Интегрално лечење деце са дислексијом четрдесет година искуства

Transcription

1 DOI: /SARH S ОРИГИНАЛНИ РАД / ORIGINAL ARTICLE UDC: ; Интегрално лечење деце са дислексијом четрдесет година искуства Миодраг Стошљевић, Гордана Одовић, Милосав Адамовић Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Универзитет у Београду, Београд, Србија КРАТАК САДРЖАЈ Увод Дис лек си ја је зна ча јан пе ди ја триј ски про блем који захтева бла го вре ме но и од го ва ра ју ће ле че ње. Циљ ра да Циљ ра да био је да се ис пи та зна чај ин те грал ног ре ха би ли та ци о ног при сту па у ле че њу де це са дис лек си јом. Ме то де ра да Ис тра жи ва њем је об у хва ће но 300 де це уз ра ста од 11 до 15 го ди на са дис лек си јом раз ли чи тог по ре кла. Ре зул та ти До би је ни ре зул та ти по ка зу ју да је ин те грал но ле че ње де це са дис лек си јом би ло значај но успе шни је од изо ло ва ног ло го пед ског трет ма на за де сет од пет на ест ис пи ти ва них ва ри јабли: за ме не гра фич ки слич них сло ва (p=0,000), за ме не сло го ва (p=0,010), за ме не ре чи по га ђа ње (p=0,019), струк тур не по гре шке пре ме шта ње или уме та ње (p=0,038), до да ва ње сло ва и сло го ва (p=0,001), по на вља ње де ло ва ре чи (p=0,001), чи та ње јед не ре чи на не ко ли ко по гре шних на чи на (p=0,001), из о ста вља ње ре чи и це лих ре до ва (p=0,000), вра ћа ње на већ про чи та ни ред (p=0,000) и сте пен дис лек си је (p=0,000). За кљу чак Дис лек си ја зах те ва мул ти ди сци пли нар ни те ра пиј ски при ступ у ко јем је ин те грал ни реха би ли та циј ски трет ман из у зет но зна ча јан. Кључ не ре чи: дис лек си ја; ре ха би ли та ци ја; ин те грал но ле че ње УВОД Дис лек си ја је по ре ме ћај чи та ња ко ји се, изме ђу оста лог, од ли ку је не по зна ва њем сло ва, те шко ћом у асо ци ра њу два сло ва, пре скака њем сло ва и ма њих ре чи [1], али и не ким дру гим пра те ћим фе но ме ни ма, као што су по ре ме ћај па жње удру жен с хи пе рак тив ношћу (енгл. at ten tion de fi cit hype rac ti vity di sorder ADHD) и мо тор не по те шко ће [2, 3]. Дис лек си ја, ети о па то ге нет ски по сма тра но, при па да мул ти фак тор ским по ре ме ћа ји ма ко ји су уско ве за ни за ви зу ел не про бле ме ко ји ути чу на бр зи ну чи та ња. Пре ма на ла зи ма ко је је об ја вио Цен тар за ис тра жи ва ње чи та ња у Нор ве шкој, до ка зано је да она мо же би ти и на след не при ро де, тј. да је по сле ди ца оште ће ња ге на на хромо зо му 2 (DYX3) [4]. Нај де таљ ни је про у чен узрок дис лек си је је це ре брал но кр ва ре ње, ко је је че сто удру же но с ано ми јом и аграфи јом [5]. У зна чај ном бро ју слу ча је ва она оста је ети о па то ге нет ски не ја сна, те се ка тего ри ше као иди о пат ска [6]. Због раз ли чи тог схва та ња при ро де дислек си је, при ступ ле че њу де це с овим пробле мом до ста је хе те ро ген и пар ци ја лан. Та ко нпр. пси хо ло зи сма тра ју да су стиму ла ци ја пер цеп ци је и ње не од го ва ра јуће об ра де основ ни пред у слов за пра ви лан трет ман дис лек си је [7]. При ста ли це ме дицин ског и со ма то пед ског ле че ња при о ритет да ју сти му ла ци ји мо тор ног и сен зор ног раз во ја ме то да ма као што су ре лак са ци ја или не у ро фид бек [8]. Ло го пе ди, опет, подра зу ме ва ју сти му ла ци ју го вор но-је зич ког раз во ја и при дру же них функ ци ја чи та ња и пи са ња као при о ри тет не [9]. Ме ђу тим, има ју ћи у ви ду ком плек сност дис лек си је, ка ко с аспек та ње не при ро де, та ко и по