni če nji ma, sve do či le su fe mi ni zam i ta ko su po sta le deo svo je vr snog po li tič kog an ga žma na i jav nog dis kur sa. Flo ra San des (Flo ra San diz, Jork šir Sa folk, En gle ska) ko ja će u voj noj isto ri ji osta ti za be le že na kao pr va že na ofi cir u srp skoj voj sci, svo jim knji ga ma (An En glish Wo man-ser ge ant in the Ser bian Army (1916) i The Au to bi o graphy of a Wo man Sol di er: A Bri ef Re cord of Adven tu re with the Ser bian Army, (1927) na vo di lič na is kustva ko ji ma po bi ja ne ga tiv ne ste re o ti pe o srp skoj voj sci i srp skom na ro du. Pre no što je doš la u Sr bi ju, nje ni su na rod ni ci ko ji niš ta ni su zna li o Sr bi ji, odvra ća li su je od pu to va nja pi ta ju ći se šta će ona me đu di vlja ci ma. U svo jim me mo a ri ma ona je iz ne la svoj do ži vljaj srp skog men ta li te ta ko ji se ko sio sa kul tur nim i po li tič kim pa ra dig ma ma, konstru i sa nim u kon tek stu sin tag me o di vljem Balka nu. Ona je eks pli cit no is ti ca la srp sko he roj stvo, lju ba znost i pred u sre tlji vost, kao i nji ho vu pri stupač nost i hu mor, ko ji po ti ru uvre že ne sta vo ve o srp skom var va ri zmu. Na osno vu svog is ku stva sa li ni je fron ta, ona je kon sta to va la da su srp ski vojni ci da le ko od ne di sci pli no va no sti, te da je okrutnost ap so lut no stra na nji ho voj pri ro di. Is ti če da me đu srp skim voj ni ci ma vla da uza jam no poš tova nje, od su stvo pljač ke i hu ma no po stu pa nje prema za tvo re ni ci ma i iz ra ža va di vlje nje na či nu na ko ji su nje ni srp ski sa bor ci stra sno ve za ni za sop stve nu ze mlju i kon sta tu je da je, upr kos au stro-ne mač ke agre si je, duh Sr bi je ne u ga siv. Me đu srp skim vojni ci ma se ose ća la kao da je deo po ro di ce, a s dru ge stra ne, srp ski voj ni ci su je pro zva li Na ša En gle ski nja. El si In glis, jed na od osni va či ca Bol ni ce škot skih že na, do bit ni ca naj ve ćeg bro ja srp skih or de na, apri la za pi sa la je u Kra gu jev cu: Vi di te, mi se na la zi mo u vr lo tu žnoj ze mlji, ali to je naj o dva žni ja ze mlja u Evro pi, bez iz u zet ka. El si In glis, ju na iz Kra gu jev ca: Ovo je ta ko div no me sto. Iz gle da da to po na vljam sva ki put ka da pi šem iz bi lo kog de la Sr bi je! Ali to je stvar no ta ko, Sr bi ja je div na ze mlja. Ov de smo smeš te ni u br di ma, pa ka da je ova ko si vo i ma glovi to ju tro kao da nas, on da la ko mo že mo za mi sli ti da smo u Škot skoj. Šta bi sva ka Ško tlan đan ka mogla dru go da po že li? Ali ovo pla vo ne bo i div no sun ce mo že da si ja sa mo u Sr bi ji. Dr Ha ri jet Ko burn, na kon po vrat ka iz Sr bi je u Kana du, 1919: Sr bi ja je vr lo le pa ze mlja, bo ga ta vi no gra di ma, ja bu ka ma i ora si ma, kao i svim dru gim uo bi čaj nim po ljo pri vred nim pro iz vo di ma. Ta ko je lov na di vlje svi nje na ro či to po pu la ran. Sr bi su na rod pe sni ka i mu zi ča ra, pa ta ko sva ka ku ća ima svo je jed nostav ne mu zič ke in stru men te. Voj ni ci su uvek ra do pe va li ra do sne pe sme, a i njiho va na rod na ko la su oča ra va ju ća. Se ljan ke su no si le ši ro ke na bra ne suk nje, ukra še ne le pim ručnim ve zi vi ma, ma ra me na gla va ma, pa su iz gle dale ta ko ša re no li ko dok su ho da le dru mom i uvek neš to ple le ili pre le ni kad bes po sle ne. Ia ko je duh ko ji pro ve ja va tek sto vi ma o Sr bi ji iz pe ra čla ni ca le kar skih mi si ja to kom Pr vog svet skog ra ta, pro iz i šao iz evrop ske hu ma ni stič ke tra di ci je i dis kur sa opšteg do bra u ko jem se po je di nac re a li zu je sa mo uko li ko par ti ci pi ra u opštem do bru, ovi tek sto vi ne spa da ju u au tor sku knji žev nost, jer obi lu ju ste re o ti pi ma (ovog pu ta afir ma tiv nim ste re o ti pi ma). En tu zi ja zam au tor ki i nji ho va op činje nost Sr bi jom i srp skim sta nov niš tvom re zul tat je per cep ci je druš tve nih od no sa u rat noj Sr bi ji bit no dru ga či jim od bri tan skih ko ji su već bi li zahva će ni pro ce som ali je na ci je, ali pre sve ga okolno sti ma pod ko ji ma su one for mi ra le sta vo ve. Na i me, na me ra nji ho vog do la ska u Sr bi ju za hvaće nu vi ho rom ra ta, bo le sti ma i epi de mi ja ma, uslovi la je da im srp ska voj ska i sta nov niš tvo uz vra te go sto lju bi voš ću i to plim emo ci ja ma pu nim zahval no sti. Bri tan ke, ko je su osta vlja le za pi se o vreme nu pro ve de nom u Sr bi ji to kom Pr vog svet skog ra ta ni su iz no si le objek tiv ne, sve o bu hvat ne i anali tič ke ana li ze srp skog druš tva i kul tu re i prem da su bi le rod no sen zi bi li sa ne, ni su se ba vi le druš tvenim po lo ža jem že na u Sr bi ji ni ti su po ku ša va le da po sto je će rod ne ulo ge i rod ne struk tu re pro me ne. Ovaj ne do sta tak ni je sa mo po sle di ca rat nih okolno sti i bor be za oslo bo đe nje, či ja je te ma ti ka po zna ča ju nat kri li le sve osta le, već le ži u raz li či tim kul tu ro loš kim raz li ka ma ko je re pro du ku ju ma tri ce pa tri jar ha ta. Dru gim re či ma, sim bo lič ni smi sao pa tri jar ha ta u Sr bi ji bio je znat no dru ga či ji ne go u Ve li koj Bri ta ni ji (za sno van na mi to lo gi za ci ji do ma i za vi ča ja), a do dat no ga je ubla ži lo rat no sta nje ko je je po me ri lo stro ge gra ni ce me đu po lo vi ma. An ga žo va nost že na u Pr vom svet skom ra tu, bez ob zi ra na stra te gi ju ko ju su ko ri sti le pa ci fi stič ku ili mi li ta ri stič ku (bi lo da su istu pa le s po zi ci je rodnog iden ti te ta i bo ri le se za žen ska pra va, ili su bi le u ulo zi pa tri ot ki nja: uče stvo va le u oru ža nim bor ba ma, pru ža le lo gi sti ku i me di cin sku po moć ili su ma sov no pre u zi ma le rad na me sta re gru tova nih muš ka ra ca) do pri ne la je Ve li koj Bri ta ni ji osva ja nju for mal no-prav nih građan skih pra va, a u dru gim ze mlja ma ši re nju pu ko ti ne u bor bi za žen ska pa va. Upor nost, hra brost i ne po ko le bljivost po je di nih že na i žen skih ini ci ja ti va i po kre ta, pro me ni la je nji ho ve ži vo te, a nji hov grup ni ak tivi zam dao je no vi pra vac druš tve nim i isto rij skim pro ce si ma.. 92

93 Propaganda u Velikom ratu Piše: Predrag M. Vajagić Za ra će ne stra ne su ra di ostva re nja svo jih rat nih ci lje va psi ho loš ki pri pre ma le svo je voj ni ke, zbog je če ga pro pa gan da bi la sa stav ni deo ra to va nja. Obim suko ba u Pr vom svet skom ra tu uka zao je na po ten ci jal i sna gu ko jom je ras pola ga la pro pa gan da, jer se po ka za lo da za po be du ni su bi li do volj ni eko nomski ka pa ci te ti i voj na moć dr ža ve. 1. Mi ne že li mo rat 2. Ne pri ja telj je is klju či vi kri vac za rat 3. Ne pri ja telj ima de mon ske oso bi ne 4. Mi se bo ri mo za do bru stvar, a ne za se bič ne ci lje ve 5. Ne pri ja telj na mer no či ni zlo či ne. Kad mi po greši mo,to je uvek ne ho ti ce 6. Ne pri ja telj se ko ri sti ne do puš te nim oruž jem 7. Na ši gu bi ci su ne znat ni, a pro tiv nič ki ve li ki 8. Na šu stvar po dr ža va ju umet ni ci i in te lek tu al ci 9. Na ša mi si ja je sve ta 10. Iz daj nik je onaj ko sum nja u na še iz veš ta je 5 P Jed na od glav nih ka rak te ri sti ka Pr vog svetskog ra ta je su ve li ke ljud ske žr tve i ogrom na rat na ra za ra nja ko ja su bi la si stem skog ka rak te ra. Ovaj voj ni su kob od sa vre me ni ka na zvan Ve li ki rat doneo je pro me ne svih vr sta. Na gli raz voj teh ni ke ko ji je obe le žio kraj XIX i po če tak XX ve ka bio je je dan od pre sud nih či ni la ca u ovo me ra tu ko ji je do veo do ta da ne za be le že nog obi ma na si lja. U pro u ča va nju isto ri je ovog voj nog su ko ba od poseb ne va žno sti po na šem miš lje nju je ste ulo ga pro pa gan de. 1 Od naj sta ri jih vre me na po sto ja la je po tre ba da se raz li či tim po stup ci ma uti če na stavo ve i po na ša nje po je di na ca i druš tve nih gru pa. Za ra će ne stra ne su ra di ostva re nja svo jih rat nih ci lje va psi ho loš ki pri pre ma le svo je voj ni ke, zbog če ga je pro pa gan da bi la sa stav ni deo ra to va nja. Obim su ko ba u Pr vom svet skom ra tu uka zao je na po ten ci jal i sna gu ko jom je ras po la ga la pro pa ganda, jer se po ka za lo da za po be du ni su bi li do volj ni eko nom ski ka pa ci te ti i voj na moć dr ža ve. Ova kvo sta no viš te bi lo je ap so lut no su prot no ta daš njoj ne mač koj rat noj sta re gi ji ko ja je sma tra la da se rat mo že re ši ti is klju či vo voj nim sred stvi ma. 2 1 Za raz li ku od evrop ske i ame rič ke isto ri o gra fi je, doma ća isto ri o gra fi ja se ni je ba vi la pi ta njem pro pa gan de u Pr vom svet skom ra tu. Je di ni iz u ze tak či ni rad Aleksan dra Ja zi ća, na uč nog sa rad ni ka na In sti tu tu za među na rod nu po li ti ku i pri vre du u Be o gra du, vi de ti: Aleksan dar Ja zić, Pro pa gan da u Pr vom svet skom ra tu, No va srp ska po li tič ka mi sao, Vol XVI II, po. 1-2 (2010), str Isto ri ja ra to va nja se mo že po sma tra ti i pre ko de lo vanja ra zno vr snih pro pa gand nih me to da i teh ni ka. Vi deti: Ra den ko Šće kić, Rat i pro pa gan da-isto rij ski osvrt, pri mje ri i ana li ze, Voj no de lo, God. 64, br.3 (2012), str Pr vi svet ski rat pred sta vlja va žnu fa zu u raz vo ju ma sov nih me di ja kao in stru me na ta ma sov ne propa gan de. Mno go nov ca je ulo že no u cen zu ru, nad zor in for ma ci ja i uti caj na me di je, a naj češ će ko riš će na in for ma ci ja od no si la se na rat ne zlo či ne. Vr še njem pro pa gan de tre ba lo je po sti ći dva ci lja, mak si ma li zi ra ti učeš će lju di u ak tiv no sti ma svo je gru pe, od no sno mi ni mi zi ra ti učeš će ne pri ja te lja u ak tiv no sti ma sop stve ne gru pe. Pr vim ci ljem je treba lo stvo ri ti grup ni iden ti tet ko ji je pod ra zu me vao ose ćej pri pad no sti gru pi u ra tu, ja ča nje emo ci ja pre ma svo joj ze mlji, iden ti fi ka ci ja po je din ca sa dr žav nim vođ stvom, pri hva ta nje pro kla mo va nih rat nih ci lje va i stva ra nje sa mo po u zda nja da će se po sta vlje ni ci lje vi ostva ri ti. Mak si ma li za ci ja učeš ća po je din ca u rat nim na po ri ma se iz jed na ča va la sa vi so kim mo ra lom. Dru gi cilj je u osno vi pred stavljao obr nu tu sli ku u ogle da lu, či me se tre ba lo de lo va ti u tre nu ci ma gu bit ka sa mo pu zda nja naci je, ta ko što su se do vo di le u sum nju vred no sne osno ve i rat ni ci lje vi ne pri ja te lja. 3 Na me ha ni zme ko ji ma se pro pa gan da slu ži la to kom Pr vog svetskog ra ta u vi du ar gu me na ta i na če la pr vi je ukazao bri tan ski so ci log i po li ti čar Ar tur Pron sbi 4, a nji ho vu si ste ma ti za ci ju u vi du de set mo de la argu men ta ci je je iz vr ši la bel gij ska isto ri čar ka Ana Mo re li: 3 Ivan Ši ber, Rat na pro pa gan da, Po li tič ka mi sao, Vol. XXIX, No. 1 (1992), Ar tur Pron sbi (Art hur Pon sonby ), bri tan ski po li ti čar, so ci o log i pi sac. U svo joj knji zi Fal se hood in War-ti me: Pro pa gan da Li es of the First World War (1928) na pi sao je: Ka da se pro gla si rat, isti na je pr va žr tva. Knjiga ima za te mu ko riš će nje la ži u rat nom vre me nu, identi fi ku ju ći ulo gu pro pa gan de u Pr vom svet skom ra tu, au tor na vo di i ob ra đu je li stu od pre ko pre ko 20 la ži koje su bi leu op ti ca ju to kom Pr vog svet skog ra ta. Vo đe nje To tal nog ra ta pod ra zu me va lo je mo bili za ci ju svih re sur sa na ci je: ma te ri jal nih, mo ral nih i psi ho loš kih. Zbog ta kvog pri stu pa po treb no je mo bi li za ci ju po sma tra ti u mno go ši rem smi slu nego što je uo bi ča je no u isto rij skoj ana li zi Pr vog svet skog ra ta. Pri mar ni pro ces mo bi li za ci je je ste voj ni, ko ji je ma sov no po di zao voj ne ob ve zni ke iz po pu la ci je, a za tim ih je pre ba ci vao na ra tiš te u okvi ri ma voj nih jed ni ca. Se kun dar ni pro ces je pod ra zu me vao eko nom sku mo bi li za ci ju, ko ja se br zo po ka za la kao ne ma nje zna čaj na na is hod ra ta u in du strij skim druš tvi ma ko ja su je ge ne ri sala i po sve ti la joj do bar deo pa žnje. Mo bi li za ci ja mo ral nih i psi ho loš kih re sur sa zah te va is tra ži va nje o an ga žo va nju raz li či tih ko lek tiv nih pred sta va i ve ro va nja u vred nost si ste ma, ko ja su se od vi ja la or ga ni zo va no kroz dr ža vu i ci vil no druš tvo. Pri roda na ci o nal ne mo bi li za ci je je bi la ta ko de fi ni sa na da je u po je di nim ma ni fe sta ci ja ma bi la uslo vlje na raz vo jem po li tič kog i kul tur nog ži vo ta pred rat nih druš ta va. Zbog to ga na ci o nal nu mo bi li za ci ju suštin ski mo že mo po sma tra ti kao po li tič ki i kul tur ni pro ces. Na po čet ku su ko ba av gu sta go di ne na rat se gle da lo kao ra ci o na lan in stru ment za posti za nje po li tič kog ci lja, on je bio nu žno zlo, pa čak i ko ri stan za kul tur ni raz voj. Do ta daš nje rat no is ku stvo na ve lo je ko mand ne za ra će nih stra na da u pr vim me se ci ma tra ja nja su ko ba u pro pa gan da is tak nu bor be pr sa u pr sa i he roj ske pod vi ge. 6 Me đu tim, ka da je po sta lo oči gled no da se rat ne će za vr ši ti br zo, doš lo je do pa da mo ra la kod voj nika i ci vil nog sta nov niš tva. Zbog to ga se po ja vi la 5 Mic hael Kun czik, Astrid Zip fel,uvod u zna nost o me diji ma i ko mu ni ko lo gi ju, Za greb, 2006, John Hor ne, In tro duc tion: mo bi li zing for To tal war , Sta te, so ci ety and mo bi li za a tion in Eu ro pe du ring the First World War, (edi ting John Hor ne), Cambrid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 1997, p Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 93

94 ame rič koj voj sci, osta le su za be le že ne u isto ri ji kao pre lom ni do ga đa ji to kom ra ta. 7 Raz voj rat nih dej sta va je pred vla da ju će kru go ve kao ur gen tan pro blem po sta vio re ša va nje mnogo broj nih pro ble ma ve za nih za re gru to va nje dobro vo lja ca, po pu nu bu dže ta po di za njem rat nih zaj mo va, or ga ni zo va nje bri ge za ra nje ni ke, obezbe đi va nje is hra ne sta nov niš tva, obez be đi va nje so ci jal nog mi ra i niz dru gih zna ča ja nih pi ta nja. Za nji ho vo us peš no re ša va nje bi la je po treb na ši ra druš tve na po drš ka do ko je se do la zi lo pro pa gandnim de lo va njem. U ci lju što us peš ni je mo bi li za ci je na ci je pri stu pi lo se stva ra nju in sti tu ci ja sa za datkom or ga ni za ci je pro pa gand nih ak tiv no sti. Ova kve in sti tu ci je po sto ja le su u svim dr ža va ma ko je su uče stvo va le u ra tu, a raz li ko va le su se po to me da li su bi le pod ci vil nom ili voj nom kon tro lom. 8 Ra zno vr sna vi zu el na pro pa gan da to kom Pr vog svet skog ra ta ko ri sti la se sli ka ma ko je su ima le za cilj da pre no se ide je ši roj jav no sti. Ši ro ki spek tar pro pa gand nog iz ra ža va nja pu tem sli ka ko riš ćen je kod iz ra de pla ka ta, ka ri ka tu ra, raz gled ni ca, ilustra ci ja i fil mo va. Sve za ra će ne dr ža ve kre i ra le su pro pa gand ne pla ka te, ko ji su se iz me đu se be razli ko va li po uti ca ju, ali suš tin ski ob u hva ta li su iste mo ti ve. Rat na de ša va nja su stvo ri la po se ban kalen dar ko jim se obe le ža va ju raz li či ti da tu mi, a za to su ko riš će na naj češ će vi zu el na sred stva, dostup na ši ro kim ma sa ma sta nov niš tva. po tre ba kod svih za ra će nih stra na za ob li ko vanjem jav nog mnje nja u svr hu odr ža va nja po trebnog ni voa mo ra la. Za ostva ri va nja br zog i po u zdanog pro to ka in for ma ci ja ko ri sti li su se svi ras po loži vi me di ji to ga vre me na. Pre ko me di ja se vr ši la pro pa gan da u ci lju pri do bi ja nja po drš ke jav no sti, re gru ta ci je no vih voj ni ka ili pri ka zi va nja rat nih uspe ha. Bez broj ni pla ka ti, raz gled ni ce, ka ri ka tu re, pe sme, no vi ne, ča so pi si, le ci, ra do vi pi sa ca i umetni ka, pred me ti za sva ko dnev nu upo tre bu, ali i mo der ni me di ji kao što su fo to gra fi ja i film ko rišće ni su u pro pa gand ne svr he. Pro pa gand ne kampa nje to kom Pr vog svet skog ra ta bi le su ogra niče ne teh nič kim i ko mu ni ka cij skim re sur si ma. Uprkos to me ne ke od njih po put ču ve nog po ste ra Un cle Sam Want You, ko jim se vr ši la re gru ta ci ja u PLA KA TI Pla ka ti su bi li efi ka sna pro pa gand na sred stva na ko ji ma su svo je me sto pro naš le isto rij ske lič no sti, rat ni he ro ji, voj ni ko ma dan ti i dr žav ni ci. Za nji ma su sle di le ale go rij ske fi gu re po put Bri ta ni je, Germa ni je, Ma ri ja ne, Ko lum bi je i Sve tog Ge or gi ja. Lik že ne na pla ka ti ma pred sta vljao je pe r so ni fi ka ci ju slo bo de, dok se po be da is ti ca la pre ko Džo na Bula i Uj ka Se ma, pro tiv nik je bio na sli kan kao splet zmi ja, ču do viš te ili de mon. Kao va žan fak tor za mo bi li za ci ju na ci je pro tiv ne pri ja te lja ko riš ćen je 7 Au tor pla ka ta Un cle Sam Want You bio je ame rič ki umet nik i ilu stra tor Džejms Mon to me ri Flag (Ja mes Mont go mery Flagg ). Nje gov naj po zna ti ji rad, pla kat ko ji je po zi vao Ame ri kan ce na mo bi li za ci ju nastao je go di ne. In spi ra ci ju je pro na šao u slič nom po ste ru ko ji je pri ka zi vao lor da Ki če ne ra ko ji je po zi vao Bri tan ce da se pri ja ve za re gru ta ci ju. Pre ko če ti ri mi li o- na pri me ra ka ovo ga po ste ra su štam pa na to kom Pr vog svet skog ra ta, a ko riš ćen je i za pro pa gand ne po tre be to kom Dru gog svet skog ra ta. 8 Ci vil na kon tro la na pro pa gan dom bi la je pri sut na u Ve li koj Bri ta ni ji, SAD i de li mič no u Fran cu skoj, dok je voj ska ap so lut no kon tro li sa la pro pa gan du u Ne mač koj, Au stro u gar skoj i Ru si ji. 94

