МОГУЋИ НАЧИНИ ОРГАНИЗОВАЊА СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА МЛАДИХ

Transcription

1 Марина Мијатовић 1 Висока школа струковних студија за васпитаче,,михаило Палов Вршац Оригинални научни рад УДК: ========================================================================== МОГУЋИ НАЧИНИ ОРГАНИЗОВАЊА СЛОБОДНОГ ВРЕМЕНА МЛАДИХ Резиме: Слободно време представља незаобилазну преокупацију бројних наука јер је обележило готово сва подручја друштвеног живота. Оно је постојало у свим историјским епохама и постојаће докле год буде људске цивилизације. Битно је у животу сваког човека, а посебно у животу младих, где добро органзовано доприноси социјализацији, индивидуализацији и култивисању личности, тј. реализовању основних процесиа васпитања. Са развојем друштва мењала су се поимања али и фонд слободног времена којим човек расже. У прошлости, посебно се истицала борба за квантитативно повећање слободног времена, а сада је главни проблем у његовом квалитетном организовању. Ово истраживање је спроведено на узорку од 100 ученика узраста од 18 година. Полазећи од тога да је слободно време један од битних фактора развоја свестране и еманциповане личности, дефинисан је истраживачки проблем који се рефлектује кроз питање: Како млади проводе своје слободно време и какве су понуде за његово провођење? Резултати показују да млади поседују доста слободног времена у којем махом преовлађују самоорганизоване, пасивне активности. Како школе и надлежне институције немају програме који одговарају њиховим потребама, млади прижељкују боље понуде за квалитетно провођење слободног времена. Статистичка обрада података добијених анкетирањем ученика вршена је помоћу статистичког пакета (SPSS for Windows). Кључне речи: млади, слободно време, активности слободног времена, организација слободног времена. Увод Напредак технике и технологије човеку доноси све више слободног времена, те је неопходно свестрано изучавање овог феномена, поготово уколико смо свесни чињенице да је оно један од фактора који утиче на развој човекове личности, његову хуманизацију и еманципацију, као и тога д а га ниједна генерација није имала у толикој мери колико га ми имамо данас. Активности слободног времена су бројне и оне представљају богат систем утицаја који делују на личност, омогућавајући њихов развој и васпитање. Управо у њему појединац проналази највише слободе и прибегава разноврсним активностима које му омогућавају да упозна себе, да се кроз 1 Имејл-адреса: mmijat13@hotmail.com 37

2 њих потврђује, доказује и афирмише, па понекад и у негативном смислу. Зато је веома важно помоћи младима да организују и структуирају слободно време. Треба водити рачуна о њиховим потребама за забавом, дружењем, али и за активностима које изискују физички и ментални напор, а све то у складу са њиховом слободом избора. Због тога велику пажњу треба посветити чиниоцима организовања слободног времена, родитељима, школи, вршњацима и мас-медијима, који постају све присутнији у нашим животима. Слободно време и млади Под слободним временом младог нараштаја сматрамо оно време када је особа ослобођена не само школских, већ и евентуалних породичних задужења. To je време које се обликује према властитим жељама, без икакве обавезе, што значи да га карактеришу елементи попут слободе, добровољности и необавезности. Росић (2005) пише да млади усмеравају одреднице слободног времена на следећи начин: најдража локација за провођење слободног времена, најдража особа као друштво за провођење слободног времена и дужина времена посвећена дружењу са другима. Посебан педагошки проблема огледа се у схватању слободног времена младих, затим у начину провођења и разноврсности активности младих у слободном времену. Питања се постављају и о томе да ли млади имају довољно слободног времена за одмор, културно-забавне и рекреативне садржаје, да ли су претерано оптерећени наставним садржајима појединих предмета и бројем часова у школи. Већина теоретичара се слаже у томе да су ученици прилично оптерећени бројем часова и учењем наставних садржаја у школи и код куће, и да немају довољно расположивог слободног времена неопоходног за одмор и рекреацију, те за нормалан развој и социјализацију, за реализацију њихових потреба за дружењем, игром и забавом, као и за остваривањем потребе за доказивањем и самопотврђивањем. Битно је да приликом организовања васпитно образовног рада и активности младих у слободом времену не дође до несклада између амбиција и способности јер то може да узрокује разне психичке проблема (анксиозност, асоцијално понашање, осећање ниже вредности) и доведе до тога да се млади окрену друштвено неприхватљивим облицима понашања. Начин провођења слободног времена може се посматрати као дугорочно инвестирање у општу зрелост и ментално здравље (Larson & Verma 1999: 702). Избори које млади праве, везано за врсту активности, вишеструко утичу на њихову личност. Пошто је младост посебна старосна група и она има своје одлике, тако и слободно време ове популације има своје спрецифичности. Специфичности слободног времена младих условљене су у првом реду њиховим општим, психофизичким и социјалним карактеристикама: као прва специфичност слободног времена омладине школског узраста наводи се да је за њих слободно време ваншколско време. Друга специфичност произилази из чињенице да млади имају мањи број друштвених улога у поређењу са одраслима и да је нормативни систем везан за те улоге мање ригорозан и формализован. Трећа специфичност се огледа у томе што млади немају довољно новчаних средстава којим слободно расжу за бављење разноврсним активностима у слободно време. Четврта специфичност слободног времена младих се огледа у томе да млади не могу у потпуности самостално да одлучују којим ће се 38

