ЗНА ЊЕ И ДИ ЈЕ ГЕТ СКИ СВЕТ ИГРА НОГ ФИЛ МА

Transcription

1 Ака де ми ја ле пих умет но сти, Бе о град DOI /kultura M УДК : Китон Б. оригиналан научни рад ЗНА ЊЕ И ДИ ЈЕ ГЕТ СКИ СВЕТ ИГРА НОГ ФИЛ МА Са же так: Овај рад се ба ви ти ме ка ко гле да о ци раз у ме ју игра ни филм. Да би смо бо ље раз у ме ли ка ко се овај про цес од ви ја, упо ре дили смо зна ње о ре ал ном све ту и зна ње ко је гле да лац сти че пра ћењем филм ске фик ци је. За то нам је по слу жио рад П. Ф. Стро со на, ко ји прет по ста вља да осно ву људ ског зна ња пред ста вља ју ма тери јал ни објек ти и осо бе. Та ко ђе, упо тре би ли смо и раз ви ли по јам си ту а ци о ног мо де ла, ко ји гле да о ци ко ри сте да по ве жу раз ли чи те објек те у мре же и та ко ство ре хи је рар хи ју ко ја је лак ша за проце су и ра ње. У не мој ко ме ди ји, у ви зу ел ним ге го ви ма, мо гу се на ћи при ме ри ка да гле да лац до жи вља ва пот пу ну про ме ну про стор новре мен ске мре же у вр ло крат ком пе ри о ду. Објек ти ме ња ју сво је зна че ње, чак и об лик, при мо ра ва ју ћи гле да о ца на пот пу ну про мену па ра ме та ра ко је ко ри сти да би раз у мео ди је гет ски свет. Овај на пор је та ко ђе и мо гућ ност за гле да о ца да спо зна не ке од вољних и не вољ них про це са ко ји се од ви ја ју овом при ли ком, што даје ова квим филм ским фор ма ма зна чај но ме сто због ре флек сив них потен ци ја ла ко је су у ста њу да раз ви ју. Кључ не ре чи: свест, зна ње, фик ци ја, си ту а ци о ни мо дел, Ба стер Ки тон Ка да раз ма тра мо фе но мен фик ци је, не ка од пр вих и основних пи та ња ти чу се при ро де или па ра ме та ра по сто ја ња дије гет ског све та. Пи та мо се: ка кав је то свет? И след стве но, ка ко мо же мо да опи ше мо ње гов од нос са ре ал но шћу, свешћу и соп ством? На по чет ку, тре ба да раз мо три мо да ли је мо гу ће да ти бар при бли жан од го вор на ово пи та ње. Тре ба да се упи та мо да ли мо же мо би ти си гур ни да та ко ра ши рен и сву да при су тан фе но мен мо же да има до вољ но ко хе рент не за јед нич ке цр те да би био пред мет ис тра жи ва ња. Да би смо се при бли жи ли овом про бле му, би ло би пре по руч љи во да на ђе мо ве зу из ме ђу фик тив ног све та и ума, ко ја је нај бли жа не ким дру гим основ ним функ ци ја ма људ ске све сти. Иа ко 113

2 по сто је не ке фун да мен тал не раз ли ке, иза бра ли смо да размо три мо фик ци ју као спе ци фи чан об лик зна ња. На пр ви по глед, за то по сто ји зна чај на пре пре ка: ка ко да утвр ди мо исти ни тост тврд њи ве за них за на ше прет по ставље но фик тив но зна ње? За по че так, ни зо ви за кљу ча ка који се ти чу ди је гет ског све та ни су нам пред ста вље ни у форми тврд њи, али то не мо ра да бу де про блем. Као што Ејер (Ayer) при ме ћу је, на ше схва та ње да је не што та ко, не захте ва нео п ход но све стан суд. 1 Ипак, ако је јед но од основ них еле ме на та де фи ни ци је зна ња, још од Пла то на, да је истини то, док се ње го ва исти ни тост мо же по твр ди ти не за ви сно ус по ста вље ним по ступ ци ма, ко ји че сто укљу чу ју са рад њу дру гих све до ка, си гур но на и ла зи мо на про бле ме ка да треба да иза бе ре мо по у зда ну гру пу истих. Уме сто то га, мо ра мо да се осло ни мо на дис курс о фик ци ји, и о фик тив ном све ту ко ји је са њом по ве зан. Ова не мо гућ ност да ја сно утвр димо зна че ње је оно што чи ни фик ци ју ин три гант ном, ма да не тре ба да нас до ве де до за кључ ка да ни ка кав при бли жан и кон се квен тан од го вор ни је мо гућ. Је дан од раз ло га што нас оку пи ра зна че ње де ла фик ци је је тај што она има ју многе осо би не зна ња, јер про из во де ви ше или ма ње ко хе рен тан сет за кљу ча ка ко ји се ти чу све то ва фик ци је, и ко ји су раз личи тих ни воа си гур но сти. Ком плек сност ове сло је ви те мре же чи ње ни ца је ве ро ват но нај ва жни ја слич ност из ме ђу на шег раз у ме ва ња и уче шћа у све ту фик ци је и све ту жи во та. Остин (Au stin) при ме ћу је: То су, ми слим, про бле ми си гур но сти и ве ро ват но ће, пре ма ко ји ма фи ло зо фи има ју тен ден ци ју (ако не гре шим) да их за не ма ре, и ко ји су зна чај но за о ку пља ле на уч ни ке, док их про блем ре ал но сти, ко ји су фи ло зо фи кул ти ви са ли, не за о ку пља. 2 Мо же мо до да ти да су про блеми си гур но сти и ве ро ват но ће си гур но за о ку пља ли гле да о це фил мо ва, у и из ван би о ско па, а ко ји су из гле да кру ци јал ни за раз у ме ва ње то га ка ко филм фик ци је функ ци о ни ше, док, ка да се по ја вљу је, про блем ре ал но сти има тен ден ци ју да бу де уско по ве зан са про бле ми ма си гур но сти и ве ро ват ноће. С дру ге стра не, за раз ли ку од на у ке, циљ фик ци је ни је да ели ми ни ше не си гур ност, док по ја ча ва пре ци зност је зика што је ви ше мо гу ће. Или, ни је њен је ди ни, ве ро ват но ни најва жни ји циљ. Те жње на у ке и фик ци је мо гу би ти ве о ма раз ли чи те, али не мо же мо, а да не при ме ти мо да, што се ти че зна ња, обe ко ристе под руч је из ме ђу зна ња и раз ли чи тих сте пе на ве ро вања 1 Ayer, A. J. (1956) The Pro blems of Know led ge, Lon don: Pen guin Bo oks, p Au stin, J. L. (1970) Ot her Minds, in: Phi lo sop hi cal Pa pers Ox ford: Cla rendon Press, p