95 strah. Ve li ki pu bli ci tet na pla ka ti ma su do bi ja li ratni zlo či ni nad ci vi li ma i ne na o ru ža nim voj nim zaro blje ni ci ma. Ne mač ka je ko ri sti la po mor sku bloka du ko ja joj je bi la na met nu ta kao pro pa gand ni mo tiv ra di pod sti ca nja be sa svo ga sta nov niš tva pre ma Bri ta ni ji. Me đu tim po ta pa nje Lu si ta ni je, po gu blje nje bol ni čar ke Edit Ka vel, 9 uniš te nje kate dra le u fran cu skom gra du Rem su i pod mor nički rat na pla ka ti ma su bi li pri ka za ni kao do kaz nemač kog var var stva. Dok su Cen tral ne si le kao he ro je is ti ca le pi lo te i za po ved ni ke pod mor ni ca, ko riš će nje teh nič kih sred sta va za vo đe nje ra ta sma tra lo se vi dom ku ka vič lu ka. Ta ko su ne mač ki avi o ni pred sta vlja ni ka ko na pa da ju mi si ju Cr ve nog kr sta, od no sno bom bar du ju Nju jork. 10 Bri tan ci su oku pa ci ju ne u tral ne Bel gi je od stra ne Ne mač ke mak si mal no ko ri sti li u pro pa gand ne svr he ra di mo bi li za ci je do bro vo lja ca u voj sku, ali i da uti ču na SAD da uđu u rat. Ne ko li ci na bri tan skih po ste ra je pri ka zi va lo si lo va nja že na i ubi ja nje ci vi la od strane ne mač kih voj ni ka, po sle če ga su sle di le po ru ke Za svoj dom se vre di bo ri ti ili Za pam ti Bel gi ju. 11 KA RI KA TU RA Ka ri ka tu ra je ta ko đe bi la mo bi li sa na od stra ne propa gan de i ona je svo je me sto pro naš la u sa tirč nim ča so pi si ma, dnev nim li sto vi ma, raz gled ni ca ma, le ci ma ko ji su ba ca ni iz avi o na u pro tiv nič ke ro vove. Za raz li ku od na ci o nal nih ste re o ti pa ko ji sadr že u se bi me ša vi nu gru bo sti, do bro duš nog hu mora i di vlje nja pred no sti ma su se da, voj ni kli šei su is ti ca li is klju či vo lo še oso bi ne pro tiv ni ka. U predrat nom ru skom fol klo re Nem ci ma su da va ni nadim ci ko ba si ca, di mlje ni, me sa ri, a is ti ca ne su oso bi ne ka rak te ri stič ne za Pru se aro gan ci ja, ra tobor nost i pe dant nost. Kao in spi ra ci ja ka ri ka tu ri stima naj vi še je slu žio car Vi ljem II, dok su u ma njoj me ri pod sme hu bi li iz lo že ni car Fra njo Jo sif i sultan Meh med V. U ze mlja ma An tan te ne mač ki car je sma tran glav nim kriv cem za iz bi ja nje ra ta i pri- 9 Edit Ka vel (Edith Lo u i sa Ca vell ) bi la je britan ska bol ni čar ka, rat ju je za te ka u Bel gi ji, gde je na kon ne mač ke oku pa ci je or ga ni zo va la mre žu za po moć britan skim i fran cu skim rat nim za ro blje ni ci ma pri bek stvu u ne u tral nu Ho lan di ju. Na kon što su je ne mač ke vla sti ot kri le, osu đe na je na smrt nu ka znu ko ja je iz vr še na upr kos broj nim di plo mat skim in ter ven ci ja ma od stra ne ne u tral nih dr ža va. Nje no po gu blje nje je mak si mal no is ko riš će no od stra ne si la An tan te za pro pa gan du protiv Ne mač ke. 10 Au lich, Ja mes, Grap hic Arts and Adver ti sing as War Pro pa gan da, < pe dia on li ne. ne t/ar tic le/arts> (26. ok to bar 2014) 11 Vi de ti: Ca ro li ne Ja co bi, Ava, In to the Abyss: The Le gacy of the Ra pe of Bel gi um Pro pa gan da, Se ni or Ho nors The i sis in Hi story, Ge or ge town Uni ver sity, ka zi van je kao pa te ti čan vla dar ko ji je pa tio od su ma nu te ide je da vla da ce lim sve tom. Bri tan ski ka ri ka tu ri sti su isme va li ne mač ku rat nu teh ni ku, pa je ta ko ne pri ja telj ska avi ja ci ja pri ka za na u vi du di ri ža bla u ob li ku svi nje ko ja je ume sto bom bi baca la ko ba si ce uz ko men tar Ka da svi nje poč nu da le te. Slič no sta nje je bi lo na su prot noj stra ni gde su Nem ci pri ka zi va li Ru se kao ne kul tu ran na rod, agre siv ne po lu a zi ja te ko ji ni su ima li ni ka kve ve ze sa ci vi li za ci jom Za pad ne Evro pe. Ru si su opi si va ni kao okrut ni, su ro vi i ne poš te ni pro tiv ni ci, a ofi ci ri ru ske voj ske su bi li pred sta vlje ni kao al ko ho li ča ri ko ji sa bi čem te ra ju svo je voj ni ke u bor bu. Kao me dij ka ri ka tu ra se ko ri sti la da is tak ne do bre osobi ne sop stve ne na ci je, a na su prot to me ko ri ste ći hi per bo lu pro tiv ni ka je tre ba lo pri ka za ti ta ko što bi se is ta kle sve ne ga tiv ne ka rak te ri sti ke nje go vog na ci o nal nog ka rak te ra. 12 KI NE MA TO GRA FI JA Ki ne ma to gra fi ja je na po čet ku ra ta bi la mla da umet nost ko ja je za po či nja la sa svo jim raz vo jem. Za pro pa gan du je bi la ide a lan me dij zbog mo gućno sti ko mu ni ka ci je sa ši ro kim na rod nim ma sa ma, dok je sa dru ge stra ne nje na po pu lar nost ubr za no ra sla. U bi o skop skim sa la ma gle da o ci ma su pušta ne film ske no vo sti ko je su sa dr ža le sce ne snimlje ne na li ni ja ma fron ta. Me đu pr vim dr ža va ma ko je su film sku in du stri ju ustro ji le pre ma na ci o- nal nom uzo ru, vi dev ši u njoj efi ka sno rat no oruži je bi la je Ne mač ka. U Ne mač kim film skim no vosti ma naj vi še pa žnje je do bi jao car Vil helm II, a za njim je sle dio na čel nik šta ba ne mač ke voj ske gene ral Erih Lu den dorf. Ka ko bi što efi ka sni je vo di la pro pa gan da u ame rič koj jav no sti ne mač ka vla da je fi nan si ra la taj nu film sku kom pa ni ju ko ja je radi la na ši re nju pro ger man skog ras po lo že nja. Ve li ki uti caj na bri tan sku jav nost ima lo je pri ka zi vanje fil ma Bit ka na So mi (The Bat tle of the Som me) av gu sta go di ne či me je rat do bio jed nu no vu vi zu el nu di men zi ju pri ka za. Film za po či nje sce nama na sme ja nih voj ni ka ko ji kre ću na front, sle de nji ho ve pri pre me za na pad, a po tom šok za gle dao ce pri kaz smr ti bri tan skog voj ni ka. Na kra ju fil ma sle de sce ne spro vo đe nja za ro blje nih ne mač kih voj ni ka, od no sno mr tvih pro tiv ni ka. Film ski pri kaz bit ke na So mi je od gle da o ca sa krio pra vu isti nu o jed noj od naj ve ćih voj nih ka ta stro fa ko ju je britan ska voj ska do ži ve la u svo joj isto ri ji. 13 Su prot no 12 Dmi triй Ev genьevič Cыka lov, Ka ri ka tu ra kak oru die pro pa gandы v pe riod Per voй mi ro voй voйnы, Vseobщaя is to riя, Vest nik Vol GU. Se riя 4: Is to riя, (21). s Re e ves Nic ho las, Ci ne ma, spec ta tor ship, and pro pagan da: Bat tle of the Som me (1916) and its con tem poto me film ske no vo sti u Fran cu skoj ni su pri ka zi vale smrt svo jih voj ni ka iz raz lo ga oču va nja mo ra la kod sta nov niš tva. Tek ne ko li ko sce na je pri ka zi valo voj ni ka u ro vu, sa ve znič ki voj ni ci se go to vo ni su ni pri ka zi va li, jer je rat sma tran kao fran cu sko nemač ki su kob. Ume sto ra ta pa žnja film skih žur na la bi la je usred sre đe na na gla mu ro zne, sen za ci o nalne ili dra ma tič ne aspek te ci vil nog ži vo ta. 14 U SAD su to kom ra ta sni mlje na tri ko mer ci jal na fil ma či ji su na slo vi bi li Per šin go vi kr sta ši (Per shing s Cru saders), Ame rič ki od go vor (Ame ri ca s An swer) i Pod če ti ri za sta ve (Un der Fo ur Flags). Ame rič ka jav nost me đu tim ni je po ka za la pre te ra nu za in te re so vanost za du go me tra žne fi mo ve ko ji su vr lo br zo po ti snu ti od stra ne film skih žur na la. 15 Bi o skop je svo ju spo sob nost da uti če na ma sov ni sen ti ment na ci je ot krio na po čet ku Pr vog svet skog ra ta. Na po čet ku je film bio eks pe ri men tal no pro pa gandno sred stvo, ali je na kra ju po stao cen tral ni in strument za ono što se na zva lo na ci o na li za ci ja ma sa. Ta da se pre ko ma ni pu la ci je emo ci ja ma vr ši la mobi li za ci ja lju di za na ci o nal nu stvar pro tiv za miš ljenog ili stvar nog ne pri ja te lja. 16 KNJI ŽEV NOST Knji žev nost je igra la va žnu ulo gu u kre i ra nju borbe nog du ha na ro da to kom Pr vog svet skog ra ta. Ia ko če sto po sto je slič no sti iz me đu raz li či tih is kusta va knji žev ni ci su po či nja li da pi šu o ra tu iz mnogo raz lo ga. Na če la bri tan skog pro pa gand nog ra da to kom ra ta bi la su usvo je na na taj noj kon feren ci ji u či jem ra du su uče stvo va li naj zna čaj ni ji bri tan ski pi sci, a ne ko li ci na od njih je pri sta la da svo jom de lat noš ću po dr ži bri tan ske rat ne na po re. Na taj noj kon fe ren ci ji uče stvo va lo je 25 vo de ćih bri tan skih pi sa ca me đu ko ji ma su bi li Ar tur Ko nan Dojl (Art hur Co nan Doyle), Ar nold Be net (Enoch Ar nold Ben nett), Džon Edvard Maj sfild (John Edward Ma se fi eld), Ford Me doks Ford (Ford Ma dox Ford), Vi li jam Ar čer (Wil li am Ar cher), Gil bert Čester ton (Gil bert Ke ith Che ster ton), Hen ri Džon Nju bolt (He nry John New bolt), Džon Gol svor ti (John Gals worthy), To mas Har di (Tho mas Hardy), rary au di en ce, Hi sto ri cal Jo ur nal of Fim, Ra dio and Te levi sion, Vol. 17, No. 1, (1997), pp Sor lin, Pi er re,french New sre els of the First World War,Hi sto ri cal Jo ur nal of Film, Ra dio and Te le vi sion, Vol.24, No.4, (2004), pp McKer nan, Lu ke, Pro pa gan da, Pa tri o tism and Pro fit: Char les Ur ban and Bri tish Of fi cial War Films in Ame ri ca du ring the First World War, Film Hi story, Vol. 14, No. 3/4, (2002), pp Stern, Frank, Scre e ning Po li tics: Ci ne ma and In terven tion, Ge or ge town Jo ur nal of In ter na ti o nal Af fa irs, Vol. 1, No. 2 (2000), pp Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 95

96 Ra djard Ki pling (Rudyard Ki pling), Ho ra cio Gil bert Par ker (Ho ra tio Gil bert Ge or ge Par ker), Džordž Mako li Tre ve ljan (Ge or ge Ma ca u lay Tre velyan) i Herbert Džordž Vels (Her bert Džordž Vels); kao i sli kari Fran cis Ed gar Dod (Fran cis Ed gar Dodd) i Paul Neš (Paul Nash). 17 Na kon ula ska SAD u rat ne ko li ci na zna čaj nih američ kih pi sa ca po če li su da pi šu o do ga đa ji ma u Evro pi, a me đu nji ma bi lo je i onih ko ji u bi li uključe ni u kre i ra nje pro pa gan de još od go di ne. Me đu tim ni su svi bi li pro-bri tan ski i pro-fran cu ski ori jen ti sa ni, le vi ča ri po put Up to na Sin kle ra (Up ton Sin cla ir s) i Dži mi ja Hi gin sa (Jim mie Hig gins) podr ža va li su rat ko ji je vo di la An tan ta, ko ju su smatra li za ma nje zlo od ne mač kog var var stva ko je je bi lo sa dru ge stra ne. 18 Fran cu ski knji žev ni ci su uče stvo va li u kul tur noj mo bi li za ci ji na ci je ra di nje nog uje di nje nja u bor bi pro tiv Ne mač ke. Fran cu ski pred sed nik Rej mon Poen ka re 19 je po zvao Fran cu sku aka de mi ju da ko ri sti 17 Paul Go ugh, A Ter ri ble Be a uty: Bri tish Ar tists in the First World War, Bri stol,2010, pp ; v: Gary S. Mes sin ger, Bri tish Pro pa gan da and the Sta te in the First World War, 1992, New York. 18 Mat thews, John T.,Ame ri can Wri ting of the Gre at War, Vin cent She rry (ed.), The Cam brid ge Com pa nion to the Li te ra tu re of the First World War, Cam brid ge, 2005, pp Rej mon Po en ka re (Raymond Po in caré ), pred sed nik Fran cu ske re pu bli ke svo je olov ke i svo je re či ka ko bi po mo gla na ci ji. 20 Mno gi mla di fran cu ski pi sci stu pi li su u re do ve vojske i bi li po sla ti na pr vu li ni ju fron ta. Me đu nji ma se po seb no is ti cao An ri Bar bis (Hen ri Bar bus se) ko ji je go di ne na pi sao ro man Oganj (Le Feu), pro na šav ši in spi ra ci ju u svom lič nom rat nom is kustvu. Kri ti ku ju ći rat on ga je isto vre me no pri hva tao kao nu žno sred stvo za po be du nad ne mač kim mili ta ri zmom. Knji žev ni kri ti ča ri su nje gov ro man svrsta va li u na tu ra li stič ki pra vac, sma trav ši ga go to vo či nje nič nim iz veš ta jem ono ga što se de ša va lo u ro vo vi ma. Za mno ge je Bar bi sov ro man pred stavljao na sta vak knji žev ne tra di ci je ko ju je ute me ljio Emil Zo la, a do za vr šet ka ra ta štam pan je u ti ra žu od pre ko pri me ra ka. 21 Od sa mog po čet ka su ko ba go di ne, ve ći na ne mač kih in te lek tu a la ca je da lo svo ju po drš ku ratu. De ce ni ja ma pre to ga u Ne mač kim in te lek tu alnim kru go vi ma, rat je vi đen kao deo bo žan skog ili pri rod nog po ret ka, su kob iz me đu ne mač ke kul tu re i za pad nog ma te ri ja li zma. 22 Ta ko je stvore na at mos fe ra u jav no sti ko ja je oprav da va la rat u ko me je sve bi lo do zvo lje no uklju čiv ši i kr še nje ne u tral no sti Bel gi je, od no sno spro vo đe nje re presi je pre ma ci vil nom sta nov niš tvu oku pi ra nih te rito ri ja. Knji žev ni ci su is ti ca li ide je su per i or no sti ne mač ke na ci je, a me đu nji ma svo jom po drš kom ra tu se is ti cao To mas Man (Tho mas Mann), zbog če ga se su ko bio sa ro đe nim bra tom Hajn ri hom Ma nom (He in rich Mann) ko ji je bio pro tiv nik ra ta. To mas Man je za jed no sa dru gim ne mač kim in telek tu al ci ma po put eko no mi ste Ver ne ra Som bar ta (Wer ner Som bart), so ci o lo ga Jo ha na Plen ge (Johann Plen ge), isto ri ča ra Fri dri ha Maj ne kea (Fri e- drich Me i nec ke) i Ger har da Ha up tma na (Ger hard Ha up tmann) pi sao ese je ko ji su ima li za da tak da de fi ni šu ide je go di ne. 23 Po ve za ni sa ne mačkim knji žev nim kru go vi ma bi li su au strij ski pi sci Ro bert Mu sil (Ro bert Mu sil) i Šte fan Cvajg (Ste fan Zwe ig) ko ji su ta ko đe sa odu še vlje njem po zdra vi li po če tak ra ta. 20 Han na, Mart ha: The mo bi li za tion of in tel lect: French scho lars and wri ters du ring the Gre at War, Cam brid ge 1996, pp Smith, Le o nard V.,Ma scu li nity, Me mory, and the French First World War No vel: Hen ri Bar bus se and Roland Dor gelès, Co et zee, Frans/She vin-co et zee, Ma rilyn (eds.): Aut ho rity, Iden tity and the So cial Hi story of the Great War, Ox ford, 1995, p Je la vich, Pe ter,ger man Cul tu re in the Gre at War, in: Ros hwald, Aviel/Sti tes, Ric hard (eds.): Eu ro pean Cul tu re in the Gre at War. The Arts, En ter ta in ment and Pro pa ganda , Cam brid ge 1999, p Nat ter, Wol fgang G.,Li te ra tu re at War, Repre sen ting the Ti me of Gre at ness in Ger many, New Haven, 1999, p ŠTAM PA Štam pa je za vre me tra ja nja Pr vog svet skog ra ta bi la glav ni me dij za di stri bu ci ju ve sti, pri če mu su sva no vin ska iz da nja be le ži la do ta da ne za be le žen rast ti ra ža. U Ne mač koj i Au stro u gar skoj po sto ja le su slič no sti u ve zi pra vi la ko ja su bi la usta no vlje na za no vin sko iz veš ta va nje to kom ra ta od stra ne vlade i voj ne ko man de. Gu še nje slo bo de štam pe i ri gid na cen zu ra bi le su neš to iz ra že ni je u Au str o u- gar skoj či ji su se gra đa ni vr lo če sto in for mi sa li čita ju ći ne mač ku štam pu. 24 Ve ći na no vi na ra u ove dve dr ža ve bi li su sprem ni za svo ju rat nu ulo gu, ko ju ni su sa mo sa gle da va li kroz iz veš ta va nje javno sti, već i kroz obra zo va nje na ci je u pa tri ot skom du hu. Ovo je na ro či to bi lo oči gled no to kom pr vih ne de lja ra ta ka da su au strij ski no vi na ri zah te va li pred u zi ma nje oš trih me ra pro tiv Sr bi je, dok su njiho ve ne mač ke ko le ge tra ži le da se Au stro u gar ska mo nar hi ja po dr ži u ve zi od lu ke da stu pi u rat. 25 Po čet ni en tu zi ja zam no vi na ra ka ko je rat od mi cao bio je ugu šen ste ga ma cen zu re i od bi ja njem da se po stig ne kom pro mis na ni vou slo bo de ko ji su novi na ri zah te va li. Zbog to ga je u Ne mač koj i Au strou gar skoj iz o sta la po drš ka no vi na ra on da ka da je bi la naj po treb ni ja u za vrš noj fa zi ra ta. Slič no sta nje je bi lo i sa dru ge stra ne Za pad nog fron ta u Ve li koj Bri ta ni ji i Fran cu skoj gde su no vi ne bi le pod lo žne cen zu ri. Me đu tim za raz li ku od dr ža va Cen tral nih si la cen zu ra ni je bi la to li ko stro ga, a na ro či to se u Ve li koj Bri ta ni ji pre po zna la moć štam pe ko ja se usme ri la na ob li ko va nje sve sti svo ga sta nov niš tva. Bri tan skim no vi na ri ma je us pe lo da iz gra de sa mocen zu ru u svom iz veš ta va nju o rat nim do ga đa ji ma, či me se iz be ga va la cen zu ra od stra ne dr ža ve. 26 Na stra ni ca ma dnev nih no vi na na la zi li su uglav nom cen zu ri sa ni sa dr ža ji, a pre o vla đi va li su na ru če ni teksto vi ko ji su za cilj ima li upra vo ma ni pu la ci ju sa oseća nji ma či ta la ca. Ta kvi tek sto vi su iza zi va li mr žnju pre ma ne pri ja te lju, po sle če ga bi broj lju di ko ji su se pri ja vi li za mo bi li za ci ju oba ve zno ra stao. Ova kav vid me dij ske pro pa gan de tra jao je to kom ce log Pr vog svet skog ra ta, a kom bi na ci ja pre u ve li ča vanja i la ži se u prak si po ka za la kao vr lo efekt na. Su mi ra ju ći go re is ka za no, mo že se za klju či ti da je to kom Pr vog svet skog ra ta u struk tu ri dr žav ne vla sti vo de ćih ze ma lja po sto jao si stem in sti tu ci ja 24 Wil ke,jürgen,pres se an we i sun gen im 20. Ja hr hun dert. Er ster Wel tkri eg Drit tes Re ic h DDR, Köln/We i mar/wi en, 2007, 16ff. 25 Koszyk,Kurt, De utsche Pres se po li tik im Er sten Wel tkri eg, Düssel dorf, 1968, 13f. 26 Mac Leod, Jenny: Asmead-Bar tlett, El lis, War Cor respon den ce and the First World War, in: McE wen, Yvonne T. / Fi sken, Fi o na A. (eds.)war, Jo ur na lism and Hi story, Ox ford, 2012, p

97 ko je su vr ši le cen tra li zo va no upra vlja nje cen zu rom i pro pa gand nim ak tiv no sti ma. Pr vi ko ra ci na orga ni zo va noj rat noj pro pa gan di bi li su pred u ze ti u Ve li koj Bri ta ni ji, vla de SAD i Fran cu ske su pro pagan da ko ri sti le u in te re su na ci o nal ne od bra ne; sa dru ge stra ne u ze mlja ma blo ka Cen tral nih si la pre ma pro pa gan di se po stu pa lo kon zer va tiv nim pri stu pom ko jim se tre ba lo po sti ći cen tra li zo va na kon tro la nad in for ma ci ji ma, od no sno ostva ri ti psiho loš ki efe kat na voj ni ke An tan te. Za vre me tra ja nja ra ta me di ji su bi li pod pot punom kon tro lom vla da za ra će nih dr ža va, a ma nipu la ci je po da ci ma i no vin skim tek sto vi ma bi le su sva ko dnev ne. Na taj na čin je tre ba lo kod sta novniš tva pro bu di ti pa tri ot ska ose ća nja i na te ra ti ga da se ak tiv no uklju či u rat. Ste pen kon tro la me dija tih je go di na do sti gao ni vo sa ko jim se do ta da gra đa ni i či ta o ci ni su bi li sre li, zbog če ga je ma nipu la ci ja ose ća nji ma i raz miš lja njem bi la olak ša na. Nat pi si u no vi na ma su se vr lo br zo po ka za li kao ne do volj ni, a pro pa gan da je do sti gla vr hu nac masov nom upo tre bom po ste ra u če mu su pred njači le SAD. Za po tre be pro pa gan de tro še se ve li ka nov ča na sred stva, a po ste ri ko ji su u to vre me nasta li bi li su u umet nič kom smi slu sa vr še ni. Tek stovi ko ji su tre ba li sta nov niš tvo da ube de ka ko protiv nik pred sta vlja zlo ko je tre ba bi ti uniš te no ni su mo gli bi ti de lo ama te ra, već su vla de za nji ho vo pi sa nje an ga žo va le naj bo lje struč nja ke. Zbog to ga su au to ri mno go broj nih knji ži ca, pam fle ta i le ta ka ko ji su se de li li gra đa ni ma, bi li isto ri ča ri i uni ver zitet ski pro fe so ri. Slič no sta nje je vla da lo u knji ževno sti i mu zi ci to ga pe ri o da, umet nič ka de la su tre ba la da go vo re o rat noj sla vi sop stve ne na ci je, za in spi ra ci ju su slu ži li he roj ski pod vi zi po je din ca na fron tu. Rat ni he ro ji su vr lo če sto bi li po vla če ni sa fron ta u po za di nu gde su bi li an ga žo va ni na pro pa gand nim sku po vi ma ko ji su or ga ni zo va ni po ve ćim gra do vi ma. Nji hov za da tak je bio da u svo jim obra ća nji ma oprav da ju vo đe nje ra ta I nago vo re no ve ma se da se pri ja ve u voj sku. Obra sci i pra vi la vo đe nja pro pa gand nog ra ta ko ji su ta da na sta li bi će ko riš će ni u svim bu du ćim su ko bi ma to kom XX ve ka. Rat na pro pa gan da Pr vog svetskog ra ta je svo jom de lat noš ću uda ri la te me lje in du stri je me dij skog mar ke tin ga ko ji je po stao ne iz o stav ni deo glo ba li za ci je ljud ske ci vi li za ci je. Me đu tim, ka da je po sta lo oči gled no da se rat ne će za vr ši ti br zo, doš lo je do pa da mo ra la kod voj ni ka i ci vil nog sta nov niš tva. Zbog to ga se po ja vi la potre ba kod svih za ra će nih stra na za ob li ko va njem jav nog mnje nja u svr hu odr ža va nja po treb nog ni voa mo ra la. U pred rat nom ru skom fol klo re Nem ci ma su da va ni na dim ci ko ba si ca, di mlje ni, me sa ri, a is ti ca ne su oso bi ne ka rak te ri stič ne za Pru se aro gan ci ja, rato bor nost i pe dant nost. Na po čet ku je film bio eks pe ri men tal no pro pagand no sred stvo, ali je na kra ju po stao cen tral ni in stru ment za ono što se na zva lo na ci o na li za ci ja ma sa. Po čet ni en tu zi ja zam no vi na ra ka ko je rat od mi cao bio je ugu šen ste ga ma cen zu re i od bi ja njem da se po stig ne kom pro mis na ni vou slo bo de ko ji su no vi na ri zah te va li.. Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 97

