INFOTEH-JAHORINA Vol. 13, March 2014. Integracija SaaS servisa u Cloud Telekoma Srbija Jasmina Arsić, dipl.el.inženjer Direkcija za IT podršku i ICT servise Telekom Srbija Beograd, Srbija jasmina@telekom.rs Sadržaj Cloud computing predstavlja novi trend u informacionim tehnologijama koji savremena telekomunikaciona kompanija želi da implementira i ponudi krajnjim korisnicima. U ovom radu dat je pregled osnovnih cloud servisa, prikaz cloud platforme Telekoma Srbija i integracija SaaS servisa upotrebom odgovarajućeg API. Ključne reči: API (Application Programming Interface); IaaS(Infrastructure-as-a-Service;PaaS(Platform-as-a-Service); SaaS(Software-as-a-Service); CSA (Cloud service Automation); OO(Operation Orchestration). I. UVOD Cloud computing predstavlja novi trend u informacionim tehnologijama koji savremena telekomunikaciona kompanija želi da implementira i ponudi krajnjim korisnicima. Cloud možemo posmatrati kao skup hardvera, mreža, skladišta podataka, servisa i interfejsa koji zajedno čine uslužnu delatnost. U osnovi to je outsorcing IT servisa i usluga u skladu sa potrebama i zahtevima korisnika. Smanjenje troškova je prva dobra osobina cloud-a. Druga važna osobina clouda je nezavisnost uređaja i lokacije. Odnosno, mogućnost korisnika da pristupi sistemu i podacima sa bilo kog uređaja (telefon, prenosni računar, radna stanica) i bilo kog mesta. Održavanje cloud aplikacija i opreme je jednostavnije jer ne zahteva instalaciju na svakom korsnikovom uređaju. Korišćenjem API (Application Programming Interface) omogućena je olakšana interakcija između softvera na različitim platformama sa softverom na Cloud platformi na isti način kao što korisnički interfejs olakšava interakciju između čoveka i računara. II. VRSTE I OSOBINE CLOUD-A Postoje četiri vrste cloud-a. Javni Cloud, Privatni Cloud, Zajednički Cloud, Hibridni Cloud. Javni Cloud je onaj u kome provajder omogućava javni pristup resursima kao što su aplikacije, skladišta za podatke i drugi resursi, nezavisno da li se radi o pojedincima ili organizacijama, putem Interneta. Usluge mogu biti besplatne ili se koristi model plaćanja po korišćenju (pay-per-usage). Privatni Cloud je napravljen isključivo za upotrebu jednog klijenta, koji može biti unutar organizacije ili hostovan od strane Cloud provajdera. Organizacije koje poseduju privatni Cloud imaju potpunu kontrolu nad strukturom Cloud-a. Zajednički Cloud je Cloud koji deli nekoliko organizacija. Infrastruktura podržava posebne zajednice koje imaju zajedničke potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slično. Strukturu hibridnog Cloud-a čine dva ili više različitih Cloud-a (privatni, zajednički ili javni), koji mogu biti hostovani kod različitih provajdera. Svaki od ovih Cloud-a ostaje jedinstveni entiteti, a u isto vreme su međusobno povezani tako da je omogućen efikasan prenos podataka ili upotreba aplikacija između njih. Jedan od primera ovakvog Clouda je slučaj kada organizacija koja ima privatni Cloud koristi javni Cloud u slučaju kada je potrebno kratkotrajno i značajno povećanje kapaciteta (cloud bursting). Glavna prednost cloud bursting-a i hybrid cloud modela je da kompanija plaća proširanje resursa samo u vremenu kada im je to potrebno. Jedna od karakteristika Cloud-a je pružanje mogućnosti korisnicima da po potrebi, najčešće putem web pretraživača pristupaju i upravljaju računarskim resursima. Ovaj proces je potpuno automatizovan. Cloud resursi postaju dostupni preko mreže korišćenjem standardnih protokola, HTTP, HTML, XML, Java, SOAP ili drugih. Ovo omogućuje široku upotrebu heterogenih platformi. Udruživanjem računarskih resursa, bez obzira gde se nalazili, omogućeno je opsluživanje većeg broja korisnika. Cloud korisnici mogu pristupiti skupu servera koji se percipiraju kao jedinstvena celina, i što je još važnije, korisnici nisu svesni konfiguracije fizičkih servera koji omogućuju uslugu. Elastičnost Cloud-a omogućava dinamičku promenu ili preraspodelu računarskih resursa zavisno od korisničkih zahteva Kroz praćenje usluge, Cloud resursi mogu biti nadgledani, kontrolisani i dati na uvid i korisniku i administratoru. Cloud korisnici prate svoje pojedinačne usluge dok administratori nadziru ukupne performanse. Na ovaj način mogu se obračunavati i troškovi po korisniku ili po odeljenju/organizaciji. - 809 -