3 као нај при влач ни је за њи хо во де ло ва ње. Гра ни ца из ме ђу оно га у шта смо при лич но си гур ни, што за Ости на пред ставља ког ни тив ни сте пен зна ња, и оно га у шта ве ру је мо, или че му смо на кло ње ни, је јед на од ли ни ја чи јим раз дел ни цом свест де ли раз ли чи те објек те ко ји пред ста вља ју ди је гет ски свет. Она их не са мо гру пи ра; она се по зи ци о ни ра из ме ђу њих при пре ма ју ћи се за про цес сре ђи ва ња пре о ста лог дела ди је ге зе. Ово по зи ци о ни ра ње не де ша ва се са мо под ути ца јем ког ни тив них аспи ра ци ја гле да о ца, већ и емо ци ја и вред но сти, под ути ца јем оно га што би се мо гло на звати пер ци пи ра ном ег зи стен ци јал ном ва жно шћу обје ка та у при ка за ном кон флик ту и не че га та ко оп скур ног и те шког за де фи ни са ње као што су есте тич ки кри те ри ју ми. У овом сло же ном раз во ју, основ ни за да так мо же да ва ри ра, али је у осно ви под ути ца јем не че га што се мо же на зва ти по тре бом за од ре ђе ном вр стом за о кру же ња, про ла ском кроз ди је гетски свет ко ји оси гу ра ва фор му зна чењ ске ег зи стен ци је, као и прин ци пом за до вољ ства. Раз ли чи ти па ра ме три се ов де мо гу об ја сни ти као ору ђа ко ја по ма жу све сти да из дво ји и оце ни пред ме те у све ту. Ха би ту ал ни па ра ме три раз ви ја ју се у ма ње или ви ше про јек тив ну сна гу све сти, та ко про пу штају ћи сва ки објект кроз мре жу иден ти фи ку ју ћих и про це њивач ких про це ду ра. Оне су да ле ко од то га да бу ду очи глед не за гле да о ца. Мо же мо ре ћи да по сто је две ства ри ко је ути чу на ни во њи хо ве тран спа рент но сти: а) раз ли ка из ме ђу вредно сти и па ра ме та ра ко ји су осно ва ових про це ду ра и оних ко је ма ње или ви ше са мо све сно про кла му ју гле да о ци (ово би смо мо гли об ја сни ти као раз ли ку из ме ђу ак ту ел не и пројек то ва не мо ти ва ци је) и б) мо гућ но сти гле да ла ца да пра те ин тер ак ци ју из ме ђу про це ду рал них ору ђа, све та и обје ка та ко је он са др жи. Као што су при ме ти ли Остин и дру ги, по сто је раз ли чи ти начи ни на ко је мо же мо зна ти ства ри, као, на при мер, зна ње чи ње ни ца на су прот пре ди спо зи ци ји да се по на ша мо на одре ђе ни на чин, и мо же мо би ти си гур ни да зна ње фик ци је садр жи раз ли чи те вр сте зна ња ства ри. Оно је увек ме ша ви на раз ли чи тих ти по ва зна ња, то ли ко ко ли ко зна ње чи ње ни ца са мо са др жи зна ње ка ко ура ди ти не што, ко је је у не кој форми нео п ход но да би се схва ти ле од ре ђе не чи ње ни це. У исто вре ме, гле да ње фил ма су о ча ва нас са слу ча јем су спен до ване или на дру ги на чин ка на ли са не тен ден ци је ка из ве сној вр сти по на ша ња. Све ово не чи ни ово зна ње раз ли чи то од зна ња сва ко днев ног све та, где ми зна мо не што, ако мо же мо то да ура ди мо, не ако га уи сти ну ура ди мо. Ипак, фик ци онал но зна ње је мно го не ак тив ни је, бар док пред ста ва траје, и ако је ак ци ја пред у зе та, то је у по гле ду не ких дру гих, 115

4 а не фик ци о нал них обје ка та зна ња. 3 Та ко, мо же мо уско да по ве же мо ово зна ње са су спен до ва ном или на не ки дру ги на чин тран сфор ми са ном во љом за по на ша њем, јер зна ње фик тив ног све та не мо же би ти ре ду ко ва но са мо на по зна вање удаљених објека та. Већ ду го вре ме на пер цеп ци ја је, уз ма те ма тич ку и ло гич ку исти ну, је дан од основ них из во ра зна ња. Јед на од основ них раз ли ка из ме ђу фи ло зо фа је у од го во ру на пи та ње да ли је не по гре ши вост нео п хо дан услов зна ња, у ком слу ча ју би зна ње по ве за но са чу ли ма за слу жи ва ло са мо ста тус обичног ве ро ва ња. Тер ми но ло шка ди ску си ја о зна че њу зна ња, или о гра ни ци из ме ђу пра вог зна ња и ве ро ва ња ни је то ли ко ва жна за нас као де ба та о си гур но сти и ве ро ват но ћи чул ног зна ња. Као што Остин по ка зу је, ако не же ли мо да усво ји мо зна че ње тер ми на зна ње, ко је се зна чај но раз ли ку је од сва коднев не упо тре бе овог тер ми на, мо ра мо при хва ти ти да мо жемо гре ши ти, чак и кад ка же мо да не што зна мо. Ипак, иа ко при зна мо да мо же мо ре ћи да не ко не што зна, док до зво ља ва мо мо гућ ност да су у кри ву, не ки фи ло зо фи сма тра ју да је ло гич ка нео п ход ност зна ња то ли ко ја ка, да зах те ва уво ђе ње до дат ног, ја ког сми сла зна ња, ко је не дозво ља ва мо гућ ност гре шке. На при мер, јак сми сао зна ња код Нор ма на Мал кол ма (Nor man Mal colm) са др жи не са мо ма те ма тич ке, већ и ем пи риј ске исти не. 4 По што он усред сређу је сво је ис тра жи ва ње на упо тре бу зна ња у сва ко днев ној ко му ни ка ци ји, ње го во ин си сти ра ње на спе ци фич ној те жи ни не ких ем пи риј ских исти на упу ћу је на по себ но ме сто из весних ем пи риј ских тврд њи, и њи хо вих ког ни тив них екви вале на та, у функ ци о ни са њу ин ди ви ду ал не све сти. У осно ви, он де ли ем пи риј ске тврд ње на оне ко је пред ста вља ју зна ње у сла бом и оне у ја ком сми слу. Као из не на ђу ју ћи при мер зна ња у сла бом сми слу, он на во ди ње го во уве ре ње да има ср це, док би ње го во уве ре ње о по сто ја њу бо чи це за ма сти ло, ко ју он ви ди ис пред се бе на свом рад ном сто лу, би ло зна ње у ја ком сми слу. Он не би, ка ко твр ди, ни под ко јим усло вима при хва тио до каз да та бо чи ца за ма сти ло не по сто ји, док би не ка ко чак мо гао да до зво ли мо гућ ност да ње го во те ло функ ци о ни ше без ср ца. 3 Ов де мо же мо да на пра ви мо раз ли ку из ме ђу фик ци је ко ја при ка зу је од ређе ну тен ден ци ју ка по на ша њу да би је су зби ла, или спре чи ла да се де си у ре ал но сти и оне ко ја тре ба да охра бри гле да о ца да се на сли чан на чин по на ша. Спо соб ност гле да о ца да се од го ва ра ју ће по зи ци о ни ра у овом слу ча ју мо же да ре зул ти ра у ра зним вр ста ма не спо ра зу ма и нео д го ва рају ће ак ци је. 4 Mal colm, N. Know led ge and Be li ef, in: Know led ge and Be li ef, ed. Phil lips Grif fiths, A. (1967) Lon don: Ox ford Uni ver sity Press, pp