3 активностима бавити у слободно време; они морају да слушају савете па и наређења старијих (Грандић, Летић, 2009). Развијање културе провођења слободног времена кључно је за правилно васпитног деловање, па је важно младима помоћи у његовој организацији. Адолесцент који је повезан са вршњацима код којих постоје позитивне вредности и сам их прихвата, али може се дестити да прихвата негативне норме и обрасце уколико се дружи са онима који их поседују. Адолесценти се не прикључују случајно одређеној групи, већ их бирају према сличности и важности (Грандић, Летић, 2009). Животни стил огледа се у разноврсним обрасцима деловања и значајно карактерише сваку младу особу, њен лични и друштвени идентитет. Оно што утиче на животни стил јесте култура. Млинаревић (2004) наглашава да животни стил представља начин на који младићи и девојке задовољавају личне потребе у одређеној друштвеној динамици и да они себе приказују кроз ствари с којима су у непосредном контакту (кроз музику, моду, филм, ликовне радове, литерарне радове, истраживачке пројекте, фестивале, концерте, диско- -клубове, кафиће, спорт, телевизију, часописе и сл.). Слободно време улази у сва подручја људског живота и рада подручје породичног живота, подручје производње, материјалних и духовних добара, подручје физичке културе, духовне културе, мануелних и интелектуалних активности, у техничко-технолошко подручје, подручје науке, уметности, друштвеног живота (Пехар-Звачко, 2004). Са педагошке стране гледано, то не може бити време у којем ће појединац бити пасиван. Оно треба да је смислено обликовано и организован,,тако да омогући појединцу да се бави културним и продуктивним делатностима које га потврђују и све више јачају његову човечност (Грандић, Летић, 2008: 81). У слободном времену посебно је битна образовна активност јер на тај начин личност развија навике, проширује своје знање и стиче нове способности; у исто време подстиче се и самоиницијатива и самообразовање који су посебно битни за остваривање перманентног процеса учења. Уколико говоримо о културном аспекту слободног времена, говоримо о времену погодном за размишљање и за стварање критичког става према појавама и свету. Данас, у новом друштвено-историјском контексту говоримо о масовној култура. Суштина масовне културе изражава се захтевима за што већом производњом, потрошњом и профитом. У новом добу долази до аутоматизације рада, повећава се животни стандрад, а мењају се потребе и навике становништва. За ширење својих утицаја, масовна култура користи средства масовне комуникације, са којима се најчешће ова култура и поистовећује. Управо та средства доводе до фаворизовања културних вредности забавног типа, где не постоји развој индивидуалних стваралачких способности. Методолошка оријентација Предмет и проблем истраживања У педагошкој теорији и пракси често се о слободном времену говори са позиције његове улоге у развоју младог нараштаја. Свако друштво треба да води рачуна о својим младима, па тако и о понудама и начинима на који проводе своје слободно време. Млади имају могућност неорганизованог провођења слободног времена, када га сами креирају по својим потребама и жељама. Дружење са вршњацима, као један од облика неорганизираног слободног времена, врло је битно, јер када се друже, младе особе вежбају комуникацијске вештине, стварају се односи, развија се 39

