Prirodna bogatstva Srbije VODA ZLATO 21. VEKA. Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

Transcription

1 Prirodna bogatstva Srbije VODA ZLATO 21. VEKA Demokratska stranka Istra`iva~ko-izdava~ki centar

2 МАЛА БИБЛИОТЕКА СРБИЈА 21 НОВИ ПОЧЕТАК ПРИРОДНА БОГАТСТВА СРБИЈЕ ВОДА ЗЛАТО 21. ВЕКА Аутор мр Драгомир Мисаиловић Београд, 2006.

3 ВОДА ЗЛАТО 21. ВЕКА Издавач Демократска странка / Истраживачко-издавачки центар Београд, Нушићева 6 (011) iic@ds.org.yu Главни и одговорни уредник: Заменик главног уредника: Уредник едиције: Аутор: Слободан Гавриловић Драган Белић проф. др Радуле Тошовић мр Драгомир Мисаиловић Редакција: Сања Јовичић Тања Милисављевић мр Душан Обрадовић Технички уредник: Лектор: Штампа: Тираж: Владимир Сивцевич Волођа Зорица Грујичић Evro Giunti, Београд ISBN X

4 Сажетак Вода је основ живота. Вода за пиће је незаменљива материја за људе и сва жива бића. Вода се користи за производњу хране, лекова, енергије, индустријских производа, за пловидбу и транспорт. Предмет је рада и средство за рад. Али, вода може да буде и разарајућа материја која уништава створена добра и природне ресурсе. Све велике цивилизације настајале су у близини воде, а нестајале су када су престале да поштују воду. Још је Херодот истицао вредност воде пишући о Персијанцима: У реке нити мокре, нити пљују, не перу у њима чак ни руке, нити иком то дозвољавају, него указују највеће могуће поштовање. Савремена цивилизација је пред сличним изазовима. Број становника се повећава. Стандарди за количину и квалитет вода су све строжи. После употребе вода отпадних вода је све више, а квалитетних вода у природи је све мање. Европске оквирне директиве прописују нове старе принципе одрживог развоја: корисник плаћа и загађивач плаћа. А казнене одредбе су следеће: ко не плати пречишћавање својих загађених вода, не може са својом робом приступити тржишту чистих роба ; ко не плати економску цену за изградњу и одржавање комплексних система за разне видове 3

5 коришћења вода, остаће без воде, јер ће се ти системи, с временом, урушити сами од себе. Колико воде има на Земљи? На планети Земљи има 75% воде и 25% копна. Под дејством гравитационих и соларних сила, вода кружи у природи и у равнотежи је са биљним и животињским светом. Од укупне количине воде у океанима и на копну само око 2% слатке, минералне и лековите воде корисно је за живот, исхрану и здравље људи и живих бића на копну. Количина воде корисне за живот на копну је константна. Међутим, она се релативно смањује са повећањем броја људи и живих бића. Још више се смањује када је они, после коришћења, враћају природи загађену, неупотребљиву другим корисницима; и, такође, када се кружни циклуси воде поремете прекомерном сечом биљног покривача на планети, па велике воде, што је све чешћа појава, протеку за кратко време, а несташице воде, односно суше трају превише дуго, јер нема вегетационог покривача да ублажи та два екстрема. Да ли је Србија богата водом? Србија има површину од km 2 и око становника. Расположиве количине воде у Србији су: 1. све воде са сопствене територије: 16 х 10 9 m 3 /год. (9 %); 4

6 2. транзитне воде са других територија: 162 х 10 9 m 3 /год. (91 %); укупно: 178 х 10 9 m 3 /год. (100 %). Потребне количине воде за коришћење: 1. сада се користи: 2,5 х 10 9 m 3 /год. (1,5 %); 2. средњорочно се планира коришћење: 7,0 х 10 9 m 3 /год. (4,0 %); 3. дугорочно се планира коришћење: 21,0 х 10 9 m 3 /год. (12,0%). Према европским критеријумима сматра се да неко подручје има довољно воде ако је на њему сопствени специфични протицај воде већи од m 3 /становнику/год. Србија је ипак сиромашна водом На територији Србије формира се сопствени протицај вода од х 10 6 m 3 /год. Када се он расподели на око 10.5 х 10 6 становника Србије (односно, на око 7.5 х 10 6 становника), добије се сопствени специфични протицај у износу око m 3 /становнику/год., а то је знатно мање од европских стандарда (3.000 m 3 /становнику/год.). Србија нема довољно сопствене воде. Зато се према води морамо односити као према највећој вредности. И морамо је чувати! Развој зависи од воде Србија свој будући развој мора базирати на следећој, основној стратегији: 5