5 Без об зи ра на то да ли је ње го во ми шље ње оправ да но или не, Мал кол мо во ми шље ње је зна чај но за то што из ра жа ва дубо ко уве ре ње у ја ку ве зу из ме ђу све сти о чул ним до ка зи ма и не по гре ши вог зна ња. Он под ра зу ме ва по себ ност бар не ких чул них тврд њи, ко је, по сле дич но, оси гу ра ва ју ди рект ност зна ња. Ово ста но ви ште је да ле ко од не по де ље ног; Остин га, на при мер, не ги ра, не до зво ља ва ју ћи чак ни мо гућ ност са мих чул них тврд њи. 5 Уме сто то га, он се фо ку си ра на проблем пре по зна ва ња, ко ји је, по ње го вом ми шље њу, гур нут у стра ну ка да се раз ма тра ди рект ност оно га што би пред ставља ло чул не тврд ње: пре по зна ва ње, бар у овој вр сти случа ја, са сто ји се у ви ђе њу, или осе ћа њу не ким дру гим чу лом, осо би не или осо би на за ко је смо си гур ни да су слич не не чем већ при ме ће ном (и углав ном име но ва ном) пре то га, у не кој ра ни јој при ли ци у на шем ис ку ству. 6 Два фак то ра ко ја за Ости на кру ци јал но ути чу на пре по знава ње су ис ку ство и ве шти на (спо соб ност). Оба ова фак то ра има ју са да шње и про шле аспек те: тре ба ло је да на у чим да пре по зна јем од ре ђе ни обје кат (чи ње ни цу) да бих пре по знао овај ов де. У фил му очи глед но по сто је два раз ли чи та из во ра мо јих про шлих ис ку ста ва: филм и ствар ност. Ни је нео п ходно да сам прет ход но ви део од ре ђе ни обје кат на фил му (или на фо то гра фи ји, или на сли ци), да бих га са да пре по знао: че сто је до вољ но да сам га ви део у ре ал но сти. Исто вре ме но, мо је про шло филм ско ис ку ство та ко ђе има два раз ли чи та из во ра, филм ко ји сам гле дао до овог тре нут ка и прет ход но филм ско ис ку ство. По тре ба да се пре по зна објект, да би се ус по ста вио, на ставио, или мо ди фи ко вао по сто је ћи кон цепт у ду гој филм ској фор ми је је дан од основ них ак тив но сти ко ју вр ши гле да лац игра ног фил ма. Ме сто раз ли чи тих обје ка та у људ ском мишље њу и је зич кој ко му ни ка ци ји ду го је би ло пред мет за нима ња мно гих фи ло зо фа зна ња. На при мер, П. Ф. Стро сон (P. F. Straw son) ве ру је да ма те ри јал на те ла и осо бе, ко ји се у фи ло зоф ској тер ми но ло ги ји зо ву par ti cu lars (при мар ни енти те ти), има ју цен трал ну по зи ци ју ме ђу ло гич ким су бјек тима ка да раз ми шља мо о на шем све ту. 7 За Стро со на, из гле да да не ма исто ри је у овом раз во ју, и у ње го вим спи си ма он се тру ди да опи ше ка ко сто је ства ри, или ка ко су увек би ле, или бар вр ло ду го вре ме на, са људ ским зна њем. Стро сон сма тра 5 Au stin, J. L. Ot her Minds, in: Phi lo sop hi cal Pa pers (1970) Ox ford: Cla rendon Press, p Исто, p Straw son, P. F. (1965) In di vi du als. An Es say in De scrip ti ve Me taphysics, Lon don: Met huen & Co Ltd, p

6 ма те ри јал на те ла и осо бе за из во ре при мар них кон це па та у на шем раз ми шља њу, док дру ги еле мен ти на шег кон цеп туал ног си сте ма тре ба да бу ду пер ци пи ра ни као се кун дар ни. Он прет по ста вља да љу ди де ла ју у окви ру је дин стве не времен ско-про стор не струк ту ре, ко ја је пред у слов на шег зна ња при мар них ен ти те та. У та квој струк ту ри иден ти фи ка ци ја и ре и ден ти фи ка ци ја раз ли чи тих при мар них ен ти те та је јед на од основ них про це ду ра. Ово зна чи да смо ми спо соб ни да ко му ни ци ра мо за то што мо же мо да раз го ва ра мо о истим или слич ним објек ти ма у раз ли чи тим тре ну ци ма вре ме на. Иа ко Стро сон опи су је ка ко при мар ни ен ти те ти функ ци о ни шу у на шој је зич кој ко му ни ка ци ји, он очи глед но оста вља отво рену мо гућ ност да упо тре би мо ње го ва раз ми шља ња на по љу фил ма, јер твр ди да мо ра да оде да ље од чи стог опи са је зи ка да би об ја снио ка ко се од ви ја је зич ка ко му ни ка ци ја. Та ко, мо же да се раз у ме да ње го ва те о ри ја зна ња опи су је де лимич но пред лин гви стич ко раз у ме ва ње на шег све та, при мењи во на дру ге на чи не екс пре си је и ко му ни ка ци је. По јам тран спа рент но сти у фил му опи су је гле да о че во прихва та ње ди је гет ског све та као вр сте ре ал но сти; он укљу чу је су спен зи ју не по ве ре ња, и кон се квент но ура ња ње гле да о ца у тај свет. Пре ма Деј ви ду Бор две лу (Da vid Bord well), на ра ци ја во ди гле да о ца кроз про цес раз у ме ва ња и при хва та ња до гађа ја на екра ну. 8 По сто ји чи тав низ на ра тив них по сту па ка, ко је гле да лац по зна је, ко јим на ра ци ја хо ли вуд ског игра ног фил ма упра вља гле да о че вом па жњом ка ства ра њу иде је дије гет ског све та. Џорџ М. Вил сон (Ge or ge M. Wil son) прет поста вља да гле да лац при хва та ин фор ма ци је о овом све ту као објек тив не, и та ко је ово пи та ње и ов де тре ти ра но. 9 Овај гле да лац, на вод но за раз ли ку од не ких гле да ла ца ра ног филма, зна да ди је гет ски свет уи сти ну ни је објек ти ван, али ипак ус по ста вља тран спа рент ну ре ла ци ју у од но су на ње га. Тако ре ћи, гле да лац то ком про це са гле да ња фил ма при хва та да ди је гет ски свет има од ре ђе ну вр сту објек тив но сти. Ако је то та ко, он да се по ста вља пи та ње за што и да ли уоп ште кори сти ти тер мин објек ти ван. Вил со нов од го вор је сли чан оно ме ко ји су да ли мно ги те о ре ти ча ри фил ма пре ње га, а то је да је ути сак ствар но сти ко ји филм има на гле да о ца то ли ко јак, то ли ко ра зно лик и сли чан ути ску ко ји са ма ствар ност има на гле да о ца, да за слу жу је да се та ко и на зо ве. У осно ви, мо же мо ре ћи да по сто је две основ не тврд ње када је у пи та њу тран спа рент ност филм ске сли ке, јед на ја ча, 8 Bord well, D. (1985) Nar ra tion in the Fic tion Film, Ma di son: The Uni ver sity of Wi scon sin Press. 9 Wil son, G. M (1988) Nar ra tion in Light. Stu di es in Ci ne ma tic Po int of Vi ew, Bal ti mo re: The John Hop kins Uni ver sity Press. 118