степе ну ис по ље но сти, ја сно се на ме ће нео п ход - ност мул ти ди сци пли нар ног при сту па у њеном трет ма ну у окви ру ко јег би ин те грални си стем ре ха би ли та ци је имао зна чај но ме сто [10]. ЦИЉ РАДА По ла зе ћи од прет по став ке да на ве де ни одвојени трет ма ни не мо гу до ве сти до жеље них ре зул та та, циљ на шег ра да био је да се ис пи та успе шност ути ца ја ин те грал ног ре ха би ли та ци о ног ле че ња на по бољ ша ње ста ња де це са дис лек си јом. МЕТОДЕ РАДА Испитаници Ис тра жи ва ње је об у хва ти ло 300 де це (250 де ча ка и 50 де вој чи ца) уз ра ста од 11 до 15 го ди на. Ис пи ти ва ње је оба вље но у пе ри оду го ди не у сле де ћим уста нова ма: Слу жба за пси хо фи зи о ло шке по реме ћа је ре ги о нал ног ме ди цин ског цен тра у Мо ста ру, у Бо сни и Хер це го ви ни, За вод за Correspondence to: Gordana ODOVIĆ Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Visokog Stevana 2, Beograd Srbija gordanaodovic@gmail.com

2 626 Стошљевић М. и сар. Интегрално лечење деце са дислексијом четрдесет година искуства пси хо фи зи о ло шке по ре ме ћа је и го вор ну па то ло ги ју Проф. др Цвет ко Бра јо вић у Бе о гра ду и Ка би нет за де фек то ло ги ју Сто шље вић у Бе о гра ду. Ис пи та ни ци су свр ста ни у две гру пе: екс пе ри мен тал ну и кон тролну, при че му је сва ка об у хва ти ла по 150 ис пи та ни ка. Ис пи та ни ци екс пе ри мен тал не гру пе су под врг ну ти ин те грал ном ле че њу, а ис пи та ни ци кон трол не гру пе изо ло ва ном ло го пед ском трет ма ну. Гру пе су на по четку сту ди је би ле из јед на че не пре ма по лу, уз ра сту, траја њу ле че ња, те сте пе ну и вр сти дис лек си је. Инструмент Отво ре ни си стем сти му ла ци је ху ма ног раз во ја, ко ји је при ме њи ван у екс пе ри мен тал ној гру пи ис пи та ни ка, у на шој прак си се ко ри сти од го ди не, а са сто ји се од сле де ћих вр ста трет ма на: 1. сти му ла ци ја мо тор ног раз во ја; 2. сти му ла ци ја сен зор ног раз во ја; 3. вер бал на сти му ла ци ја; 4. сти му ла ци ја гно стич ких функ ци ја; 5. сти му ла ци ја со ци јал ног раз во ја; 6. ре лак са ци ја, и 7. мо ти ва ци ја [10]. Отво ре ни си стем сти му ла ци је ху маног раз во ја при ме њи ван је на сле де ћи на чин: уоби чаје ни ток ло го пед ског трет ма на био је про ме њен та ко да је на по чет ку трет ма на де фек то лог-со ма то пед де те ту са дис лек си јом да вао ве жбе за ди фе рен ци ја ци ју схе ме те ла по Сто шље ви ћу [10], за тим ве жбе ба лан са и ко орди на ци је за сти му ла ци ју оп штег мо тор ног функ ци они са ња, ве жбе фи не мо то ри ке с по себ ним освр том на гра фо мо то ри ку, као и ве жбе за сен зор не и гно стич ке функ ци је. На кон ових ве жби, ко је су тра ја ле мину та, ис пи та ни ци су од ла зи ли на ре дов ни ло го пед ски трет ман, ко ји је тра јао ми ну та, да би се по сле то га вра ћа ли на ве жбе про гре сив не ми шић не ре лакса ци је по Штер ну у тра ја њу 8 12 ми ну та. На по чет ку и на кра ју трет ма на ме ри ли смо на предак за ва ри ја бле из мер ног ин стру мен та под на зи вом Бр зи скри нинг де це са дис лек си јом и дис гра фи јом [11], ко ји је код нас у упо тре би од го ди не. Испи ти ва не су сле де ће ва ри ја бле: те шко ће у по ве зи ва њу гра фе ма с фо не мом, те шко ће у по ве зи ва њу гла со ва и сло го ва у ре чи, за ме не гра фич ки слич них сло ва, заме не фо нет ски слич них сло ва, за ме не сло го ва, за ме не ре чи по га ђа ње, струк тур не по гре шке пре ме шта ње или уме