4 мишљење и формирају ставови. Исто тако, веома је битно да имају и добру понуду организованог слободног времена који у себе укључује планиране активности (спортске, образовне, креативне) које би код младих требало циљано да развијају њихове интересе. Данас је већ јасно да повећање слободног времена постаје битан чинилац интеграције целокупног људског времена и услов свестраног развоја личности. На основу тога јављају се и разноврсне полемике око тога како организовати слободно време младих да би се избегли празнина, досада, комерцијализована забава. Проблем изражавамо следећим питањем: Како млади проводе своје слободно време и какве су понуде за његово провођење? Циљ истраживања је: утврдити да ли млади имају довољно добру понуду и могућности за квалитетно провођење слободног времена од стране друштва и заједнице. Задаци истраживања На основу циља истраживањаодређени су следећи задаци: 1. Испитати колико млади поседују слободног времена на свакодневном нивоу; 2. Испитати да ли постоји значајна разлика између количине слободног времена и ; 3. Испитати како млади проводе своје слободно време; 4. Испитати да ли постоји веза између начина провођења слободног времена и ; 5. Сазнати који тип активности (самоорганизоване или организоване) преовлађује у начину на који млади проводе своје слободно време; 6. Сазнати да ли постоје разлике између заступљеног типа активности и ; 7. Истражити шта младима највише недостаје у школи и друштвеној средини како би били задовољни начином провођења слободног времена; 8. Испитати заинтересованост младих за боље понуде и могућности избора активности слободног времена. Хипотезе истраживања: Општа хипотеза: Млади немају довољно добру понуду ни могућност за квалитетно провођење слободног времена од стране друштва и заједнице. Посебне хипотезе Х 1. Млади поседују доста слободног времена на дневном нивоу; Х 2. Не постоји статистички значајна разлика између количине слободног времена и ; Х 3 Млади своје слободно време проводе на пасиван начин; Х 4. Не постоји статистички значајна разлика између начина провођења слободног времена и ; Х 5. Самоорганизоване активности преовлађују у начину на који млади проводе своје слободно време; Х 6. Не постоји статистички значајна разлика између заступљеног типа активности и ; Х 7. Младима у школи највише недостају спортске активности и секције у којима до изражаја долази креативност; 40

5 Х 8 Млади желе боље понуде и веће могућности избора активности у слободном времену. Методе и технике истраживања, начини обраде података У истраживању је коришћена дескриптивна метода која је одабрана у складу са природом проблема, предметом, циљем и задацима истраживања као и у складу са постављеним хипотезама. Дескриптивна метода тежи да што верније опише чињенице и због тога је поуздана у опису педагошких појава. Техника је анкетирање а инструмент је упитник комбинованог типа који је посебно конструисан за потребе овог истраживања. Статистичка обрада података добијених анкетирањем ученика вршена је помоћу статистичког пакета (SPSS for Windows) а акценат је стављен на дескриптивну статистику, непараметријски Хи квадрат тест и графиконе. Популација истраживања Популацију овог истраживања чине ученици четвртог разреда средње школе,,светозар Милетић у Новом Саду. Карактеристике узорка приказане су у графикону 1. Графикон 1: Графички приказ фреквенција за варијаблу пол У узорку је било укупно 100 испитаника, од тога 69 испитаница женског (69%) и 31 припадник мушког (31%). Резултати истраживања и њихова интерпретација Са циљем утврђивања количине слободног времена код младих на дневном нивоу, дескриптивном статистиком дошли смо до следећих података: Табела 1: Количина просечног слободног времена на дневном нивоу приказана по полу Количина слободног времена Уопште немам сл.времена До 2 сата дневно 3 до 4 сата дневно Преко 4 сата дневно Mладићи Пол Девојке ,0% 4,3% 3,0% ,9% 8,7% 10,0% ,1% 44,9% 36,0% ,0% 42,0% 53,0% % 100,0% 100,0% 100,0% Када посматрамо добијене резултате приказане у табели 1. можемо да закључимо да млади поседују доста слободног времена на дневном нивоу. Гледано у односу на пол, 41