7 ко ја др жи да је филм ска сли ка оти сак ре ал но сти, или одго ва ра ју ћа ана ло ги ја, и дру га ко ја ин си сти ра на ко ре ла ци ји из ме ђу филм ске сли ке и ути ска ре ал но сти. Ба зен (An dré Bazin) је био од лу чан и ути ца јан за го вор ник оне пр ве и би ло је ско ро оба ве зу ју ће за фран цу ске те о ре ти ча ре фил ма да се ба ве овим про бле мом ду го по сле ње го ве смр ти, без об зи ра да ли су се сла га ли са њим, или не. Чак је и Кри сти јан Мец (Chri stian Metz), је дан од нај у ти цај ни јих те о ре ти ча ра ко ји је у пу ном све тлу увео се ми о ло ги ју у по ље филм ске те о ри је, дао по част свом учи те љу Ан дре Ба зе ну. 10 У сво јим ра ним ра до ви ма је твр дио да се ми о ло зи мо гу да поч ну свој рад са дру ге стра не ана ло ги је, док је пи тао да ли је мо гу ће да нам иде ја ана ло ги је омо гу ћа ва да ка же мо да ни шта ви ше не мо же мо да ка же мо о (филм ској) сли ци осим то га да ли чи на ори ги нал. 11 Ба зен је у Ми ту то тал ног фил ма пи сао о фо то граф ском ре а ли зму и, пре ма Вил со ну, чак иа ко ни је у пот пу но сти мо гу ће да се ис пу не ови ци ље ви, ови фак то ри омо гу ћа вају да гле да о ци за у зму по зи ци ју по ве ре ња као да по сма трају до га ђа је ко ји се од ви ја ју из са мог про сто ра при че. 12 Као на до град ња, по ступ ци ана ли тич ке мон та же филм ске ак ци је су по сте пе но би ли раз ви ја ни. Та ко ђе, про јек то ва на сли ка на плат ну са др жи огром но мно штво раз ли чи тих ви зу ел них инфор ма ци ја ко је је на из глед не пре ра ђе но и ре ла тив но нетек сту ал но. Ко нач но, не ви дљи вост кла сич не мон та же по јача ва ути сак гле да ла ца да по сма тра ју чврст и ау то но ман свет. Из ово га про ис ти че да свест опе ри ше са усло вље ном преди спо зи ци јом да сма тра да фик тив ни свет на ра ци је по сто ји ау то ном но у од но су на гле да о ца. Ус по ста вљен по прин ципи ма си ту а ци о ног мо де ла, овај свет укљу чу је аген те, ко ји кре и ра ју до га ђа је, али та ко ђе и низ дру гих обје ка та, ко ји се по не кад на зи ва ју по за ди ном (set ting); има вре мен ске и простор не па ра ме тре и де лу је у кон тек сту спе ци фич ном за сваког по је ди нач ног гле да о ца. Та ко, илу зи ја ре ал но сти је јед на од основ них прет по став ки под ко ји ма свест за по чи ње град њу ди је гет ског све та. Сла бија тврд ња о илу зи ји ре ал но сти не пре ју ди ци ра да по сто ји нешто ствар но ка да је у пи та њу филм ска сли ка, док описује 10 Ба зе но во ве ро ва ње у иден тич но он то ло шко по ре кло ре ал но сти и фил ма, ко је се раз ли ку је од епи сте мо ло шких прет по став ки ана ли тич ких фи лозо фа, не тре ба да нас за у ста ви да упо ре ди мо њи хов сли чан од нос пре ма објек ти ма у фил му. 11 Metz, C. (1972) Es sa is sur la sig ni fi ca tion au cinéma, vol. 2, Pa ris : Klin cksieck, pp Wil son, G. M. (1988) Nar ra tion in Light. Stu di es in Ci ne ma tic Po int of Vi ew, Bal ti mo re: The John Hop kins Uni ver sity Press, p