7 1. вишекратна употреба сопствених вода, рециркулација вода, заштита изворишта и водотока, акумулисање великих вода у време поводања и чување за употребу у време суша, активна одбрана од поплава; 2. рационално захватање, коришћење и заштита транзитних вода река Саве и Дунава. Где има воде у Србији? Површинске воде Сопствених површинских вода Србија има на пограничним и планинским деловима, и то: у југозападном и централном делу земље на сливовима река: Дрине, Рзава и Студенице; на југу Србије на сливовима реке Бели Дрим и Лепенац са планина Шаре и Проклетија; са Старе планине на истоку Србије, на сливовима река Власине, Нишаве, Тимока, Млаве... Површинских вода највише има током пролећних и јесењих поводања. Тада отекне највећа количина воде која прави штету плавећи и засипајући наносом насеља, саобраћајнице, индустрију, пољопривредне објекте и обрадиве површине. Најмање површинских вода има у време летњих суша када су најпотребније за пиће, индустрију, пољопривреду, а касније и за пловидбу. Изградњом система акумулација могу се сачувати површинске воде у време великих поплава и плански користити док трају летње суше (изравнавање режима вода), и тако спречити штете од поплава и наноса. 6

8 Подземне воде Процењено је да подземних вода највише има у алувијалним (наносним) изданима речних долина у Србији, као и у основном водоносном комплексу Војводине око 44 m 3 /s (65%). Укупни природни потенцијал подземних вода је око 67 m 3 /s (100%). До сада су се подземне воде највише користиле за пиће као најквалитетније воде. Из алувијалних изданa око 13 m 3 /s, крастних извора 4,2 m 3 /s и неогених формација 3,9 m 3 /s, што је укупно око 23 m 3 /s. Подземне воде су споро обновљиви и веома осетљиви природни ресурси, па се морају комплексним мерама штитити од загађивања на знатном простору. Такође, морају се сачувати и од прекомерног црпљења (немогућност уједначавања потрошње). Због тога, као и низа других ограничења, сав потенцијал подземних вода не може да се искористи. У Србији нема довољно изворишта за поуздано снабдевање становништва квалитетном подземном водом. Посебно зато што је структура подземних издана таква да не пружа могућност за ефикасно изравнавање разлика које се јављају између великих потреба за водом (у сушном периоду) и расположивих вода на извориштима подземних вода. Стога се изградња система акумулација површинских вода јавља као изнуђено решење допунски извор воде за пиће релативно слабијег квалитета и као флексибилни резервоари за успостављање равнотеже између потребних и расположивих вода. 7

9 Где је вода најпотребнија? Вода у Србији је најпотребнија тамо где је нема у низијским плодним подручјима са најбогатијим земљишним ресурсима и највећим бројем становника: у Шумадији, Колубари, Поморављу, јужној Србији, Војводини, на Косову и Метохији. Стога, вода са планинских и пограничних подручја Србије, где је има, мораће да се транспортује у долинска и централна подручја, где је потребна. Квалитет и загађење Квалитет воде на подручју Србије највише је угрожен отпадним водама насеља из којих се директно излива у водотоке и отпадним водама индустрије која је често изграђена на врховима сливова. Процењено је (извор Водопривредна основа Србије ВОС) да садашња продукција сопствених отпадних вода на подручју Србије износи око 3,5 х 10 6 m 3 /дан, односно 1,2 х 10 9 m 3 /год. што је 0,7% од укупног отицаја свих вода са подручја Србије 178 х 10 9 m 3 /год. (100%). Утврђена продукција отпадних вода (око 0,7%) много је мања од наведених вредности у литератури и неким документима (око 13%), колико се истиче да отпадне воде са подручја Србије загађују транзитне, односно међународне воде. Овај мали проценат не значи да је Србија ослобођена обавеза да пречишћава своје отпадне воде. Она мора пречистити отпадне воде у проценту 8

10 Карта просечног специфичног отицања 9

11 у којем их производи сразмено стварној количини и концентрацији загађења. У будућности, надлежни државни органи и научне и стручне организације мораће што тачније да утврде податке о билансу количина и концентрацији загађења свих отпадних вода са подручја Србије које се уливају у транзитне (међународне) воде, како би се установио и стварни степен обавеза наше земље у финансирању пречишћавања отпадних вода. Општи принципи за чување вода За рационално решавање проблема вода у Србији примењују се општи техничко-технолошки принципи који су у исто време и подлога за доношење одговарајућих законских решења: 1. Сопствене воде, које се формирају на територији Србије, морају се, у погледу и количине и квалитета, користити плански, вишекратно и рационално; просторне и временске неравномерности појава вода морају се уједначавати стварањем залиха воде у вишенаменским акумулационим системима и транспортом воде са подручја где је има на удаљена подручја где је потребна; квалитет воде треба поправљати постројењима за припрему воде за пиће, савременом технологијом и уз минималну потрошњу енергије; прво се морају искористити локална изворишта, а регионалним системима са великих даљина и из других општина допремати само неопходну количину воде. 10