6 87,1% младића поседује од 3 па навише сати слободног времена дневно а код девојака тај проценат озноси 86,9%. Такође су нас интересовали и подаци о томе да ли постоје разлике између количине слободног времена и. Добијени резултати и фреквенце приказане у табелама говоре да постоји статистички значајна разлика у односу на посматране варијабле Х 2 (3) = 10,167, п < 0,05. Хи квадрат тест независности показује да младићи поседују више слободног времена дневно (преко 4 сата дневно) у односу на девојчице (код којих је најфреквентнији одговор 3 до 4 сата дневно). Табела 2: Активности у слободном времену младих У слободно време: Гледам ТВ Посећујем друштвене мреже (фејсбук,твитер...) Лежим и одмарам Бавим се спортом Дружим се са пријатељима Волонтирам Mладићи Пол Девојке ,9% 14,5% 14,0% ,9% 40,6% 41,0% ,7% 13,0% 12,0% ,4% 10,1% 13,0% ,9% 20,3% 18,0% ,2% 1,4% 2,0% % 100,0% 100,0% 100,0% У слободном времену код 67% испитаника преовлађују пасивне активности, као што су гледање ТВ-а, посећивање друштвених мрежа, лежање и одмарање, док волонтеризам представља најмање заступљену активност у слободном времену младих (2%). Младићи и девојке у највећем броју случајева (41%) своје слободно време проводе на интернету и посећујући друштвене мреже што би значило да седе за компјутером или користе мобилни телефон. Уколико упоредимо резултате анализа овог истраживања са подацима истраживања Института за психологију Филозофског факултета у Београду, под називом,,свакодневница младих у Србији (поменуто истраживање спроведено је године на узорку средњошколаца), видећемо да су резултати слични. У овом истраживању дошло се до закључка да млади често користе компјутер и то за играње игрица и четовање. Коришћење компјутера у едикативне сврхе је веома ретко: 80% младих готово никада не користи образовни софтвер; 70% не користи компјутер за писање, цртање нити графичко 42