8 ре ла ци ју из ме ђу ре ал но сти и фил ма као ко ре ла циј ску. С дру ге стра не, ако упо тре би мо по јам си ту а ци о ног мо де ла, им пли ци ра мо да гле да о ци раз у ме ју на ра ти ве ства ра ју ћи си ту а ци о не мо де ле, ко ји пред ста вља ју на ра тив ни свет, пре не го текст сам по се би. 13 Из ово га сле ди да су си ту а ци о ни мо де ли уда ље ни од ди је гет ске ствар но сти и од тек сту ално сти кроз ко ју гле да о ци до се жу до по је ди нач них си ту а цио них мо де ла. Да би смо бо ље об ја сни ли шта се ов де де ша ва, раз ви ли смо по јам си ту а ци о ног мо де ла као мен тал не ре пре зен та ци је ситу а ци је опи са не у тек сту. Ка те го ри је ко је са чи ња ва ју овај мо дел су аген ти, ак ци је, про стор, вре ме, до га ђа ји, и узроч но- по сле дич не ве зе. 14 Док раз ми шља мо у овом прав цу, по јам си ту а ци о ног мо де ла је од пр во сте пе не ва жно сти за нас, јер об ја шња ва ре ла ци ју из ме ђу гле да о ца и ди је гет ског све та, као и по ве за ност дру гих те о рет ских пој мо ва ко је ко ри сти мо да об ја сни мо про цес гле да ња фил ма и ана ли зе филм ске тексту ал но сти. Овај по јам је усво јен из ког ни тив них ис тра жива ња у про це се дис кур са, али је та ко ђе бли ско по ве зан са начи ном на ко ји љу ди ин тер пре ти ра ју ре ал ност. При сва ја ју ћи овај по јам из пси хо ло шког ра да Џон сон-лер да (Johnson-Laird), Ван Диј ка (van Dijk) и Кин ча (Kintsch), Ван Остен дорп (van Oo sten dorp) опи су је си ту а ци о ни мо дел као мен тал ну пред ста ву си ту а ци је опи са не тек стом. 15 Џон сон-лерд ја сно ка же да ње гов дис кур сив ни мо дел екс пли цит но об ја шња ва струк ту ру си ту а ци ја ка ко их пер ци пи ра мо и за ми шља мо, а не струк ту ру ре че ни ца. Слич но се мо же под ра зу ме ва ти са по ве ћа ном по у зда но шћу ка да је у пи та њу филм: дис кур сивни мо дел је при ме њив не са мо на ви дљи ву си ту а ци ју, већ на си ту а ци ју ко ја је пре ве де на из ви зу ел ног по ља у ког ни тив ну сим бо лич ку струк ту ру. Баш као што по сто ји по тре ба да се у пи са ном или лин гви стич ком дис кур су иде иза лин гви стичке ре пре зен та ци је, по сто ји и по тре ба да се оде иза ви зу ел не по вр ши не ка да го во ри мо о на ра тив ном фил му. Ов де ће мо по ку ша ти да при ме ни мо по јам си ту а ци о ног моде ла на на ра тив не си ту а ци је и да га да ље раз ви је мо да би одго во рио по тре ба ма филм ске на ра ци је. Си ту а ци о ни мо де ли 13 Mor row, D. Si tu a tion Mo dels and Po int of Vi ew in Nar ra ti ve Un der stan ding, in: New Per spec ti ves on Nar ra ti ve Pe r spec ti ve, eds. Pe er, W. and Chat man, S. (2001) Al bany: Sta te Uni ver sity of New York Press, pp Oo sten dorp, H. Hol ding on to Esta blis hed Vi ew po ints du ring Pro ces sing News Re ports, in: New Per spec ti ves on Nar ra ti ve Per spec ti ve, eds. Pe er, W. and Chat man, S. (2001) Al bany: Sta te Uni ver sity of New York Press, pp Исто, p. 173; Johnson-La ird, P. (1983) Men tal Mo dels, Cam brid ge (MA): Har vard Uni ver sity Press; Dijk, T. A. and Kintsch, W. (1983) Stra te gi es of Di sco ur se Com pre hen sion, New York: Aca de mic Press. 120

9 ко је гле да лац раз ви ја мо ра ју да тра ју ду же не го по је ди нач на сце на, ко ју гле да лац ин те гри ше уз њи хо ву по моћ, осим ако је сце на пот пу на ди гре си ја у тек сту. Вр ло че сто у фил му гледа лац ко ри сти ис кљу чи ве, не ком па ти бил не си ту а ци о не моде ле за ин тер пре та ци ју од ре ђе ног сег мен та тек ста, што нас во ди до за кључ ка да је ин тер пре та ци ја на ра тив ног тек ста по тен ци јал но ком плек сна мен тал на ак тив ност, ко ја зах те ва мно го пре фи ње ни ју ак ци ју од гле да о ца не го што из гле да када би се филм ски сег мент по сма трао у изо ла ци ји од оста лих де ло ва на ра ти ва. Та ко ђе је ја сно да би за ве ли ки део на ратив них тек сто ва је дан од су прот ста вље них си ту а ци о них моде ла мо гао би ти на зван објек тив ним, бар на кра ју кон фликта. Ако прет по ста ви мо да два су прот ста вље на си ту а ци о на мо де ла мо гу би ти ко ри шће на од стра не гле да о ца за ин терпре та ци ју од ре ђе ног сег мен та тек ста, он да на кон то га што је раз ре шен кон фликт, је дан мо ра да за у зме по зи ци ју објектив но сти. Бу ду ћи да је јед на од основ них функ ци ја ли ко ва у фик ци ји да де ла ју као ког ни тив ни ка на ли за раз у ме ва ње ди је гет ских све то ва, дру ги си ту а ци о ни мо дел је че сто припи сан су бјек ту, углав ном ли ку у при чи и у том слу ча ју га може мо на зва ти су бјек тив ним. Или он оста је су бјек ти ван за то што је у јед ном тре нут ку при па дао, бар де лом, гле да о цу, а на кра ју се по ка зао не а де кват ним. Ова ко гре шка по ста је је дан од основ них прин ци па са мо пер цеп ци је и са мо де фи ни ци је су бјек тив но сти као по сто је ћег ен ти те та. Гле да о ци не са мо да раз у ме ва ју свет кроз си ту а ци о не мо де ле, они про јек тују си ту а ци о не мо де ле на раз ли чи те ли ко ве као услов раз уме ва ња на чи на на ко ји ти ли ко ви раз у ме ју објек тив ни свет из ван њих. На рав но, објек тив ни си ту а ци о ни мо де ли мо гу јед на ко би ти по ве за ни са су бјек ти ма, али њи хо ва објек тивност оси гу ра ва њи хо ву спе ци фич ну по зи ци ју. У хи је рар хији си ту а ци о них мо де ла ко ју гле да о ци за сту па ју, објек тив ни си ту а ци о ни мо дел има епи сте мо ло шко, ако не нео п ход но и дра мат ско пр вен ство. Не ке жан ров ске кон вен ци је ста вља ју објек тив ни си ту а ци о ни мо дел у ја ку за ви сност од раз во ја су бјек тив ног, кроз деј ство аген та као ис тра жи те ља. На пример, Шер лок Холмс (Sher lock Hol mes) гра ди и раз ви ја ње гов си ту а ци о ни мо дел као пут осве тља ва ња објек тив ног ста ња ства ри, ко ји се не мо же раз у ме ти без ње го вог деј ства. Али, чак и у овом слу ча ју, објек тив ни си ту а ци о ни мо дел ко ји обја шња ва свет фик ци је је све о бу хват ни ји не го су бјек тив ни, јер укљу чу је спе ци фич ни лик Хол мса, опет при бли жен гледа о цу углав ном кроз је дан дру ги су бјек тив ни си ту а ци о ни мо дел раз ви јен од стра не док то ра Вот со на (Wat son). У при ча ма о Шер ло ку Хол мсу чи та лац рет ко сум ња да је си ту а ци о ни мо дел ко ји је пред ста вљен као да при па да Холмсу исто вре ме но и објек ти ван. Увек је ја сно као су за да ће 121