та ње, до да ва ње сло ва и сло го ва, по на вља ње дело ва ре чи, те шко ће у пра ће њу слов ног или број ча ног ни за, те шко ће у сле ду сме ра чи та ња, чи та ње јед не ре чи на не ко ли ко по гре шних на чи на, из о ста вља ње ре чи и це лих ре до ва, вра ћа ње на већ про чи та ни ред и сте пен дис лек си је. Да кле, из овог мер ног ин стру мен та узе те су са мо ва ри ја бле ко је се од но се на вр сту дис лек си је, док је сте пен дис лек си је из ме рен пре ма фор му ли (бла га дис лек си ја ка да се по гре шно про чи та 10% ре чи; сред ња дис лек си ја ка да се по гре шно прочи та 20% ре чи; те шка дис лек си ја ка да се по гре шно про чи та 40% ре чи). Обрада података До би је ни ре зул та ти су ста ти стич ки об ра ђе ни приме ном не па ра ме триј ског те ста, јед но фак тор ског теста ANO VA. Јед но фак тор ска ANO VA је ко ри шћен за ис пи ти ва ње до би је них ре зул та та ис тра жи ва ња због чи ње ни це да смо то ком ста ти стич ке об ра де по да та ка мо ра ли да по ре ди мо раз ли ку из ме ђу арит ме тич ких Табела 1. Резултати статистичког тестирања експерименталне и контролне групе Table 1. Statistical testing results of experimental and control group Варијабла Variable Тешкоће у повезивању графема с фонемом Difficult connecting graphemes to phonemes Тешкоће у повезивању гласова и слогова у речи Difficult matching sounds and syllables in words Замене графички сличних слова Replacement of graphics similar letters Замена фонетски сличних слова Replacement phonetically similar letters Испитивање Testing SS df MS F p doi: /SARH S

3 627 Замене слогова Substitutions of syllables Замене речи погађање Substitutions of words guessing Структурне погрешке премештање или уметање Structural errors displacement or interposition Додавање слова и слогова Addition of letters and syllables Понављање делова речи Repeating parts of word Тешкоће у праћењу словног или бројчаног низа Difficulty in following letter or numerical sequences Тешкоће у следу смера читања Difficulty in following direction of reading Читање једне речи на неколико погрешних начина Reading one word in several wrong ways Изостављање речи и целих редова Omission of words and hole lines Враћање на већ прочитани ред Returning to the already read line Степен дислексије Degree of dyslexia SS збир квадрата; df степен слободе; MS значење квадрата; p статистичка значајност SS sum of squares; df deegre of freedom; MS mean square; p statistical significance

4 628 Стошљевић М. и сар. Интегрално лечење деце са дислексијом четрдесет година искуства сре ди на гру пи са них ре зул та та. При ли ком те сти ра ња ко ри шћен је ста ти стич ки па кет SPSS, вер зи ја РЕЗУЛТАТИ Ре зул та ти ис тра жи ва ња, ко ји су де таљ но при ка за ни у та бе ли 1, по ка за ли су да је ин те грал но ле че ње де це са дис лек си јом би ло зна чај но успе шни је од изо ло ва ног ло го пед ског трет ма на за де сет ис пи ти ва них ва ри јабли: за ме не гра фич ки слич них сло ва, за ме не сло го ва, за ме не ре чи по га ђа ње, струк тур не по гре шке преме шта ње или уме та ње, до да ва ње сло ва и сло го ва, пона вља ње де ло ва ре чи, чи та ње јед не ре чи на не ко ли ко по гре шних на чи на, из о ста вља ње ре чи и це лих ре до ва, вра ћа ње на већ про чи та ни ред и сте пен дис лек си је. Ме ђу тим, овај трет ман у од но су на изо ло ва ни ло гопед ски ни је био успе шни ји за сле де ће ва ри ја бле: тешко ће у по ве зи ва њу гра фе ма с фо не мом, те шко ће у по ве зи ва њу