7 приказивање. Што се тиче активности које нису пасивне, младићи наводе да се баве спортом (19,4%), док девојке изјављују да се друже са пријатељима (20,3%). Да не постоји статистички значајна разлика у заступљеним активностима слободног времена код младића и девојака показује и израчунати Хи квадрат који износи: Х 2 (5) = 2,632 п = 0,757. Развој технике и технологије донео је са собом низ иновација у свим сегментима човековог живота, па су тако оне утицале и на мењање начина интеракције и комуникације међу младићима и девојкама. Интернет све више служи за интерперсоналну комуникацију а његова разграната структура омогућује комуникацију између било која два удаљена рачунара или мобилна телефона. Табела 3: Тип активности који преовлађује у начину органозовања слободног времена младих Тип активноси Самоорганизоване Организоване Младићи Пол Девојке ,5% 78,3% 74,0% ,5% 21,7% 26,0% % 100,0% 100,0% 100,0% Добијени резултати (приказани у табели 3.) показују да су код младића и девојака у већем броју заступљене самоорганизоване активности (74%), у којима они сами креирају време по својим потребама и жељама. Ове активности битне су јер младе особе кроз њих вежбају комуникацијске вештине, стварају односе, развијају мишљење и формирају ставове. Исто тако, веома је битно да имају и добру понуду организованог слободног времена који у себе укључује планиране активности (спортске, образовне, креативне). У нашем истраживању 26% испитаних ученика је изјавило да код њих преовлађује организовано слободно време. Иако нам израчуната вредност Хи квадрата показује да не постоје статистички значајне разлике између типа активности зааступљеног у начину провођења и организовања слободног времена и (Х 2 (1) = 2,1000 п = 0,147), младићи изјављују да су код њих више заступљеније организоване активности (35,5%) него код девојчица (21,7%), што се поклапа са резултатима приказаним у претходној табели где су се изјаснили да у слободно време воле да се баве спортом више од девојака. Девојке су изјавиле да су код њих заступљеније самоорганизоване активности (78,3%) него код младића (64,5%), што се поклапа са резултатом који указује да девојке више воле да се друже са пријатељима него младићи. Активности слободног времена се у животу међусобно преплићу и допуњују. Понекад је случај да преовлађују оне које су у функцији одмора, некад оне у функцији разоноде и забаве, на крају и оне које су у функцији развоја личности. Свакако да је најбоље када су разноврсне и динамичне, богате, када утичу на расположење, када у истом тренутку човека оплемењују забављају и еманципују. 43

8 Графикон 2: Приказ понуда организованих ваннаставних активности и секција од стране школе Све одговоре ученика на питање,,шта школа чини да би имали разноврсну понуду могућности и начина провођења слободног времена? разврстали смо у 5 категорија на основу којих смо могли да видимо разноврсност ваннаставних активноси и секција. Фреквентност одговора у првој категорији (школа не чини ништа), 85%, показује нам да школа не пружа ученицима могућност за провођење слободног времена у довољној мери. Остале 4 категорије (акција чишћења школа, спортски турнири, ликовне секције, драмске секције) имају укупну фреквентност од 15 %. Поред уобичајених задатака, школа треба да ученицима пружи могућност за слободно време и да упознаје младе са смислом слободног времена. Зато је потребно да се школа одазива на друштвене промене, да помаже при организацији слободних активности и стварању слободног времена. Табела 4. Школи недостају: Младићи Пол Девојке Организоване посета Н галерија, музеја, позоришта % 6.5% 8.7% 8.0% Школски клуб Н % 22.6% 15.9% 18.0% Трибине о актуелним Н питањима младих % 6.5% 30.4% 23.0% Више спортских Н активности % 38.7% 24.6% 29.0% Музичке секције Н % 12.9% 15.9% 15.0% Хуманитарне акције Н % 12.9% 4.3% 7.0% Н % 100.0% 100.0% 100.0% Међу активностима које младима највише недостају у школи истичу се: више спорта (29%), трибине о актуелним питањима младих (23%) и школски клуб (18%). Ту су још музичке секције (15%) и посете музејима (8%). Ваннаставне активности не треба да буду окренуте само ка даровитим ученицима, већ тако организоване да привуку већи број ученика, а да би то било могуће потребно је понудити младима разноврсне секције и активности. Као што видимо, младима у школи недостају ваншколске активности које нису у вези са редовним планом и програмом за разред који похађају. То су разне секције, додатни курсеви, спортске и уметничке активности. Основни циљ ваннаставних активности у школи јесте да се обогати друштвени живот школе, у коме треба активно да учествују професори и ученици. 44