10 Холмс би ти у ста њу да из гра ди све о бу хват ни објек тив ни мо дел, без об зи ра на ма лу ко ли чи ну усме ра ва ју ћих де таља. С дру ге стра не, у фил му но ар, не мо гућ ност де тек ти ва да тач но ви ди и де лу је на од го ва ра ју ћи на чин у за пле те ном све ту ко ји га окру жу је, пре пли ће су прот ста вље не си ту а ци оне мо де ле на ве о ма дру га чи ји на чин. Ов де, су бјек тив ни модел ко ји при па да глав ном ли ку ге не рал но оста је су бјек ти ван кроз цео на ра тив, и, ако се кре ће пре ма објек тив ном, углавном ка сни за до га ђа ји ма, та ко да осо ба ко ја за сту па ова кав про ми нен тан си ту а ци о ни мо дел на кра ју оста је гу бит ник, по не кад при ча ју ћи гор ку при чу са кра ја на ра ти ва, као у Буле ва ру су мра ка Би ли ја Вајл де ра (Sun set Bo u le vard, Billy Wilder, 1950). Исто вре ме но, Шер лок Холмс мо же има ти ла жна ве ро ва ња, али он је спо со бан да их на вре ме про ме ни и та ко ре ши ми сте ри ју. Јед на од основ них осо би на објек тив ног си ту а ци о ног мо дела је ње го ва екс пла на тор на ко хе рент ност. Она је че сто би ла опи са на као јед на од ба зич них осо би на филм ске на ра ци је уоп ште, ко ја има уло гу у ус по ста вља њу гло бал не по у зда ности. На при мер, Вил сон ка же: по сто ји обе ћа ње (кла сич ног на ра ти ва) да ће опи са ти низ до га ђа ја, ака та и си ту а ци ја ко је ће има ти ин тер ну епи сте мо ло шку ко хе рент ност. 16 И да ље: кла сич на на ра ци ја, филм ска и дру га, ну ди си гур ност да ће: (а) глав на, дра мат ски бит на, пи та ња има ти од го вор ко ји ће текст учи ни ти до ступ ним и; (б) да ће на ра тив ни ма те ри јал ко ји да је ове од го во ре би ти од го ва ра ју ћи, иа ко мо жда не отво ре но, иден ти фи ко ван. 17 Бу ду ћи да су си ту а ци о ни мо де ли ме ђу глав ним ору ђи ма које гле да лац ко ри сти да би раз у мео на ра тив, екс пла на тор на ко хе рент ност се као оп шта сти му ла ци ја при ме њу је на начин на ко ји је си ту а ци о ни мо дел при хва ћен. Да ље, из гле да од го ва ра ју ће да се ка же да епи сте мо ло шка ко хе рент ност на ни воу си ту а ци о ног мо де ла има спе ци фич не на чи не функ цио ни са ња, ко ји су раз ли чи ти од на чи на на ко ји функ ци о ни ше у оста лим де ло ви ма на ра тив ног про це са. Бу ду ћи да раз гова ра мо о мен тал ним фе но ме ни ма, те шко је опи са ти си туа ци о не мо де ле вр ло пре ци зно. Мо гу ће је са мо тра га ти за њи хо вим апрок си ма тив ним осо би на ма. На по чет ку на ра ције, они су флу ид ни флек си бил ни мен тал ни си сте ми ко ји на не ки на чин од го ва ра ју си ту а ци ји ко ју ин тер пре ти ра ју. Они та ко ђе има ју по се бан мо дус по сто ја ња у вре ме ну и си гурно су ис так ну ти ји ка да су њи хо ви пер ти нент ни еле мен ти у 16 Wil son, G. M. (1988) Nar ra tion in Light. Stu di es in Ci ne ma tic Po int of Vi ew, Bal ti mo re: The John Hop kins Uni ver sity Press, p Исто, p

11 на ра тивном фо ку су, не го ка да су оста вље ни по стра ни, неак тив ни за не ко вре ме. Док год по сма тра мо јед но став ни је слу ча је ве, што би мо гло би ти ка да пра ти мо раз вој си ту а ци оног мо де ла ко ји од го ва ра до га ђа ју у за пле ту, мо же из гле да ти да не ма ни шта по себ но код си ту а ци о ног мо де ла, осим ње говог ја ког ослон ца на не по сред ну ви зу ел ну на ра ци ју. Ово би укљу чи ва ло пре по зна ва ње и раз вр ста ва ње обје ка та и раз вија ње си ту а ци о ног мо де ла од стра не гле да о че ве све сти кроз мо би ли за ци ју ње го вих од го ва ра ју ћих ког ни тив них спо собно сти и ве ро ва ња ко ја се ти чу спољ њег све та и функ ци они са ња ме ди ја. Али, чим поч не мо да по сма тра мо функ цио ни са ње си ту а ци о ног мо де ла у ду жем на ра ти ву, цео про цес по ста је ком пли ко ва ни ји. Ка ко се за пра во си ту а ци о ни мо дел од но си на већ ин тер на ли зо ва но зна ње о ди је гет ском све ту? Ка ко овај од нос ути че на на чин на ко ји се он од но си према тек сту ал ном по љу у тре нут ку чи та ња? Ко је су по сле ди це ра сту ћих зах те ва за па ра лел но про це су и ра ње ком плек сних ал тер на тив них си ту а ци о них мо де ла? Си ту а ци о ни мо де ли мо гу, као кон текст, да са др же гле да оче ва прет ход на ис ку ства, укљу чу ју ћи ис ку ство прет ходних тек сто ва, ко ји се ти чу истих или слич них на ра тив них си ту а ци ја. Исто вре ме но, мо дел мо же та ко ђе да се упра вља пре ма слу ча је ви ма оп шти јег зна ња из се ћа ња о та квим ситу а ци ја ма. Функ ци о ни са ње си ту а ци о них мо де ла мо же би ти при пи са но свим на ра тив ним фил мо ви ма, али не са мо њи ма. На при мер, на уч ни и обра зов ни фил мо ви ну де мен тал не моде ле сво јим гле да о ци ма, ко ји се ди рект но ти чу ре ал но сти и њених прет по ста вље них кон тра дик ци ја. Да кле, си ту а ци о ни мо де ли су под скуп, или ва ри ја ци ја ментал них мо де ла ко је љу ди ко ри сте да раз у ме ју свет. Гле да о ци ко ри сте сво је ког ни тив не спо соб но сти, под стак ну ти филмском на ра ци јом, да ин тер пре ти ра ју од ре ђе не си ту а ци је које су им по ну ђе не то ком про це су и ра ња игра ног фил ма. Ова ак тив ност се од ви ја у кон тек сту ко ји ни ка да не мо же би ти у пот пу но сти об ја шњен, јер су ин ди ви ду ал не ва ри ја ци је преви ше број не да би се све узе ле у об зир, али ми ипак мо же мо да ис тра жи мо основ не од ли ке ак тив но сти ко ја се од ви ја око си ту а ци о них мо де ла. Је дан од за кљу ча ка у ра ду Џон сон-лер да по твр ђу је да су пре ми се ко је во де до са мо јед ног мо де ла зна чај но лак ше него оне ко је ну де из бор из ме ђу ви ше мо де ла. Ов де смо пр венстве но за ин те ре со ва ни за фил мо ве ко ји ну де два или ви ше си ту а ци о них мо де ла од ко јих гле да лац тре ба да иза бе ре онај од го ва ра ју ћи кон тек сту ко ји га окру жу је. Ов де не ма мо довољ но про сто ра да би смо пред ста ви ли до во љан број при мера ко ји под ра зу ме ва ју по ре ђе ње два раз ли чи та си ту а ци о на 123

