НО ВИ МЕ ДИ ЈИ ИЛИ НО ВИ ИН ТЕР ФЕЈ СИ? О КОН ЦЕПТУ ИНТЕРФЕЈСA У ТЕ О РИ ЈИ НОВИХ МЕ ДИ ЈА ЛЕ ВА МА НО ВИ ЧА

Transcription

1 Уни вер зи тет Ал фа, Ака де ми ја умет но сти, Бе о град DOI /kultura J УДК :004.5 Mанович Л. прегледни рад НО ВИ МЕ ДИ ЈИ ИЛИ НО ВИ ИН ТЕР ФЕЈ СИ? О КОН ЦЕПТУ ИНТЕРФЕЈСA У ТЕ О РИ ЈИ НОВИХ МЕ ДИ ЈА ЛЕ ВА МА НО ВИ ЧА Са же так: Ау тор се ба ви кон цеп том ин тер феј са ко ји је Лев Ма нович (Lev Ma no vich) фо р му ли сао у сво јој књи зи The Lan gu a ge of New Me dia (Је зик но вих ме ди ја). Ма но вич ко ри сти из раз кул ту рал ни ин тер фејс (cul tu ral in ter fa ce) да озна чи раз ли чи те на чи не ре презен та ци је ди ги тал них обје ка та кул ту ре ко ји у са вре ме но до ба, по ње го вом ми шље њу, не ма ју је дин стве ну, ин хе рент ну ма те ри јал ну фор му. Кри тич ки се ана ли зи ра та те за, ко јом се ин тер фејс изјед на ча ва са ме ди јем као сред ством или ма те ри ја лом умет нич ке екс пре си је. Про бле ма ти зу је се и Ма но ви чев се ми о ло шки при ступ у окви ру ко га се ра чу нар ски ин тер фејс де фи ни ше као кôд и аргу мен ту је по тре ба за но вим, не-се ми о тич ким окви ром, у ко јем би био по сту ли ран ин тер фејс као нај зна чај ни ји са вре ме ни те о риј ски по јам. Кључ не ре чи: ин тер фејс, ме диј, ко му ни ка ци ја, кôд, филм У те о ри ји ме ди ја је, на кон но вих ме ди ја, у по след њих десе так го ди на, по јам ин тер фејс (енгл. in ter fa ce) до био значај но ме сто. У тех нич ким на у ка ма, ода кле је пре у зет, интер фејс озна ча ва по се бан део ра чу нар ског си сте ма ко ји омо гу ћа ва ко му ни ка ци ју два фи зич ки или ло гич ки раз ли чита еле мен та. Ме ђу тим, ње го во зна че ње у те о ри ја ма ме ди ја 188

2 нај че шће ни је стрикт но од ре ђе но на овај на чин, већ је пре узе то из сва ко днев ног го во ра, где ова име ни ца озна ча ва си туа ци ју, област, ме сто или на чин пре кла па ња два објек та или фе но ме на у ко ји ма се де ша ва њи хов ме ђу соб ни ути цај. Као гла гол, to in ter fa ce у ен гле ском је зи ку мо же да зна чи и ко муни ци ра ти, по ве за ти се или са ра ђи ва ти са дру гом осо бом или објек том. У ма лом бро ју те о ри ја у ко ји ма је пре ци зније од ре ђе но ње го во зна че ње, овим пој мом се обич но на зива спе ци фи чан ме диј ко ји омо гу ћа ва ко му ни ка ци ју чо ве ка и ра чу на ра. При то ме се углав ном ми сли са мо на гра фич ки ко ри снич ки ин тер фејс (Grap hic User In ter fa ce, GUI), што је на зив за софт вер ски део ра чу нар ског си сте ма ко ји омогу ћа ва чо ве ку да ко му ни ци ра са ра чу на ром уз по моћ ма нипу ла ци је гра фич ким еле мен ти ма ко ји ма су ре пре зен то ва не његове функ ци је и са др жа ји. Због то га што ни је пре ци зни је од ре ђен у од но су на сродни по јам ме ди ја ( но вих ме ди ја ), ко ји је одав но оп те ре ћен број ним зна че њи ма, не уо ча ва се те о риј ски по тен ци јал ко ји ин тер фејс мо же да оства ри у ре кон цеп ту а ли за ци ји те о ри је ме ди ја. 1 Да би смо по мо гли што пре ци зни јем те о риј ском одре ђе њу ин тер феј са, ис тра жу је мо схва та ње овог пој ма (концеп та и тер ми на) у те о рија ма ме ди ја у ко ји ма му је по свеће на ве ћа па жња. Јед на од та квих је и те о ри ја но вих ме ди ја Ле ва Ма но ви ча (Lev Ma no vich). Ма но вич је про фе сор ра чу нар ских на у ка и ау