Област: трговина А) ЗА ЧЕ ТВО РО ГО ДИ ШЊЕ ОБРА ЗО ВА ЊЕ. 1. Тр го вин ски тех ни чар 2. Аран жер у тр го ви ни (за ни ма ње: тр го вач ки аран жер)

Transcription

1 НАСТАВНИ ПЛАНOВИ И ПРОГРАМИ ЗА ПОДРУЧЈе РАДА ТРГОВИНА, угоститељство И туризам ОБРАЗОВНИ ПРОФИЛИ Област: трговина А) ЗА ТРО ГО ДИ ШЊЕ ОБРА ЗО ВА ЊЕ 1. Тр го вац (за ни ма ња: про да вац пре храм бе не ро бе; про да вац пар фи ме ри је, би жу те ри је, на ки та и де чи јих игра ча ка, про да вац обу ће и га лан те ри је; про да вац гра ђе вин ског и огрев ног ма те ри јала; про да вац на ме шта ја; про да вац бо ја, ла ко ва и хе ми ка ли ја; прода вац спорт ске опре ме, оруж ја; про да вац во зи ла, по љо при вред них ма ши на и де ло ва; про да вац ме тал не и елек тро тех нич ке ро бе; прода вац му зич ких ин стру ме на та; про да вац фо то и оп тич ке опре ме; про да вац школ ског и кан це ла риј ског ма те ри ја ла, при бо ра и књи га; про да вац тек стил не ро бе; про да вац ме шо ви те ро бе; про да вац хеми ка ли ја за по љо при вре ду; про да вац кон сиг на ци о не ро бе). Б) ЗА ЧЕ ТВО РО ГО ДИ ШЊЕ ОБРА ЗО ВА ЊЕ 1. Тр го вин ски тех ни чар 2. Аран жер у тр го ви ни (за ни ма ње: тр го вач ки аран жер) Област: угоститељство и туризам А) ЗА ЧЕ ТВО РО ГО ДИ ШЊЕ ОБРА ЗО ВА ЊЕ 1. Уго сти тељ ски тех ни чар 2. Ку ли нар ски тех ни чар 3. Ту ри стич ки тех ни чар (за ни ма ње: ту ри стич ки опе ра тер)

2

3

4

5

6

7

8

9

10

11

12

13

14 ТР ГО ВИ НА ПРО ГРА МИ ОБРА ЗО ВА ЊА ЗА ОБРА ЗОВ НЕ ПРО ФИ ЛЕ У ТРО ГО ДИ ШЊЕМ И ЧЕ ТВО РО ГО ДИ ШЊЕ ОБРА ЗО ВА ЊУ ЦИЉ И ЗА ДА ЦИ I. ОБА ВЕ ЗНИ НА СТАВ НИ ПРЕД МЕ ТИ Б. СТРУЧ НИ ПРЕД МЕ ТИ Обра зов ни про фил: трговац ЕКОНОМИКА трговине Циљ на ста ве овог пред ме та је сте усва ја ње зна ња о основ ним пој мо ви ма и за ко ни то сти ма са вре ме не роб не при вре де и фор ми рање сло бод ног и све стра ног по гле да на еко ном ску ре ал ност. Задаци на ста ве су: сти ца ње зна ња о тр го ви ни као при вред ној де лат но сти; сти ца ње зна ња о основ ним еко ном ским ка те го ри ја ма (тржи ште, роб ни про мет, мар ке тинг); сти ца ње основ них зна ња из еко но ми ке и ор га ни за ци је тр говин ских пред у зе ћа; оспо со бља ва ње уче ни ка за до но ше ње ре ал них еко ном ских закљу ча ка и схватањe зна ча ја про фе си о нал не ети ке и по слов ног мо ра ла. СА ДР ЖА ЈИ ПРО ГРА МА I РАЗ РЕД (2 ча са не дељ но, 70 ча со ва го ди шње) ОСНОВ НЕ КА ТЕ ГО РИ ЈЕ РОБ НЕ ПРИ ВРЕ ДЕ (13) По јам и зна чај роб не при вре де. Про из вод ња и по тро шња. Про из вод не сна ге и про из вод ни од но си. Ро ба и ње на свој ства. Новац као ме ри ло вред но сти и про мет но сред ство. Це на као нов ча ни из раз вред но сти ро бе. Ка пи тал, по јам и вр сте. ТР ГО ВИ НА КАО ПРИ ВРЕД НА ДЕ ЛАТ НОСТ (11) Основ ни пој мо ви о тр го ви ни. Де фи ни ци ја тр го ви не. По де ла тр го ви не. Функ ци је тр го ви не. Еко ном ске ве зе тр го ви не са привред ним де лат но сти ма. Тр го ви на на ве ли ко. Тр го ви на на ма ло. Спољ на тр го ви на. ТР ГО ВИ НА И ТР ЖИ ШТЕ (15) По јам, по де ла и функ ци је тр жи шта. Функ ци о ни са ње тр жишта (по ну да и тра жња ро бе, кон ку рен ци ја, за ко но мер ност). Тр говин ска мре жа и ве ли ке тр жи шне ин сти ту ци је. По слов ни од но си на тр жи шту ( за шти та по тро ша ча, на ру ша ва ње кон ку рен ци је). ЦЕ НЕ (4) По јам и уло га це на. Фор ми ра ње це на. МАР КЕ ТИНГ (15) По јам мар ке тин га. По де ла мар ке тин га. Ин стру мен ти мар кетинг-мик са. Про из вод као ин стру мент мар ке тинг-мик са. Це на као ин стру мент мар ке тинг-мик са. Про мо ци ја и об ли ци про мо ци је. Дистри бу ци ја као ин стру мент мар ке тинг-мик са. ЕКО НОМ СКА ПРО ПА ГАН ДА (12) Мо ти ви тра жње и ку по ви не. Кла си фи ка ци ја мо ти ва по наша ња по тро ша ча (еко ном ски, со ци о ло шки, пси хо ло шки мо де ли). Про па ганд на по ру ка. Сред ства еко ном ске про па ган де. II РАЗ РЕД (2 ча са не дељ но, 70 ча со ва го ди шње) ТР ГО ВИН СКО ПРЕД У ЗЕ ЋЕ И РАД ЊА (8) По јам тр го вин ског пред у зе ћа и рад њи. Осни ва ње тр го вин ског пред у зе ћа и рад ње. Пре ста нак ра да тр го вин ског пред у зе ћа и рад ње. ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА ТР ГО ВИН СКОГ ПРЕД У ЗЕ ЋА (7) Тр го вин ско пред у зе ће као ор га ни за ци о ни си стем. Ор га ни за цио на струк ту ра тр го вин ског пред у зе ћа. Вр сте тр го вин ског пред у зе ћа по осно ву сво ји не. Еле мен ти по сло ва ња тр го вин ског пред у зе ћа. ТР ГО ВИН СКО КО МЕР ЦИ ЈАЛ НО ПО СЛО ВА ЊЕ (9) На бав но по сло ва ње. Скла ди шно по сло ва ње. Про дај но по слова ње. Тран спорт но по сло ва ње. СРЕД СТВА ТР ГО ВИН СКОГ ПРЕД У ЗЕ ЋА (12) По јам, по де ла и функ ци ја сред ста ва. По слов на сред ста ва. Ван по слов на сред ста ва. ТРО ШКО ВИ, РАЗ ЛИ КЕ У ЦЕ НИ И КАЛ КУ ЛА ЦИ ЈЕ (10) Тро шко ви по јам, по де ла. Тро шко ви са ста но ви штва основних еле ме на та про це са ра да. Тро шко ви основ них по слов них функци ја. Од нос тро шко ва, оби ма про из вод ње и про ме та. Тро шко ви са ста но ви штва њи хо вог на стан ка и кал ку ла ци је. Кал ку ла ци ја трошко ва и це на. Вр сте и ме то де из ра де кал ку ла ци је. Раз ли ка у це ни као из вор за по кри ће тро шко ва у тр го ви ни. ПРИН ЦИ ПИ ПО СЛО ВА ЊА ТР ГО ВИН СКОГ ПРЕД У ЗЕ ЋА (6) Про дук тив ност (по јам, зна чај). Еко но мич ност (фак то ри). Рента бил ност(фак то ри). РЕ ЗУЛ ТА ТИ ПО СЛО ВА ЊА ТР ГО ВИН СКОГ ПРЕД У ЗЕ ЋА И РАС ПО ДЕ ЛА (6) Уку пан при ход до бит. Ме ре ње ре зул та та. Рас по де ла. ФИ НАН СИЈ СКО ПО СЛО ВА ЊЕ (12) Обез бе ђе ње спо соб но сти пла ћа ња. Ор га ни за ци ја пла ћа ња у земљи плат ни про мет. Сред ства и ин стру мен ти плат ног про ме та: новац, хар ти је од вред но сти, ин стру мен ти го то вин ског и ин стру мен ти без го то вин ског пла ћа ња. Фи нан сиј ска кон тро ла. Ра чу но вод стве на кон тро ла. Спољ ни ор га ни фи нан сиј ске кон тро ле ро бе и услу га. НА ЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА (УПУТ СТВО) Основ ни циљ на ста ве овог про гра ма је да уче ни ци стек ну основ на зна ња из еко но ми ке тр го ви не, на осно ву ко јих мо гу лак ше да са гле да ју еко ном ску ре ал ност у ко јој жи ве. Кроз са др жа је овог пред ме та уче ни ци се су сре ћу по пр ви пут са но вим пој мо ви ма из еко но ми ке тр го ви не па је из тог раз ло га потреб но де таљ но и кроз при ме ре об ја сни ти но ве струч не пој мо ве. На став ник има про фе си о нал ну оба ве зу да струч но ин тер прети ра сва ку област и да ре а ли зу је вас пит но-обра зов не за дат ке на ставног про гра ма. За да так ре а ли за ци је про грам ског са др жа ја је еду ка ција уче ни ка о основ ним еко ном ским по ја ва ма и ка те го ри ја ма. Про цес на ста ве тре ба да се од ви ја ин тер ак тив но, са вре ме ним на став ним ме то да ма. На став ник тре ба да бу де кре а ти ван и спо собан да под стак не уче ни ка да ло гич но ра су ђу је и из ло жи сво је мишље ње са раз у ме ва њем. Гло бал ни и опе ра тив ни пла но ви де фи ни са ни су вас пит нообра зов ним ци ље ви ма ко је на став ник ре а ли зу је кроз на став не једи ни це, од но сно те ме ко је су ме ђу соб но по ве за не у це ли ну на ставног про гра ма. На став ник са мо стал но де фи ни ше си стем, об лик, ме тод, сред ста ва за рад и при пре му уче ни ка за час, да је прак тич но упут ство за ко ри шће ње уџ бе ни ка и оспо со бља ва уче ни ка за ко ришће ње до пун ске ли те ра ту ре. Про грам ски са др жа ји I раз ре да гру пи са ни су у се дам те матских обла сти. Про гра мом је пред ви ђе но да се уче ни ци упо зна ју са основ ним ка те го ри ја ма роб не при вре де ка ко би лак ше мо гли да схва те ме сто, зна чај и уло гу тр го ви не у при вре ди и ње ну ве зу са оста лим при вред ним де лат но сти ма. На кон овла да ва ња овим са зна њи ма пре ла зи се на упо зна вање функ ци о ни са ња тр жи шта и за ко на ко ји вла да ју у тр жи шној