12 мо де ла и ко ји увла че гле да о ца у про цес ре де фи ни са ња посто је ћег си ту а ци о ног мо де ла у је дан дру га чи ји. Опи са ће мо са мо си ту а ци ју ко ја се ти че ви зу ел них ге го ва. Но ел Ка рол (Noël Car roll) де фи ни ше ви зу ел ни гег као фор му ви зу елног ху мо ра у ко јој се за до вољ ство ге не ри ше игром ал терна тив них ин тер пре та ци ја ко је про јек ту је сли ка или се ри ја сли ка. 18 На ша ана ли за ви зу ел них ге го ва по ка зу је тач но ово: гле да о ци су при мо ра ни да при ме те про тив реч не при мере си ту а ци о них мо де ла и да од лу че ко је сма тра ју од го ва рају ћим у кон тек сту у ком та од лу ка на ста је. Цео про цес је олак шан чи ње ни цом да гле да о ци са ми има ју тен ден ци ју да ак тив но тра же кон тра при ме ре да би ус по ста ви ли ва лид ност по чет ног мен тал ног мо де ла ко ји су кон стру и са ли. Ка ко су он да они из не на ђе ни ка да су су о че ни са кон тра дик тор ним при ме ри ма ко је им ну ди ви зу ел ни гег? Пр во, они су де лимич но уљуљ ка ни прет ход ним на ра ти вом у ком се објек ти по на ша ју пре ма њи хо вим оче ки ва њи ма, фор ми ра ним на осно ву њи хо ве спо соб но сти да раз у ме ју ка ко се објек ти пона ша ју у ре ал но сти. Дру го, филм ска на ра ци ја ак тив но промо ви ше тран спа рент ност кроз то ка ко се ди је ге тич ки објекти по на ша ју из ван ре флек сив них мо ме на та су ко ба из ме ђу две кон тра дик тор не прет по став ке, ко је су про тив при ме ри нај ви шег ран га. Оно што се чи ни по себ но за ни мљи вим је да ви зу ел ни гег са др жи ду пли ра ње си ту а ци о них мо де ла на јед ну ску пину обје ка та. Јед на од нај ва жни јих од ли ка кла сич не на ра ције је да она про из во ди екс пла на тор но ко хе рен тан на ра тив, али ви зу ел ни ге го ви пред ста вља ју зна чај ну пре пре ку глат кој им пле мен та ци ји же ље не ко хе рен ци је. На рав но, ве ћи на визу ел них ге го ва у не мој ко ме ди ји су крат ки, та ко да екс пла натор на ко хе рент ност мо же би ти бр зо по но во ус по ста вље на. Али, док тра ју, они мо гу зах те ва ти од гле да о ца пу ну концен тра ци ју, док про ла зи кроз про цес по нов ног раз ме шта ња ди је гет ских обје ка та, или ус по ста вља ња (при вре ме не) но ве хи је рар хи је тих истих обје ка та. Не ма ко ме ди ја је ко ри сти ла спе ци фич не фор ме ви зу ел них ге го ва од сво јих ра них да на. На дру гом ме сту смо де таљ но раз ма тра ли њи хов раз вој у ра ним фил мо ва Ба сте ра Ки то на (Bu ster Ke a ton) ко је је он напра вио ка да се при кљу чио Фе ти ју Ар ба клу (Fatty Ar buc kle), ко ји је био глав на зве зда у њи хо вом ду е ту (или бо ље ре ћи три ју). 19 На мно го на чи на Ки то но ви крат ки и ду го ме тра жни фил мо ви, ко ји су на ста ли кад се оса мо ста лио, успе ва ју да 18 Car roll, N. No tes on the Sight Gag, in: Co medy/ci ne ma/the ory, ed. Hor ton, A. (1991) Ber ke ley and Los An ge les: Uni ver sity of Ca li for nia Press, p Mi lić, S. (2012) The Ro le of Ob jects and Si tu a tion Mo dels in Film Tran sparency, Ar che 17, No vi Sad: Fi lo zof ski fa kul tet, Od sek za fi lo zo fi ju. 124