гла со ва и сло го ва у ре чи, за ме не фо нет ски слич них сло ва, те шко ће у пра ће њу слов ног или бројча ног ни за, те шко ће у сле ду сме ра чи та ња. ДИСКУСИЈА Пре глед до ступ не ли те ра ту ре ука зу је на број на ис тражи ва ња о на чи ни ма за сма њи ва ње по те шко ћа чи та ња и пи са ња, а нај оп се жни ја су вр ше на пре пет на ест го дина на Но вом Зе лан ду и пре де сет го ди на у Сје ди ње ним Аме рич ким Др жа ва ма. Је дан од глав них за кљу ча ка опсе жних ис тра жи ва ња дис лек си је је сте да де ца код ко је се ка сни је ди јаг но сти ку је дис лек си ја има ју сла би је разви је ну фо но ло шку све сност у уз ра сту од пет го ди на, а ове фо но ло шке по те шко ће има ју тен ден ци ју да оста ну уко ре ње не ако се не пре ду зме од ре ђе но уче ње. Да ју ћи зна чај фо но ло шкој све сно сти у са вла ђи ва њу чи та ња, јед на од глав них на да ис тра жи ва ча дис лек си је би ла је да би се фо но ло шка по др шка мо гла по ка за ти до вољном да се пре ва зи ђу по те шко ће при чи та њу. Ипак, сту ди је о при ме ни фо но ло шке ин тер вен ци је по ка зу ју да је при ме на са мо ове ин тер вен ци је не довољ на за пот пу но пре ва зи ла же ње по те шко ћа чи та ња, као и да је дис лек си ја тзв. дво стру ки не до ста так [12, 13]. Вре ме ном су се фор ми ра ле те о ри је о дис лек си ји ме ђу ко ји ма и маг но це лу лар на те о ри ја, ко ја об ја шња ва да маг но це лу лар на функ ци ја ни је огра ни че на са мо на ви зу ел не пу те ве, већ укљу чу је и ауди тив не и так тил не мо да ли те те [14]. Овај за кљу чак је ве о ма бли зак на шем ста но ви шту да дис лек си ја има мул ти ва ри јант ну етио па то ге не зу. Ре зул та ти на шег ис тра жи ва ња за ва ри ја бле за ме на и уме та ње сло го ва, као и до да ва ње сло го ва ве о ма су слич ни ре зул та ти ма ис тра жи ва ња Мар фи ја (Murphy) и Со че та (Schoc hat) [15], ко ји су то ком ле че ња де це са дис лек си јом при ме њи ва ли не вер бал не ауди тив не ве жбе. Њи хо ви ре зул та ти по ка зу ју да су се код ис пита ни ка екс пе ри мен тал не гру пе зна чај но по бољ ша ле не са мо не вер бал не ауди тив не спо соб но сти, већ и фо ноло шки за да ци све сно сти сло га (син те за, сег мен та ци ја, ма ни пу ла ци ја и тран спо зи ци ја сло га). Успе шна при мена мул ти сен зор ног ве жба ња ко ри шће њем ви зу ел них и ауди тив них зна ко ва за бе ле же на је и у сту ди ји Ка ста (Kast) и са рад ни ка [16]. С об зи ром на то да је је дан сег мент ле че ња ко ји смо при ме њи ва ли под ра зу ме вао ве жбе за сен зор не функ ци је, за кљу чу је се да је са свим оправ да но за ову гру пу ва ри ја бли у сва ко днев ном тера пе ут ском ра ду при ме њи ва ти ин те грал ни при ступ ко ји об у хва та и сен зор ну сти му ла ци ју. Че сте гре шке осо ба са дис лек си јом при ли ком чи та ња је су чи та ње јед не ре чи на не ко ли ко по гре шних на чина, из о ста вља ње ре чи и це лих ре до ва и вра ћа ње на већ про чи та ни ред. Мар те ли (Mar tel li) и са рад ни ци [17] наво де да су при чи та њу по је ди нач не ре чи нај че шће грешке за ме на или из о ста вља ње сло ва. Они ука зу ју на то да из о ста вља ње сло ва ко ре ли ра са те жи ном по ре ме ћа ја ви зу о про стор них ме ха ни за ма. О зна ча ју пер цеп тив не ор га ни за ци је за чи та ње ука зу је и рад Сто тер са (Stothers) и Клај на (Klein) [18]. Ре зул та ти сту ди је Тре солди ја (Tres sol di) и са рад ни ка [19], ко ји су при ме њи ва ли Ба ке ров (Bak ker) Ба ланс мо дел и трет ман