98 K Migracioni tokovi iskustva muhadžira Piše: Ramiza Smajić Iz fak tič kog ugla, ma sov ni eg zo du si, uzro ko va ni uglav nom pro tje ri va njem, u evrop skoj stvar no sti s po čet ka 20. sto lje ća do se žu svoj vr hu nac to kom Bal kan skih ra to va go di ne. Sko ro jed na ki ta la si na sta vlja ju u go di na ma po sli je, to kom 1. svjet skog ra ta i pr vom pe ri o du Kra lje vi ne SHS. Za sve to vri je me, ustva ri, još od dru ge po lo vi ne 19. sto lje ća, po ten ci ra se pri ča o hu ma noj stra ni raz vi ja nja na ci o nal nih ide ja, a či nje nič no, mi li ta ri stič ko pre kra ja nje evrop ske hi sto ri je istu je sa hra nji va lo. roz li te ra tu ru je osta la za bi lje že na jed na zgoda kad je Bo sa nac kre nuo sa gru pom lju di za Stam bol. Pu to va nje na ko nji ma tad je tra ja lo sedmi ca ma, mje se ci ma, ali Bo sa nac upor no ne ku vreću ne da da lje od se be, na ko nju vre ća pred njim, na ko na čiš ti ma on vre ću pod gla vu. Naj zad sti goše svi na od re diš te i sad ga pi ta ju sa put ni ci: Daj nam, bo ga ti, re ci šta si to no sio sve vri je me u toj vre ći? Ze mlju, ka že on. Ama ka kvu ze mlju, u ču du će oni. Pa li je po, on će na to, Na ku pio u vre ću ze mlje iz svo je avli je i ja gdje god za no ćim, li je po tu vre ću pod gla vu i on da znam da sam na svo joj ze mlji! Če mu ovaj ne for ma lan uvod u iz la ga nje? Ne spomi njem ja ovu zgo du za to što sam iz Bo sne. Ni sam ni po ni je la vre ću ze mlje, jer sam osma ni sta, pa je i mo je po i ma nje ze mlje pu no ši re, ma nje ome đeno po li tič kim gra ni ca ma. Ima neš to, me đu tim, što mo ram pri je sve ga da istak nem, a što mi u pr vi mah ni je bi lo na umu. U pro gra mu ko ji mi je do sta vljen, u rad nom na slo vu mog iz la ga nja ri ječ mu ha dži ri je, greš kom ili ne, na pi sa na ve li kim slo vom. Ja znam da vi to vje rovat no zna te, ali osje ćam se du žnom po ja sni ti ovu ri ječ, po go to vo što sam, osim hi sto ri čar, i ara bi sta i tur ko log, po zna jem i per zij ski, a ni sam je dan rad na pi sa la o po greš noj, na mjer noj ili le žer noj upotre bi ana hro ni za ma i ter mi na ori jen tal no-islamskog po ri je kla. 1 Vje ro vat no se ne bih, da kle, u ovom iz la ga nju po no vo vra ća la na to, ali ono ve liko slo vo iz mog na slo va me je pod sje ti lo na ne ke sko ro ko mič ne greš ke po či nje ne ne od po čet ni ka, ne go is ku snih hi sto ri ča ra i to upra vo kod ri je či mu ha džir. Ia ko ve ći na sta ri jih ge ne ra ci ja po zna je tu ri je či (če sto u ver zi ji mu ha džer ili mu a džer ), Bra ni slav Gli go ri je vić pi še o sic! na se lja va nju mu dža he di na u Sta roj Sr bi ji i Ma ke do ni ji! 2 Isto radi Jo van Bo jo vić ko ji ter min mu ha džir ta ko đe za mje nju je ter mi nom mu dža he din. 3 Ia ko ne ma oprav da nja za ova kve kar di nal ne greš ke u ter mini ma, do ne kle su ob jaš nji ve či nje ni com da su ovi ra do vi na sta ja li u go di na ma ra ta u BiH i da je popu lar ni je zik bio op te re ćen ter mi ni ma ve za nim za dži had. To je, me đu tim, na pra vi lo traj nu zbr ku u 1 Iz me đu osta log: Ra mi za Sma jić, Ne ki ter mi no loš ki proble mi u iz u ča va nju osman skog pe ri o da hi sto ri je Bo sne i Her ce go vi ne, u: Isto rij ska na u ka o Bo sni i Her ce go vi ni u raz do blju , zbor nik sa na uč nog sku pa ANU- BiH, Bra ni slav Gli go ri je vić, Kralj Alek san dar Ka ra đor đe vić, knj. 1, Be o grad, 1996, str Jo van Bo jo vić, Ša ran sko-je zer ski ba ta ljon u oslo bođe nju plje valj skog kra ja go di ne, u: Obla sti Sta re Raš ke kra jem XIX i po čet kom XX ve ka, na uč ni skup, Prije po lje: Dom re vo lu ci je, 214. Po seb no uka za no u: Sa fet Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka u Tur sku, Sa ra je vo, 2006, str. 195 (Da lje: S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka) hi sto ri o gra fi ji za ko ju se mo že mo sa mo na da ti da jed nom ne će bi ti uze ta i is ko riš te na kao fa kat. Ima mo mi iz bor ri je či kao use lje nik, ise lje nik, progna nik, iz gna nik, iz bje gli ca, emi grant, imi grant, mi grant itd... sa svim svo jim ni jan sa ma, ali ri ječ mu ha džir u osno vi ima ri ječ hidž ret ko ja je toli ko sve o bu hvat na da čak pod ra zu mi je va pre la ženje čo vje ka iz jed nog sta nja u dru go, pa čak i smrt. 4 Hidž ret ili Hidž ra je je dan od naj slav ni jih do ga đa ja u hi sto ri ji isla ma, pre la zak po sla ni ka Muham me da iz Mek ke u Me di nu 622. go di ne n.e. i tač ka od ko je mu sli ma ni po či nju ra ču na ti vri je me. Ne pa žlji vi i zlo na mjer ni au to ri taj hidž ret na zi va ju i bi je gom, što je pa ra doks i za lin gvi ste, jer je arapski je zik je dan od lek sič ki naj bo ga ti jih je zi ka svije ta i ni ma lo ni je slu čaj no da je taj do ga đaj na zvan Hidž rom, ise lja va njem na Al la ho vom pu tu. 5 Od po li tič ke hi sto ri je Bal ka na, su ho par ne uglav nom, ne vi di se sud bi na ma log čo vje ka, nje gov strah, nje go va stre mlje nja. Ide o lo gi je, si ste mi, dr ža ve se mi je nja ju, ne sta ju, ali ljud ski stra ho vi, na da nja, vizi je, uvi jek su isti. Mo ja te ma se do ti če mu ha dži ra, nji ho vog vre me na, iden ti te ta, sje ća nja, do ži vlja ja, u no vom pod ne blju, u no vim pri li ka ma, uo či, tokom i na kon Ve li kog ra ta. U re gi o nu je po tre ba mul ti per spek tiv nog is tra ži va nja iz bje gliš tva done kle već uo če na, pr ven stve no ra di osvje tlji va nja mi sti fi ka ci je stvar nih od no sa u druš tvu i pre ventiv nog is ko riš ta va nja ste če nih is ku sta va. 6 Kod veći ne nas, me đu tim (ov dje pr ven stve no mi slim na stru ku) da ju se uo či ti slič ni, ste re o tip ski fo ku si i greš ke. Do da nas ni su iz de fi ni sa ni pra vi mo ti vi koji su do ve li do ma sov nih ise lja va nja i ni je pra ćen kon ti nu i tet ise lja va nja. Ta te ma je mar gi na li zi ra na, pre te žno iz stra ha su da ra sa po li ti kom. Što vi še ula zim u pro ble ma ti ku ise lja va nja, sve mi je oči ti- 4 Pre ma Kur anu, po sla nik Ibra him je re kao: Ja sam muha džir svo me Go spo da ru. Za i sta je On mo ćan i mu dar (29:26) 5 Vi dje ti vi še u: Ka sim Ha džić, Kur an o mu ha dži ri ma, Islam ska mi sao, III/1981, 25, str U tom smi slu pro u ča va nje iz bje gliš tva va žno je u smislu nje go ve spo zna je iz nu tra, a ne iz va na. Spo zna ja iz nu tra zna či ra zu mi je va nje iz bje gliš tva u ne po sred nim od no si ma oso ba na ni vou kon kret nih dogañaja u ko jima se mo že utvr di ti po sto ja nje čo vječ no sti i po sto ja nje istin ske ljud ske za jed ni ce. Sva ka ko je po treb no ulo ži ti na por da se nad vla da ju usta lje ne i po vrš ne per cep ci je ka ko je u slo že nim i pro mje nji vim druš tve nim po ja vama je di no mo gu će rje še nje usva ja nje druš tve nih odno sa otu đe nih oso ba. Ve sna Iva no vić, Bi bli o gra fi ja ra do va o iz bje gli ca ma, prog na ni ci ma i ra se lje nim osoba ma. De talj ni je vi di: help/pdfs/ Bi bli o graphy%20of %20Pu bli ca ti ons%20on %20Re fuge es%20ex pel le es%20an d%20in ter nally%20dis placed%20per sons%20from%20the%20for mer%20yugosla via,%20com pi led%20by%20ve sna%20iva no vic.pdf 98

99 Iz fak tič kog ugla, ma sov ni eg zo du si, uzro ko va ni uglav nom pro tje ri va njem, u evrop skoj stvar no sti s po čet ka 20. sto lje ća do se žu svoj vr hu nac to kom Bal kan skih ra to va go di ne. Sko ro jed naki ta la si na sta vlja ju u go di na ma po sli je, to kom 1. svjet skog ra ta i pr vom pe ri o du Kra lje vi ne SHS. Za sve to vri je me, ustva ri, još od dru ge po lo vi ne 19. sto lje ća, po ten ci ra se pri ča o hu ma noj stra ni razvi ja nja na ci o nal nih ide ja, a či nje nič no, mi li ta ri stičko pre kra ja nje evrop ske hi sto ri je istu je sa hra njiva lo. Ina če, go di ne svi jet je po di je ljen iz među ve le si la či je su vla de na po sve dru gom mi sa o- nom po lju. Po gle daj mo šta de fi ni še Evro pu na pre la zu sto lje ća: raz voj teh no lo gi je, u sli je du, na rav no i rast in dustrij ske pro iz vod nje; Ve li ka Bri ta ni ja uvo zi me so iz Ka na de, No vog Zelan da, Ru si je, Ar gen ti ne; ja greš ka ko ju već u hi po te zi po sta vlja ju is tra ži vači da se na pro go ne i et nič ka čiš će nja gle da kao na po slje di ce, a ne ci lje ve ra to va! No, to za slu žu je odvo je nu ana li zu, ta ko da ću sa mo za klju či ti da ana li tič ko is tra ži va nje ise lje niš tva u cje li ni da nas ni je vi še sa mo iza zov no, ne go je ne za o bi la zno. Sva ka ze mlja u re gi o nu ima svo ju mu ha džir sku pri ču, a to ni je za o biš lo ni Voj vo di nu. Ima jed na sce na ko ja vr lo sli ko vi to sa ži ma u se bi kom plek snost mu ha džir skog pu te še stvi ja i du ha. No vi na ri li sta Pre po rod su go di ne bo ra vi li u tur skoj po kra ji ni Bi ga, ko ju su na se li li i do i sta kul ti vi sa li lju di po ri je klom iz Bo sne, pre te žno Kraji ne. U tre nut ku dok su se no vi na ri dru ži li u ka fa ni s tim Boš nja ci ma za čuo se ezan s obli žnje dža mi je. Svi su po lah ko po če li usta ja ti, ali dvo ji ca osta la da sje de. No vi na ri ma je to bi lo za ni mlji vo, pa ih upi taše zaš to to i oni ne kre nu na ikin di ju, a oni, ona ko une zgo đe no, od go vo ri še: Ma, zna te, mi smo se ma lo po tur či li... 7 Oni su či nje ni cu što su pre sta li ići u dža mi ju ve za li za svo je po tur či va nje! Ako ana li zi ra mo tek sto ve bal kan skih hi sto ri ča ra, ne sum nji vo će se na met nu ti do jam ne kog čud nog oprav da va nja pro ce sa mi gra ci ja. Vr lo ja san pri mjer su mi gra ci je mu sli man skog sta nov niš tva ko je se iden ti fi ci ra sa Osman li ja ma, Tur ci ma, ap so lut no ne vo de ći ra ču na o et nič kim raz li ka ma. Po ve zu jući re li gi ju i na ci o nal nu (ne)sen zi bil nost, na ne ki na čin se pod ra zu mi je va lo da mu sli ma ni di je le sudbi nu od la ze će osman ske dr ža ve. Uz ta kvo tra di cio nal no ne za la že nje du blje u pro ble ma ti ku mi gra- 7 Amir Ho džić i Mir sad Ka laj džić, Boš nja ci u Tur skoj, Sara je vo, 2014, str. 68 ci ja i nji ho vo po sma tra nje sa mo u okvi ru oslo bađa nja od osman ske upra ve, ni je ni ka kvo ču do što su pi ta nja sva ko dnev nog ži vo ta i is ku stva mi grana ta osta la po sve na mar gi ni is tra ži va nja. 8 8 Kad je ri ječ o mu ha dži ri ma sa po čet ka 20. sto lje ća sa bo san skih pro sto ra, da nas ima na zna ka po zi tiv nih kreta nja u mo der ni jim to ko vi ma is tra ži va nja, o če mu svjedo če broj ni ra do vi Sa fe ta Ban džo vi ća (npr. Ise lja va nje Mu sli ma na u Tur sku, San džak, no va se ri ja, br , No vi Pa zar, 1992.; To ko vi ise lja va nja Mu sli ma na iz Bo sne i Her ce go vi ne i San dža ka u Tur sku, No vo pa zar ski zbornik, br. 17, No vi Pa zar, 1993.; Emi gra ci ja Mu sli ma na iz Bo sne i Her ce go vi ne i San dža ka u Tur sku , Sim po zi jum Se o ski da ni Sre te na Vu ko sa vlje vi ća, XV, Pri je po lje, 1993.; Ise lja va nje Mu sli ma na iz Bo sne i Herce go vi ne i San dža ka u Tur sku , Al ma nah, br. 1-2, Pod go ri ca, 1994.; Ise lja va nje Boš nja ka-mu sli ma na iz BiH i San dža ka u Tur sku, Ta kvim, 1414/15, No vi Pa zar, 1994.; Se o be Boš nja ka-mu sli ma na u Tur sku, Mak, br. 4, No vi Pa zar, 1994.; Ise lja va nje Mu sli ma na iz Sr bi je i Cr ne Go re to kom XX vi je ka u Tur sku, u: Iden ti tet Boš nja ka- Mu sli ma na, Plav, 1995; Mu ha džir ska bal kan ska gol go ta kra jem XIX sto lje ća, Has, No vi Pa zar, jul itd.), Osma na La vi ća (Ise lja va nje mu sli ma na iz Bo sne i Herce go vi ne za vri je me Au stro-ugar ske i ri sa la Meh me da Te u fi ka Aza pa gi ća, Ana li Ga zi Hu srev-be go ve bi bli o teke, knj. XVII-XVI II, Sa ra je vo, 1996.), te po li to loš ki fo ku si Ša ći ra Fi lan dre, Se na di na La vi ća... Da ne bu de mo pogreš no shva će ni, bi lo je zna čaj nih is tra ži va nja i ob ra da ise lje niš tva po po je di nim seg men ti ma, ali fo ku si ra nih uglav nom na eko nom ske mo ti ve i na sta ti stič koj osnovi. Iz dvo jit ću: Vo ji slav Bo gi će vić, Emi gra ci ja Mu sli ma na Bo sne i Herce go vi ne u Tur sku u do ba au stro u gar ske vla da vi ne , Hi sto rij ski zbor nik, br. 1-4, god. III, Za greb, 1950; Iljas Ha dži be go vić, Mi gra ci je sta nov niš tva Bo sne i Herce go vi ne go di ne, Pri lo zi In sti tu ta za isto ri ju, XI-XII, Sa ra je vo, 1976; ve li ke evrop ske ze mlje uvo ze po ljo pri vred ne pro iz vo de (iz u zev Au stro-ugar ske, ko ja je je di ni evrop ski iz vo znik ži ta ri ca); Mu ha med Ha dži ja hić, Uz pri log prof. Vo ji sla va Bo gi ćevi ća, Hi sto rij ski zbor nik, br. 3, Za greb, 1950; Po li tič ko dje lo va nje bo san ske emi gra ci je u Tur skoj, Naš svi jet, Ma ti ca ise lje ni ka BiH, god. II, br , Sa ra je vo, ok tobar-no vem bar, 1966.; Ne ko li ko ri je či o do mo vi ni i iselja va nju, So ci jal de mo krat, br. 9, Sa ra je vo, Mu sta fa Ima mo vić, Boš nja ci u emi gra ci ji, Sa ra je vo, Dže vad Ju zba šić, O ise lja va nju iz Bo sne i Her ce go vi ne po sli je anek si je go di ne, u: Mi gra ci je i Bo sna i Herce go vi na, Sa ra je vo, Ibra him Ke mu ra, Dva pa tri ot ska ape la bo san skih musli man skih pr va ka iz pr vih go di na au stro-ugar ske okupa ci je, Gla snik VIS, br. 9-10, Sa ra je vo, 1970; Jed na značaj na ak ci ja pro tiv ise lja va nja Mu sli ma na, Gla snik VIS, br. 1-2, Sa ra je vo, Ejup Mu šo vić, Et nič ki pro ce si i et nič ka struk tu ra sta novniš tva No vog Pa za ra, Be o grad, 1979; Mu sli man sko stanov niš tvo Sr bi je od pa da De spo to vi ne (1459) i nje go va sud bi na, Kra lje vo, 1992.; Ju go slo ven sko ise lje niš tvo u Tur skoj, Zbor nik ra do va, EI, br. 12, Be o grad, 1981; Cr nogor ski mu ha dže ri i nji ho va kre ta nja, Isto rij ski za pi si, 1-2, Ti to grad, 1986.; Po sle rat ne mi gra ci je i emi gra ci je stanov niš tva no vo pa zar skog kra ja, No vo pa zar ski zbor nik, br. 13, No vi Pa zar 1989.; O po sle rat nim mi gra ci ja ma san džač kih Mu sli ma na u Tur sku i Ma ke do ni ju, u: Mi graci je i Bo sna i Her ce go vi na, Sa ra je vo, 1990.; Ma ke do ni ja kao most na pu tu ise lja va nja san džač kih Mu sli ma na i kao nji ho va no va do mo vi na, No vo pa zar ski zbor nik, br. 18, No vi Pa zar, Su lej man Smla tić, Ka la fat koy kod Bi ge na se lje bo sanskih ise lje ni ka Mu sli ma na, Ge o graf ski pre gled, XI-XII, Sa ra je vo, ; Ma ter nji je zik naj ve će bla go (ka ko na ši ise lje ni ci u Tur skoj nje gu ju na šu na rod nu tra di ci ju i kul tu ru), Ise lje nič ki ka len dar, Sa ra je vo, 1971; U Ka la baku kraj Iz mi ra, Ise lje nič ki al ma nah, Sa ra je vo, 1972; Musli ma ni srp sko hr vat skog je zi ka u Tur skoj, IX kon gres ge o gra fa Ju go sla vi je, Sa ra je vo, Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 99