9 Табела 5: Прижељкујем веће могућности избора активности у слободном времену о стране заједнице Фреквентност Проценти Кумулативни проценти Уопште се не слажем 1 1,0 1,0 Не слажем се 4 4,0 5,0 Неодлучан/на сам 17 17,0 22,0 Слажем се 49 49,0 71,0 Потпуно се слажем 29 29,0 100, ,0 Табела 6: Приказ и ранг жељених активности Ранг Активности и Садржаји Концерти и други музички садржаји Филмски садржаји Плесни садржаји Књижевни садржаји Изложбе и остали видови уметности Вршњачке едукације и други облици размене знања и искуства Спортске активности Разултати приказани у табели 6. показују да се већа фреквентност одговора налази на десној страни скале (79% одговора), 49% ученика се слаже а 29% се у потпуности слаже са тврдњом која се односи на прижељкивање бољих понуда за организовано провођење слободног времена од стране шире друштвене заједнице, 5% одговора се налази на левој страни скале, што би значило да се само 5 ученика не слаже или уопште се не слаже са овом тврдњом. Најпожељније активности су (поређане по рангу): 1. Спорт 2. Концерти и други музички садржаји 3. Филмски садржаји 4. Књижевни садржаји 5. Изложбе и остали видови уметности 6. Вршњачке едукације и други облици размене знања и искуства 7. Плесни садржаји Закључак Млади су посебна старосна група која поседује одређене психофизичке карактеристике које их битно разликују од популације одраслих, а њихове друштвене 45

10 улоге су мање захтевне и ригорозне. Међутим, то никако не значи да их они немају. Када млади задовоље све породичне, школске и друге обавезе остане им време које је само њихово. Испитивањем нашег узорка закључили смо да млади дневно поседују доста слободног времена. Преко половине испитаника 51 (51%) изјавило је да поседује преко 4 сата дневно слободног времена. У истраживању потврђене су све хипотезе, осим Х 2, јер су подаци показали да постоји статистички значајна разлика између количине слободног времена и, и то у корист младића. У свом слободном времену млади прибегавају различитим активностима, неке од њих су пасивне а неке су динамичне. Неоспоравамо значај ни једних ни других, јер су и пасивне понекад потребне особи да се одмори и релаксира, али уколико су оне претежно заступљене то свакако није добро. Превише сати проведених пред телевизором и компјутером негативно ће деловати на младе људе. Дуготрајно гледање телевизије или коришћење компјутера може да остави велике последице, како психичке тако и физичке. Човек је тада пасиван, не трепће, не размишља, а програм су често пуни насиља и лоше дикције. Човек тада лежи или седи у неправилном положају. Испитујући ученике дошли смо до закључка да код младих преовлађују активности су пасивне (67%), као што су су лежање, гледање ТВ-а, седење испред компјутера, четовање путем друштвених мрежа. Активности слободног времена се у животу међусобно преплићу и допуњују. Понекад је случај да преовлађују оне које су у функцији одмора, некад оне у функцији разоноде и забаве и оне које су у функцији развоја личности. Свакако да је најбоље када су разноврсне и динамичне, богате, када утичу на расположење, када човека забављају и еманципују. Школа, друштво и околина помажу у одрастању и сазревању младих, и од њих се можемо научити пуно доброг, корисног, лепог, квалитетног али нажалост понекад и лошег. Од ученика се примарно очекује да усвоје одговарајућа знања, а од наставника да реализују програме који су често несразмерни са количином времена и бројем ученика. Све нам то јасно указује да се врло мало времена посвећује слободном времену од стране школе. Како би се остварило све што је прописано планом и програмом, често се слободно време жртвује. Истраживањем смо дошли до закључка да млади у великом броју (85%) сматрају да школа не чини ништа како би им понудила адектаватне, интересантне и примерене активности слободног времена, а оне које се посебно прижељкују су спортске активности. У недостатку креативних, културних и спортских садржаја, као и услед недовољних финансијских средстава, слободно време млади углавном проводе у гледању телевизијског програма или боравком у кафићима. По њиховом мишљењу, надлежне институције немају програме који одговарају њиховим потребама, а непостојање јединственог места које би окупљало све организације и установе које пружају понуде за провођење слободног времена један је од водећих проблема. Квалитетно организовано и проведено слободно време младима може бити савезник у развоју зања, вештина и способности у интелектуалној и емоционалној сфери живота. Жеље, интересовања и потребе младића и девојака морају се узимати у обзир када се промишља о могућим начинима организовања слободног времена. Недостатак подршке у овом сегменту човековог живота може бити један од узрока због којег млади крећу странпутицом. Императив данашњице је омладини обезбедити окружење које им омогућава да се развију у одрасле особе какве су потребне друштву да би напредовало. Да би се то остварило, непходно је обезбедити разноврсне услове, повезати и укључити 46