тор број них књи га на те му но вих ме ди ја. Он пред ла же осам мо гу ћих про по зи ци ја за де фи ни са ње но вих ме ди ја. То су: но ви меди ји као но ви објек ти кул ту ре и но ве па ра диг ме; но ви ме дији као ра чу нар ска тех но ло ги ја ко ја се ко ри сти као плат фор ма за ди стри бу ци ју са др жа ја; но ви ме ди ји као ди ги тал ни по даци кон тро ли са ни софт ве ром; но ви ме ди ји као ме ша ви на посто је ћих кул тур них кон вен ци ја и кон вен ци ја софт ве ра; но ви ме ди ји као есте ти ка ко ја пра ти по чет ну фа зу у раз во ју сваке но ве ко му ни ка ци о не тех но ло ги је; но ви ме ди ји као бр же из вр ша ва ње ал го ри та ма; но ви ме ди ји као ме та ме ди ји; но ви ме ди ји као па ра лел на ар ти ку ла ци ја слич них иде ја у умет ности и ра чу на р ству из до ба по сле Дру гог свет ског ра та. 2 1 По јам ме диј је то ли ко че сто де фи ни сан то ком по след њих два де се так го ди на да је те шко ре ћи шта да нас он пре ци зно озна ча ва. Обич но се под овим пој мом под ра зу ме ва ју сред ства умет нич ког из ра жа ва ња, средства тре нут не раз ме не ин фор ма ци ја и/или сред ства за скла ди ште ње информа ци ја. 2 Ви ше о де фи ни са њу но вих ме ди ја по гле да ти у: Ma no vich, L. New Me dia From Bor ges to HTML, in: The New Me dia Re a der, eds. War drip-fruin, N. and Mont fort, N. (2003), Cam brid ge, Mas sac hu setts: The MIT Press. Ако ни је дру га чи је на зна че но, сви на ред ни ци та ти из стра не ли те ра ту ре су пре вод ау то ра овог тек ста. 189

3 Ма но вич свој при ступ но вим ме ди ји ма де фи ни ше као студи је софт ве ра па ка же: Да би смо раз у ме ли ло ги ку но вих ме ди ја, тре ба да се окре не мо ра чу нар ским на у ка ма. Мо жемо оче ки ва ти да ће мо та мо на ћи но ве тер ми не, ка те го ри је и опе ра ци је ко је ка рак те ри шу ме ди је ко ји су по ста ли про грами бил ни. Од сту ди ја ме ди ја се по ме ра мо ка не че му што мо же би ти на зва но софт вер ским сту ди ја ма од те о ри је ме ди ја ка те о ри ји софт ве ра. 3 Но ви кон цеп ти ко ји се мо гу, по Ма но ви чу, пре у зе ти из ра чу нар ских на у ка су, пре свих, ин тер фејс и ба за по да та ка. 4 У сво јој, за пи та ње ин тер феј са, до са да нај бит ни јој књи зи The Lan gu a ge of New Me dia (Је зик но вих ме ди ја), Ма но вич се оп шир но ба вио ра чу нар ским ин тер феј сом као ин тер фејсом кул ту ре (cul tu ral in ter fa ce). На и ме, Ма но вич сма тра да су ра чу на ри то ком 1990-тих, са по пу лар но шћу Ин тер не та, про ме ни ли уло гу, па су од спе ци фич но тех нич ког апа ра та (кал ку ла то ра, сим бо лич ког про це со ра, ма ни пу ла то ра сли кама, и слич но) по ста ли фил те ри це ло куп не кул ту ре. 5 Пошто ин тер феј си омо гу ћа ва ју при ступ ди ги та ли зо ва ним садр жа ји ма на ра чу на ру, они су за ње га при мар ни сег мент у про у ча ва њу ра чу нар ског по сре до ва ња кул ту ре. Иа ко се за ла же за окре та ње те о ри је ме ди ја ка тех нич ким нау ка ма, Ма но вич ипак при ро ду ин тер феј са од ре ђу је у кла сичним, се ми о тич ким ка те го ри ја ма. Он твр ди да ра чу нар ски ин тер фејс де лу је као кôд ко ји но си кул тур не по ру ке у ра зновр сним ме ди ји ма. 6 У се ми о тич ким те о ри ја ма ин фор ма ција, кôд се у оп штем сми слу де фи ни ше као си стем раз ли ка или слич но сти ко је оста ју кон стант не кроз се ри је по рука. 7 Дру гим ре чи ма, кôд је пра вил ност ко ја се при ме њу је на ства ра ње и чи та ње син таг ме у би ло ком ме ди ју. Кôд је комби на ци ја зна ко ва ко ја омо гу ћа ва раз у ме ва ње сли ке, скулпту ре, пе сме, му зи ке, оде ће, ку ли нар ских оби ча ја, ма гиј ских фор му ла. 8 У се ми о ти ци Ум бер та Ека (Um ber to Eco), ко ја 3 Ma no vich, L. (2001) The Lan gu a ge of New Me dia, Cam brid ge, Mas sac husetts: The MIT Press, p. 48. (кур зив у ори ги на лу). 