за сно ван на ауто ма ти за ци ји пре по зна ва ња сло га, по ка зу ју побољ ша ње у теч ном чи та њу (флу ент но сти) и тач но сти чи та ња. При ме ном ин те грал ног ле че ња де це са дис лекси јом по сти гли смо по бољ ша ње чи та ња код ис пи та ни ка екс пе ри мен тал не гру пе, по себ но на ва ри ја бла ма чи та ње јед не ре чи на не ко ли ко по гре шних на чи на, за ме на речи, из о ста вља ње ре чи и це лих ре до ва, вра ћа ње на већ про чи та ни ред и по на вља ње де ло ва ре чи, а с об зи ром на прет ход но на ве де не ре зул та те ис тра жи ва ња, мо жемо ука за ти на по се бан зна чај ком по нен те трет ма на за по бољ ша ње гно стич ких функ ци ја, као и ве жбе ба ланса. Гру па ва ри ја бли (те шко ће у по ве зи ва њу гра фе ма с фо не мом, те шко ће у по ве зи ва њу гла со ва и сло го ва у ре чи, за ме не фо нет ски слич них сло ва, те шко ће у праће њу слов ног или број ча ног ни за, те шко ће у сле ду сме ра чи та ња) за ко је ни смо мо гли да утвр ди мо ста ти стичку зна чај ност при па да до ме ну изо ло ва ног ло го пед ског ра да, што упра во има при мен љи ву вред ност у сва коднев ној прак си, јер се на тај на чин ште ди вре мен ски и ка дров ски по тен ци јал у про це су ре ха би ли та ци је. ЗАКЉУЧАК Пре глед до са да шњих ис тра жи ва ња по ка зу је да је, због раз ли чи тог схва та ња при ро де дис лек си је, при ступ лече њу де це с овим про бле мом хе те ро ген и пар ци ја лан. Има ју ћи у ви ду ком плек сност дис лек си је у по гле ду при ро де и сте пе на ис по ље но сти, ја сно се на ме ће неоп ход ност мул ти ди сци пли нар ног при сту па у ле че њу у окви ру ко јег би ин те грал ни си стем ре ха би ли та ци је имао зна чај но ме сто. Ре зул та ти овог ис тра жи ва ња по ка зу ју да је ин теграл но ле че ње ко је по кри ва ве ћи број ети о па то ге нетских фак то ра би ло успе шни је за де сет од пет на ест испи ти ва них ва ри ја бли у од но су на изо ло ва ни ло го педски трет ман. Због то га по сто ји оправ да на по тре ба за doi: /SARH S

5 629 уво ђе њем ин те грал ног об ли ка трет ма на у сва ко днев ни те ра пе ут ски рад, уз по се бан осврт на зна чај мо тор не и сен зор не сти му ла ци је, као не за о би ла зних де ло ва оваквог об ли ка ле че ња. С об зи ром на то да ре зул та ти ис тра жи ва ња го во ре у при лог ин те грал ном ле че њу де це са дис лек си јом, тај по да так је од пре суд не ва жно сти за пе ди ја тре, ко ји би тре ба ло да сво је па ци јен те са дис лек си јом упу ћу ју у уста но ве ко је има ју мул ти ди сци пли нар ни тим са стављен од ле ка ра, пси хо ло га и де фек то ло га, а не са мо ло го пе ду, као што се нај че шће де ша ва у сва ко днев ној кли нич кој прак си. ЛИТЕРАТУРА 1. Stošljević M. Uvod u defektologiju. Beograd: Defektološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; Brookes RL, Tinkler S, Nicolson RI, Fawcett AJ. Striking the right balance: motor difficulties in children and adults with dyslexia. Dyslexia. 2010; 16(4): Sergiakouli E, Thapar A. Fitting the pieces together: current research on the genetic basis of attention-deficit/hyperactivity disorder (ADHD). Neuropsychiatr Dis Treat. 2010; 6: Fagerheim T, Raeymaekers P, Tønnessen FE, Pedersen M, Tranebjaerg L, Lubs HA. A new gene (DYX3) for dyslexia is located on chromosome 2. J Med Genetics. 