100 otva ra ju se rob ne ku će (Har rods u Lon do nu, Au Bon Mar che u Pa ri zu), usta no vlja va ju se ve li či ne odje će, obu će... 9 do la zi do ubr za ne ko lo ni za ci je uda lje nih kon tine na ta... Na Bal ka nu pak... Fa mo zna ci vi li za tor ska mi si ja (la mis sion ci vi li sa tri ce), ko ja je još od po lo vi ne 19. stolje ća tre ba la da po mog ne pri mi tiv nim na ro di ma od Da le kog Is to ka do Ju go za pad ne Afri ke, ov dje se, na pre la zu dva sto lje ća, oči to va la kroz hab sburšku po li ti ku. 10 Sa go di nom Bal kan je po stao vje tro me ti na su ko ba fran cu skih, nje mač kih, au strou gar skih i ru skih in te re sa. Ra de ći na mi gra cij skim to ko vi ma ra ni jeg pe ri o da, a što je od ve li ke po mo ći kod kom pa ra ci je po data ka i hi sto rij skih okol no sti, uo či la sam ne ke zajed nič ke mo men te u tom kre ta nju: npr. kad na kon osman lij skog po ra za pod Be čom go di ne, lju di od o zgo iz prav ca Kni na pre la ze pre ko Une, oni ne idu da le ko, tek u okol na naj bli ža mje sta. Zaš to? Jer u se bi ga je na du da će se vra ti ti ku ći. Kad na rod iz Sme de rev skog san dža ka to kom 19. sto lje ća u vi še na vra ta bje ži pre ko Dri ne u Bo snu, ne ide da le ko od gra ni ce, dr ži se Vi še gra da, Ro gati ce, zaš to? Jer ga ji na du da će se vra ti ti ku ći. Kad se po ti če ise lja va nje Boš nja ka kra jem 19. i to kom 20. sto lje ća iz BiH u obla sti ko je su slu žbe no još uvi jek dio Osman ske dr ža ve ili Tur ske po sli je, dosta na ro da osta je tik uz po gra nič na pod ruč ja, prostor San dža ka, zaš to? Jer opet ga je na du da će se vra ti ti svo joj ku ći. Tek kad uslo vi ži vo ta i iz dr žava nja po sta nu pre teš ki, na rod ide da lje, do la zi do dvo stru kih, pa i tro stru kih mi gra ci ja. 11 I on da, kad se na po kon usta le na ne kom pod ruč ju, na kon 9 Phi lipp Blom, Opi je ni br zi nom, sca nik.net/2014/04/opi je ni-br zi nom 10 Mi loš Ko vić, Ci vi li za tor ska mi si ja Au stro u gar ske na Bal ka nu po gled iz Be o gra da ( ), Is tra ži va nja, br. 22, No vi Sad 2011, Ia ko ima sto ti ne pri mje ra mi gri ra nja prav cem pre ko Cr ne Go re, Ma ke do ni je, Grč ke, Al ba ni je, pre ma cen tru Osman ske dr ža ve, tj. ono ga šta je od nje osta lo, iz dvojit će mo je dan ma lo neo bič ni ji: Osman Kre hić, na i me, ova kvih ili ona kvih is ku sta va su sre ta sa no vim pod ne bljem, raz vi ja se je dan vi še emo ci o na lan od nos pre ma kra ju iz ko jeg se doš lo, do te mje re da sam i sa ma osta la za te če na jed nim de ša vanjem. Na i me, dje ca onih mu ha dži ra ko ji su u Bi gu sti gli pri je 100 go di na, gru pi is tra ži va ča me đu koji ma sam bi la i ja lič no, iz ve li su jed no ve če splet iga ra iz Bo sne, ta ko da su pr vo kre nu li sa užičkim!, ko lom, po tom ča čak-ko lom!, pa smo od gleda li ma ke don sko oro!, a po sli je krat ke pa u ze se na sta vi lo igra ti u uspo re nom ar na ut skom rit mu.! Mje se ci ma, pa i go di na ma po sli je sam po ku ša vala od go net nu ti taj suk ce siv no is ka zi van fe no men od no sa pre ma do mo vi ni, neo bi čan osje ćaj identi te ta u ko jem su lju di ko ji ni su ni kad po sje ti li Bosnu, dje ca i unu ci onih mu ha dži ra iz vre me na Veli kog ra ta, slu žbe no za ve de ni da nas kao Tur ci, izjaš nja va ju se oko li ni kao Boš nja ci, go vo re ar ha ič ni, ali sa vr še ni bo san ski je zik. Sklo nost tih boš njač kih mu ha dži ra za vjen ča nja sa bu gar skim Po ma ci ma i al ban skim mu sli ma ni ma za osno vu vje ro vat no ima za jed nič ku proš lost iz 1912/13. go di ne, kad je osman ska vlast mo ra la pre pu sti ti i po maš ke te rito ri je u Bu gar skoj na kon bal kan skih ra to va i kad po či nje ma sov no na sil no po krš ta va nje i eg zo dus Po ma ka i Ar na u ta na pro stor Osman ske dr ža ve, sko ro istim prav ci ma ko ji ma su Boš nja ci već bi li u to ku pro ce sa dvo stru kog mi gri ra nja. 12 Shva ti la sam da se de fi ni tiv no mo ra uze ti u ob zir taj emo ci o nal ni osje ćaj iden ti te ta. Me đu tim, osim zna ča ja i mo guć no sti ana li ze osje ća ja iden ti te ta, fak tor ko ji je vr lo bi tan u is tra ži va nji ma je i emotiv ni osje ćaj pri pad no sti. Ana li ti ča ri ljud skih du ša su dav no usta no vi li neo bjaš nji vost i ne ra ci o nalnost osje ća ja lju ba vi, bi lo ko je, pre ma dru gom čo vje ku, kuć nom lju bim cu, do mo vi ni. Je smo li se ikad za pi ta li zaš to je pro gon stvo kroz hi sto ri ju najte ža ka zna na kon smrt ne? Prog na nik za so bom osta vlja sav svoj do ta daš nji ži vot. Ia ko sa njim često od la ze naj bli ži, to ne či ni ka znu lak šom. On osta vlja po zna ni ke, rod ni kraj, do mo vi nu. Ko li ko god mi te o re ti sa li o mul ti per spek tiv no sti hi sto ri je, či nje ni ca je da hi sto rij sko pam će nje kon stru i šu od re đe ne druš tve ne gru pe ili si ste mi. Za ni mlji vo je da je uvi jek po ten ci ra no su prot sta vlja nje emotiv noj mo ti va ci ji u kre i ra nju hi sto rij ske svi je sti, 13 a ovaj emo tiv ni mo me nat se pre po zna je u ne če mu go di ne u San Fran ci sko do la zi iz Au stra li je, a potom pre la zi u Či ka go go di ne. 12 Pre gle dan čla nak-re por ta žu o Po ma ci ma, pra će nu va lja nom li te ra tu rom, dao je Sej fu din Di zda re vić u: du-po ma ci ma-mu sli ma ni ma-bu garske/#.ve -Ad ylf 8UU 13 Ko sta Ni ko lić, Post mo der ni zam i hu ma ni stič ke na u ke pri mer isto ri o gra fi je. Gla snik Et no graf skog in sti tu ta SA NU, br. 2, Be o grad, 2013., str o če mu ri jet ko ko raz miš lja, mo žda naj ve ćim di jelom što pro ce se i od re đe ne fe no me ne ne po smatra mo od o zgo, od ši reg pre ma užem, ne go iz usko na ci o nal nog ugla, uz stal nu ten den ci ju za jed nom isti nom. Po red sve ga osta log, i sta ti stič ki plan je kon tra verzan: pre ma ne kim pro cje na ma broj ob ja vlje nih knji ga, ne ra do va ne go knji ga o Pr vom svjet skom ra tu u po sljed njih 80-ak go di na vr ti se oko ci fre od Na ža lost, ve ći na tek sto va go vo ri o ratnim ra za ra nji ma, pu sto še nji ma, uz sa dr žaj ko ji be to ni ra po ste pe no pred ra su de o mrač nom turskom vak tu, tur skom sin dro mu i sl. Kad su u pi ta nju po ku ša ji broj ča nog pra će nja, pro cje na Ju sti na McCarthya je da je mu sli man ski kor pus osman ske Evro pe sa mo u to ku Pr vog svjet skog ra ta iz gu bio 27% sta nov niš tva. 14 Či nje ni ca je da Au stro-ugar ska iz po li tič kih raz lo ga ni je ob ja vljiva la jav no bro je ve ise lje ni ka. Da nas se slu žbe no sma tra da se sa pro sto ra BiH od ise li lo mu sli ma na. Pre ma Mu sta fi Ima mo vi ću, pak, broj ise lje nih mu sli ma na u tom pe ri o du je Vo ji slav Bo gi će vić do no si ci fru od , Đor đe Pe ja no vić , dok Su lej man Smla tić da je broj ku od za pe riod Pre ma Sma i lu Ba li ću, na pro stor Osman ske dr ža ve u pe ri o du ise li lo se oko Boš nja ka. 17 Do go di ne već su bi li za bi lje že ni i po vra ci mu ha dži ra na bo san sko her ce go vač ki pro stor. 18 Di je lom je to bi lo zbog vi je sti o teš kom po lo ža ju mu ha dži ra i za htje va vla sti ma od stra ne do ma ćih ugled ni ka da se po vra tak odo bri. Bi lo je i ini ci ra nih žal bi. U li te ra tu ri je vi še stru ko po mi njan ne ki ber be rin Ismail iz Bo san ske Gra diš ke, ko ji je mu ha džir ske po ro di ce na go va rao da se ža le rodbi ni na te žak po lo žaj u Ma ke do ni ji. 19 Si gur no da 14 Ju stin McCarthy, Sta nov niš tvo osman lij ske Evro pe pri je i po sli je pa da Car stva, Gla snik Ri ja se ta Islam ske za jed ni ce u BiH, br. 7-8, 9-10, Sa ra je vo, Mu sta fa Ima mo vić, Pre gled isto ri je ge no ci da nad Musli ma ni ma u ju go sla ven skim ze mlja ma, Gla snik Ri jase ta Islam ske za jed ni ce u SFRJ, br. 2, Sa ra je vo, 1991., str O ovim aprok si ma tiv nim pro cje na ma de talj ni je vidje ti u: S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka u Tur sku, str Smail Ba lić, Boš nja ci u ino stran stvu, Gla snik Ri ja se ta Islam ske za jed ni ce u BiH, br. 5-6, Sa ra je vo, 1999, str Cir ku li šu po da ci o po vrat ku 117 li ca go di ne, 133 to kom 1909., 1943 li ca i 951 li ce go di ne. Detalj ni je vi dje ti u: Dže vad Ju zba šić, O ise lja va nju iz Bo sne i Her ce go vi ne po sli je anek si je go di ne, u: Mi graci je i Bo sna i Her ce go vi na, Sa ra je vo, 1990., str Pro na đe no je nje go vih 130 pi sa ma. To je bi lo raz lo gom da svi oni ko ji su kon tak ti ra li sa Bo snom pre ko nje ga bu du pro tje ra ni u Ana do li ju. Istu sud bi nu su ima li i svi oni u či jim pi smi ma je bi lo ne zgod nih ri je či za po naša nje vla sti pre ma mu ha dži ri ma. De talj ni je vi dje ti u: 100

101 je bi lo i oprav da nih za htje va. Na i me, na kon po jave bar ske gro zni ce go di ne, osman ske vla sti su do ni je le od lu ku o ob u sta vi pri je ma no vih muha dži ra u Ma ke do ni ji. Mu ha dži ri iz kra je va za hvaće nih epi de mi jom tre ba lo je da bu du pre se lje ni u dru ga mje sta. Da si tu a ci ja ni je bi la ni naj ma nje lah ka, vi di se iz do ku men ta br. 83 (AS, MIDS, PPO), gdje iz srp skog kon zu la ta u So lu nu iz vješ ta va ju ka ko je sa mo za dva mje se ca go di ne u muha džir skom na se lju Avret-Hi sar umr lo 125 li ca, u Stru mi ci 35, Đev đe li ji 82, Ti kve šu 30, Po re ču 16, So lu nu 28 i Ka ta ri ni 38. I dru gi iz vješ ta ji svje do če ka ko mu ha dži ri be ga ju iz na se o bi na, na ko ji ma sem go le ze mlje i zi do va ne ma ju ni ka kvih sredsta va za ži vot, ka ko se ne ki vra ća ju u Bo snu, a ve ći na pro si, dje ca i že ne se vu ku oko ka sar ni i če ka ju od ju tra do mra ka da voj ni ci ba ce ostat ke od svo ga ruč ka ili ve če re. 20 Pra te ći mi gra ci je s kra ja 19. i po čet kom 20. sto ljeća, mo gu se uo či ti ne ke stal ne li ni je kre ta nja muha dži ra, pa ta ko i ne ko li ko ključ nih imi gra ci o nih sre diš ta. Jed na od pr vih ta ča ka je bi la no vo pa zarska oblast, a osman skoj vla sti je bi lo u po li tič kom in te re su da se u tom pod ruč ju mu ha dži ri i za dr že. Dje lu je, me đu tim, da pri doš li ce ni su bi li po želj ni od do ma ćih, ta ko da su osta la za bi lje že na svje doče nja ka ko gra do vi Po li mlja ni su za pam ti li lju će si ro ti nje i ve će ne maš ti ne ne go što su bi li mu a- dže ri, te ka ko su mu ha dži ri umi ra li od gla di i zime. 21 Mu ha dži ri su se mo gli na se lja va ti sa mo na lo šoj pla nin skoj ze mlji ko ja ni je bi la po god na za ob ra du. 22 Cr no gor ske vla sti su ig no ri sa le te proble me i sti cao se uti sak da su po ti ca le na da lje kre ta nje pre ma Ana do li ji. Još od iz grad nje že ljezni ce do Uv ca Pri boj je po stao va žno tr go vač ko sre diš te, jer je sva ro ba iz Au stro-ugar ske pro la zila tim pu tem pre ma Osman skoj dr ža vi i da lje na is tok. Po li tič ke pri li ke na kon slu žbe ne anek si je BiH su i sa mo mu ha džir sko pi ta nje pre tvo ri li u po li tičko, umje sto so ci jal no-hu ma ni tar no. Ile gal no na o- ru ža va nje pra vo slav nog sta nov niš tva i po ma ga nje Ar hiv Sr bi je, Mi ni star stvo ino stra nih de la, Po li tič ko-prosvet no ode le nje, 1910, br. 4534, pre ma: S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka u Tur sku, str I sam Jo van Cvi jić je u po vrat ku iz Ju žne Ma ke do ni je, na že lje znič koj stani ci Top čin sre tao bo san ske mu ha dži re. De talj ni je u: Jovan Cvi jić, Go vo ri i član ci, II, str. 201 (Sa bra na de la, I-IV, Be o grad, 1987.) 20 Gli gor To do rov ski, Srp ski do ku men ti za so stoj ba ta na ma dži ri te vo Ma ke do ni ja ( ), Gla snik, br. 2-3, Sko pje, 1982, str De talj ni je u: Vu ko man Ša li pu ro vić, Ra o nič ka bu na, knj. II, Pri boj, 1917, str. 14; isti, Ba bin ska bu na kao kla sni se ljač ki po kret pro tiv fe u dal nog čif čij skog po ret ka, Simp. Se o ski da ni Sre te na Vu ko sa vlje vi ća, III, Pri je polje 1976, str V. Ša li pu ro vić, Ra o nič ka bu na, II, str. 14 ko mit skih po kre ta Sr ba iza zi va li su ne mir i re volt kod mu sli ma na, a po gra nič ni pro stor je ta ko đe bi lje žio na te za nja do ma ćih ne mu sli ma na i pri došlih mu sli ma na. Ko stić, uprav nik ja vor ske ca ri narni ce se ža li ta ko srp skom Mi ni star stvu ino stra nih de la ka ko do se lje ni ci mu sli ma ni, ko ji do la ze iz Bo sne oti ma ju srp ska ze mljiš ta, a na ro či to na to im idu i po ma žu su do vi. Osta li su za bi lje že ni i izvješ ta ji ka ko je čak tra že no od vla sti da se mu hadži ri mak nu sa od re đe nih mje sta, ali da to vla sti ni su do zvo lja va le bez po seb nog odo bre nja. Istih za htje va je bi lo i od Pro ko pi ja Šilj ka ko ji se ža li na mu ha džir sko na se lja va nje u Br ve ni ci kod Plje vlja, pa ka že: Kad su na ši se lja ni iz po me nu tih se la uloži li pro test kod vla sti i po zva li se na ra ni je re še nje u ida ru, pa ša im je re kao: To je nji ma car dao, pa im i uću met dao, a ko im bu de sme tao, taj će plati ti i li re, i bi će uhap šen. Dok jed ni go vo re ka ko se mu ha dži ri na se lja va ju uz sve glav ne pu te ve, ra de ći kao han dži je, ka fe dži je, ali i ra ta ri, dru gi se ža le ka ko se to na se lja va nje na naj bo ljim mje sti ma ra di oči to plan ski, da je sta ro sje di o ci ma teš ko, da se pro ti ve ali ne ma ko ri sti, dok mu ha dži ri si je ku i kr če čak cr kve nu ze mlju. 23 Za ni mlji vo je gle diš te Sre te na Vu ko sa vlje vi ća o to me da su od no si iz među pra vo slav nih i mu sli man skih se lja ka bi li do bri dok ni su doš li mu ha dži ri iz pla nin skih kra je va koji su pri pa li Cr noj Go ri. 24 Mu ha dži ri iz Bo sne su u Pri je po lju do ma će Boš nja ke ob u ča va li no vim zana ti ma i tr go vi ni u ko ji ma su do tad pred nja či li Sr bi, pa su već svi ber be ri i na nul dži je bi li Boš nja ci, odre đen broj sa ha či ja i sa ra ča. 25 Go di ne pred sa mi Ve li ki rat obi lje ži la je i ko le ra. Epi de mi je su od no si le ma sov no ži vo te, pa ima poda tak da je dnev no zna lo umri je ti i 70 li ca. Go vori lo se ka ko su smr ti bi le br ze čo vjek se raz bo li da nas u pod ne, a do pred ve če umre. Iz tog vreme na su ne ke dža mi je do bi le i ime ko le ri ne džami je (u Lu gu i Po tok ma ha li, No vi Pa zar), za to što su na pra vlje ne u na di da Bog po mog ne i spa si od te po ša sti. 26 Go di na 1913., me đu tim, do ni je la je to li ko do ga đa nja na Ko so vu i Ma ke do ni ji, ko ja su za sje ni la sva pret hod na u bal kan skim ra to vi ma, pa ni je ču do da je Di mi tri je Tu co vić na zvao to Trećim bal kan skim ra tom. Au stro-ugar ska po ti če Al- 23 AS, MIDS, PPO, 1909, br. 120; 1909, f 1-17; br. 2588; 1909, br. 120; 1910, br. 467 i dr. Pre ma: S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka, str Sre ten Vu ko sa vlje vić, Isto ri ja se ljač kog druš tva, I, SAN, Pos. Izd., knj. CCIX, In sti tut za iz u ča va nje se la, knj. 1, Be o grad, Mi o drag Ra do vić, Pro me na u za ni ma nji ma sta novniš tva opšti ne Pri je po lje od po čet ka ovog ve ka, sim pozi jum Se o ski da ni Sre te na Vu ko sa vlje vi ća, IV, Pri je polje, 1976, str Mi o drag Ra do vić, Efen di ji na se ća nja i ka zi va nja, Novi Pa zar, 1998., str. 30 Osnov ni cilj ovog ma log ra da bio je da uka žem bar na ne ka iz raz li či tih raz lo ga oskud no is tra že na ili za ne ma re na po lja. Za klju ču jem kon sta ta ci jom da je mo der nom gra đa ni nu svi je ta, ma kar on bio ro đen na Bal ka nu, do sta ste re o ti pa i su he fak to gra fi je, bez du ha i oko va nog ra tia. Pre šut ki va ti ne po želj nu proš lost, ti me ju po ti ra ti, in si sti ra ti na na sil nim si me tri ja ma ili čak hi sto ri o graf skom jed no zvuč ju, ni je pri ro đe no čo vje ko vom osje ća ju slo bo de. Bi la po zi tiv na ili ne ga tiv na sa zna nja, ona mo ra ju do ći sa po zi ci ja raz li či tih ak te ra u do ga đa nji ma, či me se one mo gu ću je ta bu i zi ra nje, ido lo gi zi ra nje ili sa mo ob ma nji va nje. ban ce na su kob, dio njih pred na si ljem srp skih ko mi ta bje ži u prav cu Ana do li je, dru gi se od lu čuju na ot por. Sr bi od go va ra ju pa lje njem al ban skih se la, po bi je ni su svi mješ ta ni se la Bla ce, si lo va ne i za tim spa lje ne že ne u se li ma Voj nik i La bej, u sedam od 38 na se lja Do njeg De bra dje ca i mla de že ne u ba ca ne u pla men, de ša va nja za ko ja je Troc ki re kao da su re zul tat si ste mat skog uniš ta vanja mu sli man skog sta nov niš tva. 27 Bri tan ski no vina ri su se ža li li da im se ne do zvo lja va kao stra nim iz vješ ta či ma ići sa srp skom voj skom da bi se sprije či lo da se pri ča šta se de ša va na te re nu. Okrutnost ko mi ta je bi la to li ka da su voj ni ci re gu lar ne srp ske voj ske pri go va ra li da su Tur ci uš li u na šu ze mlju, oni se ne bi ova ko po na ša li. Na kon pa da Ku ma no va ma sa mu ha dži ra se sli la pre ma Sko plju. Srp ski bo rac Mi lo rad Mar ko vić opi su je stra ho te u Stru mi ci kra jem go di ne, iz me đu osta log muče nje i ubi ja nje Tu ra ka, si lo va nja itd., te o sud bini mu ha dži ra u na pa di ma srp ske voj ske. Ofi ci ri su na go va ra li voj ni ke da pljač ka ju zbje go ve, sa mi su si lo va li že ne i uzi ma li zla to, a voj ni ci osta le vri jedne stva ri. 28 Bli zu 2000 tur skih iz bje gli ca, ve ći nom že na i dje ce, iz me đu Ra do viš ta i Šti pa, umr lo je 27 S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka, str Sil vi ja Đu rić, Dnev nik po be da: Sr bi ja u bal kan skim ra to vi ma , Be o grad 1988, Č A SOPIS Z A SAV R EMENU KULT URU VOJ VODINE / NOVA M I SAO / 101