4 У овом тек сту ће би ти ре чи са мо о кон цеп ту ин тер феј са а о Ма но виче вом схва та њу ба зе по да та ка по гле да ти ви ше у: Ма но вич, Л. (2001) Ба за по да та ка као сим бо лич ка фор ма, Ме та ме ди ји, из бор тек сто ва, приредио Де јан Сре те но вић, Бе о град: Цен тар за са вре ме ну умет ност, стр Ma no vich. L. The Lan gu a ge of New Me dia, p Исто. 7 New Vo ca bu la ri es in Film Se mi o tics, eds. Stam, R., Bur goyne, R. and Flit terman-le wis, S. (1993) Lon don, New York: Ro u tled ge, p Шу ва ко вић, М. (1999) Пој мов ник мо дер не и пост мо дер не ли ков не уметно сти и те о ри је по сле го ди не, Бе о град, Но ви Сад: СА НУ, Про метеј, стр

4 син те ти зу је ан гло сак сон ску се ми о ти ку, струк ту ра ли стич ку се ми о ти ку со си ров ске тра ди ци је и те о ри ју ин фор ма ци ја, 9 кôд је кључ ни кон цепт њи ме је об ја шње но ка ко еле мен ти два си сте ма по ста ју ускла ђе ни да би из ме ђу њих уоп ште и мо гло до ћи до не ке ин тер ак ци је. Та два си сте ма мо гу би ти и чо век и ра чу нар. Лин гви сти ка је пре у зе ла кон цепт кôда ко ји је по стао сино ни ман са је зи ком. По што се је зик мо же де фи ни са ти као склоп кôдо ва мо гли би смо ре ћи да се кôдо ви (схва ће ни као не ка вр ста мен тал ног ша бло на при ме ње ног на зна ке) пре ма зна ци ма од но се као што се зна ци од но се пре ма сво јој ре фе рен ци тј. објек ти ма ко је за сту па ју. Дру гим ре чи ма, ако би смо у се ми о ти ци зна ке мо гли по сма тра ти као ин тер феј се од сут них обје ка та (јер нам ре фе рен ца по ста је чул но до ступна тек као знак), та да би се кôдо ви мо гли сма тра ти ин терфеј си ма зна ко ва. Ма но вич де лу је у скла ду са Еко вим ста вом по ко јем обје кат (ре фе рен ца) на ко ји ука зу је знак не ула зи у до мен се ми о тич ког ис тра жи ва ња 10 па ње го ва се ми о ти ка ин тер феј са не укљу чу је ди ги тал не објек те, што је обра зложе но те зом о не тран спа рент но сти кôдо ва. Ре ћи да су кодо ви не тран спа рент ни зна чи твр ди ти да гле да ју ћи кроз ин тер фејс (кул ту ре) не мо же мо ви де ти обје кат (кул ту ре). Дру гим ре чи ма, сам ин тер фејс по ста је обје кат (кул ту ре). У епи сте мо ло шком сми слу то зна чи да кôд тј. ин тер фејс, пред ста вља гра ни цу на шег си сте ма са зна ња. Ода тле сле ди да је кôд у ап со лут ном сми слу ла жан, јер ни ка да не може мо са зна ти обје кат кул ту ре ка кав је он по се би. Ма но вич то по твр ђу је по зи ва ју ћи се по но во на Ум бер та Ека: ко ји је де фи ни сао знак као не што што мо же да се ко ри сти да би се ре кла лаж. 11 У осно ви Ма но ви че вог ста ва да су кôдо ви не тран спа рент ни сто ји Са пир-вор фо ва хи по те за (Ed ward Sa pir, Be nja min Lee Who rf) по ко јој је људ ско ми шље ње од ре ђе но кôдом природ них је зи ка па го вор ни ци раз ли чи тих при род них је зика раз ли чи то опа жа ју и ми сле о све ту. 12 Ма но вич из во ди ана ло ги ју у функ ци ји је зи ка и ин тер феј са па за кљу чу је да они: ли ша ва ју ћи раз ли чи те ме ди је њи хо вих ори ги нал них ка рак те ри сти ка на ме ћу ови ма соп стве ну ло ги ку. 13 Укратко: да ле ко од то га да је тран спа рент ни про зор у по датке на рачунару, ин тер фејс но си са со бом сво ју соп стве ну 9 Исто. 10 Исто. 11 Lev Ma no vich, The Lan gu a ge of New Me dia, p Исто, стр Исто. 191