15 еко но ми ји. По себ ну па жњу на став ник тре ба да по кло ни ме ћу за висно сти тр жи шта и мар ке тин га. По треб но је уче ни ке упо зна ти са це на ма као нај зна чај ни јом еко ном ском ка те го ри јом у тр жи шној при вре ди и све то по ве за ти са те мом у ко јој се об ра ђу ју ин стру мен ти мар ке тинг кон цеп ци је у тр го ви ни. Про грам ски са др жа ји еко но ми ке тр го ви не за II раз ред ве за ни су за ор га ни за ци ју ра да тр го вин ског пред у зе ћа и рад њи. На уч но-вас пит ни зах те ви на став ног про гра ма по на став но темат ским це ли на ма су сле де ћи: У окви ру пр ве те ме тре ба се упо зна ти са тр го вин ским пред у зе ћем и рад њом, где по себ на па жња тре ба да се обра ти осни ва њу и пре стан ку ра да тр го вин ског пред у зе ћа и рад њи. Дру га те ма Ор га ни за ци ја тр го вин ског пред у зе ћа об у хва та тр го вин ско пред у зе ће као ор га ни за ци о ни си стем, ор га ни за ци о ну струк ту ру, по де лу на осно ву сво ји не као и еле мен те по сло ва ња трго вин ског пред у зе ћа. У те ми Тр го вин ско ко мер ци јал но по сло ва ње тре ба да ти нагла сак на на бав но, скла ди шно и про дај но по сло ва ње. По себ ну па жњу у ре а ли за ци ји на став ног про гра ма по све тити тро шко ви ма, ра зли ци у це ни и из ра ди кал ку ла ци је као бит ним фак то ри ма од ко јих за ви си по слов ни успех тр го вин ског пред у зе ћа и рад ње. исто та ко еко ном ским прин ци пи ма тре ба да ти зна чај који им при па да и све то ве за ти за ре зул та те по сло ва ња тр го вин ског пред у зе ћа и рад ње. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ПОЗНАВАње РОБЕ Циљ на ста ве пред ме та је сти ца ње зна ња о вр ста ма, по ре клу, асор ти ма ну, ква ли те ту и очу ва њу ква ли те та ро бе. Задаци на ста ве пред ме та су: упо зна ва ње основ них те о риј ских пој мо ва из по зна ва ња ро бе; оспо со бља ва ње уче ни ка за ин ден ти фи ка ци ју про из во да и ис ти ца ње зна ча ја де кла ра ци је; раз ви ја ње спо соб но сти уче ни ка да сте че на зна ња при ме не у прак си. СА ДР ЖА ЈИ ПРО ГРА МА УВОД (7) II РАЗ РЕД (3 ча са не дељ но, 105 ча со ва го ди шње) По јам и по де ла ро бе. Ква ли тет ро бе. Стан дар ди и оста ли пропи си о ква ли те ту. Де кла ра ци ја ро бе. Зна ци рас по зна ва ња. Ам ба лажа по јам, функ ци ја, по де ла и вр сте. Скла ди ште и усло ви скла диште ња ро бе. ПРЕ ХРАМ БЕ НА РО БА (42) Са став и хран љи ва вред ност жи вот них на мир ни ца. Фак то ри ква ре ња жи вот них на мир ни ца фи зич ки и хе миј ски. Кон зер ви рање. Све же ме со и про из во ди од ме са. Све же ри бе и ри бље пре ра ђеви не. Ја ја, ква ли тет све жих ја ја, кла си фи ка ци ја. Про из во ди од ја ја. Мле ко и млеч ни про из во ди. Жи та ри це. Пше нич но бра шно. Хлеб и пе ци во. Те сте ни не. Ше ћер, ко мер ци јал не вр сте и ква ли тет. Мед. Ма сти и уља. Мар га рин. Во ће вр сте све жег во ћа и чу ва ње. Произ во ди од по вр ћа. Ал ко хол на пи ћа пи во, ви но, ја ка же сто ка пи ћа. Без ал ко хол на пи ћа ми не рал не во де и воћ ни со ко ви. Кон ди тор ски про из во ди чо ко ла да, бом бо не, кекс и срод ни про из во ди, Ка фа. Чај. Ду ван. За чи ни. ГРА ЂЕ ВИН СКИ МА ТЕ РИ ЈАЛ КОН СТРУК ТИВ НИ, ВЕ ЗИВ НИ И ИЗО ЛА ЦИ О НИ (6) Кон струк тив ни гра ђе вин ски ма те ри јал гра ђе вин ски ка мен опе ка, цреп, бе тон. Ве зив ни ма те ри ја ли нео р ган ски и ор ган ски. Изо ла ци о ни ма те ри ја ли за хи дро, тер мич ку и звуч ну изо ла ци ју. ТЕК СТИЛ НА РО БА (38) По јам и по де ла тек стил них про из во да. Тек стил не си ро ви не кла си фи ка ци ја, вр сте и до би ја ње. Пре ди ва, про из вод ња, до ра да, ка рак те ри сти ке и озна ча ва ње. Тка ни не тех но ло ги ја тка ња, до рада и опле ме ња ва ње тка ни на. Кла си фи ка ци ја тка ни на. Три ко та жа, тех но ло ги ја из ра де, ка рак те ри сти ке, ква ли тет и асор ти ман три кота жне ро бе. Кон фек ци ја, тех но ло ги ја про из вод ње, вр сте, озна ка ве ли чи на и ква ли тет. Ко мад на ро ба: ру бље за до ма ћин ство, по стељи на и тек стил на га лан те ри ја. Тек стил ни под ни за сти ра чи руч не и ма шин ске из ра де. ПРО ИЗ ВО ДИ ПРЕ РА ДЕ МЕ ТА ЛА (12) Ме тал на ро ба ли мо ви, про фи ли, це ви, жи це, ек се ри, виј ча на ро ба, око ви, ар ма ту ре, ку хињ ски при бор, руч ни алат за по љо при вреду и за на те. Во зи ла друм ска. По љо при вред не ма ши не и де ло ви. III РАЗ РЕД (3 ча са не дељ но, 96 ча со ва го ди шње) ЕЛЕК ТРО ТЕХ НИЧ КИ ПРО ИЗ ВО ДИ (18) Елек тро ин ста ла ци о ни ма те ри јал, елек трич на бро ји ла, оси гура чи. Елек трич ни про из во ди све тло сти. Елек тро тер мич ки апа рати. Ком би но ва ни елек трич ни апа ра ти. Елек тро а ку стич ни апа ра ти. Аудио и ауди о ви зу ел ни апа ра ти. Фо то и оп тич ки апа ра ти. ГО РИ ВА (4) Угаљ, вр сте, хе миј ски са став, свој ства и скла ди ште ње. Су ва де сти ла ци ја угља. Наф та и про из во ди пре ра де. Га со ви та го ри ва. ПРО ИЗ ВО ДИ ХЕ МИЈ СКЕ ИН ДУ СТРИ ЈЕ (34) Сред ства за пра ње и чи шће ње, ква ли тет и ко мер ци јал не врсте. Пар фи ме риј ско-ко зме тич ки про из во ди си ро ви не. Пар фе ми и ко лон ска во да. Сред ства за не гу ко же. Пу де ри и шмин ке. Сред ства за не гу ко се, но ка та, уста и зу ба. Пла стич не ма се си ро ви не и класи фи ка ци ја. Пла стич не ма се на ба зи при род них по ли ме ра, по ли мери за ци о не и по ли кон ден за ци о не. Про из во ди од пла стич них ма са. Под не обло ге. Гу ма при род на и син те тич ка. Про из во ди од гу ме. Пне у ма ти ци. Чу ва ње гу ме них про из во да. Ста кло са став, вр сте и свој ства. Об ли ко ва ње ста кла. Ке ра мич ки про из во ди вр сте, састав, до би ја ње и свој ства. Ве штач ка ђу бри ва вр сте, до би ја ње и зна чај по је ди них вр ста. Сред ства за за шти ту би ља вр сте и по дела. Ток си ко ло шки аспект ових сред ста ва. КО ЖА И ПРО ИЗ ВО ДИ ОД КО ЖЕ (22) Си ро ва ко жа гра ђа, кон зер ви ра ње и пре ра да. Вр сте го то вих ко жа. Ве штач ке ко же. Кр зна. Обу ћа по де ла пре ма на ме ни и на чину спа ја ња гор њих и до њих де ло ва. Озна ке ве ли чи не обу ће. Ко жна га лан те ри ја. Ко жна кон фек ци ја. ДР ВО И ПРО ИЗ ВО ДИ ОД ДР ВЕ ТА (10) Др во гра ђа и свој ства. Про из во ди ме ха нич ке пре ра де др вета. Го то ви про из во ди од др ве та гра ђе вин ска сто ла ри ја и на мештај. Хе миј ска пре ра да др ве та це лу ло за. КЊИ ЖАР СКА РО БА (8) Па пир са став, ква ли тет и ко мер ци јал не вр сте, кар то ни и ле пен ке. Па пир на кон фек ци ја. Школ ски и кан це ла риј ски при бор. Про из во ди из да вач ке де лат но сти књи ге, ча со пи си и но ви не. НА ЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА (УПУТ СТВО) При ре а ли за ци ји про гра ма овог пред ме та по тре бан је рад у ка би не ту, ко ји тре ба да је до бро опре мљен узор ци ма ра зних вр ста ро ба, при мер ци ма роб них стан дар да, та бе ла ма, ше ма ма и гра фи кони ма. Сте че на зна ња (уче ни ци ће до пу ња ва ти и про ши ри ва ти кроз прак тич ну на ста ву, али то не ис кљу чу је ор га ни зо ва не по се те тр говин ским и про из вод ним пред у зе ћи ма).