12 2. Квалитет вода са територије Србије после коришћења и загађивања мора се поправљати изградњом уређаја за пречишћавање отпадних вода пре пуштања у водотоке; држава треба да стимулише увођење савремених и замену застарелих технологија пречишћавања отпадних вода; у сваком тренутку потребно је испуштати биолошки минимум из акумулација и протицај за оплемењивање режима малих вода у водотоцима; примена принципа загађивач плаћа и градње испуста пречишћених отпадних вода изнад водозахвата чисте воде. 3. Заштита од поплава од сопствених вода оствариваће се извођењем потребних радова и мера, и то: изградњом линијских заштитних система у угроженим зонама (пасивна одбрана); изградњом акумулационих басена за смањивање таласа великих вода (активна одбрана); применом неинвестиционих мера просторним планирањем којим се условљава или ограничава изградња у угроженим зонама, са циљем да се заустави стално повећавање потенцијалних штета од поплава; применом антиерозивних мера заштите акумулационих система како би они могли да врше своје вишезначне функције. 4. Транзитне (спољне) воде морају се користити у Србији да би се затворили водопривредни биланси у будућности. При том, сва решења у коришћењу транзитних вода биће пробле- 11

13 12 Хидрогеолошка карта Србије

14 матична због слабог квалитета вода које дотичу из узводних држава тај квалитет је испод допустивих граница, и на то се тешко може утицати. Европска оквирна директива о водама пружа наду да ће се на узводним сливовима стање поправити. Стога је потребно активно учешће наше државе у међународној сарадњи када је реч о води. Посебно је угрожено савско извориште Београдског регионалног система за снабдевање водом, са више од два милиона становника. Постојећа стратегија После вишегодишње припреме техничке и планске документације у којој су учествовали велики број стручњака и све институције у Србији, односно детаљно спроведене јавне расправе у свим општинама, Влада Србије усвојила је Уредбу о утврђивању Водопривредне основе Србије (7. марта године). Тако је Србија, први пут у својој историји, добила плански документ највишег ранга у области вода, којим се дефинише даља стратегија развоја водопривредне инфраструктуре и политика управљања водама. Водопривредна основа Србије је базни документ управљања режимом вода у земљи. У њему су предвиђена планска решења за све области које се односе на воде. Међутим, због кризе у друштву, промена у политичким, друштвеним, производним 13

15 условима у Србији, намеће се питање да ли ће моћи да се оствари планирана динамика решавања проблема вода у периоду до године. Постојећи Закон о водама предвиђа својим одредбама да се после 10 година, од дана доношења ВОС, преиспитају решења која је наведена уредба утврдила године Дакле, до требало би остварити једну од две могуће варијанте развоја: минимални одрживи развој или оптимално могући развој. Иновације у стратегији У складу са новим околностима у српском друштву (доношење новог устава, прилагођавање нашег законодавства општим прописима Европске уније, Уједињених нација, Светске банке у области финансирања, и друго) појавила се потреба да се и у области вода сагласно Оквирној директиви о водама Европске уније донесу нови закони о водама у Србији, и то: Закон о водама, Закон о организацији водопривреде, Закон о финансирању водопривреде, као и низ подзаконских аката који се односе на коришћење вода, заштиту квалитета вода и водотока, заштиту добара од штетног дејства вода... Израда нових закона о водама је у току, а такође и израда нових или допуна постојећих подзаконских аката о квалитету воде погодне за пиће, за наводњавање, за испуштање у водотоке после пречишћавања и друго. Тако се предлог новог Закона о водама, па јавна расправа и усвајање у Народној 14

16 скупштини очекују у току године. Стратешка решења предвиђена Водопривредном основом Србије могла би да се преиспитају, потврде или коригују и пре године. Накнаде и цене воде Међу најважнијим проблемима у вези са водама, који ће се појавити као тема приликом расправе и доношења нових закона, биће утврђивање: а) накнада за воде за коришћење вода и испуштање отпадних вода, б) цена услуга за коришћење воде припремљене за пиће, за санитарне потребе и као природног лековитог фактора за лечење у бањама, за наводњавање у пољопривреди, за производњу електричне енергије, за коришћење у разним гранама индустрије, за транспорт на унутрашњим пловним путевима цене услуга у свакој од наведених области обухватају трошкове изградње објеката, функционисања, редовног одржавања, амортизације... Садашња накнада за воду као ресурс у Србији износи око 1,00 дин./m 3 воде. У свету и у Европи усвојен је принцип реалне висине накнада за захватање и испуштање вода и извађеног материјала из водотока, којe морају да покривају трошкове изградње и одржавања водопривредних објеката. Према Европској оквирној директиви, цена услуга за воду која се користи за пиће, такође је постала економска категорија, иако вода за пиће није обична роба. 15