5 поруку. 14 На осно ву ова квог свој ства ин тер феј са мо гли бисмо за кљу чи ти (што Ма но вич не чи ни): Ин тер фејс је пору ка, а не Ме диј је по ру ка., као што је твр дио Мар шал Ма клу ан (Mar shall McLu han). 15 На ве ћи део књи ге ко ји је ве зан за ин тер фејс, Ма но вич је по све тио кôдо ви ма ко је ин тер феј си кул ту ре при сва ја ју од прет ход них, до ми нант них об ли ка кул ту ре. Он их оп ширно ана ли зи ра и опи су је. По ње му су филм, штам па на реч и кла сич ни, тра ди ци о нал ни људ ско-ра чу нар ски ин тер фејс (HCI hu man-com pu ter in ter fa ce) три глав на ре зер во а ра мета фо ра и стра те ги ја за ор га ни зо ва ње ин фор ма ци ја. 16 Тре ба од мах уо чи ти раз ли ку у функ ци ји ко ју је имао тра ди ци онал ни ХЦИ, 17 као ин те фејс опе ра тив ног си сте ма или софтвер ских апли ка ци ја, од ње го ве функ ци је као ин тер феј са кул ту ре тј. де ла оп штег људ ско-ра чу нар ског ин тер феј са за пред ста вља ње кул тур них обје ка та. Уз то, ХЦИ се и по врсти раз ли ку је од фил ма и штам пе: ХЦИ је си стем кон тро ла који ма се упра вља ма ши ном; штам па на реч и филм су кул турне тра ди ци је, по себ ни на чи ни за бе ле же ње људ ске ме мо ри је и људ ског ис ку ства, ме ха ни зми за раз ме ну ин фор ма ци ја у кул ту ри и дру штву. 18 Но, да нас, у до ба ди ги тал не тех но логи је, и филм и штам па су, као и ХЦИ, са мо је дан од об ли ка ин тер феј са, сма тра Ма но вич, иа ко су исто риј ски би ли ве зани за спе ци фич ну вр сту по да та ка ко ју су ре пре зен то ва ли. Сва ки има сво ју гра ма ти ку ак ци ја, сва ки до ла зи са сво јим ме та фо ра ма, сва ки ну ди спе ци фи чан фи зич ки ин тер фејс. Књи га или ма га зин су чвр сти објек ти ко ји се са сто је од посеб них стра ни ца; ак ци је укљу чу ју пре ла зак са стра ни це на стра ни цу, ли не ар ност, обе ле жа ва ње сва ке стра ни це и ко ришће ње са др жа ја. У слу ча ју фил ма, ње гов фи зич ки ин терфејс је спе ци фи чан ар хи ек тон ски аран жман би о ско па; њего ва ме та фо ра, про зор отво рен у вир ту ел ни 3-Д про стор Ma no vich, L. The Lan gu a ge of New Me dia, p Ма клу ан је фра зу о ме ди ју као по ру ци фор му ли сао у књи зи: Ма клу ан, М. (1971) По зна ва ње оп шти ла чо ве ко вих про ду же та ка, Бе о град: Просве та. 16 Ma no vich, L. The Lan gu a ge of New Me dia, p ХЦИ (HCI) укљу чу је фи зич ке уре ђа је за уно ше ње (in put) и из лаз (output) као што су мо ни тор, та ста ту ра и миш. Он се та ко ђе са сто ји од ме тафо ра ко је се ко ри сте да се кон цеп ту а ли зу је ор га ни за ци ја ко мпју тер ских по да та ка. На при мер, Mac hin tosh ин тер фејс ко ји је Ap ple пред ста вио го ди не је ко ри стио ме та фо ре да то те ка (fi les) и фа сци кли (fol ders) по став љених на рад ну по вр ши ну (desk top), Исто, стр Исто, стр Исто, стр