16 II РАЗ РЕД По чев од увод ног де ла уче ни ке тре ба оспо со би ти за трај но усва ја ње зна ња о ква ли те ту ро бе и њи хо вим нај ва жни јим фи зичким, хе миј ским ме ха нич ким, тех но ло шким и ор га но леп тич ким осо би на ма, а на при ме ри ма илу стро ва ти ути цај ових осо би на на упо треб ну вред ност и вред ност. По себ но тре ба ис та ћи ва жност и зна чај ам ба ла же и усло ве скла да ште ња у ци љу очу ва ња ква ли тета ро бе. Стан дар ди, де кла ра ци ја и за штит ни зна ци се об ра ђу ју уз при мер ке за раз не вр сте ро бе. Об ра дом пре храм бе них про из во да уче ни ци тре ба да стек ну основ не пој мо ве о пра вил ној ис хра ни као и о хран љи вој и би о ло шкој вред но сти пре храм бе них про из во да, ин фор ма тив но тре ба упо зна ти уче ни ке са тех но ло ги јом до би ја ња, док је те жи ште на нај ва жни јим вр ста ма про из во да, њи хо вим ка рак те ри сти ка ма, стандар ди ма и дру гим за кон ским про пи си ма ко ји ре гу ли шу ква ли тет. Сто га се мо ра ју ко ри сти ти узор ци ра зних вр ста ро бе и ту ма чи ти по да ци из де кла ра ци је. Кон струк тив ни гра ђе вин ски ма те ри јал тре ба об ра ди ти пре ма си ро ви на ма и на чи ну до би ја ња. При об ра ди ве зив ног ма те ри ја ла те жи ште је на вр ста ма овог ма те ри ја ла пре ма на чи ну ве зи ва ња, пако ва њу и скла ди ште њу. Об ра да тек стил не ро бе по чи ње од основ них си ро ви на у текстил ној ин ду стри ји. По ред тех но ло шког по ступ ка за до би ја ње по је ди них вр ста вла ка на на гла си ти њи хо ва свој ства и мо гућ ност при ме не. Украт ко на ин фор ма тив ном ни воу об ра ди ти тех но ло шки по сту пак до би ја ња пре ди ва и тка ни на, а на гла сак је на фи нал ним про из во ди ма, њи хо вим ка рак те ри сти ка ма, па ко ва њу, скла ди ште њу и стан дар ди за ци ји. Пре по ру чу је се ко ри шће ње ве ли ког из бо ра разно вр сних узо ра ка. У окви ру по гла вља про из во ди пре ра де ме та ла те жи ште је на по лу про и зво ди ма и фи нал ним про из во ди ма и основ ним ка рак тери сти ка ма тих про из во да. III РАЗ РЕД По на вља ње оп штих пој мо ва о елек три ци те ту, елек трич ним про вод ни ци ма и изо ла то ри ма као и из во ри ма елек трич не енер ги је тре ба да по слу жи као увод у ово по гла вље. По себ но тре ба об ра дити елек тро ин ста ла ци о ни ма те ри јал, елек трич не ма ши не и апа ра те и њи хо ве основ не еле мен те ква ли те та. Угаљ, наф ту и при род ни гас тре ба об ра ди ти пр вен стве но као енер гет ске си ро ви не, а за тим и као из во ре ор ган ских и нео р ганских про из во да и рас тва ра ча, бо ја, ла ко ва, екс пло зи ва, ми ри са, пла стич них ма са и син те тич ких вла ка на, пе сти ци да и др. Про из во ди хе миј ске ин ду стри је об у хва та ју са мо ве ли ке робне гру пе и при об ра ди сва ке тре ба по ћи од основ них пој мо ва и класи фи ка ци је. Украт ко об ра ди ти тех но ло шки по сту пак, а те жи ште је на нај ва жни јим про из во ди ма ова кве роб не гру пе као и њи хо вим ка рак те ри сти ка ма. При об ра ди по гла вља о ко жи ин фор ма тив но се да је са став и ана то ми ја ко же. По себ но се об ра ђу је про цес пре ра де ко же, основне ка рак те ри сти ке, вр сте фи нал них про из во да од ко же. Та ко ђе украт ко тре ба об ра ди ти ана то ми ју др ве та, тех нич ка свој ства и вр сте др ве та. Те жи ште у из ла га њу је на по лу про и зво дима до би је ним ме ха нич ком пре ра дом др ве та и фи нал них про из во да. Од про из во да хе миј ске пре ра де др ве та тре ба об ра ди ти са мо це луло зу као основ ну си ро ви ну за про из вод њу па пи ра. При ли ком об ра де књи жар ске ро бе тре ба ис та ћи си ро ви не и њи хов ути цај на ква ли тет па пи ра. Те жи ште је на вр ста ма па пи ра и про из во ди ма од па пи ра. При ли ком об ра де про из во да из да вач ке де лат но сти те жи ште је на кул тур ној вред но сти књи ге, вр ста ма изда ња, тех нич кој опре мље но сти и фор ма ти ма. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ПСИХОЛОГИЈА Циљ на ста ве пси хо ло ги је је да до при не се фор ми ра њу зре ле, од го вор не, со ци ја ли зо ва не и асер тив не осо бе, да пру жи по др шку раз во ју ком пе тен ци ја зна чај них за рад и да љи про фе си о нал ни развој кроз сти ца ње функ ци о нал них зна ња о основ ним ка рак те ри стика ма пси хич ког жи во та и по на ша ња чо ве ка, фор ми ра ње пра вил них ста во ва и овла да ва ње со ци јал ним ве шти на ма. Задаци на ста ве пси хо ло ги је су да уче ни ци: стек ну основ на зна ња о пси хич ким про це си ма, осо би на ма, ста њи ма и њи хо вом ма ни фе сто ва њу у по на ша њу; раз у ме ју пси хич ки жи вот осо бе као це ли ну ме ђу соб но пове за них про це са, ста ња и осо би на; раз у ме ју ве зу ко ја по сто ји из ме ђу по на ша ња осо бе и лич ности и си ту а ци је; раз у ме ју пси хо ло шке осно ве ме ђу људ ских од но са и уна преде ко му ни ка циј ске ве шти не; стек ну зна ња о пси хо ло шким ка рак те ри сти ка ма ко ри сни ка тр го вин ских услу га; раз ви ју ста во ве ко ји ува жа ва ју пси хо ло шке ка рак те ри сти ке ко ри сни ка услу га; раз ви ју про фе си о нал ну ети ку и по што ва ње ко ри сни ка услуга без дис кри ми на ци је по би ло ком кри те ри ју му; раз у ме ју кон цепт мен тал ног здра вља и зна чај пре вен ци је, уна пре де здра ве жи вот не сти ло ве и при ме њу ју их у сва ко днев ном жи во ту; уна пре де са рад њу са дру ги ма, као и спoсобност за тим ски рад и не го ва ње со ци јал них и емо ци о нал них од но са; раз ви ју став о нео п ход но сти стал ног струч ног уса вр ша ва ња и отво ре но сти за про ме не; при ме њу ју сте че на зна ња и ве шти не кри тич ког ми шље ња при до но ше њу од лу ка и ре ша ва њу про бле ма у про фе си о нал ном ра ду и сва ко днев ном жи во ту. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА УВОД (1) III РАЗРЕД (2 ча са не дељ но, 64 ча са го ди шње) ПРЕД МЕТ, ГРА НЕ И МЕ ТО ДЕ ПСИ ХО ЛО ГИ ЈЕ (3) Пред мет, за да ци и зна чај из у ча ва ња. Гра не пси хо ло ги је. Мето де и тех ни ке пси хо ло шког ис тра жи ва ња. ОР ГАН СКЕ ОСНО ВЕ И РАЗ ВИ ТАК ПСИ ХИЧ КОГ ЖИ ВО ТА (2) Нер вни си стем и жле зде са уну тра шњим лу че њем. Уло га рада, го во ра и сре ди не у раз во ју пси хич ког жи во та љу ди. ПСИ ХИЧ КИ ПРО ЦЕ СИ ОСЕ ЋА ЈИ И ОПА ЖА ЈИ (3) По јам осе ћа ја и опа жа ја и уло га ис ку ства и мо ти ва ци је у опажа њу. УЧЕ ЊЕ И ПАМ ЋЕ ЊЕ (5) По јам уче ња и об ли ци уче ња: кла сич но усло вља ва ње, инстру мен тал но усло вља ва ње, ме ха нич ко уче ње, уче ње уви ђа њем и со ци јал но уче ње. Вр сте уче ња пре ма са др жа ју. Тран сфер уче ња. По јам пам ће ња и за бо ра вља ња, ток за бо ра вља ња. Узро ци за бо равља ња: спон та но за бо ра вља ње, ре тро ак тив на и про ак тив на ин хиби ци ја, по ти ски ва ње. Ква ли та тив не про ме не у пам ће њу. Чи ни о ци успе шног уче ња и пам ће ња. МИ ШЉЕ ЊЕ (4) По јам и ка рак те ри сти ке ми шље ња. Ток ми са о ног про це са и уло га ди рек ци је. Ства ра лач ко ми шље ње. Има ги на тив но ми шље ње. Ин те ли ген ци ја. ЕМО ЦИ ЈЕ (3) По јам емо ци ја и емо ци о нал ног ре а го ва ња, при ро да емо ци ја. Уло га на сле ђа и уче ња у раз вит ку емо ци ја, вр сте емо ци ја. Зна чај емо ци ја за ду шев но здра вље.