Ceo sistem mora da bude tako dizjaniran da korisniku omogući pristup računarskim resursima bez obzira na moguće hardverske otkaze i otkaze komunikacione opreme. III. CLOUD COMPUTING SERVISI Za realizaciju Cloud computing rešenja potrebno je obezbediti efikasnu, visoko skalabilnu i fleksibilnu arhitekturu (Slika1.). Slika 1. Referentna arhitektura Pružaoci usluga Coud computing-a nude svoje usluge u skladu sa nekoliko osnovnih modela: Infrastructure-as-a- Service (IaaS), Platform-as-a-Service (PaaS) i Software-as-a- Service (SaaS). Razlike između ova tri servisna modela su prikazana na Slici 2. Slika 2. Servisni modeli IaaS, PaaS i SaaS se implementiraju na elastičnoj, skalabilnoj i visoko performantnoj arhitekturi zasnovanoj na virtuelnoj serverskoj infrastrukturi i redudantnom mrežnom okruženju SP-a. Infrastructure-as-a-Service treba da omogući iznajmljivanje infrastrukturnih resursa, kao što su računarska mreža, storage i virtuelna serverska infrastruktura. IaaS kao i svi ostali servisi treba da bude bazirana na virtuelnoj infrastrukturi. Izborom predefinisanog paketa korisnik će biti u prilici da kroz automatski provisioning locira odredjene hardverske resurse i operativni sistem, na kojima kasnije može podići svoju bazu i aplikaciju. Korisnik u svakom trenutku moze imati uvid svoju potrošnju, odnosono iskorišćenos resursa (CPU, memorija,..) kao i materijalne troškove korišćenja servisa. Platform-as-a-Service (PaaS) je skalabilan, elastičan i visoko dostupan servis na cloud computing infrastrukturi. PaaS je samo jedan od servisa koji će biti ponudjeni u cloud okruženju kao samostalan servis. Korisniku treba omogućiti da pored infrastrukturih servisa, koje nudi pružalac usluge, odabere odgovarajući operativni sistem (Windows, Linux,..), aplikativni server, bazu podataka (Microsoft's SQL, MySQL, Oracel ), Database management systems (DBMSs), messaging i mnogi drugi oblike aplikativne infrastrukture. PaaS može prvenstveno biti namenjen za razvoj i testiranje aplikacija, gde su baze uglavnom male, a security zahtevi i deljeni resursi od strane velikog broja korisnika nisu od posebnog značaja. Posebnu pažnju treba posvetiti OS koji su izuzetno interesantni na klijentskom tržištu u kombinaciji sa novim klasama uredjaja kao što su web knjige i media tableti. SaaS rešenja moraju biti zasnovana na multi-korisničkom okruženju. Ista verzija aplikacija, na istoj konfiguraciji (hardver, mreža, operativni sistem) se koristi za sve registrovane korisnike. Da bi se obezbedila skalabilnost, aplikacija se instaliraju na više mašina (horizontalni scaling). U nekim slučajevima, druga verzija aplikacije može biti postavljena i ponudjena odabranoj grupi korisnika koji imaju prava pristupa beta verzijama aplikacija, aplikacijama namenjenih testiranju. Dakle, SaaS treba da bude koncipiran za centralizovan pristup, za razliku od tradicionalnih rešenja, gde se više kopija software potencijalno različitih verzija, sa različitim konfiguracijama kastomizuju i instaliraju na lokacijama klijenata. S obzirom da će se SaaS update-ovati mnogo češće nego klasični software-i, nedeljno ili mesečno potrebno je ispoštovati osnovne postulate servisne arhitekture na kojima će se bazirati SaaS ponuda: Hostovanje aplikacija je centralizovano, svaki novi release se instalira bez potrebe za bilo kakvom aktivnošću (denstalacija postojećeg/instalacija novog software) na strani korisnika. Jedno aplikativno rešenje zasniva se na jednoj verziji software-a, što omogućava jednostavniji razvoj i testiranje. Vendori aplikacija imaju jednostavniji pristup korisničkim resursima, što ubrzava i olakšava testiranje i promene u dizajnu rešenja. Provider aplikacije mora imati uvid u aktivnosti korisnika na samoj aplikaciji, što olakšava lociranje problema i omogućava dodatna unapredjenja na aplikaciji. Pružanje IaaS/PaaS/SaaS je prilično kompleksno i zahteva dizajniranje, implementaciju i integraciju Cloud computing rešenja u postojeće okruženje servis provider-a. IV. CLOUD PLATFORMA TELEKOMA SRBIJA U okviru Telekoma Srbije Cloud usluge postoje od 2007. godine (WEB hosting i Hosting Virtuelnih servera). Najveći nedostatak u pružanju navedenih usluga je odsustvo automatizacije u procesu prodaje, orkestracije i integracije sa postojećim IT platformama. Telekom Srbija je krajem 2012. godine raspisao tender za unapređenje postojećih Cloud usluga. - 810 -