6 И по ред то га што Ма но вич по сту па те о риј ски оправ да но, др же ћи се прет ход но из не се ног ста ва по ко јем објек ти репре зен та ци је ни су пред мет се ми о ти ке ин тер феј са, би ло би ко ри сно да је пре ци зи рао у од но су на ко ји обје кат тј. рефе рен цу, књи га и би о скоп вр ше функ ци ју ин тер феј са. Боље би смо раз у ме ли ње го ве кон цеп те ин тер феј са и ме ди ја (посеб но њи хо вог ме ђу соб ног од но са) ако би ја сно би ло наве де но шта је обје кат ко ји је ре пре зен то ван фи зич ком књигом као ин тер феј сом да ли је то иде ја, при ча или текст? Та ко ђе, не ја сан је ре фе рент ни оквир у ко јем ари хек ту ра би о ско па оства ру је функ ци ју фи зич ког ин тер феј са фил ма. Чи ни нам се да би о скоп мо же би ти схва ћен као пер цептив ни ин тер фејс, у сми слу фи зич ке по вр ши не нео п ход не за опа жа ње сли ке (и зву ка). Та ко схва ће ном кон цеп ту би оско па као ин тер феј са од го ва ра ју ана лог ни пој мо ви у Еко вој се ми о ти ци, па би смо мо гли ре ћи да он функ ци о ни ше као пер цеп тив ни кôд (пер цеп тив ни ин тер фејс). Ако би смо дали се би сло бо ду и да ље ин тер пре ти ра ли Ма но ви че ву иде ју (пер цеп тив них) кôдо ва као ин тер феј са, мо гли би смо ре ћи да филм ској при чи ин тер фејс мо гу би ти и глум ци, ко сти ми, сце но гра фи ја, по ло жа ји и по кре ти ка ме ре, на чин мон та же и све оно што се на зи ва из ра жај ним сред стви ма фил ма. Анало ги ја са Еко вом се ми о ти ком не би би ла на ру ше на, па бисмо ко ри сте ћи ње го ве тер ми не мо гли ре ћи да се ту ра ди не са мо о пер цеп тив ним не го и о ико нич ким и кôдо ви ма пре позна ва ња. Ме ђу тим, ни шта од ово га Ма но вич у сво јој књи зи не чи ни. Ње гов кон цепт ин тер феј са ни је зна чај ни је раз ви јен у прав цу ко ји не би укљу чи вао ра чу нар ску ре пре зен та цију обје ка та ку ту ре. Та ко да се да ље он усме ра ва ка јед ној, у су шти ни есте тич кој, рас пра ви о ин тер феј су, ис кљу чи во у окви ру пита ња о ре пре зен та ци ји ди ги тал них обје ка та. На и ме, ра чу нар ска кул ту ра је, по Ма но ви чу, омо гу ћи ла конструк ци ју број них ин тер феј са за је дан исти са др жај, што до ње не по ја ве ни је би ло мо гу ће. Та ко, да нас, исти по да ци мо гу би ти ре пре зен то ва ни као дво ди мен зи о нал ни гра фи кон али и као ин тер ак тив ни про стор кроз ко ји се мо же мо крета ти. Исто та ко, веб сајт мо же има ти ви ше вер зи ја у за висно сти од бр зи не ве зе или вр сте уре ђа ја ко јим му ко ри сник при сту па. На кра ју, и умет нич ко де ло но вих ме ди ја та ко ђе има два сло ја са др жај и ин тер фејс: Ста ра ди хо то ми ја садр жај фор ма и са др жај ме диј мо же би ти са да схва ће на као са др жај ин тер фејс. 20 То зна чи да је са др жај умет ничког де ла не за ви сан од ње го ве фор ме, па: у не кој иде ал ној обла сти без ме ди ја, са др жај по сто ји пре сво је ма те ри јал не 20 Исто, стр. 66, (кур зив у ори ги на лу). 193