102 od gla di-do slov no od gla di. 29 Na pri mje ru Bu garske se mo že vi dje ti ka ko je te kao pro ces po krš tava nja: pr vo bi mu sli ma ne po di je li li u gru pe, pa bi im bi la da ta pra vo slav na ime na iz no men kla tu re Bu gar ske pra vo slav ne cr kve ili bu gar ske hi sto ri je. Po tom bi po krš te nik bio po pr skan sve tom vo dicom i mo rao bi po je sti ko mad svinj skog me sa. Nakon to ga bi se do bi la po tvr da (pla će na!) sa no vim ime nom. Po krš te ni ci bi on da ba ci li fes sa gla ve, a mu sli man ke bi ot kri le li ca. Bi lo je i ot po ra i re ak ci je u smi slu sa mo u bi sta va. Is pred bu gar ske ar mi je je u Bur su go di ne uspje lo da stig ne izbje gli ca. Cr no gor ske vla sti su ta ko đe, vr ši le po kršta va nja to kom go di ne, to li ko bru tal na da su ne ki Al ban ci bje ža li na te ri to rij pod kon tro lom srpskih vla sti. Al ban ski mu sli ma ni iz Pe ći i Đa ko vi ce su uto čiš te tra ži li u Sje ver noj Al ba ni ji. Za zlo či ne, si lova nja, na sil na po krš ta va nja, ma sov na ubi stva u Evro pi se zna lo, ali je vla dao stav da se re zul ta ti po bje da bal kan skih dr ža va le ga li zu ju. 30 Usud ca te na mun di /ci vi li za cij sko ras krš će, ra to vi, a ti me i mi gra ci je, ob li ko va li su fe no men bal ka nizma (či taj: pri mi ti vi zma, ne re da, na si lja, ne sre će i 29 To su ri je či srp skog či nov ni ka ko ji je upu ćen u Štip da or ga ni zi ra fi li ja lu na ci o nal ne ban ke. Rat ni iz vješ ta ji La va Troc kog bal kan ski ra to vi , str. 172; Bran ko Horvat, Ko sov sko pi ta nje, Za greb, 1988, str Do ko je mje re i iz ko jih po bu da su či nje ni zlo či ni, vi di se i iz po stu pa ka po put onog kad ka to lič kom sve će niku Pa li ću re žu na obje ru ke po dva pr sta, za to da bi se na da lje mo gao kr sti ti sa mo sa tri pr sta. O re če nom vi še vi dje ti u: S. Ban džo vić, Ise lja va nje Boš nja ka, str ne hu ma no sti). Da ipak ima i do ne kle po zi tiv nih mu ha džir skih pri ča je su is ku stva iz Ame ri ke. U Čika gu su Bo san ci već go di ne osno va li i ozvani či li pr vo bo san sko uza jam no pot po ma ga ju će druš tvo u Sje ver noj Ame ri ci Dže mi je tul-haj ri je i iz gra di li dža mi ju u Či ka gu. Dok su se na Bal ka nu ni za li ra to vi, Bal kan ski i Svjet ski, ovo druš tvo je pro ši ri va lo ak tiv no sti, a i svo je ogran ke, u In di ja ni, Pen sil va ni ji i Mon ta ni. Ob je di nju ju ći vjer ske ak tivno sti i pod mi ri va nje sva ko dnev nih po tre ba ise ljeni ka, ovo druš tvo je vo di lo bri gu o dže na za ma, li je če nju i pla ća nju troš ko va li je če nja, rje ša va nju du go va, mje sta za ukop (ha re ma), da ljem odr žava nju tih me zar lu ka, or ga ni zi ra nju vjer skih pro slava itd. Ko mu ni ci ra ti na svom je zi ku, raz mje nji va ti in for ma ci je o po ro di ca ma, po slu i za poš lja va nju ima li su pri li ku u bo san skim ka fa na ma. Na kon prvog va la od oko 1000 use lje ni ka, do dva de se tih go di na 20. sto lje ća na sta vlje no je use lja va nje, uglav nom uz pre ci znu evi den ci ju ime na i pre zime na, sta ro sti, brač nog sta nja, po ro di ce pri hva tio ca i od re diš ta. 31 Ako sli je di mo onu mak si mu Mark Tve na da se hi sto ri ja ne po na vlja, ali se rimu je sa stvar noš ću, uo čit će mo prak su ko ja se ni je iz mi je ni la ni ci je lo sto lje će ka sni je ve o ma če sto isti čo vjek ga ran tu je da će pri mi ti na bo raviš te lju de iz po sve raz li či tih po ro di ca. Npr. Mu harem Ser da re vić pri ma ro đa ke ili pri ja te lje Fa zli novi ća Abi da, Meh me da La ki ća, Osma na Muj ki ća, 31 Ha lid Sa di ko vić, Iz proš lo sti Lju buš kog, Sa ra je vo, 2013, str. 206 Sal ku La li ća itd. Ta prak sa oči to ni je ve za na bi la ni na ko ji na čin za re li gij sku pri pad nost, jer je pu no i slu ča je va kao što je, re ci mo, to da za Mu ha re ma Di zda re vi ća, bo ra vak kod nje ga ga ran ti ra po znanik Ni ko la Stri nić. Ili: Sal ku Me si ho vi ća iz Vi ti ne u New Yor ku pri ma pri ja telj Kr sto Ću tuk. Boš nja ka Meh me da i Ibru Le ki ća pri ma pri ja telj Jo zo Ba tić, Šem su Se li mi ća i Av du Ter zi ća pri ma pri ja telj Stipan Kra lje vić, Ali ju Di zda re vi ća, Hu se i na Šu ka li ća i Sal ku Nu ki ća pri ma pri ja telj Ta di ja Er ceg. Ta hi ra Di zda re vi ća pri ma pri ja telj Ju re K., Mu ha me da Doro ci ća pri ma pri ja telj Ma to Mar ko tić, itd. itd. 32 Uo či iz bi ja nja Pr vog svjet skog ra ta au stro u gar ska vlast je tra ži la da se po op ći na ma, se li ma i gra do vima pri ku pe po da ci o ise lje ni ci ma u Sje ver nu Ameri ku (mje sto bo rav ka, sta rost, na ci o nal nost itd.). Spi sko vi su za i sta i sa či nje ni, za vr še ni go di ne, ali ni ka da ni su po sla ni au stro u gar skim kon zu lar nim agen ci ja ma u Ame ri ci zbog rat nih do ga đa nja. 33 Zahva lju ju ći ured no vo đe noj evi den ci ji put ni ka na bro do vi ma, ko ji su sti za li u Ame ri ku, da nas se zna da su pr vi Bo san ci sti gli sa au stro u gar skim pa soši ma u pe ri o du od do go di ne, i to najvi še u Či ka go. Bi li su to mla di lju di, hor ni za rad, po go to vo za to što su bi li naj češ će bez kva li fi ka ci ja. Ra di li su po rud ni ci ma, tvor ni ca ma, gra di liš ti ma, ali se zna i da je pr vi bo san ski imam u Či ka gu, Mu nib Kre hić, do šao još go di ne, sa 19 go di na. 34 Ovo su bi le, sva ka ko, sa mo na tuk ni ce ve za ne za pro ble ma ti ku mu ha džir ske sva ko dne vi ce i is kusta va u no vim kra je vi ma. Hi lja de mu ha džir skih po ro di ca po Bli skom is to ku i dru gim kra je vi ma u ko ji ma su za vr ši le na kon Ve li kog ra ta, ima le su spe ci fič nih, ali i za jed nič kih is ku sta va ko ja če ka ju da bu du ob ra đe na. Osnov ni cilj ovog ma log ra da bio je da uka žem bar na ne ka iz raz li či tih raz lo ga oskud no is tra že na ili za ne ma re na po lja. Za ključu jem kon sta ta ci jom da je mo der nom gra đa ni nu svi je ta, ma kar on bio ro đen na Bal ka nu, do sta stere o ti pa i su he fak to gra fi je, bez du ha i oko va nog ra tia. Pre šut ki va ti ne po želj nu proš lost, ti me ju poti ra ti, in si sti ra ti na na sil nim si me tri ja ma ili čak histo ri o graf skom jed no zvuč ju, ni je pri ro đe no čo vjeko vom osje ća ju slo bo de. Bi la po zi tiv na ili ne ga tivna sa zna nja, ona mo ra ju do ći sa po zi ci ja raz li či tih ak te ra u do ga đa nji ma, či me se one mo gu ću je tabu i zi ra nje, ido lo gi zi ra nje ili sa mo ob ma nji va nje. 32 Fa ruk Bo gu ča nin, Kon so li di ra ni spi sak ra nih boš njačkih use lje ni ka u Sje di nje ne Ame rič ke Dr ža ve; Vi dje ti ta ko đe od istog: O ra nom use lja va nju Boš nja ka u Ameri ku, kao i Če ti ri Boš nja ka po to nu la s Ti ta ni kom, sve na snja ci.ne t/ 33 Ham di ja Ka pi džić, Bo san ci i Her ce gov ci u Ame ri ci pred iz bi ja nje Pr vog svjet skog ra ta, Ise lje nič ki ka len dar (ur. Meh med ba šić H.), Ma ti ca ise lje ni ka, Sa ra je vo, H. Sa di ko vić, nav. dj., str

103 Borba protiv rastakanja u besmislenost La slo Blaš ko vić: Raz bra ja li ca, Ar hi pe lag, Za vod za kul tu ru Voj vo di ne, Be o grad No vi Sad, Piše: Aleksa Nikolić N o vi Blaš ko vi ćev ro man, na či njen je ta ko da svo jom spo ljaš njom kom pozi ci jom pod se ća na zbi r ku pri ča, u či jim je dvo stiš nim na slo vi ma is pi sa na či ta va jed na po e ma. Ipak, ne dvo smi sle no svr sta va nje ovog de la u ža nr ro mana oprav da no je čvr stom te mat skom po ve za noš ću krat kih po gla vlja, po stoja njem jed nog istog pri po ve da ča i kon ti nu i ra nim po ja vlji va njem od re đe nog bro ja pret hod no upo zna tih li ko va. No vo sad ski ma tu rant s kra ja dva de se tog ve ka, uvek oslo vlja van sa mo sa La ci, pri ča o is pre ple te nim proš lo sti ma neko li ko po ro di ca, či ji su čla no vi ba rem de lić svog ži vo ta pro ve li na tlu to pograf skog upo riš ta ove pro ze no vo sad skom Te le pu. Pri po ve da nje te če uz veš to iz vo đe no uli va nje proš lo sti u vre men sku ta č ku iz ko je se pri po ve da, i obrat no. Ka da je ja san, pre la zak na pri ča nje o ono me što je bi lo ne kad, pra ćen je iz ve snom pro me nom u na či nu pri ka zi va nja te ne gdaš nje stvar no sti, kao i mo di fi ka ci jom lek sič kog iz bo ra, ko ja pod ra zu meva okre ta nje ar ha i zmi ma. Da kle, vre me i ži vo ti po ro dič nih pre da ka ot kri va ju se či ta o cu la pi dar nom na ra ci jom, pri če mu do ga đa ji, za o blje ni u po jed noj re če ni ci i sle plje ni jed ni uz dru ge, te ku kao u ne koj krat koj baj ci, zgu snu tog, ali zna lač ki ras po re đe nog sa dr ža ja. Uz po moć sve ga to ga, ova pro za do ži vlja va, ma lo čas spo me nu te mo men te ma ta mor fo ze, ka da se iz sli ka nja pro ste, po ma lo si ve i teš ko po pra vlji ve sadaš njo sti, pre me će u do men pri ka zi va nja idi lič ne proš lo sti. Či ni se da je piš če va na me ra da od la ga njem ja snog i pra vo vre me nog smeš ta nja no vo spo me nu tih li ko va u po ro dič ni ro do slov, za dr ži (ili po bu di) pa žnju či ta la ca. Ka da či ta lac po mi sli da je mre ža li ko va ta man po če la da se ras pli će u pri po ve da če voj sa daš nji ci, ona se po či nje mr si ti za la ze ći u ono što se dav no od i grava lo. Ta mo, u da ljoj po ro dič noj po ve sti, oče vi i maj ke Ani či nih (La ci je va de voj ka) ro di te lja lu ta ju po ba ranjskim i fruš ko gor skim se li ma, sna la ze ći se u ra tu, za ljublju ju ći se, do ži vlja va ju ći du hov ne pre o bra ža je, i najbit ni je, u jed nom mo men tu do spe va ju ći u No vi Sad. Iz tih pri ča o da ljoj proš lo sti, pro izi l a zi krug onih o ge ne ra ci ji Ani či nih ro di te lja, sa ko ji ma La ci u svom ži vo tu stu pa u kon takt, sto ga pri ča nje o nji ho vim živo ti ma, ko je pre sta je bi ti ta ko idi lič no, ne ret ko na di re u tren sa mog pri po ve da če vog go vo ra. Tu se ni žu i ukrš ta ju li ni je žen skih ju na ki nja, svih za čud no obe le že nih pre ska ču ćim rit mom sr ča nih ot ku ca ja, li ni je emi gri ra lih u Ame ri ku (Ani čin de da Te o fi lo i stric Ca ne), te li ni ja La ci je vih po ro dič nih pri ja te lja, či jim pri ka zi va njem sam ro man i po či nje. Ka da do spe do opi si va nja An to ni je vih (Ani čin otac) za tvo re nič kih da na, ova pro za po sta je ogled o pre u zi ma nju od go vor no sti i po se do va nju hra bro sti da se spro ve de ona, to li ko pu ta spo mi nja na, sar trov ska vi zi ja slo bod ne egzi sten ci je, u ko joj se ve ru je da, iz me đu osta log, u sva kom tre nut ku ži vo ta svo jom od lu kom čo vek mo že po sta ti he roj nad ja ča ti ne da će ži vo ta. Ili pobe ći, ili se su o či ti! Po be di ti lju bav nu apa ti ju bra ka, ko ja pu sto ši An to ni jev i Idin od nos, pod ne ti bol nu isti nu o ne pri met no su jet nim pri ja te lji ma spremnim na pod va lu, ka kva ti nja i ob i sti ni se u li ku pri po ve da če vog dru ga Ho rovi ca, su o či ti se sa pra zni nom u se bi i ne mo guć noš ću da se ona (kvan ti te tom) na do me sti, što po sto ji u An to ni je vog bra ta Ca ne ta, ili po be di ti re zig ni ra nost zbog ne če ga u sop stve noj sud bi ni, ko ja po sto ji u svi ma (na ma). Blaš ko vić stva ra i pa ra le lu onoj kon fron ta ci ji Ka mi Sar tr, ko ja, slika ji ću raz go vor iz me đu An to ni ja i La ci ja, po ka zu je raz li ku iz me đu čo ve ka ko ji po či nje da sum nja da iz bor u de la nju uopšte po sto ji, i onog ko ji sma tra da lju di jed no stav no de la ju po onom na go nu ko ji ima ju u se bi, po ono me što je su ta kav stav pi sac ori gi nal no, raz bra ja lič ki pri ka zu je alu di ra ju ći na tri Mer so o va puc nja: bim-bam-bum. Deč jim za no som či nje no klac ka nje proš lo sti i sa daš njo sti, raz bro je no u go mi lu pri ča, či je mnoš tvo li či na po mah nita le udo ve ok to po da (iz pod na slo va ro ma na), piš če vim ume ćem bi va za tvo re no u sa vr še no sklad nu i po ve za nu ce li nu. Pri ča ti o proš lo sti ži vo ta ne zna či, či ni ti pu ku i besmi sle nu raz bra ja li cu, spo zna va ti i ni za ti ele men te pri če kao slo go ve, već pro na la že njem ve za me đu nji ma, dava ti svo joj raz bra ja li ci smi sao, te pro na ći le po tu u to me. Ka ko se ok to po do vi udo vi ele gant no i sin hro no po kre ću ka da ima ju svoj cilj, smi sao svog po kre ta, ta ko i pri če roma na za bli sta ju ka da do pri no se me đu sob nom ulan ča vanju i gra đe nju ce li ne je din stve nog smi sla. Tu po či nje na še uži va nje. 103

104 Zlo je i svako zaboravljanje zla Filip David, Kuća sećanja i zaborava, Laguna, Beograd, Piše: Gordana Draganić Nonin A l bert Vajs, glav ni ju nak knji ge Ku ća se ća nja i za bo ra va, ro ma na ko ji je pro gla šen za naj bo lji u srp skoj knji žev noj pro duk ci ji go di ne (NIN-ova na gra da), u jed nom tre nut ku ula zi u ku ću se ća nja i za bo ra va, ku ću u ko joj je smeš te no sve po či nje no zlo ko je po hra nju je ljud ska ci vi li za ci ja, te do bi ja pri li ku da za bo ra vi. Da li je to do bra pri li ka? Fi lip Da vid, pi sac ove iz van red no na pi sa ne knji ge, kroz lik Al ber ta Vaj sa su ge ri še da je taj iz bor ne mo guć, jer šta je čo vek, šta smo mi, bez svo jih se ća nja, ma ko li ko ona bol na bi la i ma ko li ko pat nje nam do no si la. A pat nje Al ber ta Vaj sa, kao i još ne ko li ko li ko va ovog ro ma na, ni su ma le, čak štavi še, u ne kim tre nu ci ma su ne iz dr ži ve. Kroz nji ho ve sud bi ne, Da vid je opi sao sud bi ne Je vre ja stra da lih u na šoj ze mlji to kom Dru gog svet skog ra ta, a ka da uzme mo u ob zir či nje ni cu da je Be o grad bio grad sa naj vi še lo go ra u či ta voj Evro pi u to vre me, on da su to sud bi ne ko je ne sme mo, kao druš tvo, za bo ra vi ti. Iz dnev nič kih be le ža ka Al ber ta Vaj sa, či ta lac ot kri va da on tra ga za sa zna njem zaš to je bi lo to li ko ne sre će u ljud skoj sud bi ni, ka ko se iz mir nog ži vo ta ula zi u ne mir na, po re me će na vre me na kad ži vot gu bi sva ku vred nost i gde se skri va zlo ko je sve okre ne na o pa ko, a on da se po vla či osta vlja ju ći iza se be pu stoš u lju di ma i oko njih. Ia ko je te ma zla bi la te ma i pret hod na dva nje go va ro ma na, u ovom naj novi jem ko ji pra ti upra vo sud bi nu če tvo ri ce lju di ko ji su pre ži ve li Ho lo ka ust, Da vid na fa sci ni ra ju ći na čin do no si pri ču, ko ja je, po red to ga što ob ra đu je jed nu od naj du bljih i naj te žih te ma iz isto ri je čo ve čan stva, pu na na de. Ta ko još jed nom do bi ja mo po tvr du ono ga što je Jo vi ca Aćin za be le žio u knji zi Ga ta nja po pe pe lu, da bi upra vo na ša ra nji vost na isti nu lo gor skog pi sa nja mo gla bi ti me ra na de. Da vid u ro ma nu raz ma tra zlo kao me ta fi zič ku stvar, ob ra ču na va se sa mi stičnim, upra vo sa fan ta sti kom, žan rom či ji je, zna mo, upra vo on bio je dan od vo de ćih za stup ni ka u srp skoj knji žev no sti. Za raz li ku od Ha ne Arent, ko ja je u knji zi Ajh man u Je ru sa li mu pi sa la o ba nal no sti zla, Da vid sma tra da i ta nje na for mu la ci ja spa da u ob jaš nje nja ko ja vo de ka raz u me va nju, a zlo se ne mo že raz u me ti. Ono što se mo že ob ja sni ti, mo že se i raz u me ti. Zlo u čove ku, ko jem smo sva ko dnev no sve do ci, ne mo že se ni ob ja sni ti, ni raz u me ti. Me đu tim, zlo je i sva ki za bo rav zla. Zlo glav nim ju na ci ma do no si gri žu sa ve sti i ogrom nu bol, pat nju go to vo neo pi si vu. Ta ko će Al ber ta Vaj sa ce log ži vo ta pra ti ti gri ža sa ve sti zbog nepro na la že nja mla đeg bra ta u ne pre gled nom sne gu kad ih otac is puš ta iz vo za, jer ih taj voz vo di di rekt no u smrt. Ovaj po sao od vi jao se spo ro, otvor se je dva pri met no ši rio, ali ja sam znao da će otac us pe ti. Ni je bio od onih ko ji se pre da ju ili od u sta ju. U nje go vim ži la ma te kla je krv ve li kog Hu di ni ja, ra bi no vog si na Eri ka Vaj sa, ko ji je svo jim bek stvi ma za di vio či tav svet. Ma e- stral no na pi sa ne epi zo de, na pri mer, upra vo ta, da je da lji rod oca Al ber ta Vaj sa bio u srod stvu sa Hu di ni jem, ve li kim ilu zi o ni stom, maj sto rom ne sta janja, oslo ba đa nja od la na ca i do bro za ko va nih san du ka, sa mo je jed na od epi zo da ko ja či ta o ci ma pru ža ne ko li ko aso ci ja ci ja, ta man do volj no da vam se uči ni da ste, pro či tav ši ovu knji gu, pro či ta li mno go knji ga. Ima li ne če ga bo ljeg za či ta o ca? Upra vo na ta ko do bro za ko van san duk, li či će dr ve ni va gon kroz ko ji sve tlost pro di re sa mo kroz slu čaj ne ru pi ce, va gon či je dno re že otac ka ko bi spu stio svo ja dva si na i oslo bo dio ih si gur ne smr ti u Auš vi cu. I po red ogrom ne gri že sa ve sti zbog mla đeg bra ta, ka sni jih pat nji u de tinj stvu, ka da se Vaj su po nu di u ku ći se ća nja i za bo ra va, upra vo za bo rav, mo guć nost da vi še ne ose ća tu bol i ne ču je tu tanj toč ko va vo za u po kre tu, bu ke ko ja ga je pra ti la ce log ži vo ta i u snu i na ja vi, on shva ta da ljud ski ži vot upra vo či ni ta bol i pat nja, da je to suš ti na i da bez nje i se ća nja, čo vek i ni je živ. Se ti će se Al bert da je otac u ša li go vo rio ka ko svi Vaj so vi de le to na sle đe ne sta ja nja jed nog Hu di ni ja. Se ti će se oca, ko ji će ne po gre ši vo zna ti da do la zi zlo. I baš u li ku oca Al ber ta Vaj sa, Da vid uka zu je na ključ nu stvar kad je zlo u pita nju: ka ko ga pre po zna ti, ka ko se to iz mir nog i sre đe nog ži vo ta ula zi u ne mir na, po re me će na vre me na. U slo že noj ži vot noj si tu a ci ji ka da je pre mno gih dru gih shva tio da se po javi la jed na pu ko ti na ko ja se ši ri i pre tva ra u pro va li ju iz ko je ku lja mrak apoka lip tič nih raz me ra, otac se po sta vio kao naš zaš tit nik, što je ne sum nji vo i bi la nje go va du žnost, po ku ša va ju ći da pro na đe ono bez bed no me sto, da leko i zaš ti će no od sva ke pret nje. To što će mno gi ma za ko ju go di nu iz gle da ti kao su no vrat sve ga ljud skog, on je vi deo ta da, sa svim ja sno, a to, sva ka ko, ni je bio obi čan ne mir, obič na bri ga, ne go unu traš nji užas, unu traš nja pa ni ka, ko je ni je uspe vao da su zbi je i za u sta vi. I ta da je otac na šao na čin da mu sino vi iš če znu i ne sta nu iz vi do kru ga opa sno sti: po sta ti ne vi dljiv, ma ju šan do ne pri met no sti. Ta ko se glav ni ju nak na šao u sne gu, u pre o bra ža ju, kao Kafka kad leg ne u tra vu ka ko bi bio ma nje ra njiv ne go kad sto ji. Či ta ju ći knji gu Ku ća se ća nja i za bo ra va, ot kri va mo i ko li ko čo vek ni ka da ne mo že bi ti si gu ran u svo je po re klo kroz pri ču o Mi ši Vol fu, ko ji tek u po znim go di na ma sa zna je da ni je Mi ša Bran kov. Ku ti ja u ko joj je, iz me đu osta log, bio i not ni za pis kom po zi ci je ko ju je kom po no vao nje gov otac Kad sva ne dan, u lo go ru na Sta rom saj miš tu, bi la je po tvr da nje go vog pra vog iden ti te ta, a sa zna nje o to me je rav no sna zi unu traš njeg ze mljo tre sa. Ovu pri ču je Da vid is ko ri stio i za sce na rio za film ko ji je re ži rao Go ran Pa ska lje vić Kad sva ne dan. U ro ma nu se ot kri va ju i sud bi ne dru gih li ko va, od ko jih je jed na i Uri jela Ko e na ko ji pi še u pi smu svom pri ja te lju da sva ko od nas no si svoj bol, za tvo ren u sop stve nim sum nja ma i da sa mo po ne kad, re či mo gu po sta ti mo sto vi pre ko ko jih jed ni dru gi ma pri la zi mo. Upra vo nam je Da vid ovim ro ma nom pri šao na je dan ta ko ube dljiv li te rar ni na čin, a nje go ve su re či o zlu čvr ste po put ka me na. Kao uo sta lom, i nje go va bor ba pro tiv za bo ra va ko jem je na še druš tvo to li ko sklo no. Jer, Fi lip Da vid je uvek ve ro vao u moć uma i sna gu re či i kroz ceo je ži vot znao da pre po zna i bes kom pro mi sno re a gu je na sva ku pu ko ti nu ko ja se po ja vlji vala u na šem druš tvu, jer sva ka pu ko ti na ko ja se po ja vi, vr lo br zo po sta je mrak apo ka lip tič nih raz me ra. Zna ju ći do bro, i iz lič nog is ku stva, ko li ko zlo mo že bi ti ra za ra ju će jer upra vo sve mu če ga se do tak ne, zlo od u zi ma smi sao. 104