17 МО ТИ ВА ЦИ ЈА (6) По јам мо ти ва и по де ла мо ти ва. Уро ђе не по тре бе и мо ти ви и њи хо ва со ци ја ли за ци ја. Сте че ни мо ти ви: дру штве ни мо ти ви и лични мо ти ви. Хи је рар хи ја мо ти ва. Фру стра ци је и кон флик ти: вр сте кон фли ка та. Ре а го ва ње на фру стра ци је и кон флик те. По јам и вр сте ме ха ни зма од бра не. ЛИЧ НОСТ (11) ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА ПСИ ХИЧ КОГ ЖИ ВО ТА По јам лич но сти, глав ни про бле ми пси хо ло ги је лич но сти. Струк ту ра лич но сти. Цр те лич но сти. Тем пе ра мент. Ка рак тер. Способ но сти. Те ле сне осо би не. Свест о се би. Пси хо ло ги ја лич но сти. Раз вој лич но сти и фак то ри раз во ја лич но сти ути цај по ро ди це, шко ле, вр шња ка, кул ту ре и дру штве не сре ди не на лич ност. Ета пе раз во ја пси хич ког жи во та. Те о ри ја лич но сти: Фрој до ва те о ри ја, Марк со ва схва та ња лич но сти. ПРО БЛЕ МИ ПСИ ХО ЛО ГИ ЈЕ РА ДА СА ОСВР ТОМ НА РАД У ТР ГО ВИ НИ ПСИ ХО ЛО ГИ ЈА РА ДА (1) По јам пси хо ло ги је ра да и основ ни про бле ми пси хо ло ги је рада. Пси хо ло ги ја у тр го ви ни. КА ДРО ВИ И РАД (7) Осо би не љу ди ко је ути чу на рад: спо соб но сти, ве шти не и нави ке, зна ње, ин те ре со ва ње и ста во ви, мо ти ва ци ја за рад. Про фе сио нал на ори јен та ци ја и се лек ци ја. Об у ча ва ње. Спо ља шњи фак то ри ко ји ути чу на успе шност оба вља ња по сла. Кри ву ља рад ног учин ка и про блем умо ра и од мо ра. МЕ ЂУ ЉУД СКИ ОД НО СИ НА РА ДУ (2) Зна чај ме ђу људ ских од но са и по јам рад не гру пе. Вр сте гру па. По јам вођ ства и ти по ви ру ко во ђе ња. Лич ност ру ко во ди о ца. Групно до но ше ње од лу ка. ОД НОС ТР ГО ВИН СКИХ РАД НИ КА ПРЕ МА КУП ЦИ МА (4) Опа жа ње дру гих осо ба (по јам и чи ни о ци опа жа ња). Ус по ставља ње кон так та са куп ци ма. Емо ци је и емо тив на кон тро ла у од носу на куп це. Вр сте ку па ца. ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ ПСИ ХИЧ КОГ ЖИ ВО ТА И ПО НА ША ЊА ОСНОВ НИ ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ ПСИ ХИЧ КОГ ЖИ ВО ТА (3) По јам здра вља и пси хич ког по ре ме ћа ја. Не у ро зе и пси хо зе (појам и вр сте). По ре ме ћа ји ка рак те ра. Ле че ње ду шев них по ре ме ћа ја. НЕ КИ ПО РЕ МЕ ЋА ЈИ СО ЦИ ЈАЛ НОГ ПО НА ША ЊА (3) Пре ступ ни штво и кри ми на ли тет вр сте, узро ци ја вља ња, мере за спре ча ва ње. Про сти ту ци ја. ТОК СИ КО МА НИ ЈА БО ЛЕ СТИ ЗА ВИ СНО СТИ (6) По јам дро ге и ток си ко ма ни је. Ал ко хо ли зам као бо лест и друштве ни про блем. Фак то ри на ста ја ња. Де ло ва ње ал ко хо ла на ор гани зам и по на ша ње не ка ор ган ска и пси хо ло шка оште ће ња код ал ко хо ли ча ра. На чин ле че ња ал ко хо ли ча ра ме ди ка мент но ле чење, ин ди ви ду ал на пси хо те ра пи ја, груп на пси хо те ра пи ја, клу бо ви ле че них ал ко хо ли ча ра, ком плек сни со ци јал но-пси хо те ра пиј ски по сту пак. Нар ко ма ни ја пси хо де лич не дро ге, опи ја чи, дро ге кана би са и оста ле. Фак то ри ко ји иза зи ва ју упо тре бу дро га. Зна чај по зна ва ња ток си ко ма ни ја и дру гих по ре ме ћа ја на рад у тр го ви ни. Мен тал на хи ги је на и ње ни за да ци. Пре вен ци ја по ре ме ћа ја пси хичког жи во та и по на ша ња као и бо ле сти за ви сно сти. НА ЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА Са др жај овог про гра ма чи ни ре пре зен та ти ван, али и ве о ма се лек ти ван узо рак из обла сти пси хо ло ги је са ко јим се уче ни ци по пр ви пут су сре ћу у свом шко ло ва њу. Он је та ко са ста вљен да уз од го ва ра ју ћу ме то до ло ги ју ра да са уче ни ци ма тре ба да обез бе ди оства ре ње ши ро ко по ста вље ног ци ља пред ме та и де фи ни са них број них за да та ка ко ји се од но се, ка ко на сти ца ње функ ци о нал них зна ња и овла да ва ње ве шти на ма, та ко и на фор ми ра ње ста во ва и вред но сти. Уче ни ци са тим за да ци ма тре ба да бу ду упо зна ти јер ће им то пру жи ти ја сни ју сли ку о пред ме ту као и на чи ну на ко ји се ре а ли зу је. Про грам ски са др жа ји су ор га ни зо ва ни у те мат ске це ли не за ко је је на ве ден оп ти ма лан број ча со ва за ре а ли за ци ју. На став ник, при из ра ди опе ра тив них пла но ва, де фи ни ше сте пен про ра де садр жа ја и ди на ми ку ра да, во де ћи ра чу на да се не на ру ши це ли на на став ног про гра ма, од но сно да сва ка те ма до би је аде ква тан простор и да се пла ни ра ни ци ље ви и за да ци пред ме та оства ре. При то ме, тре ба има ти у ви ду да фор ми ра ње ста во ва и вред но сти, као и овла да ва ње ве шти на ма пред ста вља кон ти ну и ра ни про цес и ре зултат је ку му ла тив ног деј ства це ло куп них ак тив но сти на ча со ви ма пси хо ло ги је што зах те ва ве ћу пар ти ци па ци ју уче ни ка, раз ли чи та ме тод ска ре ше ња, ве ли ки број при ме ра и ко ри шће ње ин фор ма ци ја из раз ли чи тих из во ра. Мно ги пси хо ло шки пој мо ви из про гра ма се по ја вљу ју у склопу раз ли чи тих те ма што омо гу ћа ва њи хо во ме ђу соб но по ве зи вање. На тај на чин се њи хо во зна че ње про ду бљу је, а пси хич ки жи вот и по на ша ње осо бе пред ста вља на хо ли стич ки на чин, као сло же на ин тер ак тив на це ли на. Ква ли тет на ста ве и оства ре ње број них за да та ка пред ме та се обез бе ђу је уса гла ша ва њем са др жа ја са од го ва ра ју ћим ме то дич ким ак тив но сти ма, стал ном раз ме ном ин фор ма ци ја, на во ђе њем при мера и ука зи ва њем на при ме ну. Ре а ли за ци ја про гра ма тре ба да се одви ја у скла ду са прин ци пи ма ак тив не, про блем ске и ис тра жи вач ке на ста ве са стал ним ре флек си ја ма на од го ва ра ју ће по ја ве из жи во та и ис ку ства уче ни ка. У ре а ли за ци ји овог про гра ма на став ни ци пру жа ју ин фор маци је, осми шља ва ју, ор га ни зу ју и усме ра ва ју уче нич ке ак тив но сти, кре и ра ју ат мос фе ру у ко јој се на ста ва од ви ја, да ју по врат ну ин форма ци ју, про це њу ју на пре до ва ње уче ни ка и оце њу ју их. За под сти ца ње уче нич ких ак тив но сти из у зет но су ва жна пи та ња ко ја им се по ста вља ју. Она би тре ба ло да бу ду уна пред при пре мље на, са све шћу шта се њи ма же ли по сти ћи у од но су на ци ље ве и за дат ке пред ме та, ја сна, зах тев на али не и су ви ше компли ко ва на, по те жи ни раз ли чи та да би под ста кла уче шће ве ћег бро ја уче ни ка. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ТРГОВИНСКо ПОСЛОВАЊЕ Циљ на ста ве овог пред ме та је сте сти ца ње зна ња из обла сти тр го вин ског по сло ва ња ра ди при пре ма ња уче ни ка за са мо стал но из вр ше ње по сло ва и рад них за да та ка у тр го ви ни. Задаци на ста ве су: сти ца ње основ них зна ња о тр го ви ни као де лат но сти; сти ца ње зна ња о по тро ша чи ма, о про дав ни ци, о ро би, о потре ба ма при ме не еко ло шких прин ци па у по сло ва њу; оспо со бља ва ње уче ни ка да сво ја те о риј ска зна ња по ве зу ју са прак сом; уве жба ва ње тех ни ке тр го вин ског по сло ва ња у ка би нет ским усло ви ма; раз ви ја ње по слов не флек си бил но сти ко је ће омо гу ћи ти савла да ва ње зах те ва рад ног окру же ња и дру штва ко је је под ло жно про ме на ма; раз ви ја ње спо соб но сти и спрем но сти да се и у фор ми ра њу лич ног жи во та де лу је од го вор но.