7 екс пре сије. 21 Из раз са др жај умет нич ког де ла мо же мо схвати ти као на зив за умет нич ку иде ју или кон цепт де ла ко ји само стал но по сто ји у гла ви умет ни ка а тек на кнад но би ва репре зен то ван не ким ма те ри ја лом тј. ин тер феј сом. Ма но вич, за пра во, из јед на ча ва ин те фејс са ме ди јем као сред ством екс пре си је иде је тј. ма те ри ја лом умет нич ког из ра жа ва ња. Он твр ди да су до по ја ве ра чу на ра ма те ри јал и иде ја де ла би ли не раз дво ји ви, дру гим ре чи ма да ни во ин тер феј са ни је по сто јао. Са но вим ме ди ји ма, са др жај ра да и ин тер фејс се раз ли ку ју. Због то га је мо гу ће кре и ра ти раз ли чи те ин тер фејсе за исти ма те ри јал. 22 Због то га што ни је уста но вио стрикт ну кон цеп ту ал ну разли ку из ме ђу ме ди ја и ин тер феј са, Ма но вич, очи глед но, не уви ђа да би и за не ке ста ре ме ди је мо гао ре ћи да су има ли ви ше ин тер феј са. Филм је, ре ци мо, го то во од свог по стан ка, имао два ин тер феј са ви зу ел ни и звуч ни. 23 Ма но вич увиђа спе ци фич ност фил ма али за кљу чу је да је филм мул ти медиј 24 док би, сле де ћи соп стве ну ло ги ку (ин тер фејс = фор ма, са др жај = умет нич ка иде ја/кон цепт) мо гао за кљу чи ти да филм ни је мул ти ме диј већ мул ти-ин тер фејс. Да се Ма но ви че ви кон цеп ти ме ди ја и ин тер феј са су штин ски не раз ли ку ју, од но сно, да се мо гу све сти на је дан, по ка зу је и ње го во по зи ва ње на књи гу Re me di a tion (Ре ме ди ја ци ја), Џе ја Бол те ра (Jay Da vid Bol ter) и Ри чар да Гру си на (Ric hard Grusin). Ова два ау то ра су фор му ли са ли кон цепт ре ме ди ја ци је (re me di a tion) по ко јем су ме ди ји оно што вр ши ре ме ди јаци ју 25 а са ма ре ме ди ја ци ја је про цес пре во ђе ња, пре ра ђива ња и пре о бли ко ва ња јед них ко му ни ка ци о них ме ди ја од стра не дру гих, и на пла ну са др жа ја и на пла ну фор ме. На осно ву та квог схва та ња при ро де ме ди ја Ма но вич за кљу чује: Ако ми сли мо о људ ско-ком пју тер ском ин тер феј су као о још јед ном ме ди ју, ње го ва исто ри ја и са да шњи раз вој дефи ни тив но од го ва ра ју овој (Бол те ро вој и Груси но вој, прим. О. Ј.) тези. 26 Ин тер фејс је, да кле, још је дан ме диј, као што 21 Исто. 22 Исто, стр По зна ти су и број ни екс пе ри мен ти са осло ба ђањем ми ри са у то ку филма од ко јих је нај по зна ти ји Ла у бе ов (Hans La u be) си стем из го ди не на зван Smell-o-Vi sion у ко јем је то ком филм ске про јек ци је осло ба ђан ми рис ко ји је од го ва рао рад њи фил ма. У том слу ча ју филм је имао и трећи ин тер фејс ми ри сни тј. оли фак тор ни. 24 Филм је сто га ори ги нал ни мо дер ни мул ти ме диј ; Ma no vich, L. The Lan gu a ge of New Me dia, p Bol ter, J. B. and Gru sin, R. (1999) Re me di a tion: Un der stan ding New Me dia, Cam brid ge: The MIT Press, p Ma no vich, L. The Lan gu a ge of New Me dia, p. 89, (кур зив О. Ј.). 194

8 то мо же би ти и сва ки дру ги еле мент ко му ни ка ци о ног ни за ко ји вр ши пре о бли ко ва ње прет ход ног са др жа ја, од но сно реме ди ја ци ју. При хва та ју ћи кон цепт ре ме ди ја ци је, Ма но вич де фи ни тив но, у ко му ни ка ци о ном по гле ду, из јед на ча ва по функ ци ји ме диј и ин тер фејс (јер оба вр ше ре ме ди ја ци ју), те та ко ру ши кон цепт ин тер феј са а да га још ни је ни ус по ставио. Мо ра мо се за пи та ти че му слу жи пре у зи ма ње пој ма интер фејс из ра чу нар ске тех ни ке ако се њи ме не же ли ука за ти на не ки дру га чи ји са др жај од оног ко ји је об у хва ћен пој мом ме диј ( но ви ме дији ). Ма но ви чев рад је не ко хе рен тан не са мо у по гле ду упо требе пој мо ва ме диј и ин тер фејс не го и дру гих. Он на зи ва веб стра не, ЦД-РОМ и ра чу нар ске игре је дан пут но во ме дијским објек ти ма а по том ин тер феј сом. 27 На јед ном ме сту каже: Да бих био ја сан, ко ри стим (из ра зе, прим. О. Ј.) филм и штам па на реч као пре чи це. Они сто је не за од ре ђе не објек те, као што су филм или но ве ла, не го за ши ру кул тур ну тра ди ци ју (мо же мо ко ри сти ти и тер ми не као што су култур не фор ме, ме ха ни зми, је зи ци или ме ди ји ). 