105 Potraga So nja Ve sel ino vić, Kros fejd, Kul tu ni cen tar No vog Sa da, Piše: Jelena Zagorac D ru go umet nič ko ostva re nje So nje Ve seli no vić, lir ski ro man Kros fejd na gra đen je na gra dom Isi do ra Se ku lić za go di nu. Spi sa te lji ca ima svoj au to ri tet, sne žnu kra ljicu Na đu, ko ja joj op se da sno ve i zah te va priču. Spi sa te lji ca bo dle rov ski zna da [N]e ma mi ra u ve li kom gra du, zvu ci ga več no podri va ju iz nu tra, sa dna: [...]. (16) Osvr neš se za so bom, [...]. U do ži vlje nom ogrom na je ko liči na ne sva re nog. (47) Na sta vlja da ja di ku je: [...] [n]e mam sne žnu, ne mam ti hu mi sao da za ga si va tru pod di ja frag mom i vra ti mi oseća nja. (66) Ne po ko le blji vo tvr di: [...], [m]o ra se o lju ba vi. Bez nje ću pro ma ši ti, kao i uvek. (19) Ali [D]a vi la se u ve tru s Du na va, otva rala usta da joj kli zne niz gla sne ži ce, oslo bo di je ne ar ti ku li sa nog ro ma na. (29) Su prot no ovoj de voj ci, Na đa tre zve no prizna je: [...] [s]tvar no ne umem ljup ko da se iz ra zim, [...] Ko ji mi, ne znam, ali ose ćam da je ši ra pri ča. Bi li smo iz u ze ti iz ču da, sa da već is kli za va mo i iz pro sto ra le po te. [...] Ču lo dodi ra nas pre va zi la zi sve. Ono ko je ima du blji smi sao od do di ri va nja kom pju ter skog mi ša i ne bli skog muš kog te la. Za ko je se bo ri spisa telj ca u sno vi ma pot pu no is pu nje na jer ima pu ne oči te la (50). Na đa, sne žna kra lji ca bez sno va, po ma že hiro vi toj de voj ci u bor bi na vo de ći je da na pi še ro man o ple su, jer nji me ver ba li zo va la bi [...] osveš ći va nje te le sno sti. (22) Bez de fi ni sa nja ono ga što nas mu či, bez pri če iz se ća nja, sa dis tan ce ne ma ni su o če nja sa istim. A bez su o ča va nja ne ma svo đe nja na pri hva tlji vu me ru. Bi lo ta ko ili obr nu to (krug je za tvo ren), no tek na kon su o ča va nja sa sop stve nom te le snoš ću, spi sa te lji ca pre sta je da bu de pre na gla še no sve sna i muš ke te le snosti i tek tad, baš kao i kod Cr njan skog, mo že da usle di či sta, pro du ho vlje na lju bav i re če ni ca: Po pa da sneg po na ma, [...]. Po pa da sneg. (72). Pra va je lju bav sa mo ona naj du blja, ko ja nas či ni bo lji ma. A sa mi smo se bi naj ve ći su par ni ci. Ta ko de voj ka ne pre sta no lu ta sve sna da: Raz lo ži ćeš se u se bi u bes kraj i ne će u sre diš tu osta ti ona ma la so bom is pu nje na lut ka, u po sled nju će bi ti gru bo na gu ran sneg. I šta kad muš ka rac po đe da tra ži tu naj du blju, tu naj ma nju? (39) Iz po čet ka joj ne po la zi za ru kom da na đe se be u sve tu ona kvom ka kav je ste, ali po sle mno go jed no lič nih, is pra znih da na na jednom, rem bov ski pro sve tlje na, shva ta: Ni kada ne će bi ti tog muš kar ca iz sna. (85) Sve je sprem no za kraj kao u baj ka ma, u ko je to li ko ve ru je, jer nji ho va je stvar nost stvar ni ja od na še. Bu di se: [...] [n]e ko me zo ve, ti ho, me ko, ne žno, [...] Ne po bit no se upi su jem sa ma u se be. Po kla pa nje us pe lo. (89) Spi sa te lji ca pri če is pri ča ne u lir skom ro ma nu Kros fejd ima svoj al ter-eg o, oli čen u snežnoj kra lji ci Na đi. Njen je za da tak da ra ci o nali zu je po ti snu ti deo is ku stva svo je spi sa te lji ce i uči ni ga vi dlji vim de lom nje nog teh ni kom osi ro ma še nog sve ta. Ta ko je još na je dan način, osim ime nom, Na đa So nje Ve se li no vić po ve za na sa Bre to no vom Na đom. Nad narav noš ću i sne gom ko ji u ro ma nu sim bo liše neo se tlji vost, ali i mir i či sto tu Na đa je po ve za na sa An der se no vom Sne žnom kralji com. Raz miš lja ju ći o svo joj pri po ve da či ci, Na đa na jed nom me stu ka že: [...] [m]o ja su naj du blja is ku stva fle še vi u nje noj pre pu noj gla vi. (36). Ovaj lir ski ro man i je ste na pi san ta ko. Baš kao i iz Rem bo o vih Ilu mi na ci ja i iz Kros fej da sa mo isi ja va ju sli ke i frag men ti do ga đa ja ne pru ža ju ći in for ma ci je o uzro cima i po sle di ca ma. Ob jaš nja va nje i raš čla njiva nje sa mo osi ro ma šu je stvar nost i či ni od nje ono što ona ni je. Da bi stvar nost Kros fej da uči ni la što bo ga ti jom So nja Ve se li no vić se ko ri sti la zvu kom, či me je uz oda bir žan ra poš la pu tem ko jim je srp ska pro za ret ko iš la (re ci mo sa Isi do rom Se ku lić, Cr njan skim i An dri ćem). La ti no-ame rič ka mu zi ka (i ples) sa svo jim oso be nim rit mom bi tan je deo ovog ostva re nja. Ri tam je, baš kao i u Sa put ni ci ma Isi do re Se ku lić, shva ćen kao sklad sa Pri ro dom, ali i jed no lič nost, ro bo va nje. I sam na slov Kros fejd, osim ime na ame rič ke rok gru pe, u obla sti au dio-in že nje rin ga ozna ča va teh ni ku mik so va nja zvu ka, baš kao što se u ro ma nu me ša ju i pro ži ma ju mla da ju na ki nja i njen al ter-eg o kao i nji ho ve pri po ve dač ke per spek ti ve. Da bi na kra ju sve tvo ri lo har mo nič nu ce li nu. 105

106 Praksa interkulturalnosti u Opštini Srbobran Sr bo bran-szent ta mas, Iz na še za jed nič ke proš lo sti, Pro me tej, No vi Sad, Piše: Milan Đorđević P r vi tom go diš njeg srp sko-ma đar skog zbor ni ka ra do va iz za vi čaj ne istori je, pod na slo vom Sr bo bran-szent ta mas: Iz na še za jed nič ke proš lo sti, ob javljen je na srp skom je zi ku, te ku će go di ne, u iz da nju no vo sad skog Pro me te ja. Osni va či i ured ni ci ove, u voj vo đan skom mul ti et nič kom kul tur nom pro storu, je din stve ne pe ri o dič ne pu bli ka ci je, su su gra đa ni Mi lan Đor đe vić, pro fe sor fi lo zo fi je, i Har gi ta Hor vat Fu to, pro fe sor na Od se ku za hun ga ro lo gi ju no vosad skog Fi lo zof skog fa kul te ta. Iz pred go vo ra knji zi, u ko me su iz lo ži li i obrazlo ži li osnov ne pro gram ske na me re i ci lje ve vla sti tog du go roč nog pro jek ta, sa zna je mo da su, in sti tu ci o nal no i fi nan sij ski po dr ža ni od stra ne Kul tur nog cen tra Nan dor Gion iz Sr bo bra na-sen to ma ša, oku pi li sa rad ni ke ko ji ma je za jed nič ko hte nje da: [...] pi sa nom reč ju, pro duk tiv nom sa rad njom u vlasti toj lo kal noj vi še na ci o nal noj za jed ni ci, pro mo vi šu, afir mi šu i kon kret no ostva ru ju te melj ne hu ma ni stič ke vred no sti mul ti et nič kog, in ter kul tu ral nog druš tva. Čvr sto su uve re ni da nji ho va za mi sao i ci vil na ini ci ja ti va pred sta vlja ju au ten ti čan in te lek tual ni i ljud ski od go vor na bit ne, vi tal ne po trebe po kra ji ne u ko joj ži ve i vre dan do pri nos pro gre siv nim sna ga ma ko je na sto je da je uklju če u po zi tiv ne ci vi li za cij ske to ko ve i proce se. U osno vi ide je o or ga ni zo va nju lo kal ne srp sko-ma đar ske gra đan ske li te rar ne sa radnje je prin ci pi jel no uva ža va nje slo bo de i poseb no sti onog dru gog i dru ga či jeg. Zna lač ki struk tu i ran, po et nič ko-du al nom prin ci pu u pet te mat skih obla sti, zbor nik sadr ži, na dve sto ti ne stra na, struč no ob li ko vane, do bro sti li zo va ne, na uč no-kri tič kom apara tu rom opre mlje ne i od stra ne pro fe si o nalno afir mi sa nih re cen ze na ta po zi tiv no oce njene tek stu al ne pri lo ge de set au to ra o: opštoj isto ri ji na se lja (Ča ba Kiš, Mi lan Đor đe vić), za vi čaj nim knji žev ni ci ma (Har gi ta Hor vat Futo, Mir ja na Gru jić Sta nić), sr bo bran skim sa laši ma i sa la ša ri ma (Ilo na Hor vat Kan čar, Ra doslav J. Su bić), isto ri ji lo kal nog za nat stva (Ža na Toj zan, Ste van Opan ča rev) i tra di ci ji meš ta na (Ibo lja Ko le nak, Ga bri e la Lo di). Ne u jed na če ni kva li ta tiv ni ni vo struč no sti i obim ra do va, koji do pri no se nji ho voj ši ro koj i ra zno li koj či talač koj pri jem či vo sti, re zul tat je obra zov nih, is tra ži vač ko is ku stve nih i sta ro snih raz li ka nji ho vih au to ra. Za jed nič ka im je osnov na in ter pre ta tiv na nit in ter kul tu ral nog i tran skul tu ral nog kom pa ra tiv no-ana li tič kog i sin te tič kog pri stu pa ge ne zi srp skog i ma đar skog mo der nog ci vi li za cij skog mo de la na pro sto ru Voj vo di ne. Na kra ju knji ge na la ze se re zi mei ra do va na ma đar skom je zi ku, u pre vo du Mar te Pa lič, a pri lo že ni su i osnov ni bi o graf ski po da ci o au to ri ma za stu plje nim u zbor ni ku. Vred no je spo me nu ti i da se sr bo bran sko-sen to maš ki zbor nik od li ku je ve o ma le pim i pri me re nim li kov nim re še njem ko ri ca za ko je je zaslu žna ta len to va na stu dent ki nja gra fi ke, na no vo sad skoj Aka de mi ji umet nosti, Na ta lia Kiš iz Sr bo bra na-sen to ma ša. Sva ka knji ga, te sto ga i ova, ima, uslo vlje ne broj nim objek tiv nim ne po volj nim okol no sti ma, od re đe ne sit ne for mal ne i sa dr žin ske ma ne i sla bo sti, či je detek to va nje i pre bro ja va nje pre puš ta mo sit ni ča vim, ma li ci o znim i ni hi li stič ki ras po lo že nim ste ril nim kri ti ze ri ma. Na su prot to me is ti če mo da je bit na vred nost ovog, u prak si ve o ma ret kog, gra đan skog, du go roč no osmiš lje nog, lo kal nog srp sko-ma đar skog isto ri o graf sko-pu bli ci stič kog pro jek ta u kolek tiv nom na po ru sa mo sve snih po jed ni ca ko ji po la ze od te melj ne spo zna je da su komu ni ka ci ja, me đu sob no uva ža va nje i stva ralač ka pri ja telj ska sa rad nja je di ni is pra van i re a lan na čin ostva ri va nja suš tin ski ljud skih prin ci pa slo bo de, pra va i de mo kra ti je. Ukrat ko, osnov no ru ko vo de će de lat no na čelo sa dr ža no je u uve re nju da ve li ke pri če o rav no prav no sti, to le rant nom su ži vo tu i ljudskim slo bo da ma u stvar no sti ne zna če niš ta ako ih gra đa ni u svo jim et nič ki i kul tur no hete ro ge nim lo kal nim sre di na ma za jed nič kim kre a tiv nim ra dom ne ostva ru ju, tj. do vo de u ži vot. U skla du s tim, ured ni ci i au to ri na glaša va ju da glav ni mo tiv osni va nja i du go ročnog, kon ti nu i ra nog, go diš njeg pu bli ko va nja zbor ni ka iz za vi čaj ne isto ri je ni je u že lji jednog ma log, za tvo re nog kru ga lju di da promo vi šu se be i aka dem ski ste ril no afir mi šu ide ju in ter kul tu ra li zma. Na pro tiv, reč je o tome da se vla sti ti su gra đa ni iz sva tri na se lje na me sta opšti ne Sr bo bran uči ne ak tiv nim učesni ci ma u za jed nič kom po slu pri ku plja nja gra đe. 106

107 Istorija Prvog svetskog rata Mo no gra fi ja Sr bi ja i Bra ni če vo u Ve li kom ra tu , Isto rij ski ar hiv Po ža re vac, Po ža re vac, Piše: Slobodan Đukić U go di ni ka da se u Sr bi ji obe le ža va la sto ta go diš nji ca Pr vog svet skog ra ta gru pa au to ra pri re di la je mo no gra fi ju pod na zi vom Sr bi ja i Bra ni če vo u Veli kom ra tu Ru ko pis je na stao kao re zul tat za jed nič kog pro jek ta In sti tu ta za sa vre me nu isto ri ju, Voj nog ar hi va i Isto rij skog ar hi va Po ža re vac. Ia ko je ve li ki broj ra do va u srp skoj isto ri o gra fi ji po sve ćen Pr vom svet skom ra tu, ma lo je na uč nih stu di ja ko je se jed no vre me no ba ve rat nim de ša va nji ma u Sr bi ji i nji ho vim od ra zom na jed nu ma nju sre di nu kao što je Bra ni če vo. Zbog to ga mo no gra fi ja Sr bi ja i Bra ni če vo u Ve li kom ra tu za služu je pu nu na uč nu i či ta lač ku pa žnju. Obim osnov nog ru ko pi sa Mo no gra fi je iz no si 302 stra ne i sa sto ji se od uvo da, dva de la i XX po gla vlja. Osnov nu struk tu ru ru ko pi sa či ne po gla vlja: (Deo pr vi) Po če tak svet skog ra ta i ope ra ci je srp ske voj ske u go di ni, Sr bi ja i nje na voj ska u rat noj go di ni, Sa ve zni ci i Sr bi ja , Re ha bi li ta ci ja i re or ga ni za ci ja voj ske Kra lje vi ne Sr bi je na Kr fu, Sa ve znič ke sa ni tet ske mi si je i le če nje srp ske voj ske, Srp ska voj ska na So lun skom fron tu , He ro i- ne Pr vog svet skog ra ta, Do bro volj ci u srp skoj voj sci i nji hov do la zak na Solun ski front, Pro boj So lun skog fron ta i oslo bo đe nje Sr bi je 1918, Gu bi ci srp ske voj ske u Pr vom svet skom ra tu, (Deo dru gi) Srp ska voj ska u Bra ni čev skom kra ju do Ma ken ze no ve ofan zi ve 1915, Va zdu ho plov na ko man da u Po ža revcu 1915, Ma ken ze no va ofan zi va i oku pa ci ja Bra ni če va 1915, Oku pa tor ska upra va u Sr bi ji , Bu gar ska oku pa ci ja u Po ža re vač kom okru gu , Tri teš ke rat ne po ža re vač ke go di ne, Grč ki iz gna ni ci u vre me bu gar ske oku pa ci je u Po ža rev cu, , Bra ni čev ski od red i bor ci VI II pu ka na Solun skom fron tu, Oslo bo đe nje Po ža rev ca i oko li ne Mo no gra fi ja je pi sa na na osno vu neo bja vlje ne gra đe iz ar hi va u Sr bi ji i inostran stvu, ob ja vlje ne ar hiv ske gra đe, štam pe i li te ra tu re. Po gla vlja mo no grafi je ima ju na uč ni ka rak ter, na pi sa ni su struč no i za sno va ni na me to do lo gi ji druš tve nih na u ka. Osnov ni tekst mo no gra fi je pot kre pljen je na uč nim apara tom i sa dr ži 966 fu sno ta. Po gla vlja su pi sa na ja snim je zi kom i le pim sti lom ko ji omo gu ća va pra će nje na ve de nih či nje ni ca i ne dvo smi sle no raz u me va nje iz ve de nih za klju ča ka. Struk tu ra mo no gra fi je struč no je kon ci pi ra na i omo gu ća va ja san pre gled, pode lje na je hro no loš ko-te mat ski na XX po gla vlja, ko ja do pri no se bo ljem raz u- me va nju ob ra đe nih te ma. Ova ko kon ci pi ra na mo no gra fi ja pru ža do bru osnovu za da lje na uč no iz u ča va nje voj ne i po li tič ke isto ri je Pr vog svet skog ra ta. Au to ri po gla vlja ne po na vlja ju neš to što je u dru gim pu bli ka ci ja ma već re čeno, ne go nu de no ve po gle de na Ve li ki rat Oni su se ba vi li po sebnim aspek tom Ve li kog ra ta i ko ri sti li dru ge isto rij ske iz vo re, ta ko da ra do vi po ka zu ju raz li čit is tra ži vač ki stil i me tod. Mo no gra fi ja sa dr ži no ve uvi de i za ključ ke sva kog au to ra po na o sob, što pred sta vlja ve li ku vred nost ove pu bli ka ci je. Za hva lju ju ći ta kvom pri stu pu ovaj ru ko pis ba ca no vu sve tlost na zbi va nja u Bra ni če vu i Sr bi ji to kom Ve li kog ra ta. Ru ko pis u pot pu no sti od go va ra na me ni i zah te vi ma po sta vlje nim u Uvo du, sa na me rom da bu de ko ri sna li te ra tu ra za sva da lja na uč na is tra ži va nja Pr vog svet skog ra ta. Osim to ga ona mo že bi ti ko ri sno šti vo ši roj či ta lač koj pu bli ci ko ja se za ni ma za isto ri ju Pr vog svet skog ra ta. 107

108 Poezija moderne civilizacije Ča so pis za knji žev nost i umet nost, No va ri ječ, Za vod za kul tu ru voj vo đan skih Hr va ta, Su bo ti ca, Piše: Teodora Zrnić G odina u Hr vat skoj je u zna ku obe le ža va nja sto go di na od smr ti An tu na Gu sta va Ma to ša. S ob zi rom na po ro dič nu ge ne o lo gi ju pi sca u Gradskoj bi bli o te ci u Su bo ti ci 17. mar ta, na dan Ma to še ve smr ti, pri re đen je program pod na zi vom Voyage s Ma to šem. Mo to ovog vir tu el nog pu to va nja bi la je Ma to še va mi sao: Pu to va nje evo to je po e zi ja mo der ne ci vi li za ci je. Ured niš tvo No ve ri je či se pri dru ži lo obe le ža va nju go diš nji ce, te je u tre ćem bro ju ča so pi sa po sve ti lo pr vi te mat pr va ku hr vat ske mo der ne. Cilj te ma ta, osim pod se ća nja na ži vot i rad kao no ve li ste, li ri ka i pi sca ne fik ci o nal ne proze, je ste is ta ći obri se pri sut no sti bač kih Bu nje va ca u srp skoj i hr vat skoj književ no sti. Po e tič no i kul tur no de lo va nje ovog au to ra je ste ono što ih po ve zu je. Du brav ka Ora ić To lić au tor ka knji ge Či ta nja Ma to ša u in ter vjuu, ko je su vo di le He le na Sa blić To mić i Ni ves To ma še vić is ti če ka ko se vra ti la Ma to šu po sle de set go di na: Fa sci naci ja Ma to šem bi la je ista, pro mje ni le su se sa mo te me i te o rij ska upo riš ta. U `sta rim` či ta nji ma Ma to ša pro ma tram iz vi zu re Zagre bač ke sti li stič ke ško le, me to da ma mo jih pro fe so ra Fran ge ša, Flak ne ra i Žme ga ča. Tu me je za ni mao Ma to šev ču de sni stil ski plura li zam, neo bič ni spo je vi im pre si o ni zma, sim bo li zma i ras koš ne se ce si je s jed ne strane i hu mo ra, gro te ske, ka ri ka tu re, ali i proto a van gard ne este ti ke ru žno ga i mon ta že, oso bi to u po e mi Mo ra, s dru ge stra ne. U no vim či ta nji ma u pr vo me su pla nu Ma toše ve ide je vi đe ne na pre sje ciš tu kul tu ro logi je i ant ro po lo gi je, nje gov ne is crp ni idej ni plu ra li zam. Ma toš je u svo jim felj to ni ma rea gi rao na sva druš tve na i po li tič ka pi ta nja ono dob ne hr vat ske i Eu ro pe. Me to de su u či ta nji ma bi le raz li či te, ali re zul tat je za pra vo bio isti. Ono što me fa sci ni ra i da nas, a ve rujem i sva ko ga tko se su sret ne s Ma to šem, to je ča rob no je din stvo prog na nič ke bi o gra fije, vi so kih estet skih stan dar da i ne pot ku pljivog no vi nar stva. Stran stvo va nje, de zer ter stvo, če žnja i ne izvje snost u Ma to šu pro bu di pu to pi sca, a kao pi sca tog žan ra pred sta vlja ga Mir ko Se bić u ese ju Ho lo ca u stum di vi ni amo ris ili, ka ko da vam ka žem, opet fur ti ma ši mo. Pje snič ke gla so ve iz Sre ma či ta mo u dru gom po gla vlju. O zna ko vi ma i tra govi ma u Kr le ži nom Dje tin stvu u Agra mu pi sao je Žar ko Pa ić u ese ju Ve li ko di je te i nje go vi dvoj ni ci i obe le žio tre će po gla vlje ča so pi sa pod na zi vom Stu di je iz hr vat ske knji žev no sti. To mi slav Žig ma nov je go di ne ob ja vio zbir ku pri ča Prid svi tom: sa ga o svi tu ko ji ne sta je, ko ja je pre to če na u dram ski tekst na zvan Bu nje vač ki blu es. Glu mač ka dru ži na Hi strion iz Za greba po sta vi la ju je na sce nu, dra ma tur gi ju pot pi su je do a jen hr vat skog glu miš ta Vlat ko Du lić. Pra i zved ba pred sta ve upri li če na je u Hi stri on skom do mu u Za gre bu, za tim je igra na u Som bo ru i Su bo ti ci. Pred sta va je iza zva la ve li ko za ni ma nje pu bli ke i kri ti ke, a s ob zi rom na to da je po sle dva de set go di na adap ti ran i dra ma ti zo van pro zni tekst pi sca iz Voj vo di ne po gla vlje In ter pre ta ci je ka zališ ne prak se je po sve će no de lu po zo riš nih kri ti ka iz pe ra Mi re Mu ho be rac, Sa nje Nik čević i Zvje zda ne Ba lić. U pro te kloj de ce ni ji bi lo je ote ža no pra ti ti iz da vaš tvo u Hr vat skoj te je Ne ven Ušu mović hro no loš ki pre zen to vao iz bor de set proznih na slo va ob ja vlje nih go di ne, me đu ko ji ma su hr vat ski pi sci Mi ro slav Ki rin, Marin ko Koš čec, Da mir Ka ra kaš, To mi slav Za jec i Ru ja na Je ger. Po red po me nu tih po gla vlja u tre ćem bro ju No ve ri je či za stu plje na je i knji žev na te o- ri ja, knji žev no na sle đe, kom pa ra tiv na ana liza i knji žev na pro duk ci ja. Kul tu r no na sle đe nas iden ti fi ku je i iz gra đu je, sled stve no to me ured niš tvo je sve sno svo je ulo ge i od go vor no sti u oču va nju ma te ri jalne i ne ma te ri jal ne baš ti ne i po seb no te ži zaš ti ti i oču va nju mar gi na li zo va ne lo kal ne baš ti ne. 108