18 САДРЖАЈИ ПРОГРАМА I РАЗРЕД (2 ча са не дељ но, 70 ча со ва го ди шње) НА СТА НАК И РАЗ ВОЈ ТР ГО ВИ НЕ (4) Исто риј ски раз вој тр го ви не. Ро ба и тр го ви на ро бом. Функ ције тр го ви не. Вр сте тр го ви не. ТР ГО ВИН СКО ПО СЛО ВА ЊЕ (2) По јам тр го вин ског по сло ва ња. Про да ја ро бе на ма ло. ПРО ДАВ НИ ЦЕ (20) По јам и функ ци ја про дав ни це. Вр сте про дав ни ца. Ло ка ци ја про дав ни це. Уре ђе ње про дав ни це. Про сто ри је про дав ни це. Опре ма про дав ни це. Функ ци је ком пју тер ске бла гај не. Одр жа ва ње опре ме. РО БА (8) По јам, свој ства и ка рак те ри сти ке ро бе. По јам асор ти ма на и ње гов зна чај за по сло ва ње про дав ни це. Ди мен зи је асор ти ма на. Фак то ри ко ји ути чу на ди мен зи је асор ти ма на. По јам, функ ци ја и вр сте за ли ха. Гу би ци на ро би, спре ча ва ње гу би та ка на ро би. АМ БА ЛА ЖА (6) По јам ам ба ла же и ње не функ ци је. Вр сте ам ба ла же. Обе ле жава ње вр сте и свој ства ам ба ла же. ПРО ДА ВАЦ (10) Про фил и уло га про дав ца у про це су про да је. Ве шти не про давца. Пра вил на ко му ни ка ци ја. Обла че ње и из глед про дав ца. Хи ги јенски ми ни мум у про це су про да је. Кла си чан и мо де ран про да вац. ЗА ШТИ ТА НА РА ДУ (4) Из во ри опа сно сти при ра ду, за штит на сред ства при ла го ђе на вр сти про дав ни це и ро бе ко ја се у њој про да је. Оба ве зе пред у зе ћа и про дав ца пре ма за штит ним сред стви ма. КУ ПАЦ (8) По тре бе и пре по зна ва ње по тре ба ку па ца. Про фил куп ца, препо зна ва ње по је ди них про фи ла ку па ца. Рад са раз ли чи тим ти по вима ку па ца. Од нос про дав ца пре ма куп цу у раз ли чи тим об ли ци ма про да је. За шти та по тро ша ча. ОСНО ВЕ ТР ГО ВИН СКОГ МЕ НАЏ МЕН ТА (8) Упра вља ње про дав ни цом. Ор га ни зо ва ње ра да у про дав ни ци. Кон тро ла и оце на ра да за по сле них. II РАЗРЕД ( 2+2 ча са не дељ но, ча со ва го ди шње) СА ВРЕ МЕ НА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (3+0) Фак то ри рад ног про це са у про дав ни ци. Вр сте по сло ва у продав ни ци. ОР ГА НИ ЗА ЦИ О НИ ОБ ЛИ ЦИ МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (10+6) Ка рак те ри сти ке кла сич ног об ли ка про да је. Ка рак те ри сти ке са вре ме них об ли ка про да је. ПРИ ПРЕ МА МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (20+26) При пре ма осо бља про дав ни це за рад. При пре ма про дав ни це за рад. При пре ма сред ста ва за рад у про дав ни ци. При пре ма ро бе за про да ју. ПО СЛО ВА ЊЕ ПРО ДАВ НИ ЦЕ (28+30) Зна чај асор ти ма на за по сло ва ње про дав ни це. За ли хе ро бе у про дав ни ци. Снаб де ва ње про дав ни це ро бом. Пре у зи ма ње ро бе. При пре ма ро бе за про да ју. Из ла га ње ро бе. Про цес про да је у продав ни ци, не по сред на про да ја. Фа зе не по сред не про да је ро бе. ТЕХ НИ КА ВО ЂЕ ЊА БЛА ГАЈ НИЧ КОГ ПО СЛО ВА ЊА (5+4) По јам бла гај нич ког по сло ва ња. Про да ја ро бе за го то вин ска и без го то вин ска сред ства пла ћа ња. Си стем ка се као ин стру мент за обра ду по да та ка о про да ји. Спе ци фи ка ци ја и упла та днев ног па за ра. ДО ПУН СКЕ УСЛУ ГЕ У ПРО ДАВ НИ ЦИ (2+2) По јам и зна чај до пун ских услу га. Вр сте до пун ских услу га. РЕ КЛА МА ЦИ ЈЕ КУ ПА ЦА (2+2) По јам ре кла ма ци ја и при го ва ра ку па ца. Еви ден ци ја ре кла маци ја у про дав ни ци. III РАЗРЕД (2+2 ча са не дељ но, ча са го ди шње) ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА ТР ГО ВИН СКИХ ДРУ ШТА ВА (4+0) По јам и ци ље ви ор га ни за ци је. Ор га ни за ци о на струк ту ра. Функ ци је у тр го вин ском дру штву и ор га ни за ци о не је ди ни це. НА БАВ КА (10+16) По јам, за да ци и ор га ни за ци ја на бав ке. По ли ти ка на бав ке трго вин ског дру штва. Ис тра жи ва ње тр жи шта на бав ке и пла ни ра ње на бав ке. Рад ње ко је прет хо де уго ва ра њу ку по про да је, по слов на коре спон ден ци ја. Из бор до ба вља ча и по слов на ети ка. Уго ва ра ње купо про да је. Ре а ли за ци ја ку по про дај ног уго во ра. Ана ли за на бав ке. ФОР МИ РА ЊЕ МА ЛО ПРО ДАЈ НЕ ЦЕ НЕ (4+6) По јам, вр сте и еле мен ти кал ку ла ци је це на. При мер из ра де кал ку ла ци је це на. По ли ти ка це на. ПРО ДА ЈА (6+6) По јам и за да ци про да је. Ис тра жи ва ње тр жи шта про да је и по ли ти ка про да је. Пла ни ра ње про да је. Из бор на чи на про да је. Послов на ко ре спон ден ци ја. Ана ли за про да је. МАР КЕ ТИНГ (8+6) По јам и зна чај мар ке тин га. Ин стру мен ти мар ке тинг-мик са. Мар ке тин шке ак тив но сти у про дав ни ци. Пла ни ра ње, ор га ни за ција, тро шко ви и ефек ти мар ке тин шких ак тив но сти. За јед нич ке актив но сти про из во ђа ча и тр го ва ца. Елек трон ско по сло ва ње (Electro nic bu si ness). Елек трон ска тр го ви на (Elec tro nic com mer ce). НА БАВ КА И ПРО ДА ЈА У ТР ГО ВИН СКОМ ДРУ ШТВУ (4+4) При каз про це са на бав ке и про да је. На чи ни снаб де ва ња продав ни це ро бом. По јам, вр сте и фа зе пре у зи ма ња ро бе. Ко ми сиј ско пре у зи ма ње. ДО КУ МЕН ТА ЦИ ЈА И ЕВИ ДЕН ЦИ ЈА (6+6) До ку мен та ци ја о по сло ва њу про дав ни це. Тр го вач ка књи га. Оста ле еви ден ци је о по сло ва њу. Про дав ни це. Пра ви ла ис пу њава ња до ку ме на та, чу ва ње и од ла га ње до ку мен та ци је о по сло ва њу про дав ни це. КОН ТРО ЛА ПО СЛО ВА ЊА ПРО ДАВ НИ ЦЕ (2+0) Вр сте и за да ци кон тро ле. ИН ВЕН ТА РИ СА ЊЕ (4+4) По јам, вр сте, за да ци и зна чај. При пре ма за по пис. Ор га ни заци ја по пи са и из ве штај о спро ве де ном из вр ше ном по пи су. ПРО ПИ СИ КО ЈИ СЕ ПРИ МЕ ЊУ ЈУ У ТР ГО ВИ НИ (6+4) За кон о тр го ви ни. За кон о за шти ти по тро ша ча. По слов ни обича ји и узан се у тр го ви ни. За кон о стан дар ди за ци ји.