28 Да кле, осим што ни је ја сно ка ква је раз ли ка ин тер феј са и ме ди ја, ни је ја сно ни да ли је сам ме диј је зик или, пак, ме диј има свој је зик (и да ли ин тер фејс чи ни тај је зик)? Про блем је у то ме што код Ма но ви ча и по јам је зик има не ја сно зна че ње. Он ка же да тај по јам: не ма зна че ње по врат ка у струк ту рали стич ку фа зу се ми о ти ке 29 већ да га ко ри сти јер су: мно ге сту ди је но вих ме ди ја и ки бер кул ту ре усме ре не на њи хо ву со ци о ло шку, еко ном ску и по ли тич ку ди мен зи ју, а за ме не је ва жно да ко ри стим реч је зик да бих ука зао на раз ли чи то усме ре ње овог ра да: но ве кон вен ци је, по на вља ју ће ша бло не ди зај на и кључ не фор ме но вих ме ди ја. 30 Зар не би би ло логич но ура ди ти упра во су прот но не ко ри сти ти лин гви стичке и се ми о тич ке тер ми не, као што је је зик, ко ји су већ по стали тра ди ци о нал ни у те о ри ји ме ди ја, ако се же ли ука за ти на ино ва тив но те о риј ско усме ре ње свог ра да? Сма тра мо да те о ре ти чар но вих ме ди ја ко ји же ли да по ста ви но ви те о риј ски оквир свог ис тра жи ва ња (за Ма но ви ча су то сту ди је софт ве ра) мо ра по сту ли ра ти и но ве пој мо ве. Мано вич то не чи ни јер, у су шти ни, не из ла зи из се ми о тич ких окви ра ко ји до ми ни ра ју те о ри јом ме ди ја већ ја ко ду го и у ко јој се спе ци фи чан кон цепт ин тер феј са до са да и ни је развио. Сто га, по сма тра ти ин тер фејс као фор му или сред ство 27 Исто, упоредитe стр. 14, 70, Исто, стр. 71 (кур зив О. Ј.). 29 Исто, стр Исто. 195

9 умет нич ког из ра жа ва ња тј. у ње го вом есте тич ком аспек ту, као и ре ћи да је ин тер фејс кôд тј, од ре ди ти га у се ми о тич ким ка те го ри ја ма, не до но си ни шта но во и не ука зу је на те о ријски по тен ци јал за ре кон цеп ту а ли за ци ју пој ма ме диј ко ја му је нео п ход на. Ме ђу тим, ука зи ва ње на епи сте мо ло шку функци ју ин тер феј са у ко му ни ка ци ји, де фи ни са ну ван се ми отич ког дис кур са, уве ре ни смо да би отво ри ло мо гућ ност за пре ци зни је фор му ли са ње ње го вих ди стинк тив них свој ста ва и пре у зи ма ње де ла зна че ња ко ји су до са да при па да ла пој му ме ди ја. По што је сва ка ко му ни ка ци ја усме ре на на опа жај ни апа рат чо ве ка, у тех нич ким си сте ми ма је ну жно по сто ја ње ко му ника ци о ног еле мен та ко ји ће ин фор ма ци је (тех нич ке сиг на ле) учи ни ти до ступ ним људ ским чу ли ма. Упра во се то сма тра, у оп штем сми слу, функ ци јом ин тер феј са у ра чу нар ским на ука ма. Сто га ве ру је мо да је епи сте мо ло ги ја пер цеп ци је од гова ра ја у ћа област за кон цеп ту а ли за ци ју ин тер феј са, јер је, за прецизно дефинисање, по треб но по сма тра ти ње го ву ко муни ка ци о ну функ ци ју у рав ни чул ног опа жа ња а не ин телиги бил ног тј. ло гич ког тран спор та зна че ња. 31 Ин тер фејс је, да кле, мо гу ће де фи ни са ти као из вор пер цепти бил них ин фор ма ци ја а ме