109 Ve li ko beč ke reč ka štam pa u I svet skom ra tu Fi lip Krč mar, Aran ka Ba lint Po če tak I svet skog ra ta u sve tlu ve li ko beč ke reč ke štam pe, Isto rij ski ar hiv Zre nja nin, Zre nja nin, Pišu: Fi lip Krč mar i Aran ka Ba lint U tra ga nju za na či nom na ko ji bi Is to rij ski ar hiv Zrenja ni na ade kvat no obe le žio ve li ki ju bi lej sto go diš nji ce iz bi ja nja Pr vog svet skog ra ta, u pr vi plan je iz bi la srećna okol nost da ova ar hiv ska usta no va po se du je bo ga tu zbir ku vi še je zič ne lo kal ne pe ri o di ke. Ka ko je ob ja vlji vanje isto rij skih iz vo ra je dan od glav nih za da ta ka kul turno-pro svet ne de lat no sti ar hi va, ne ču di opre de lje nje pri re đi va ča da či ta lač koj pu bli ci pred sta ve do sa da nepo zna to vi đe nje I svet skog ra ta kroz kom pi la tiv nu publi ka ci ju oda bra nih no vin skih tek sto va ono vre me ne ve li ko beč ke reč ke štam pe. Ka da je o ve li ko beč ke reč koj štam pi onog vre me na reč, ona je do go di ne ima la za so bom du gu tra di ci ju, za po če tu sre di nom XIX ve ka. Nje ne te me lje po sta vio je Franc Paul Plajc, knji žar i štam par iz Re gen sbur ga, ko ji je go di ne po kre nuo Gross-Bec ske re ker Woc henblatt (Ve li ko beč ke reč ki ne delj nik), naj sta ri ji no vin ski list na ne mač kom je zi ku na pod ruč ju da naš nje Voj vo di ne. Va žno je is ta ći či nje ni cu da u vre me iz bi ja nja Pr vog svet skog ra ta srp ska štam pa u Ve li kom Beč ke re ku ni je po sto ja la. Njen do ta daš nji isto rij ski raz voj, za po čet u dru goj po lo vi ni osamde se tih go di na XIX ve ka, po ka zao je svu uza lud nost po ku ša ja i na sto ja nja lo kal nog srp skog ži vlja da ima sop stve ni list. Po sled nji srp ski list ko ji je iz la zio u ovom gra du uo či Pr vog svet skog ra ta ( Beč ke reč ke no vi ne ), bio je uga šen apri la go di ne, da kle, sve ga par me se ci pre Sa ra jev skog aten ta ta 1. Na su prot to me, naj či ta ni ji i naj zna čaj ni ji ma đar ski list u Ve li kom Beč ke re ku Torontál imao je ne pre ki nu tu tra di ci ju iz la že nja du žu od če ti ri de ce ni je i va žio za zva nič no gla si lo vla sti To ron tal ske žu pa ni je; nje gov pr vi broj po ja vio se go di ne, a od iz la zio je kao dnev ni list, ko ji je tra di ci o nal no stajao na zva nič nom kur su ma đar ske vla de. U vre me iz bi ja nja Ve li kog ra ta bi la pro že ta ne skri ve nim go vo rom mr žnje usme re nim pro tiv srp skog na ro da. Be le že ći po ne kad i po tri iz da nja dnev no u rat nim da ni ma (ju tar nje, po dnevno i ve čer nje), kao i van red na iz da nja ne de ljom, Torontál je ne sum nji vo po stao glav ni uzroč nik za ga đe no sti druš tve ne kli me sva ko dnev nim pla sma nom rat no huš kač ke i an ti srp ske re to ri ke. Osim to ga, nje go vo iz veš ta va nje se neret ko od li ko va lo svo je vr snim pre ćut ki va njem ne po želj nih ve sti. Slič ne oce ne mo gu se iz re ći i na ra čun ne mač kog Gross-Bec ske re ker Woc henblatt-a, ipak, va lja lo bi pri me ti ti da su rat na re to ri ka i vo ka bu lar Woc hen blatt-a znat no bla ži i ume re ni ji od Torontál-ovih. Ka ko je vre me od mi ca lo, po čet ni en tu zi ja zam po ste pe no se gu bio, ia ko štampa o to me ni je otvo re no pi sa la. Uz op ti mi stič ne i ohra bru ju će ve sti o po be- 1 Fe renc Ne met, Isto ri ja štam pe u Ve li kom Beč ke re ku , Zre nja nin 2007, 101, 224. da ma na srp skom fron tu ko je su re dov no pi sa le o ve li kim gu bi ci ma ne pri ja te lja i ogrom nom rat nom plenu po če le su se ja vlja ti i ve sti o pr vim žr tva ma i ob jave ža lo sti zbog smr ti si no va ugled nih ve li ko beč ke reč kih po ro di ca (one će vre me nom pre ra sti u stal ne ru bri ke) 2. Ove pro me ne sli ko vi to je opi sao je dan od naj ve ćih srpskih pi sa ca Mi loš Cr njan ski ( ), ko ji je rat proveo kao voj nik 29. pe ša dij skog pu ka Ba ron fon La u- don (nem. 29. k. u. k. In fan te rie Re gi ment Fre i he rr von Lo u don ) sa se diš tem u Ve li kom Beč ke re ku. Nje go ve rat ne uspo me ne pred sta vlja ju suš tu su prot nost jed nolič nim i eu fe mi stič kim ka zi va nji ma lo kal ne štam pe: Beč ke rek se orio od pi ja ne pe sme ba ta ljo na sta ja će voj ske ko ja je od la zi la. To su bi li lju di, se lja ci, ta ko bi rani, ta ko sta si ti cvet Ba na ta da se ću pri ja od nji ho vog pa rad nog ko ra ka tre sla. Već pr vih da na je se ni, sva su ta le pa, muš ka te la, bi la mr tva. Na dru gom me stu, Cr njan ski je o rat nim de ša va nji ma u je sen za be ležio: Ta ko sam i ja uba čen u ba ta ljon, pr vi na re du, ko ji je po la zio u Ga li ci ju i ta ko sam ušao u va gon, na sta ni ci, u Beč ke re ku, uz plač i kuk nja vu Beč ke re ča na, ko ji su zna li da, ve ći nu, u smrt, is pra ća ju (...) Ia ko je di sci pli na u au strij skoj voj sci, oso bi to u sta ja ćoj voj sci, bi la uža sna, kao u fran cu skoj Le gi ji stra na ca, već je u Beč ke re ku, u gar ni zo nu, do la zi lo do in su bor di na ci ja. Za tvo ri su bi li, već kra jem 1914, pu ni ma ro de ra, a sa bo ta ža je, u au strij skoj voj sci, na ro či to u sla ven skim pu ko vi ma, bi la opšta (Stra da nje 29. pe ša dij skog pu ka i nje go vih ze mlja ka u Ga li ci ji in spiri sa lo je Cr njan skog da na pi še svo ju pe smu u pro zi pod na zi vom Apo te o za, svo je vr sni ne kro log mla do sti Ba na ta ko ja je pro naš la smrt na Is toč nom fron tu). Do sa daš nji isto rij ski ra do vi o Ve li kom Beč ke re ku u Pr vom svet skom ra tu mogu se iz bro ja ti na pr ste jed ne ru ke i sko ro bez iz u zet ka pri ka zu ju po bed nič ko vi đe nje ra ta, u skla du sa usta lje nom mak si mom da isto ri ju pi šu po bed ni ci. Ne sme se ni poš to iz gu bi ti iz vi da či nje ni ca da je ovaj grad na lik mno gi ma rat za po čeo na jed noj, a za vr šio na dru goj stra ni. 2 Ta ge sne u ig ke i ten. Hel den tod, Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt 37, 12. Septem ber 1914, 3; Ta ge sne u ig ke i ten. Hel den tod, Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt 39, 26. Sep tem ber 1914, 3; Lo ka les. Hel den tod, Gross-Bec ske re ker Woc henblatt, 41, 10. Ok to ber 1914, 5; Lo ka les. Hel den tod, Gross-Bec ske re ker Woc henblatt 41, 10. Ok to ber 1914, 5; Lo ka les. Hel den tod, Gross-Bec ske re ker Woc henblatt 43, 24. Ok to ber 1914, 5; Lo ka les. Ge fal le ne Hel den, Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt 45, 7. No vem ber 1914, 5; Lo ka les. Hel den tod zwe i er Brüder, Gross-Bec ske re ker Woc hen blatt 49, 5. De zem ber 1914, 4. 3 Mi loš Cr njan ski, Ko men ta ri po e zi je, Be o grad

110 Po zo riš ni fe sti val De zi re cen tral sta tion ili ka ko Ur ban stva ra grad u gra du (uti sci sa jed nog pu to va nja) Piše: Nataša Gvozdenović O vo go diš nji De zi re imao je mo to Dead or ali ve da kle, ve stern pri zvuk. Ti ši na i zvec ka nje ma mu za ko je mo že te ču ti. Ako slu ša te. Ili sad ili ni kad. Ili je si ili ni si. Fe sti val je otvo rio no vi cir kus- fran cu ski Mon fort te a tar pred sta vom Akro ba te - otva ra nje na pra vi na čin- dir lji vo i po tre sno, sa vre me ni cir kus u ko jem akro bat ska veš ti na slu ži kao oru đe ko jim se pri ča pri ča-in spi ri san a ne sre ćom akro ba te Far bri sa Šam pi o na o pri ja telj stvu, ne žno sti, hu ma no sti, sna zi ko ju da je tro še nje bez ostat ka. Osta je te jed na ko bez tek sta pred veš ti na ma ko je vi di te, no si vas de či je uzbu đe nje pred cir ku som uz jak ljud ski i dram ski na boj ko ji vam pre no se dva per for me ra ko ji ku lja kroz njih. Uz ne vi dlji vo pri su stvo ne vi dlji vog tre ćeg. Moć no u dir lji vo sti. Di rek tor fe sti va la An draš Ur ban osva ja još je dan pro stor za fe sti val po red po zo riš ta De že Ko sto la nji i su bo tič kog Na rod nog po zo riš ta tu je i pro stor mo der ne ga le ri je Li kov ni su sre ti -usred neo do lji ve se ce si je igra ju se dve pred sta ve po zo riš ta Ma la di pe iz Bu dim peš te. Pr vo Ro ber to Cu ko u re ži ji Ivi ce Bu lja na pa zo li ni jev ski ka dro vi kol te zov tekst o se rij skom ubi ci Bu ljan kao i obič no sa ape ti tom re ži ra psi ho ti čan te a tar. Ne mo gu vam re ći da uži va te, ka že nam svi ma na po čet ku pred sta ve, ali vam mo gu re ći da do ži vi te ne što. U tom pro sto ru Ma la di pe te a tar iz vo di Breh tov ko mad Mo li je rov Don Žuan re di te lja Šan do ra Žo te ra du ho vi ta spon ta na igra ko ja kip ti od ci ni zma i obi lja ki ča, kemp na je dan na čin, sli ka se svet, na rav no li šen lju ba vi, sav u pri tvor no sti. Na sce ni po zo riš ta De že Ko sto la nji gle da mo ma đar sku tru pu Ho dvorks pr va ko re o gra fi ja, a obe je po sta vi la Edri jen Hod, je Zo ra is pi tu ju se grani ce sop stve nog te la na to li ko pri ro dan na čin da ima ne čeg za um nog u to me njih četvo ro je na sce ni dva muš kar ca i dve že ne pot pu no su na gi. Igra ju. Sve šti ma. Is tra žu ju sop stve ne gra ni ce usre sre đe no, sa do bro usme re nom sna gom i na rav no du ho vi to. Nji ho va dru ga pred sta va je Uslo vi smrt no sti maš to vi ta, u igri ve o ma ve o ma veš ta. U pr vom pla nu je čul nost, mu zi ka je tač no bi ra na iz in stink ta, a cilj pu to va nja je mi sti fi ka ci ja ta bua. Tri jumf nad pro za ič nom mo der nom stvar no sti, ka že Edri jen Hod. Igra se Fr lji će va Alek san dra Zec, gle da la sam je na Bi te fu pr vi put i opet je bi la jed na ko muč na teš ka, re kvi jem be smi sle nim smr ti ma. Pred sta va Eli za be ta I do la zi iz Bu dim peš te, iz vo di je te a tar Ske ne, imam osmeh dok pi šem o njoj, jer to je igra u ko ju je za do volj stvo me ša vi na žanro va pri ča o jed noj ne za vi snoj po zo riš noj tru pi u do ba Eli za be te I i pri ča o jed noj ne za vi snoj po zo riš noj tru pi u vre me nu u ko jem ži vi mo, ka ko god ga na zva li... I Ga bor Na đpal kao pri po ve dač i veš tac da kle uži va nje. Pred sta vu Ve li ka sve ska Ago te Kšiš tof po sta vio je re di telj i ko re o graf Ča ba Hor vat ko ji do la zi za pra vo iz fol klo ra, za tim iz ple sa-li kov no za ni lji va predsta va, ko ja opet u sre diš tu ima na ra ci ju fan ta stič no is pri ča na pri ča o ra tu, su ro vo sti, sud bi ni de ča ka bli za na ca ko je za jed niš tvo i jed na vr sta su ro vog ot klo na za pra vo spasa va i otva ra im bu duć nost. Ur ba no va Ha mlet ma ši na Na rod nog po zo riš ta u Bi to lju po la zi od one Haj ne ra Mi le ra sva ka ko, ali i odla zi dru gde sti že do da nas i pret po sta vlja buduć nost, po zo riš te lič no i an ga žo va no i oba ve zno oš tro du go ni sam vi de la da an sambl to li ko uži va da igra da de li is po ve sti na sce ni. Na u čio nas je da bu de mo dr ski, ka žu mi glum ci po sle pred sta ve. Opet pro ziv ka da se razlu či šta je isti na i ka kav je to od nos sa Bo gom u sve tu u ko jem sva ko ima svog pri vat nog Bo ga? Opa san je Ur ban. Be la Pin ter je opet bio na De zi reu sa pred sta vom Na še taj ne Pin ter je kao i obič no za no san na je dan spe ci fi čan na čin ta čan, nad re a lan, du ho vit, iro ni čan Ma đar ska 80-ih, do uš ni ci i oni ko ji su iz da ti, upro paš te ni ži vo ti za ni mlji vo je ukr sti ti ma če ve da naš njim vre me nom sa tog me sta. Fe sti val za tva ra ili ka ko pe smom dig nu ti glas pro tiv ne prav de i Bo rut Še pare vić i pro je kat Mon taž stro ja A gde je re vo lu ci ja sto ko pred sta va go vo ri o taš ti ni, li ce mer ju i ne do sljed no sti u druš tvu u ko joj je osnov na vred nost no vac, ka že Še pa ro vić. ta ko da za vr še tak ovo go diš njeg De zi rea već po zi va na nasta vak. To be con ti nued. An draš Ur ban de fi ni tiv no za vre me fe sti va la stva ra grad u gra du stva ra po zoriš nu te ri to ri ju na ko joj se su sre ću ra zno vr sne te a tar ske tru pe po sve će ne i vi so ko ka li bri sa ne. De zi re je i po zo riš na ško la, ko li ko god da vam je go di na. Da se vra ti mo na ve stern s po čet ka pri če Dead or ali ve ili Ur ban zna da ko ni je iza šao na dvo boj taj ni je ni ži veo. U do me nu stvar no sti po zo riš ne i dru ge. Da le ko od flo sku le. 110

111 Svedočanstvo uzrastanja nacionalne muzičke i pozorišne baštine Sve to zar i Ja dran ka Ra duj ko, Po zo riš na mu zi ka, Po zo riš ni mu zej Voj vo di ne, No vi Sad, Piše: Marija Adamov P o vod za na sta nak knji ge Po zo riš na mu zi ka bio je 150-go diš nji ju bi lej Srp skog na rod nog po zo riš ta, naj sta ri je te a tar ske ku će u Sr ba. Van in te re so va nja mla đih mu zi ko lo ga, usme ra vanje isto ri o graf skog po gle da na raz voj mu zičkog po zo riš ta, nu di još do sta iza zo va svim onim is tra ži va či ma ko ji ma su bli ske mul ti di sci pli nar ne na u ke ka kve su i mu zi ko lo gi ja i te a tro lo gi ja i nau ka o knji žev no sti. Upra vo iz do me na knji žev nih in te re so va nja i obra zo va nja, kao i pa si je pre ma umet no sti Sve to za ra, od no sno mu zič ke edu kaci je i no vi nar ske pro fe si je Ja dran ke Ra duj ko, pro iz i la zi i kom pe ten ci ja ovog au tor skog dvojca da u me đu sob nom di ja lo gu i sa rad nji, nakon Knji ge o Isi do ru, po no vo udru že sna ge za no va pro u ča va nja i osve tlja va nja no vo sad skog mu zič kog ži vo ta, ovo ga pu ta ve za nog za pr ve de ce ni je po sto ja nja Srp skog na rod nog po zo rišta, za ključ no s po čet kom Pr vog svet skog ra ta. Sle de ći isto rij ski luk ko ji pret ho di nje go vom osni va nju, se dam go di na pre Be o gra da, oni po kri va ju i pe riod do 1861, ka da se be le že i pr ve ak tiv no sti ove in sti tu ci je u No vom Sa du i stva ra ju nje go vi sta rin ski mu zič ko-scen ski ob li ci. Svo jim pre te žno mu zi ko graf skim, te a tro loš kim, mu zi ko loš kim i isto rij skim usme re njem, ali i kritič kim, ese ji stič kim, este tič kim i po le mič kim cr ti ca ma, nji ho va pu bli ka ci ja ra sve tlja va jed no, za mno ge is tra ži va če, in tri gant no vre me i pro ble ma ti ku, da ju ći još pu no osno va i smer ni ca za da lji na uč ni rad i ne ku dru ga či ju re konstruk ci ju mu zič kog ži vo ta srp ske Ati ne i sta re Voj vo di ne do for mi ra nja Kra lje vi ne Ju go sla vi je. Gle da no sa sta no viš ta nje nog in ter di sci pli nar nog ka rak te ra, ali i na ših ta ko ne po volj nih ži vot nih uslo va, pri pre ma ova ko slo že ne pu bli ka ci je ne sum nji vo je bi la skop ča na i s ak tu el nim eg zi sten ci jal nim pro ble mi ma, pa sto ga i s tog aspek ta pred sta vlja po du hvat po seb ne te ži ne i vred no sti. Dru gi za jed nič ki opus Ja dran ke i Sve to za ra Ra duj ka iz no si na sve tlost da na bo ga tu ar hiv sku gra đu i ne do volj no po zna te či nje ni ce o jed nom va žnom pe ri o du u raz vo ju mu zič ke kul tu re u Sr bi ji, ali i vre me nu slo že nih od no sa ka ko u sa mom no vo o sno va nom te a tru, ta ko i u ši rem druš tve nom i isto rijskom okru že nju. Po de lje nu na osam de lo va od ko jih sva ki obi lu je ni zom vr li na, nji ho vu isto ri ju pr ven stve no kra si dubo ki za hvat i ja san uvid u obim nu ma te ri ju či je hro no loš ko iz la ga nje i me to dič nost, ali i sli ko vitost pri stu pa, da je broj ne mo guć no sti i pu to kaze i za da lja is tra ži va nja. Bu du ći da je mo za ič na po struk tu ri, či je koc ki ce osli ka va ju od re đe ne stva ra lač ke eta pe, po seb nu vred nost knji ge Po zo riš na mu zi ka či ni i to što je u nju slo žen ve li ki broj ilu stra ci ja (fo to gra fi je, ci ta ti, pla ka ti, fak si mi li ru ko pi sa, not ni ma te ri ja li) i pri lo ga koji svo jom obim noš ću i sti lom iz la ga nja zna čaj no upot pu nju ju osnov ni tok na ra ci je, a ar gu mento va nim oda bi rom do pri no se i za ni mlji vom, ve ći nom vr lo stu di o znom, pa i sa vre me nom i sve žem na či nu pred sta vlja nja re le vant nih ar hivskih do ku me na ta. Iz sva kog od po gla vlja iz vi re či ta va ga le ri ja lično sti iz po li tič kog i kul tur nog ži vo ta ob ra đe nog pe ri o da, pa ta ko ova knji ga pred sta vlja i spe cifi čan grup ni por tret in te li gen ci je, men ta li te ta, na či na i sti la ži vo ta onog vre me na. Bez su viš nih ili ne funk ci o nal nih de ta lja, ia ko je pr ven stve no fo ku si ra na na te ma ti ku i pro ble me mu zič kog po zo riš ta i nje go ve pre zen ta ci je i re cep ci je, kroz nju se mo že pra ti ti i druš tve na ulo ga mu zič kog seg men ta SNP-a od nje go vog osni va nja do go di ne. Kon ti nu i ra no ne go va nje raz li či tih mu zič ko-scen skih ob li ka, pa ra lel no s osa vre me nja va njem re per to ar skog okvira, pra će no kri ti ka ma iz dnev nih li sto va i ča so pi sa, go vo ri da je ova epo ha, ko ja je ro di la i ope ru na no vo sad skoj sce ni, na svoj na čin bi la zna čaj na i uspeš na. I kao što su pred sta vlje na isto rij ska eta pa i nje ni plo do vi usta no vlje ni i po tvr đe ni kao ne za o bi la zna či nje ni ca na še kul tu re u ce li ni, knji ga Ja dran ke i Sve to za ra Ra duj ka, ve ru je mo, po sta će ta ko đe neo p hod na li te ra tu ra ka ko za isto ri ča re ope re na na šim pro sto ri ma, vo kal ne umet ni ke i sve nje ne stvara o ce, ta ko i nje ne lju bi te lje, mu zič ke kri ti ča re i ope ru sa mu. Isto vre me no i kul tur na i druš tve na hro ni ka i sve do čan stvo uz ra sta nja jed nog seg men ta na ci o nal ne mu zič ke i po zo riš ne baš ti ne, no vi iz da vač ki po du hvat dua Ra duj ko i Po zo riš nog mu ze ja Voj vo di ne pred sta vlja i svo je vr stan do kument o ra đa nju i raz vo ju kri ti ke, ko ja je upr kos (i ta daš njim) ne do sta ci ma, ne do sled no sti ma i ne pri me re nim oce na ma, po sta la ne za o bi la zna po tre ba na še kul tu re. 111