17 Садашња цена услуга за припрему, транспорт и коришћење воде за пиће у Србији износи око 0,20 евра/m 3. Међутим, ова цена воде мора постепено порасти на 1,00 2,00 евра/м 3 до 2007, а затим мора да прати цену такве услуге на нивоу који буде важио у Европској унији. Буџетска средства за воду Буџетска средства намењена водопривреди морају се повећати са садашњих 0,50% на 1,00 2,00% од укупног буџета Републике Србије. Накнаде за разне видове коришћења вода, испуштања и пречишћавања отпадних вода треба постепено повећавати по стопи од 30% годишње. Инвестиције из иностранства Иностране инвестиције у форми кредита за изградњу нових и реконструкцију постојећих водопривредних објеката требало би да досегну износе од 50 до 100 милиона евра годишње (по могућству, и више). Концесије за воду Концесије за воду у Србији треба опрезно давати. Концесија је у овом случају повластица, уступак. То је одобрење власти (државне или општинске) за бављење неким послом који је ослобођен надзора те власти. 16

18 Закључци 1. Вода у свету је најзначајнији ресурс 21. века. То се види из података о укупном броју људи на планети и стопи пораста становништва. 2. Србија је сиромашна водом. Вода се на подручју Србије мора користити више пута, рационално и економично. Мора се чувати као највећа вредност. И поштовати. 3. Изворишта подземних и површинских вода треба максимално заштитити, што до сада није учињено. 4. Рационалном изградњом вишенаменских акумулационих система површинских вода обезбедиће се изравнавање режима вода у периодима кад воде има превише (поводњи) и кад је нема довољно (суше). Активно заштитити становништво и створена добра од штетног дејства поплава и суша. Обезбедити становништву, када је то неопходно, додатне количине воде за пиће ако изворишта подземних вода не могу да подмире њихове потребе. Испуштање биолошког минимума оплемениће водотоке. Прибранске хидроелектране омогућиће повећање капацитета обновљивих извора енергије. Вишенаменске акумулације и противерозионо уређени сливови истовремено ће створити предуслове за будући пловни пут Дунав Морава Вардар Аксиос Егејско море. 17

19 5. Употребљене воде морају се пречистити и водотоци заштитити. Ова област је запостављена и важно је дати јој одговарајући приоритет. 6. Сви постојећи водопривредни системи за коришћење вода, заштиту од штетног дејства вода и заштиту вода од загађивања, у протеклом периоду су амортизовани или запуштени. Они се морају реконструисати или градити нови. Такви послови захтевају покретање новог инвестиционог циклуса. 7. Потребно је иновирати Водопривредну основу Србије и донети нове законе о водама, са којима ће нови инвестициони циклус бити усклађен и који ће се спроводити по приоритетима и систематски, уместо ad hoc. 8. Концесије за воду у Србији треба опрезно давати, у складу са новим Законом о водама и Законом о концесијама, усклађеним са одговарајућим прописима ЕУ и ОУН. 18

20 Abstract Water is the essence of life. Drinking water is indispensable to people and all living beings. Water is used in the production of food, medicine, energy, industrial products, for shipping and transport. It is an object and also a means of production. But water can also have a destructive effect on goods and natural resources. All great civilizations rose close to water and disappeared when they stopped respecting it. Ages ago, Herodotus, pointed out the value of water when he wrote about the Persians: They neither urinate nor spit into water, neither wash their hands in it nor let anyone else do so, but they show ultimate respect. Modern civilization faces similar challenges. The population is increasing. Water quantity and quality standards are becoming more restrictive. After exploiting water, the amount of waste waters increases and water in nature becomes extremely scarce. European declarations lay out renewed existing principles of sustainable development: the user pays and the polluter pays. The penalty measures imply that: whoever doesn t pay for purification of polluted water through water purification plants, cannot join the pure product market; whoever doesn t pay for building and maintaining the complex systems for exploiting water, will be deprived of it, as these systems will deteriorate. Превела: Светлана Томић 19

21 CIP Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд :556.5(497.11) МИСАИЛОВИЋ, Драгомир Вода злато 21. века / аутор Драгомир Мисаиловић. Београд : Демократска странка, Истраживачко-издавачки центар, 2006 (Београд : Evro Giunti). 19 стр. : илустр. ; 15 cm. (Мала библиотека Србија 21 нови почетак. Природна богатства Србије) Тираж Abstract. ISBN X а) Воде - Србија COBISS.SR-ID

22