19 ПРО ПИ СА НИ УСЛО ВИ ЗА СТА ВЉА ЊЕ РО БЕ У ПРО МЕТ (6+6) Ква ли тет и па ко ва ње. Озна ча ва ње и озна ке. Пра те ћа роб на до ку мен та при ста вља њу ро бе у про мет. ПЛА НИ РА ЊЕ КА ДРО ВА (2+2) Људ ски ре сур си и раз вој ка дро ва. Ин стру мен ти и кри те ри јуми за из бор кан ди да та. Мо ти ва ци ја за по сле них. По на ша ње у случа ју кон флик та. За шти та по да та ка. ВО ЂЕ ЊЕ И РАЗ ВИ ЈА ЊЕ ТР ГО ВИН СКОГ ДРУ ШТВА (2+4) Пред у зет ни штво. Ре ги стро ва ње фир ме. Из во ри фи нан си ра ња фир ме. При ме на еко ном ских прин ци па по сло ва ња. НА ЧИН ОСТВА РИ ВА ЊА ПРО ГРА МА (УПУТ СТВО) Про грам пред ме та тр го вин ско по сло ва ње у пр вом раз ре ду слу жи као те о риј ска осно ва уче ња где се уче ни ци упо зна ју са тр гови ном као при вред ном де лат но шћу, са ње ним исто риј ским раз војем, функ ци јом и вр ста ма. На гла си ти зна чај тр го ви не као услу жне де лат но сти и њен зна чај за при вред ни раз вој на ше зе мље. Уче ни ци упо зна ју те жи ште ра да обла сти ра да тр го вин ског дру штва у чи јем са ста ву се на ла зе про дав ни це. На став ну те му Про дав ни це об ра ди ти та ко да се ис так не значај про дав ни це са ста но ви шта стру ке. Сте че на те о риј ска зна ња тре ба да омо гу ће уче ни ци ма да ство ре сли ку о кон крет ној про давни ци у ко јој ће оба вља ти прак тич ну на ста ву. На на став ну те му Ро ба обра ти ти по себ ну па жњу јер је ро ба пред мет по сло ва ња. При об ра ди те ме Ам ба ла жа, са по себ ном па жњом об ра ди ти вр сте ам ба ла же, ру ко ва ње ам ба ла жом и функ ци је ам ба ла же, а посеб но еко ло шке уз на гла сак на мо гућ ност ам ба ла же као мо гу ћег за га ђи ва ча око ли не. На на став ну те му Про да вац обра ти ти по себ ну па жњу по што је то бу ду ће за ни ма ње. Уче ни ци тре ба да схва те да се ве шти не савре ме ног про дав ца уче то ком пред ви ђе ног шко ло ва ња за иза бра но за ни ма ње. При об ра ди те ме За шти та на ра ду по треб но је уче ни ке упозна ти са нео п ход но шћу при ме не за штит них сред ста ва при оба вљања по сло ва у про дав ни ци. На на став ну те му Ку пац обра ти ти по себ ну па жњу јер је, поред про дав ца, ку пац ак ти ван уче сник у ку по про да ји ро бе. Циљ је раз вој спо соб но сти уче ни ка да пре по зна ти по ве ку па ца и на чин кому ни ка ци је са њи ма. При об ра ди те ме Осно ве тр го вин ског ме наџ мен та, уче ни цима тре ба да ти основ на зна ња о упра вља њу про дав ни цом. Пред мет уче ња овог пред ме та у дру гом раз ре ду је упо зна вање уче ни ка са са вре ме ном ор га ни за ци јом и об ли ци ма ма ло про даје, фак то ри ма, функ ци ја ма и вр ста ма по сло ва. При об ра ди те ме При пре ма ма ло про да је ис та ћи зна чај по слова при пре ме за кон ти ну и ра но и успе шно оба вља ње про це са про даје. На ча со ви ма ве жби, по треб но је да уче ни ци уве жба ју кон крет не по сло ве у окви ру ове на став не те ме. На на став ну те му По сло ва ње про дав ни це обра ти ти по себ ну па жњу по што се у окви ру ове на став не те ме об ра ђу ју на став не једи ни це од су штин ске ва жно сти за по сао про дав ца. На ча со ви ма ве жби, по треб но је да уче ни ци уве жба ју кон крет не по сло ве у оквиру ове на став не те ме. Нео п ход но је да уче ник схва ти ве зу те о ријски сте че них зна ња и кон крет них по сло ва ко је оба вља на ча со ви ма прак тич не на ста ве у про дав ни ци. При об ра ди те ме Тех ни ка во ђе ња бла гај нич ког по сло ва ња, учени ке упо зна ти са зна ча јем пра вил ног во ђе ња бла гај нич ког по сло вања. На ча со ви ма ве жби, про ве жба ти кон крет не по сло ве ве за не за ову те му и ука за ти на ко ре ла ци ју са пред ме том прак тич на на ста ва. Из у ча ва њем те ме До пун ске услу ге у про дав ни ци је ве о ма важно за сти ца ње кон ку рент ских пред но сти про дав ни це на тр жи шту. За то је по треб но уче ни ци ма скре ну ти па жњу на зна чај до пун ских услу га, а на ча со ви ма ве жби при ка за ти кон крет не до пун ске услу ге. На став ну те му Ре кла ма ци је ку па ца об ра ди ти та ко да се ис так не пра вил но ре ша ва ње ре кла ма ци ја у про дав ни ци. На ча со ви ма ве жби, про ве жба ти кон крет не си ту а ци је уз од го ва ра ју ћу до ку мен та ци ју. У на ста ви тр го вин ског по сло ва ња у тре ћем раз ре ду тре ба упо зна ва ти уче ни ка са ор га ни за ци јом и по слов ним функ ци ја ма трго вин ских дру шта ва. Са др жај про гра ма осла ња се на сте че на знања из пред ме та еко но ми ка тр го ви не. На став ну те му На бав ка об ра ди ти са по себ ном па жњом јер од успе шне на бав ке за ви си и успе шност про да је. При об ра ди те ме Фор ми ра ње ма ло про дај не це не ис та ћи значај кал ку ла ци је ма ло про дај не це не за кон ку рент ску пред ност у тржи шним усло ви ма. На ча со ви ма ве жби, фор ми ра ти ма ло про дај ну це ну за ода бра ну ро бу. На став ну те му Про да ја об ра ди ти са по себ ном па жњом и нагла си ти ве зу са прет ход но усво је ним зна њи ма из прет ход них те ма. На ча со ви ма ве жби, про ве жба ти пла ни ра ње про да је, из бор од го вара ју ћег на чи на про да је и по слов ну ко ре спон ден ци ју. По ље уче ња те ме Мар ке тинг је кон кре ти за ци ја функ ци о налних за да та ка у ци љу раз ви ја ња спо соб но сти уче ни ка да пре по зна мар ке тин шке ак тив но сти у про дав ни ци. На ча со ви ма ве жби, учени ци тре ба да се оспо со бе за кон крет не мар ке тин шке по сло ве. На став ном те мом На бав ка и про да ја у тр го вин ском дру штву, по треб но је код уче ни ка раз ви ти спо соб ност ди фе рен ци ра ња ових по сло ва и уоча ва ње сло же но сти њи хо ве ор га ни за ци је. Ве жба њем ових спо соб но сти раз ви ја ју се ве шти не и на ви ке. При об ра ди те ме До ку мен та ци ја и еви ден ци ја, уче ни ци ма скре ну ти па жњу на зна чај ис прав но сти до ку мен та ци је са фор малне, ма те ри јал не и ра чун ске стра не. Ве жба њем уче ни ци ће сте ћи вешти не и на ви ке при ра ду на овим по сло ви ма. Об ра дом те ме Кон тро ла по сло ва ња про дав ни це ис та ћи зна чај и вр сте кон тро ле. Об ра дом те ме Ин вен та ри са ње ис та ћи зна чај ин вен та ри са ња са ста но ви шта тр го вин ског дру штва, као и про дав ни це. На ча со вима ве жби прак тич но спро ве сти ин вен та ри са ње. При об ра ди те ме Про пи си, ко ји се при ме њу ју у тр го ви ни, уче ни ци мо ра ју да се оспо со бе за при ме ну и по што ва ње за кон ских про пи са. За об ра ду ове те ме, оба ве зно ко ри сти ти од ред бе ва жећих за ко на. Уче ни ци тре ба да схва те по ве за ност ове те ме са те мом Кон тро ла по сло ва ња про дав ни це. На став ну те му Про пи са ни усло ви за ста вља ње ро бе у про мет об ра ди ти та ко да уче ни ци по ве жу прет ход но сте че на зна ња о пропи си ма у тр го ви ни. Сте че на зна ња по ве за ти са на у че ним из предме та по зна ва ње ро бе, и то са ста но ви шта ко мер ци јал ног по зна вања ро бе. При об ра ди те ме Пла ни ра ње ка дро ва уче ни ци тре ба да разви ју по слов ну флек си бил ност, ко ја ће им омо гу ћи ти да се лак ше сна ла зе у рад ном окру же њу. На став ну те му Во ђе ње и раз ви ја ње тр го вин ског дру штва обра ди ти та ко да се код уче ни ка раз ви је пред у зет нич ки дух. При ли ком из во ђе ња ве жби ва жно је да на став ник обез бе ди: да су уче ни ци стал но ак тив ни и ан га жо ва ни на раз не на чи не (у при прем ним ра до ви ма, у аси сти ра њу на став ни ку, у са мо стал ној ре а ли за ци ји ве жби, у груп ном ра ду, у за вр шним ра до ви ма, итд.), овим се по сти же да уче ни ци уче и пам те на став не са др жа је при самом ве жба њу, а исто вре ме но се по ве ћа ва њи хо ва мо ти ва ци ја за рад, да усме ри усва ја ње зна ња и ве шти не тр го вин ског по сло вања од јед но став ни јих ка сло же ни јим, об је ди ња ва ју ћи те о риј ску наста ву са прак тич ном на ста вом, да по на вља њем ве жби ис пра вља гре шке у ра ду уче ни ка и по сти же по треб ну спрет ност у из вр ша ва њу од ре ђе них за да та ка, да ак це нат ста ви на део про гра ма ко ји пред ста вља осно ву пред ме та и да из ла га ња бу ду са же та, ја сна и кон крет на. Мо гућ ност при ме не ра зних об ли ка и ме то да ра да на ча со вима ве жби је ве ли ка и на став ник тре ба мак си мал но да их ко ри сти у ци љу што ефи ка сни јег усва ја ња про грам ских са др жа ја од стра не уче ни ка и у ци љу што ве ћег мо ти ви са ња уче ни ка за про ши ри ва ње зна ња. У ту свр ху ко ри сти сва на став на сред ства: гра фо скоп, ди јапро јек тор, филм ску и ви део тех ни ку (на став не фил мо ве). Уче ни ка та ко ђе упу ћи ва ти на струч ну ли те ра ту ру из школ ске би бли о те ке као и ко ри шће ње уџ бе ни ка.