112 Korpus stvaralačke preokupacije Iz lo žba Đor đe Le bo vić ( ) sve dok pro tiv svo je epo he, SNP, Piše: Ivana Koči I z lo žba Đor đe Le bo vić ( ) sve dok pro tiv svo je epo he au torke Iva ne Ko či otvo re na je 12. de cem bra u Srp skom na rod nom po zo riš tu (SNP) u No vom Sa du. Po stav ka je re a li zo va na u sa rad nji Po zo riš nog mu ze ja Voj vodi ne i SNP-a, a iz lo žbu je otvo rio De jan Mi jač. Ovom iz lo žbom po ku ša li smo da pri bli ži mo jav no sti ra zno rod no de lo ove je din stve ne um ne i stva ra lač ke po ja ve na na šim pro sto ri ma, či ji se mi sa o ni i kre a tiv ni po ten ci jal kon cen tri še oko ne ko li ko je zga ra, ka ko žan rov skih i kroz raz li či te me di je (pro za, dra ma, ese ji sti ka; po zo riš te, ra dio, film, te le vi zi ja, strip) ta ko i fi lo zof skih, etič kih i druš tve nih. Lo go ri kao mon stru o zni kon cep ti smr ti i pro sto ri raš čo ve če nja i stra da nja čo ve ka XX ve ka či ne ve li ki kor pus Le bo vi će ve stva ra lač ke pre o ku pa ci je, i ovoj te mi se, kao pre ži ve li sve dok, iz no va vra ćao, pi šu ći po sve će no i u vre me svog ka ko sam ve li do bro volj nog iz gnan stva u Iz rael, de ve de se tih go di na proš log ve ka. Otud Ne be ski od red, kao po zo riš ni ko mad i film sko ostva renje, Ha le lu ja, i ona po zo riš na, i te le vi zij ska, ali i ra di o dram ska ( Sa hra na po či nje obič no po pod ne ), Vik to ri ja, Lut ka sa kre ve ta broj 21, Voj nik i lut ka, te broj ne dru ge. Na red ni te mat ski kor pus, uslov no re če no, pred stavlja le bi kroz isto rij sko dram sko šti vo iz ra že ne pre o ku pa ci je slo že nim pri vatnim, kul tur nim i po li tič kim pri li ka ma Sr ba u Ugar skoj u pre lom nim tre nu ci ma ras plam sa va nja ro man ti čar skih ide o lo gi ja XIX ve ka i po stup nog uru ša va nja gra đan ske kul tu re pre o ku pa ci je na sta le pri lje žnim is tra ži va njem bo ga te pro zne ri zni ce zna me ni tih Ja ko va Ig nja to vi ća i Velj ka Pe tro vi ća pa otud Dol nja ze mlja, Sen tan drej ska rap so di ja, Ra van grad 1900, kao i broj ne dru ge te me, s po naj češ ćim pro dor nim ak cen ti ma go te sko no sti, tra gič ne fa r sič no sti, ap sur da i že sto ke iro ni je. S ob zi rom na to da je iz vo đen u biv šoj Ju go sla vi ji i ino stran stvu (nje gov Ne be ski od red, u ko a u to r stvu sa Alek sandrom Obre no vi ćem, igra se i da nas), iz lo žba pri ka zu je pri zo re iz ču ve nih predsta va Srp skog na rod nog po zo riš ta, Ju go slo ven skog dram skog, Be o grad skog dram skog, te po zo riš ta u Osi je ku, Sa ra je vu, Na rod nog po zo riš ta u Var ša vi, Ka mer nog te a tra Hol dvi lag u Bu dim peš ti, i broj nih dru gih. Ostva ri vao se, na da lje, pre ko us peš nih te le vi zij skih sce na ri ja za rat ne dra me, ka kva je i Pe sma (po isto i me nom ro ma nu Oska ra Da vi ča), ali i one isto rijsko-bi o graf ske Alek sa Šan tić (pre ma ro ma nu Jo si pa Le ši ća), na pri mer, kao i broj ne dru ge, sve do po pu lar nih rat nih ak ci o nih žan ro va, me đu ko ji ma je i sce na rio za film Val ter bra ni Sa ra je vo, či me se sa mo ute me lju je te za o sve stra nom Le bo vi će vom spi sa telj skom ta len tu, što iz lo žba re pre zen tu je. Ta ko đe, post hum no ob ja vljen, nje gov ne do vr še ni me mo ar ski spis Sem per idem ot kri va pred či ta lač kom pu bli kom ovog spe ci fič nog au to ra u sve tlu mo der ne re a li stič ke pro ze. Ipak, ne me će se za klju čak da se Le bo vi će vo de lo ia ko pod jed na ko us peš no re a li zo va no kroz ra zno li ke obla sti i te me usmere njem svo je mi sa o ne, hu ma ni stič ke i stva ra lač ke pre o ku pa ci je naj sna žni je kon cen tri še oko jed nog ob je di nju ju ćeg sre diš ta, u ko me je pre sve ga i iz nad sve ga po zo riš no stva ra nje, a unu tar nje ga ono za o ku plje no mrač nim te a- trom, lo go ri ma smr ti i is ku stvom apo ka lip tič ne isto ri je dva de se tog ve ka, ko ji je su i mo ra ju bi ti, ka ko nas Le bo vić opo mi nje, sre diš na tač ka za raz u- me va nje na šeg sve ta i čo ve ka u nje mu. Au tor ka iz lo žbe i ka ta lo ga je Iva na Ko či, di zaj ne ri iz lo žbe i ka ta lo ga su Ne nad Bog da no vić, Mi li san da Mar ko vić i Bo jan Jo va no vić. 112

113 Marijana Knežev Kaleidoskop snova Iz lo žba, kult na ka fe ga le ri ja Fri da, Mi le ti će va 31, No vi Sad, Piše: Zoran Gaši...P i sa ti o ko la žu zna či bi ti spre man na svo je vr sne este tič ke i vi zu el ne kom pro mi se ali ne i na sa mo na ve de no, ne go po sma tra ča edu ko va ti da je u ovom slu ča ju au to ro va dru gost, pr vost. Di ja bo lič nost ko la ža u ovom slu ča ju ono što op te re ću je u nje go voj di ja lek tič noj for mi tra že nja dru gog po sva ku ce nu, u do sad noj i tvr doj for mi u ko me opšti umet nik, pa pre če sto za tr pan teh no lo gi jom go vo ri o ni če mu, is tra žu ju ći niš ta. Ali u vre me nu u ko me ži vi mo svo je ma le do sad ne ži vo te, ble sko vi tost ko la ža osve tlja va zna čaj in ter punktiv no sti po mer lji ve, pri hva tlji ve (ne pri hva tlji ve) stvar no sti či ji smo de lo vi neskla da. U toj po tre bi sa ži ma nja, ko laž opo na ša svu dra ma ti ku već vi đe nog u lič ni ko men tar ove ma le jad ne ci vi li za ci je, i kao da re zi mi ra go vo ri šta se sve mo glo. Ta kve ko la žne ko men ta re vre me na ra de ma nje ili vi še us peš ni umetni ci po put Pi ka sa, Ed mud nse na, Vor ho la, ru skih avan gar di sta, Di ša na, Maks Ern sta, Men re ja, ali i za čet ni ka en for me la sa na ših pro sto ra Bog dan ke i De ja na Po zna no vić, Ra de ta To mi ća ili Vu ji ce Re ši na Tu ci ća, ko ji je u ko laž uneo sa dr ži nu. Ma ri ja na Kne žev je au tor ko ji se u po pu no sti uta pa u ovu pa ra noič nu kon fi gu ra ci ju umet nič kog ar te fak ta ko ji je u ovom vre me nu pre če sto la žan ili la ko raz vod njiv. Ona u svo je pr ve pla no ve iz vo di ide ju da je umet nost ilu zi ja, či ja je ne sre ća već sa ma po se bi za vo dlji va u sna zi pre te ri va nja. To op tič ko pre te ri va nje Ma ri ja na Kne žev za tre nu tak ot kri va ali i veš to sa kri va iz vi še pla no va nu de ći pra vo sva ko me da iza be re ra kurs ko jim po sma tra ovaj osmiš lje ni ka le i do skop sno va... Zo ran Ga ši, Iz vod iz du žeg tek sta 113

114 Tviter priče ne gore Dra gan Ba bić, Tvi ter pri če, Kra gu je vac: Stu dent ski kul tur ni cen tar (Bi bli o te ka Pr ve nac: ko lo 13), Piše: Katarina Kovčin U ko li ko ru ko pi si za i sta ne go re (sa znaci ma na vo da i bez njih), uko li ko je Mi hail Bul ga kov bio u pra vu da umet nost ne prizna je ni či je gra ni ce i vre me nom, ona će ih pre va zi ći te na dži ve ti, on da je sa svim si gurno da u XXI ve ku, ru ko pi si (ili, mo žda bo lje, ta sta tu ro pi si ) tek ne go re a po mo ću sveop se žno sti vir tu el nog mre žnog slo va in terne ta, ve ro vat no ne će ni go re ti. Zbir ka Tvi ter pri če au to ra Dra ga na Ba bi ća pred sta vlja sa bra ne krat ke (krat ke) pri če, cr ti ce, tvi to ve na lo ko krat ka pri ca ko ji su se ob ja vlji va li na sa mom na lo gu u pe rio du od ma ja do apri la go di ne. Ka ko au tor na vo di u de lu svo je zbir ke, #poeti ka, tvi ter pri če pred sta vlja ju je dan od naj kra ćih i naj sa že ti jih pro znih ob li ka ko ji je ujed no i ne mi nov no ogra ni čen na sto če tr de set slov nih zna ko va. U po tra zi za mo gu ćim ko re ni ma tvi ter pri če i nje nim da le kim pre ci ma, au tor pri zi va kon tekst mi sli či ta nja u jed nom da hu Ed ga ra Alana Poa i nje go ve Fi lo zo fi je kom po zi ci je, pri li kom če ga Po na vo di ne iz mer ni zna čaj je din stva pred sta ve ko ji pro iz la zi iz či tanja de la u jed nom da hu. Ne za bo ra vi mo i mi sli Šar la Bo dle ra (iz ese ja Sli kar mo der nog ži vo ta ), ka ko je dan umet nik, ži ve ći u mo der nom i ubr za nom vre me nu, mo ra sa mim tim i pri hva ti ti ubr za ni na čin pri ka zi va nja svo je okoli ne, tra ži ti naj e ko no mič ni ji na čin da opi še pri zo re i pri tom iz beg ne sva ki su viš ni ele ment, ko ji bi naj zad oda vao uti sak usi lje no sti u de lu. Au tor tra ga za ra ni jim po če ci ma tvi ter pri če, ili ba rem, po če ci ma sve sti i po tre bi za kratkom, krat kom, pri čom pa žlji vo pri la ze ći mo gu ćem za ključ ku da tvi ter pri če pred sta vlja ju for ma tiv ne li ni je kra će pro ze, po seb no mi sle ći na si tu a ci ju gde se iz eta bli ra ne no ve le, pri po vet ke i krat ke pri če raz vi ja ju no ve i do ne kle eks pe ri men tal ne for me, ko je se u sve tu i kod nas zo vu flash fic tion (fleš fikšn), mi kro i mi ni pri ča ili pro za, od no sno vr lo krat ka pri ča i krat ka krat ka pri ča. 1 Sud bi na tvi ter pri če je od re đe na i nje no po sto ja nje se mo ra raz vi ti unu tar tač nih sto če tr de set zna ko va i ni ti je dan znak vi še ne će bi ti oproš ten, pod ce nu ži vo ta tvi ter pri če ko ja ne mo že da bu de ob ja vlje na, dok ne is pu ni svoj broj ni uslov. Ogra ni ča va ju ći svo ju pri ču ova ko, sam au tor je pri nu đen da tra ga za no vim na ra tiv nim po stup ci ma či ja svr ha će se po ka za ti u ma ni ru pri ko me je suš ti- 1 Ba bić, Dra gan (2014). Tvi ter pri če. Kra gu je vac: Stu dent ski kul tur ni cen tar (Bi bli o te ka Pr ve nac: ko lo 13). 54 str. na ključ na i ma nje je uvek vi še. Re dukci ja je zi ka, re či, pa žljiv oda bir ime ni ca, glago la pa čak i sa mog vre me na u ko me će se au tor iz ra zi ti, od ne mi nov nog su zna čaja za tvi ter pri ču. Ta ko đe, s ob zi rom na istu sa že tost i ogra ni če nost na ra ci je, tvi ter pri če te že ka po en ti ra nju, kli mak su, neo p hod no je uklju či ti fi niš ko ji če sto funk ci o ni še suprot no od ono ga što se oče ku je; ne po sto ji pro stor za obim ne de ta lje i pro ši ri va nje fabu le, već pri ča tre ba da se ne ret ko neo čeki va no za či ta o ce br zo do ve de do kra ja prin ci pom pre mi sa raz re še nje. Pri če Babi ća pra te na ve de no ma nir sko iz ra ža va nje, pri če mu se sam ključ de ši fro va nja krat ke pri če na la zi če sto u po sled njoj mi sa o noj ce li ni, u po sled njoj re če ni ci, po sled njim re či ma. Ia ko se li ko vi, ju na ci tvi ter pri ča ma hom ne ime nu ju, da li zbog te žnje ka sa že to sti (npr. za me ni ce on ili ona će uvek bi ti kra ćeg ob li ka od bi lo kog ime na), ili iz jed no stav nog raz lo ga što se ne raz vi ja tip na ra ci je ko ji zah te va ime no va nje li ko va ni ti stal ne ju na ke ko ji bi vo di li na ra ci ju, čita o cu se osta vlja iz ve sna slo bo da da sam od lu či ho će li či ta ti sve tvi ter pri če u klju ču istih ju na ka (pri če mu, sva ko on ili ona bi će je dan čo vek uni ver zal ni, everyman) ili će sva kom pri čom upozna va ti sa svim dru gog ju na ka. Re kli bi smo da se, u tvi ter pri ča ma, ve li ka slo bo da da je upra vo či ta o cu i nje go vim po stup ci ma do či ta va nja. Ia ko au tor sva ku pri ču okon ča va ja snom po en tom, isto ta ko pri če od li ku je mo guć nost da se raz vi ju u ro ma ne ko je či ta lac mo že da iz maš ta. Ka kva bu duć nost če ka tvi ter pri ču i ho će li one go re ti? Au tor sam da je odgo vor na ovo pi ta nje, sma tra ju ći da knji žev nost, a naj pre krat ka pri ča, preži vlja va ta ko što se pri la go đa va. Knji žev nost, osluš ku ju ći vre me u kom se na la zi, pri sva ja gra đu i po stup ke ko ji bi se do sko ro sma tra li ne li te rar nim, ši ri svo je in te re so va nje i ras pro sti re se na no ve mre že, no ve do me ne ljud skog ži vo ta osta ju ći ver na se bi. Uklju ču ju ći teh no lo gi ju i svu ši ri nu mre že in terne ta u sam pro ces svog na sta ja nja, tvi ter pro za se bi obez be đu je pot pu nu demo kra ti za ci ju stva ra lač kog pro sto ra i slo bo du pi sa nja i či ta nja ne stan dard nih, neo bič nih na ra tiv nih ob li ka. Tvi ter pro za, po sta vlje na u rang sa obim ni jim i usta lje nim stva ra lač kim ob li ci ma, mo žda se, is pr va, ne će sma tra ti to li ko ozbiljnim su par ni kom, ali bez ob zi ra, ona će či ta o cu (i stva ra o cu) ot klju ča ti no vi do men ko ji im ra ni je ni je bio do stu pan u ova kvom ob li ku, me sto okr ša ja krat ke pri če i in ter ne ta iz ko ga je di no mo že pro is te ći do men ino va tiv no sti. Što i ni je to li ko lo še, zar ne? 114

115 Biblioteka u Kisaču ima svoju knjigu Mi hal Gom bar Osni va nje bi bli o te ke u Ki sa ču, pri re di la Zden ka Va lent Be lić, Grad ska bi bli o te ka, No vi Sad, Piše: Zdenka Valent Belić M a lo je usta no va kul tu re kod nas ko je su ta ko vi so ko sen zi bil ne za raz vija nje in te gra tiv nog mul tu kul tu ral nog mo de la kao što je to Grad ska bi bli o teka u No vom Sa du. Ne u po re di vo češ će se ja vlja ju ili usta no ve ko je ne gu ju kul tu ru ve ćin skog na ro da, ig no ri šu ći pri tom či nje ni cu da u Sr bi ji vi še od tre ći ne sta nov niš tva či ne pri pad ni ci na ci o nal nih za jed ni ca, ili su to ma njin ske usta no ve kul tu re ko je u te žnji oču va nja svog na ci o nal nog iden ti te ta ne gu ju se gre ga tiv ni mo del kul tu re, za tva ra ju ći se ta ko ne na mer no u pri vid na ge ta. In te gra tiv ni mul ti kul tu ral ni mo del ja ča ko he ziv ne druš tve ne ve ze, omogu ća va in te gra ci ju na ci o na lih ma nji na i pot pu no pri zna va nje i zaš ti tu nji hovog et no-kul tur nog iden ti te ta. Upra vo zbog to ga je dra go ce na si ste ma tič na te žnja Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du, ko ja ne sa mo da se re dov no sta ra o bi bli o te ci u Ki sa ču, kao svom rav no prav nom ogran ku, re dov nom na bav kom knji ga, fi nan si ra njem nje nog ra da i re a li za ci jom pro gra ma na slo vač kom je zi ku, ne go je oču va nju slo vač kog kul tur nog iden ti te ta da la svoj do pri nos i ob ja vlji va njem vi še knjižnih iz da nja. U ovom smi slu tre ba po me nu ti edi ci ju ove usta no ve Pre vo di, u ko joj su do sa da ob ja vlje ne knji ge pre vo da sa slo vač kog je zi ka Vi ća zo sla va Hro nje ca i Mi ro sla va De ma ka, a či ji cilj ni je sa mo de lo zna čaj nih ma njin skih pi sa ca uči ni ti do stup nim svim či ta o ci ma na je zi ku ve ćin skog na ro da, ne go i pro mo vi sa ti stva ra laš tvo va žnih pre vo di la ca sa ovih je zi ka. Naj no vi je knji žno iz da nje ima pot pu no dru ga či ji ka rakter i zna čaj. Ovo ga pu ta je Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du da la svoj zna čaj ni pri log slo vač koj na ci o nal noj ma nji ni ob ja vlji va njem pu bli ka ci je Osni va nje bi bli o teke u Ki sa ču, či ji je au tor uči telj iz Ki sa ča Mi hal Gom bar. Pu bli ka ci je je izaš la dvo je zič no i bo ga to je ilu stro va na pri lo zi ma i fo to gra fi ja ma. Knji ga je izaš la u edi ci ji Bla go za vi ča ja, ko jom ova usta no va že li da za be le ži osni va nje i de lo va nje svih ogra na ka Grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du, ko jih ukup no ima 26. Sle de ća te žnja glav nog i od go vor nog ured ni ka i di rek to ra Dra ga na Ko ji ća je ste da za be le ži osni va nje tih bi bli o te ka re či ma sa vre me ni ka tih do gađa ja. Do sa da su mo no gra fi ju do bi le bi bli o te ke u Bu disa vi, Pe tro va ra di nu, Fu to gu, Srem skim Kar lov ci ma i sve ove knji ge pred sta vlja ju pri lo ge za isto ri ju bi bli o te karstva i va žne ka men či će za mo za ik po zna va nja kul tur ne proš lo sti. Bi bli o te ka u Ki sa ču ima me đu svim ogran ci ma naj du žu tra di ci ju de lo va nja. Pri kla dan na ziv knji ge bi mo gao da bu de i Či ta lač ko druš tvo u Ki sa ču zbog to ga što knji ga ne pred sta vlja kom plet nu isto ri ju ove bi bli o te ke, ne go go vo ri o osni va nju i ra du či ta lač kog druš tva, či ja je jed na od naj va žni jih ak tiv no sti bi lo upra vo for mira nje i rad bi bli o te ke i či ta o ni ce, na či jim je osno va ma da lje kon ti nu i ra no ra sla da naš nja usta no va. U tek stu se na gla ša va či nje ni ca da je či ta lač ko druš tvo u Ki sa ču osno va no još go di ne, za šta po sto ji pi sa ni trag, za be le žen u sve sci Ex cerp ta va ria Geo rii Jes zenszky ab an no 1854, Ju ra ja Je sen skog, evan ge li stič kog sveš te ni ka u Ki sa ču, ko ji je svoj tekst, ob ja vljen u li stu Peš tbu din ske ve do mos ći, u de cem bru 1862, vla sto ruč no pre pi sao u sve sku. Da lje su dra go ce ni iz vo ri za ovu pu bli ka ci ju bi le če ti ri knji ge za pi sni ka, u koji ma je za be le žen rad ob no vlje nog Či ta lač kog druš tva u pe ri o du od do Ovi ori gi nal ni za pi sni ci pred sta vlja ju ne pro ce nji vo vred ne do ku men te za slo vač ku kul tur nu isto ri ju i mo ra ju se traj no ču va ti. I u tom smi slu no vosad ska bi bli o te ka je da la svoj do pri nos i po me nu te če ti ri knji ge za pi sni ka, sa ukup no 169 za pi sni ka, za tim Poš tan sku knji gu za pe riod i knji ži cu be le ža ka Je sen skog di gi ta li zo va la i u ovoj for mi će ih traj no ču va ti za bu duće is tra ži va če. Knji gu je pri re di la Zden ka Va lent Be lić i ujed no je pre ve la na srp ski je zik i u svom po go vo ru na gla si la da su upra vo Slo va ci bi li onaj pod sti caj ni i pro gresiv ni ele me nat ovog druš tva već od sa mog svog do laska. O to me u ko joj me ri su Slo va ci, vas pi ta ni u pro testanst kom du hu, po la ga li na obra zo va nje, go vo ri či njeni ca da su već u svo jim mi gra ci ja ma vo di li sa so bom obra zo va ne za na tli je, ko ji su od mah na kon do la ska uči li de cu. Već pr vih go di na svog traj nog na sta nji va nja u Ki sa ču po sla li su zah tev da im odo bre po sta vlja nje uči te lja, što im je 21. mar ta i do zvo lje no. S aspek ta isto ri je ove bi bli o te ke, u knji zi je za be le žen kra tak tre nu tak. S aspek ta jed ne ge ne ra ci je zna čaj ni pe riod nji ho vog ži vo ta, ali za ovu bi bli o te ku i za raz voj ove sre di ne za be le žen je od lu ču ju ći pe riod ko ji je tra jao tri de se tak go di na i u kom su po sta vlje ni te me lji kul turnog raz vo ja ovog me sta. Ovim ge stom Grad ska bi bli o te ka u No vom Sa du oda la je pri zna nje au to ru, zna čaj nom ki sač kom kul tur nom po sle ni ku, Ki sa ču, Slo va ci ma, ki sač koj bi bli o te ci, na koju je i sa ma ja ko po no sna, ali ovaj gest je uto li ko vredni ji ako zna mo da je či tav pro je kat fi nan si ra la is klju či vo iz sop stve nih iz vo ra. 115

116