Glavni motiv nabavke je unapređenje procesa prodaje, automatizacija i integracija XaaS servisa kroz automatizaciju procesa. Pobednik tendera je konzorcijum koji čine kompanije Teri Inženjering i HP. Telekom Srbija se opredelio za multi-tenancy strategiju koja omogućava krajnjim korisnicima rad u izolovanom i nezavisnom okruženju baziranom na najnovijim tehnologijama. S druge strane Telekom Srbija je prepoznao potrebe tržišta za sve većim brojem aplikativnih rešenja koja bi mogla biti interesantna malim i srednjim preduzeća kao krajnjim korisnicima. Takodje, sve veći broj nezavisnih software-skih kuća prilagodjava svoje postojeće aplikacije multi-tenancy okruženju. Na ovaj način se izmedju ostalog postiže kvalitetno pružanje IT servisa uz sniženje cena i opstanak na IT tržištu. U tom slučaju vendor-i traže pouzdanog partnera sa distribuiranom infrastrukturom, što Telekomu Srbija pruža ogromne mogućnosti na IT tržištu. Uprošćeni prikaz cloud platforme i njene integracije sa postojećim sistemima Telekoma Srbija prikazan je na Slici 3: verifikacija procesa aktivacije u skladu sa standardima. Orchestrator ima adaptere za automatsku konfiguraciju sledećih elementarnih komponenti: Vmware, Hyper-v, Linux KVM, Linux XEN, Cisco switches, Cisco Routers, Cisco firewall, EMC Clariion storage, HP Proliant server, IBM x server, MS AD, MS Exchange, (MS Lync), LDAP, Na Slici 4 je prikazan primer automatskog konfigurisanja jedne virtuelne mašine. Slika 4. Primer automatskog konfigurisanja virtuelne mašine Slika 3. Cloud platforma Telekoma Srbija U okviru platforme postoje dva dela Cloud portala: Cloud MarketPlace portal kompanije Teri (FrontEnd portal) i Cloud SelfCare portal kompanije HP (BackEnd portal). Oba portala preko HTTP API-ja imaju vezu sa katalogom servisa koji se nalazi u okviru HP CSA platforme. BackEnd portal pruža korisniku mogućnost on line upravljanja svojom infrastrukturom i kupovinu dodatnih elemenata sistema, po potrebi. Komponenta koja omogućava sinhronizaciju i automatizaciju svih aktivnosti tokom aktivacije servisa je HP Orchestrator. Telekom Srbija koristi HP CSA + OO rešenje kao glavni deo automatizacije procesa orkestracije i kao tačku integracije sa ostalim OSS/BSS sistemima. Orchestrator poseduje komponentu dizajnera servisa koji u grafičkom alatu omogućava kreiranje algoritma za aktivacije servisa. Orchestrator korsti ucmdb bazu u kojoj se nalaze informacije o svim raspoloživim resursima koji se mogu koristiti za aktivaciju servisa. Takodje kroz orkestraciju se omogućava postavljanje odredjenih polisa po standardima i V. INTEGRACIJA SAAS SERVISA SaaS treba da bude koncipiran kao distribuirani softwareski model u kom se aplikacije hostuju na strani servis provider-a, administriraju uglavnom od strane partnera, a dostupnost obezbedjuje preko Internet-a. Software-as-a-Service će u prvo vreme biti ponudjen u saradnji sa partnerima. API o kojem će ovde biti reč je namenjen partneraima Telekoma Srbija koji imaju nameru da svoj softver prodaju koristeći cloud infrastrukturu. Pošto različiti softverski servisi funkcionišu na različite načine, Telekom Srbija je pokušao da standardizuje SaaS API koji se koristi u cloud-u kako bi novi servisi mogli da budu implementirani jednostavno i efikasno. Na slici 5. je prikazana arhitektura i pregled procesa korišćenja SaaS servisa. Slika 5. Arhitektura i upotreba SaaS servisa Cloud computing platforma koristi standardni SaaS API za upravljanje SaaS servisima. Provider (TS) izlaže SaaS API prema Partnerima, a Partner posredstvom tako standardizovanog API-ja treba da implementira svoj SaaS Cloud Environment u okviru Cloud platforme. - 811 -