1999; 36: Vuković M, Ocić G, Zidverc-Trajković J, Kovačević M. Aphasia arising from left thalamic haemorrhage. Srp. Arh Celo Lek. 1994; 122(3-4): Catts HW, Adlof SM, Hogan TP, Weismer SE. Are specific language impairment and dyslexia distinct disorders? J Speech Lang Hear Res. 2005; 48(6): Wittrock MC. Learning and Instruction. Clearwater, FL, USA: McCutchan Pub Corp; Breteler MH, Arns M, Peters S, Giepmans I, Verhoeven L. Improvements in spelling after QEEG-based neurofeedback in dyslexia: a randomized controlled treatment study. Appl Psychophysiol Biofeedback. 2010; 35(1): Ronald D. The Gift of Dyslexia. New York, USA: The Berkley Publishing Group; Stošljević M. Otvoreni sistem stimulacije humanog razvoja savremeni tretman dece sa posebnim potrebama. Zbornik radova Međunarodnog kongresa Savremeni tretman dece sa posebnim potrebama, Beograd, 2009.p Stošljević L, Stošljević N. Brzi screening dece sa disleksijom i disgrafijom, III. Savetovanje defektologa SFRJ sa međunarodnim učešćem. Zbornik radova. Hvar, 1969; p Torgesen JR. Theory and practice of intervention. In: Fawcett AJ, editor. Dyslexia: Theory and Good Practice. London: Whurr; Wolf M, Bowers PG. The double-deficit hypothesis for the developmental dyslexias. J Educ Psychol. 1999; 91: Ramus F, Rosen S, Dakin SC. Theories of developmental dyslexia: insights from a multiple case study of dyslexic adults. Brain. 2003; 126(4): Murphy CF, Schochat E. Effect of nonlinguistic auditory training on phonological and reading skills. Folia Phoniatr Logop. 2010; 63(3): Kast M, Meyer M, Vögeli C, Gross M, Jäncke L. Computer-based multisensory learning in children with developmental dyslexia. Restor Neurol Neurosci. 2007; 25(3-4): Martelli M, Arduino LS, Daini R. Two different mechanisms for omission and substitution errors in neglect dyslexia. Neurocase. 2010; 1: Stothers M, Klein PD. Perceptual organization, phonological awareness, and reading comprehension in adults with and without learning disabilities. Ann Dyslexia. 2010; 60(2): Tressoldi PE, Vio C, Iozzino R. Efficacy of an intervention to improve fluency in children with developmental dyslexia in a regular orthography. J Learn Disabil. 2007; 40(3): Integral Trеаtment of Children with Dyslexia 40 Years Experience Miodrag Stošljević, Gordana Odović, Milosav Adamović Faculty for Special Education and Rehabilitation, University of Belgrade, Belgrade, Serbia SUMMARY Introduction Dyslexia represents a significant pediatric problem requiring prompt and appropriate treatment. Objective The aim of this study was to examine the significance of integral rehabilitation approach in treating dyslexia of children. Methods Objectives of the study were accomplished on a sample of 300 children, aged years, with etiologically variable dyslexia. Results The results gained from the integral treatment of children with dyslexia were more successful than those obtained from isolated logaoedic treatment, when compared in examined variables; replacement of graphically similar letters (p=0.000), replacement of syllables (p=0.010), replacement of words guessing (p=0.019), structural errors displacement or insertion (p=0.038), adding letters and syllables (p=0.001), repeating of word parts (p=0.001), reading of a word in several wrong ways (p=0.001), omission of words and whole lines (p=0.000), returning to already read line (p=0.000), level of dyslexia (p=0.000). Conclusion Dyslexia requires a multidisciplinary therapeutic approach in which integral rehabilitation treatment has an exceptionally large significance. Keywords: dyslexia; rehabilitation; integral treatment Примљен Received: 05/05/2011 Прихваћен Accepted: 28/11/2011