20 Кроз ве жбе уче ни ке уво ди мо у са зна ња о ва жно сти кул тур ног и про фе си о нал ног од но са пре ма куп цу, ва жно сти при ме не хи гијен ске за шти те као и естет ског уре ђе ња ам би јен та у ко ме се вр ши про да ја и ти ме код уче ни ка раз ви ја ти сми сао за ле по. ЦИЉ И ЗАДАЦИ ПРАКТИЧНА НАСТАВА Циљ на ста ве пред ме та је сти ца ње по треб них прак тич них зна ња и ве шти на, рад не кул ту ре, рад них на ви ка и рад не ди сци плине, по треб них за оба вља ње по сло ва и за да та ка тр гов ца. Задаци на ста ве пред ме та су: омо гу ћа ва ње уче ни ци ма да у не по сред ном прак тич ном раду у тр го вин ским про дај ним је ди ни ца ма при ме не сте че на те о ријска зна ња; раз ви ја ње спо соб но сти уче ни ка за струч но, тач но, бр зо и спрет но оба вља ње свих рад них за да та ка и по сло ва у про дав ни ци; раз ви ја ње ин те ре со ва ња уче ни ка за прак ти чан рад и по зити ван став пре ма ра ду. САДРЖАЈИ ПРОГРАМА I РАЗРЕД (5 ча со ва не дељ но, 175 ча со ва го ди шње + 60 ча со ва у бло ку) УВОД (15) Упо зна ва ње уче ни ка са тр го ви ном као при вред ном де лат ношћу. Упо зна ва ње уче ни ка са кон крет ним пред у зе ћем и про дав ница ма у ко ји ма ће оба вља ти прак тич ну на ста ву и до би ја ње упут ства за во ђе ње днев ни ка прак тич не на ста ве. Упо зна ва ње уче ни ка са рад ним вре ме ном, рад ном ди сци плином, лич ним из гле дом, рад ном кул ту ром, лич ном кул ту ром по једин ца и ко лек ти ва про дав ни це. ПРО ДАВ НИ ЦА (60) Упо зна ва ње уче ни ка са спољ ним обе леж ји ма про дав ни це (у ко јој уче ник оба вља прак су). Упо зна ва ње уну тра шњег уре ђе ња ен те ри је ра кон крет не продав ни це Упо зна ва ње са про дај ним про сто ром и ње го вим спе ци фич ности ма у за ви сно сти од об ли ка про да је и тр го вин ске стру ке. Упо знава ње са по моћ ним про сто ри ја ма про дај ног објек та у за ви сно сти од ор га ни за ци о ног об ли ка про да је и тр го вин ске стру ке (функ ци је и одр жа ва ње). Упо зна ва ње уче ни ка са опре мом про дав ни це (оде ље ња). Упо зна ва ње уче ни ка са на ме шта јем, ње го вом функ ци јом, начи ном одр жа ва ња при ла го ђе ном об ли ку про да је и роб ној стру ци у сва ком по лу го ди шту (пре храм бе на, тек стил на). Упо зна ва ње тех нич ких уре ђа ја: тех нич ки уре ђа ји уни вер зал не при ме не (за осве тље ње, загре ва ње, вен ти ла ци ју, про ве тра ва ње); тех нич ки уре ђа ји ко ји се при ме њу ју спе ци фич но од роб не стру ке: за пре храм бе ну ро бу, за ску по це ну ро бу, за опа сну ро бу. Ру ко ва ње и ко ри шће ње сред ста ва за рад, ала та, при бо ра, маши на: уни вер зал не, без об зи ра на стру ку (за ну ме ра ци ју, за отвара ње ам ба ла же и др.); спе ци фич на: за пре храм бе ну стру ку ма ши не за мле ве ње ма ка, ка фе, ме са, за се че ње су хо ме сна тих про из во да, хва таљ ке, зво на итд.; тек стил на ши ва ће ма ши не, ма ши не за по ру бљи ва ње те пиха, ма ка зе; ме тал ска стру ка ма ка зе за се че ње ли ма, апа ра ти за се че ње пред ме та од гво жђа. Ру ко ва ње и ко ри шће ње ин стру ме на та за ме ре ње ро бе: вр сте чу ва ње, одр жа ва ње, кон тро ла; при ме на ин стру ме на та за ви сно од роб не гру пе; мер не је ди ни це пре ма вр сти ро бе основ не и из ве де не (комад, пар, ту це, ме тар ду жни, ме тар ква драт ни, ме тар куб ни, ки лограм, ме трич ка цен та, то на, ли тар, ве ће и ма ње ме ре), спе ци фич но по стру ка ма; тек стил на ро ба ве ли чи не; обу ћа ве ли чи не; елек тро тех нич ка ро ба; књи жар ска ро ба. РО БА (30) Упо зна ва ње пој ма, свој ста ва и ка рак те ри сти ке ро бе. Упо зна ва ње асор ти ма на ро бе на рад ном ме сту (ду би на асор тима на, ши ри на асор ти ма на, сло же ност асор ти ма на), по роб ним гру пама (пре храм бе на, тек стил на, ме тал но-тех нич ка, обу ћа), чу ва ње ро бе. По што ва ње оп штих ме ра за чу ва ње ро бе, пра вил но ру ко ва ње, одр жа ва ње, хи ги је на про сто ра и уре ђа ја. По што ва ње по себ них ме ра, ве за них за по је ди не вр сте ро бе у окви ру раз ли чи тих роб них гру па: чу ва ње пре храм бе не ро бе (осе тљи ве на вла гу, осе тљи ве на топло ту, осе тљи ве на хлад но ћу, осе тљи ве на све тлост и су ву сре ди ну); чу ва ње тек стил не ро бе и оста ле (од ин се ка та, гло да ра, светло сти). Спре ча ва ње гу би та ка на ро би, гу би та ка на ква ли те ту и кванти те ту у то ку ма ни пу ла ци је. Чу ва ње ро бе у по моћ ним про сто ри јама и у про дај ном про сто ру, по гру па ма и спе ци фич но сти ма. АМ БА ЛА ЖА (10) Упо зна ва ње ам ба ла же вр сте, ру ко ва ње, чу ва ње. Во ђе ње еви ден ци је ам ба ла же у за ви сно сти од вр сте ро бе, об ли ка про да је и ма те ри ја ла од ко га је из ра ђе на. ПРО ДА ВАЦ (25) Упо зна ва ње про фи ла и уло ге про дав ца у про це су про да је. Раз ли ко ва ње кла сич ног и мо дер ног про дав ца. Сти ца ње ве шти на про дав ца. Ус по ста вља ње ко му ни ка ци је са куп цем. Схва та ње знача ја обла че ња и из гле да про дав ца. Схва та ње зна ча ја хи ги јен ског ми ни му ма у про це су про да је. ЗА ШТИ ТА НА РА ДУ (5) По што ва ње ме ре за шти те на ра ду пре ма пра вил ни ку у конкрет ној про дав ни ци, од но сно спе ци фич ног об ли ка про да је и од гова ра ју ће спе ци фич но сти стру ке (пре храм бе на, тек стил на и сл.). КУ ПАЦ (30) Пре по зна ва ње по тре ба ку па ца. Пре по зна ва ње раз ли чи тих про фи ла ку па ца. Сти ца ње ве шти на у ра ду са раз ли чи тим ти по ви ма ку па ца. Пра ће ње од но са про дав ца пре ма куп цу у раз ли чи тим обли ци ма про да је. По што ва ње про пи са о за шти ти пра ва по тро ша ча. ПР ВА НЕ ДЕ ЉА НА СТА ВА У БЛО КУ (60 ча со ва го ди шње) Уче ник, уз при су ство ис ку сног про дав ца, оба вља по сло ве не по сред не про да је. Де таљ но упо зна ва ње уче ни ка са асор ти ма ном ро бе у продај ном про сто ру. Упо зна ва ње свој ста ва по је ди них гру па ро ба, са ста но ви шта сло же но сти асор ти ма на, ду би не и ши ри не. Уче ник оба вља од ре ђе не по сло ве ве за не за ма ни пу ла ци ју и еви ден ци ју ам ба ла же у про дај ном објек ту. Уче ник ра ди уз по моћ ста ри јег про дав ца на ус по ста вља њу ко му ни ка ци је са куп цем. ДРУ ГА НЕ ДЕ ЉА Уче ник оба вља по сло ве ве за не за одр жа ва ње и при ме ну тех нич ких уре ђа ја ко ји се ко ри сте за кон крет но рад но ме сто и робну гру пу.