Kada korisnik priđe Cloud MarketPlace Portalu u okviru Cloud Platforme i želi da koristi SaaS, Partnerova SaaS platforma, na osnovu korišćenih API metoda, može da vrši provisioning novog korisničkig okruženja. SaaS platforma treba korisniku da obezbedi web pristup samoj aplikaciji, odnosno aplikativnom okruženju. U slučaju da postoji dovoljan broj zahteva za korišćenjem servisa, pristup se može realizovati upotrebom i Remote Desktop pristupa. Ova vrsta pristupa se još koristi kod Windows baziranih aplikacija koje nemaju web pristup. Svaki SaaS partner treba da definiše: SaaS komunikacioni srervis SaaS okruženje SaaS komunikacioni servis može da bude servis koji obezbeđuje REST API interfejs koji definiše sve potrebne metode predvidjene SaaS API-jem. Kao zamena REST API može da se koristi CLI. Svaki partner mora da obezbedi sledeće informacije kako bi komunikacija između Cloud platforme i SaaS platforme partnera mogla da bude uspostavljena: Pristupna tačka. a. REST API, definiše server sa kojim je potrebno ostvariti komunikaciju (primer: https://saasapiaccesspoint:443/soap/api/v1). b. CLI API, ime servera koji ima dostupne CLI komande za komunikaciju upotrebom SSH ili RDP (primer: ssh://cliapiaccesspoint:22/cloud_command). Korisničko ime i lozinka. SaaS Environment predstavlja samu aplikaciju koja ima posebno okruženje za svaku kompaniju. SaaS Environment traba da obezbedi Web pristup gde se korisnici mogu logovati i koristiti aplikaciju. Preporuka je da svaka kompanija ima drugačiji access point, a da kao username budu korišćenje email adrese korisnika pošto su email adrese jedinstvene. U pogledu sigurnosti koja će biti primenjena u partnerskoj aplikaciji, separacija okruženja je moguća na nekoliko nivoa. Na nivou baze podataka, servera, storage-a. Sve komande u okviru SaaS API-ja možemo podeliti u 5 kategorija. To su: Utility API, Service API, Company API, Licence API, User API. Sve funkcije SaaS API mogu se svrstati u 2 scenarija. Prvi je provisioning krajnjeg kornsika koji vodi računa o svom menadžmentu i menadžmentu licenci. Drugi je prijava korisnika kod koga se vodi računa o korisnikovoj autentifikaciji i povratnoj informaciji koja ide od sistema ka korisniku. Povratna informacija ne mora biti samo URL za pristup aplikciji već može biti i neko korisničko uputstvo, link za dodatni download i slično. Na Slici 6. i Slici 7. su prikazani koraci prilikom kreiranja kornsika na SaaS platformi. Slika 6. Primer kreiranja korsnika portal info Slika 7. Primer kreiranja korsnika - deploying Preduslov za realizaciju definisanog scenarija je da je korisnik poznat, odnosno da CRM ima podatke o korisniku. U prvom koraku korisnik šalje zahtev za nekim SaaS servisom. Cloud platforma komunicira sa CRM platformom i dobija informacije o korsniku. Nakon toga Cloud platforma šalje upit ka katalogu servisa i traži servise koje dati korisnik može da kupi. Servisni katalog šalje tražene informacije ka Cloud platformi koja to prezentuje korsniku. Pošto se kornsik odluči za kupovinu nekog od mogućih SaaS servisa, Cloud platforma šalje ka SaaS platformi komande za kreiranje kompanije, usera i informaciju o tome koji servis je kornsnik tražio. SaaS platforma vraća URL koji može biti link za download software-a, link do informacije o licenci ili link do web pristupa aplikaciji. U opštem slučaju to može biti link do bilo kog sadržaja koji je relevantan za konzumiranje servisa. Korisnik dobija email-om link koji je Cloud platforma dobila od SaaS platforme. Cloud platforma u taj email može da doda i adekvatno uputstvo za korišćenje aplikacije ili bilo koji drugi dokument. LITERATURA [1] MI SANU, Dokumentacija za projekat unaprađenja IT bezbednosti i zaštite ICT servisa, Beograd, 2013. [2] Telekom Srbija, HP, Teri Engineering, Dokumentacija za Cloud projekat Telekoma Srbija, Beograd, 2013. [3] Weekipedia, Cloud Computing, dostupno na: http://en.wikipedia.org/wiki/cloud_computing. ABSTRACT Cloud computing represent new trend, which telecommunications companies wants to implement and offer to end users. This document presents basic cloud services, overview of Telekom Srbija cloud platform and integration of SaaS service using appropriate API. - 812 -
SaaS service integration in the Telekom Srbija s Cloud Jasmina Arsić, dipl.el.inženjer - 813 -