11 мноштво организација, институција и програма у свим секторима. Заједница треба да препозна могућности слободног времена, у ком се велика пажња може посветити питањима здравствене заштите и превенције болести, смањењу ризичног понашања, образовању... Управо та питања представљају стубове омладинске политике која мора бити усмерена на побољшање и унапређивање положаја младих. Као што видимо, за заједницу овде лежи изазов. Литература: Андевски, М. (1990),,,Нека питања слободног времена, Зборник института за педагогију (свеска осма), Нови Сад: Филозофски факултет, Грандић, Р., Летић М. (2008), Прилози педагогији слободног времена, Нови Сад: Савез педагошких друштава Војводине, Вршац: Висока школа струковних студија за образовање васпитача,,михаило Палов. Грандић, Р., Летић, М. (2009),,,Животни стилови слободног времена младих у Србији, Нови Сад: Педагошка стварност 5 6, Ђорђевић, Д. (2006),,,Друштвене и слободне активности ученика (oрганизација рада), Педагошка стварност 5 6, Elkington, S., Stebbins, R. (2014), The serious leisure perspective: an introduction, New York: Routledge. Илишин, В. (2006): Млади између жеља и могућности: положај и проблеми младих Загребачке жупаније, Загреб: Институт за друштвене науке. Качавенда-Радић, Н. (1989), Слободно време и образовање, Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. Качавенда-Радић, Н. (2000),,,Слободно време као чинилац квалитетног породичног живљења, у: Дете и слободно време: округли сто, Београд, Службени гласник. Каменов, Е. (2000),,,Педагогија слободног времена, у: Дете и слободно време: округли сто, Београд: Службени гласник. Коковић Д. (2006/2007), Начин живота и слободно време феноменологија слободног времена, Нови Сад: Факултет за спорт и туризам. Ларсон и Верма 1999: Larson, R. & Verma, S. (1999). How children and adolescents spend time across the world: Work, play and developmental opportunities. Psychological Bulletin 126, Марковић, М. (1997),,,Педагогија слободног времена, У: Култура слободног времена деце: зборник радова, Шабац, Виша школа за образовање васпитача. Млинаревић,В. Милиша, В., Пророковић, А. (2000),,,Слободно вријеме младих у процесима модернизације успоредба славонских градова и Задра, Педагошка истраживања, 4 (1), Пленковић. Ј. (2000), Слободно вријеме младежи, Ријека: Свеучилиште у Ријеци. Пехар-Звачко, Л. (2004), Слободно вријеме младих или, Сарајево: Филозофски факултет. Превишић, В. (2000),,,Слободно вријеме између педагогијске теорије и одгојне праксе, Напредак: часопис за педагогијску теорију и праксу, 141; 4, стр Ројек (2009): Rojek, C. (2009), The labour of leisure, the culture of free time, London: SAGE publications Ltd. Росић, В. (2005), Слободно вријеме слободне активности, Ријека: Библиотека Едуко. Филиповић, Н. (1980), Ваннаставна активност ученика, Сарајево: Свјетлост. 47

12 Биографска нота: Марина Мијатовић рођена је у Карловцу (Хрватска). Основну и средњу школу завршава у Новом Саду. На Филозофском факултету у Новом Саду завршава студије Педагогије. Тренутно ради као сарадник у настави за ужу научну област Педагогија на Високој школи струковних студија за образовање васпитача Михаило Палов, Вршац. 48