21 Уче ник уве жба ва да се слу жи ала том и при бо ром по требним за из вр ше ње ре дов них и до пун ских про дај них услу га. Уче ник уве жба ва ко ри шће ње ин стру ме на та за ме ре ње и овла да ва си сте мом мер них је ди ни ца. Упо зна ва ње ме ра и сред ста ва за шти те на ра ду про дав ца. Упо зна ва ње ме ра за шти те пра ва по тро ша ча. II РАЗРЕД (12 ча со ва не дељ но, 420 ча со ва го ди шње + 60 ча со ва у бло ку) СА ВРЕ МЕ НА ОР ГА НИ ЗА ЦИ ЈА МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (18) Пре по зна ва ње фак то ра про це са ра да у про дав ни ци. До бро по зна ва ње вр ста по сло ва у про дав ни ци. ОР ГА НИ ЗА ЦИ О НИ ОБ ЛИ ЦИ МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (18) Упо зна ва ње уче ни ка са ор га ни за ци о ним об ли ци ма не по средне про да је ро бе у кон крет ној про дав ни ци. Де таљ но упо зна ва ње уче ни ка са ор га ни за ци о ним об ли ком про да је ро бе на ње го вом конкрет ном рад ном ме сту. ПРИ ПРЕ МА МА ЛО ПРО ДА ЈЕ (96) Упо зна ва ње уче ни ка са по сло ви ма при пре ме осо бља про давни це за рад. Упо зна ва ње уче ни ка са при пре мом про дав ни це за рад. Ученик овла да ва при пре ма ма оних сред ста ва за рад ко ја су по треб на на кон крет ном рад ном ме сту, за ви сно од вр сте ро бе и об ли ка про да је. Упо зна ва ње уче ни ка са по сло ви ма при пре ме ро бе за про да ју, вр сте по сло ва и тех ни ка из во ђе ња. Овла да ва ње тех ни ком по сло ва кон тро ле за ли ха ро бе и то по ко ли чи ни, по асор ти ма ну, по ква ли те ту и по про дај ним це на ма. Упо зна ва ње уче ни ка са зна ча јем рас по ре ђи ва ња и из ла га ња ро бе и уве жба ва ње ових по сло ва на кон крет ном рад ном ме сту, уз уве жба ва ње основ них на че ла из ла га ња и рас по ре ђи ва ња ро бе. ПО СЛО ВА ЊЕ ПРО ДАВ НИ ЦЕ (180) Уоча ва ње зна ча ја асор ти ма на за по сло ва ње про дав ни це. Схва та ње ну жно сти фор ми ра ња за ли ха ро бе у про дав ни ци. Праће ње на чи на снаб де ва ња про дав ни це ро бом. Пра ће ње на чи на преу зи ма ња ро бе. Уче ник уве жба ва по сло ве рас па ки ва ња и чи шће ња у за ви сности од вр сте ро бе и об ли ка про да је. Уче ник оба вља про ве ре ис прав но сти ро бе, ко ри гу је ма ње гре шке и до те ру је ро бу, за ви сно од вр сте ро бе, на ме не ро бе и обли ка про да је. Уве жба ва ње уче ни ка са по сло ви ма гру пи са ња, сор ти ра ња и кла си ра ња, као и овла да ва ње тех ни ком ра да, за ви сно од вр сте ро бе и об ли ка про да је. Овла да ва ње тех ни ком прет ход ног па ко ва ња, ађу сти ра ња и ста вља ња озна ка на ро бу. Уве жба ва ње уче ни ка за из ла га ње ро бе. Упо зна ва ње про це са про да је ро бе у про дав ни ци, фа зе не посред не про да је. Овла да ва ње и уве жба ва ње тех ни ке не по сред не прода је рад у кла сич ним и са вре ме ним об ли ци ма про да је ро бе, по роб ним гру па ма, за го то вин ска и без го то вин ска сред ства пла ћа ња. Овла да ва ње и ко ри шће ње оних ин стру ме на та за ме ре ње, ко ји су при ме ре ни ро би и мер ним је ди ни ца ма. Овла да ва ње тех ни ком чу ва ња ро бе, за ви сно од вр сте ро бе и об ли ка про да је и при ме на оп штих и по себ них пре вен тив них и опера тив них ме ра. ВО ЂЕ ЊЕ БЛА ГАЈ НИЧ КОГ ПО СЛО ВА ЊА (54) Упо зна ва ње пој ма бла гај нич ког по сло ва ња. Уве жба ва ње про да је ро бе за го то вин ска и без го то вин ска средства пла ћа ња. Рад уче ни ка на фи скал ној ка си. Во ђе ње бла гај нич ког днев ни ка. Спе ци фи ка ци ја и упла та днев ног па за ра. ДО ПУН СКЕ УСЛУ ГЕ (18) Упо зна ва ње и овла да ва ње тех ни ком оба вља ња до пун ских услу га, за ви сно од вр сте ро бе, об ли ка про да је и сте пе на уна пре ђења и ино ва ци ја у кон крет ном пред у зе ћу. РЕ КЛА МА ЦИ ЈЕ КУ ПА ЦА (36) Упо зна ва ње уче ни ка са по ступ ком при хва та ња по тро ша ча и на чи ном да љег ре ша ва ња ре кла ма ци ја. Упо зна ва ње уче ни ка са еви ден ци јом ре кла ма ци ја ку па ца у про дав ни ци. За шти та пра ва потро ша ча. ПР ВА НЕ ДЕ ЉА НА СТА ВА У БЛО КУ (60 ча со ва го ди шње) Уче ник уче ству је у пре у зи ма њу ро бе. Уче ник оба вља по сло ве при пре ме ро бе за про да ју. Уче ник оба вља при пре му сред ста ва за рад. Уче ник уве жба ва ко ри шће ње ин стру ме на та за ме ре ње, ала та и при бо ра. Уче ник уче ству је у оба вља њу по сло ва на рад ном ме сту продав ца. ДРУ ГА НЕ ДЕ ЉА Уче ник уве жба ва бла гај нич ко по сло ва ње. Уче ник овла да ва тех ни ком не по сред не про да је ро бе. Уве жба ва ње пру жа ња до пун ских по ну да и услу га куп ци ма. При хва та ње и ре ша ва ње ре кла ма ци је ку па ца уз по моћ ста ријих про да ва ца. Уче ник уче ству је у оба вља њу по сло ва на рад ном ме сту продав ца III РАЗРЕД (12 ча со ва не дељ но, 384 ча са го ди шње + 60 ча со ва у бло ку) НА БАВ КА РО БЕ (90) Упо зна ва ње уче ни ка са еле мен ти ма утвр ђи ва ња пла на на бавке. Упо зна ва ње уче ни ка са за ли ха ма ро бе у про дав ни ци и ути ца јем за ли ха на оства ре ње пла на на бав ке и пла на ре а ли за ци је. Уче ствова ње уче ни ка у при прем ним по сло ви ма ве за ним за на бав ку ро бе. Упо зна ва ње уче ни ка са ко ри шће њем ка та ло га, про спе ка та, узо ра ка, це нов ни ка. Упо зна ва ње уче ни ка са из во ри ма снаб де ва ња про дав нице ро бом и тех ни ка ма снаб де ва ња. Упо зна ва ње уче ни ка са на чи ни ма уго ва ра ња ку по про да је. Упо зна ва ње уче ни ка са до ку мен та ци јом веза ном за снаб де ва ње про дав ни це ро бом и тех ни ком ње ног по пу њава ња и об ра де. Упо зна ва ње уче ни ка са зна ча јем пре у зи ма ња ро бе. Овла да ва ње тех ни ком пре у зи ма ња ро бе за ви сно од из во ра снаб де ва ња и ве ли чи не по шиљ ке. Уче ство ва ње уче ни ка у пре у зима њу ро бе по ква ли те ту и кван ти те ту. Упо зна ва ње уче ни ка са знача јем ко ми сиј ског за пи сни ка и са мо стал но са ста вља ње за пи сни ка од стра не уче ни ка. ФОР МИ РА ЊЕ МА ЛО ПРО ДАЈ НЕ ЦЕ НЕ (48) Упо зна ва ње са пој мом, вр ста ма и еле мен ти ма кал ку ла ци је це на. Са мо стал на из ра да кал ку ла ци је це на за ро бу на кон крет ном рад ном ме сту. ПРО ДА ЈА (60) Уче шће у ис тра жи ва њу тр жи шта про да је. Уче шће у пла нира ње про да је. Уче шће у из бо ру на чи на про да је. Уче шће у ана ли зи про да је. МАР КЕ ТИНГ (60) Упо зна ва ње уче ни ка са пој мом и зна ча јем мар ке тин га у про дав ни ци. Упо зна ва ње ин стру ме на та мар ке тинг мик са у продав ни ци. Уче шће у пла ни ра њу и ор га ни за ци ји мар ке тин шких актив но сти. Уче шће у ана ли зи тро шко ва и ефе ка та мар ке тин шких