диј (па и но ви ме диј ) као средство њи хо вог чул ног пре но са до су бјек та си сте ма. Дру гим ре чи ма, без об зи ра да ли овај текст чи та те на па пи ру или на екра ну свог ра чу на ра, ра ди се са мо о раз ли чи тим фи зич ким об ли ци ма ко ји ма је је дан те исти са др жај учи њен до сту пан ва шим чу ли ма (и са зна њу). Због то га ве ру је мо да се мо же с пра вом ре ћи да па пир, на ко јем је штам пан текст, или екран, на ко јем је при ка зан, ни је ( но ви ) ме диј већ ин тер фејс. Ако се не на чи ни суштинска ди стинк ци ја из ме ђу ме ди ја и ин терфеј са је дан од ова два кон цеп та по ста је не по тре бан. Упра во је та кав слу чај са Ма но ви че вом те о ри јом, због че га она и ни је до при не ла бо љем раз у ме ва њу ин тер феј са као те о ријског пој ма већ је њи ме са мо про ши ре но зна чењ ско по ље меди ја (по ред оста лог и уво ђе њем не ја сног кон цеп та но вих ме ди ја ). ЛИ ТЕ РА ТУ РА: Bol ter, J. D and Gru sin, R. (1999) Re me di a tion: Un der stan ding New Me dia, Cam brid ge: The MIT Press. Ма клу ан, М. (1971) По зна ва ње оп шти ла чо ве ко вих про ду же така, пре вео Ђор ђе вић, С. Бе о град: Про све та. 31 Те о риј ским осно ва ма за по сту ли ра ње пој ма ин тер фејс у обла сти те о ри је ме ди ја ау тор овог члан ка оп шир ни је се ба ви у сво јој књи зи Те о ри ја интер феј са (Фа кул тет за ме ди је и ко му ни ка ци је, Бе о град, 2014). 196

10 Ма но вич, Л. (2001) Ме та ме ди ји, из бор тек сто ва, при ре дио Срете но вић, Д., Бе о град: Цен тар за са вре ме ну умет ност. Ma no vich, L. (2001) The Lan gu a ge of New Me dia, Cam brid ge, Massac hu setts: The MIT Press. Ma no vich, L. New Me dia From Bor ges to HTML in: The New Me dia Re a der, eds. War drip-fruin, N. and Mont fort, N. (2003), Cam brid ge, Mas sac hu setts: The MIT Press. New Vo ca bu la ri es in Film Se mi o tics, eds. Stam, R., Bur goyne, R and Flit ter man-le wis, S. (1993), Lon don, New York: Ro u tled ge. Шу ва ко вић, М. Пој мов ник мо дер не и пост мо дер не ли ков не уметно сти и те о ри је по сле го ди не, (1999), Бе о град, Но ви Сад: СА НУ, Про ме теј. Oleg Jeknić Alfa University, Academy of Arts, Belgrade NEW MEDIA OR NEW INTERFACES THE CONCEPT OF INTERFACE IN LEV MANOVICH S THEORY OF NEW MEDIA Abstract The subject of this text is Lev Manovich s concept of the interface, as it is formulated in his influental book The Language of New Media. Manovich uses the term cultural interface to denote different ways of representation of digital objects of culture in the modern era. In his opinion, the ways of representation of cultural objects are not unique and inherent to specific material form, due to the more than one possible technolgical method of its representation. Critically analyzing this thesis, the author of this article suggests that Manovich s notion of interface dabbles the traditional notion of the media, as a means or material of artistic expression. The author considers Manovich s semiological approach, in which the computer interface is defined as the code and argues the need for a new non-semiotic theoretical framework in which the interface would be postulated as an important epistemological concept which can be used for a much needed reconceptualization of the media theory. Key words: interface, medium, communication, code, film 197