13 са чу ва ју на ра тив ну струк ту ру ко ја му је омо гу ћи ла да укључи ве ћи број ви зу ел них ге го ва, ко ји су мо гли би ти, у очи ма ве ли ких сту ди ја, ко ји су пот пу но кон тро ли са ли ње го ве филмо ве, ви ђе ни као пре пре ка. Као што смо по ме ну ли, ви зу ел ни ге го ви ну де два не ком пати бил на об ја шње ња, та ко ко ри сте ћи гле да о че ву уцр та ну скло ност да тра жи про тив при ме ре у де дук тив ном за кључи ва њу. Они за пра во те ра ју гле да о ца да упо тре би сво је дедук тив не спо соб но сти да би укло нио пре пре ке у ње го вој по тра зи за исти ни тим об ја шње њем си ту а ци ја ко је са др же ла жне прет по став ке. Та ко, мо же мо твр ди ти да они за пра во под сти чу гле да о ца на до дат ни на пор док гле да на ра тив ни филм. Пре по зна ва ње објек та прет по ста вља ак тив ност комплек сни ју не го што се за пер цеп ци ју у ужем сми слу ре чи ге не рал но сма тра. Јед на од основ них осо би на ко је од мах по ве зу ју гле да о ца и објект је од нос ко ји свест за у зи ма према објек ти ма, и ди је гет ском све ту ко ји их са др жи. По што да је мо ло гич ку при мар ну по зи ци ју ма те ри јал ним објек ти ма и лич но сти ма у раз у ме ва њу све та у ком жи ви мо, ви де ће мо ка ко из гле да за ви сност од си ту а ци о них мо де ла у не ким од Ки то но вих фил мо ва на пра вље них то ком 1920-их го ди на. У ра ном не мом фил му, фил мо ви Брај тон ске шко ле по ка зују жи во ин те ре со ва ње за про цес пре по зна ва ња и чак препрепо зна ва ња, од Ба ки ног уве ли ча ва ју ћег ста кла (Grandma s Re a ding Glass, Г. А. Смит, [G. A. Smith], 1900) и Као што је ви ђе но кроз те ле скоп (As Seen Thro ugh a Te le sco pe, Г. А. Смит, 1900) до Не срећ ног слу ча ја Ме ри Џејн (Mary Ja ne s Mis hap, Г. А. Смит, 1903). Ка сни је, ви зу ел ни ге го ви у не мој ко ме ди ји се раз ви ја ју у фор му у фор ми, по све ће ни ма штови тој игри из ме ђу кон це па та и њи хо ве ма те ри јал не осно ве. У прин ци пу, Ча пли нов и Ки то нов рад се сма тра њи хо вим нај бо га ти јим из во ром. Као што је слу чај са мно гим дру гим еле мен ти ма не ме ко ме ди је, уло гу Ча пли на не тре ба пот цени ти ка да тра жи мо од лу чу ју ће ути ца је у раз во ју ви зу ел них ге го ва, али по сто је мно ги дру ги при ме ри, ко ји упу ћу ју на ду бо ко уре за ну на кло ност крат ких не мих ко ме ди ја ка овом об ли ку ху мо ра. У сво јим ка сни јим фил мо ви ма Ки тон се че сто играо са про стор ном ду би ном са ве ли ким кре а тив ним жа ром, ма да по не кад са сум њи вим ко но та ци ја ма. У Бле до ли ком (The Pale fa ce, Ба стер Ки тон и Еди Клајн [Ed die Cli ne], 1921) коњ и ко ња ник се де ле у дво је. Ба стер за ја ше ко ња, ко ји је дели мич но са кри вен жбу њем. Ми зан сцен тре ба да не из бе жно спо ји два одво је на објек та, људ ско те ло и ко ња и од ве де гледа о ца пре ма зна ном од ре ди шту, за ја ха ном, за у ста вље ном, или ко њу у по кре ту. Гле да о чев си ту а ци о ни мо дел је ја ко 125

14 условљен вестер ни ма, ко ји су би ли по пу лар ни у то вре ме. За вр ше так та квог ка дра мо же би ти дво струк, за ја ха ни коњ мо же да оста не ста ци о на ран, или ја хач и коњ мо гу да од ја шу из ка дра. Али, си мул та но при су ство оба ре ше ња је ло гич ки не мо гу ће, као што је не мо гу ће за ја ха ча да бу де одво јен од ко ња, ка да је гле да лац већ ви део да га је за ја хао. Ка да Бастер сед не на ле ђа ко ња, жи во ти ња поч не да се кре ће, али док на пу шта ка дар по ста је очи глед но да по сто је за пра во два ко ња и да је Ба стер уства ри ско чио на дру гу жи во ти њу, а не на ону на ко ји су гле да о ци ми сли ли, и у по гре шном смеру та ко ђе, гле да ју ћи у прав цу коњ ског ре па. Ту је дво стру ка гре шка, али не иден тич на. И гле да лац и Ба стер су за ме ни ли јед ног ко ња дру гим, али њи хо ве тач ке гле ди шта су мо ра ле би ти раз ли чи те због очи глед но раз ли чи тих усло ва пер цепци је. На из глед јед но ста ван трик, али раз ла га ње је дин ства ко ња ник-ко њ у два по ка зу је до ко је ме ре је ди је гет ски свет усло вљен објек ти ма ко је са др жи. У овом слу ча ју функ ци онал но и ви зу ел но је дин ство објек та у сред њем ка дру сравњу ју про стор, док ду бли ра ње ко ња ко је сле ди до но си чу десан ефект ду пли ра ња кон цеп та, ко ји је био чвр сто по ве зан сво јим про стор ним и вре мен ским ко ор ди на та ма у окви ру ди је гет ског про сто ра. 20 Исто вре ме но, от кри ва се ка ко је танка ли ни ја ко ја раз два ја тач ку гле ди шта ли ка и гле да о ца и да гра ни це соп ства мо гу по ста ти вр ло ела стич не и по ро зне током гле да ња игра ног фил ма. У На шој го сто љу би во сти (Our Ho spi ta lity, Ба стер Ки тон и Џон Блај стон [John Blysto ne], 1923) ори ги нал на по ставка из Бле до ли ког, ко ја је ком би но ва ла ко ња и ис тра жи ва ње ду би не про сто ра, упот пу ње на је пре о де ва њем: Ба стер у одећи же не, сни мљен от по за ди, пре о бра жа ва се у ко ња ка да тај створ от кри је сво је пра ве ди мен зи је. Овај гег упо ре ђу је два ви зу ел на ге га, је дан до бро по зна то ду пли ра ње из ме ђу мушкар ца и же не, док дру ги по ве зу је кон цеп те же не и ко ња. Објект ди зај ни ран за ову при ли ку је чуд на, ин верз на ва ријан та кен та у ра, са људ ским те лом и жи во тињ ском гла вом. Ко но та циј ска мре жа је ов де очи глед но гу шћа не го ра ни је, али још увек из гле да да је Ки то нов глав ни по рив био да пре за чу ди гле да о ца сво јом спо соб но шћу да ма ни пу ли ше де нота тив но зна чењ ско по ље, не го да раз ви је гег ко ји би слу жио не ким ап стракт ни јим ко но та ци о ним свр ха ма. 20 Сли чан ефе кат је че сто ко ри шћен у фил му за раз ли чи те ду хо ве и натпри род не објек те ко ји на ста ју из већ ус по ста вље ног објек та, углав ном људ ског те ла. Ипак, ту од су ство пот пу ног про стор ног пре ра спо ре да гене ри ше дру га чи ји од го вор. Ово на гла ша ва ме ру у ко јој је ин тер пре та ција сва ког по себ ног ка дра ре зул тат ње го вог укла па ња у ин тер пре та тив но по ље гле да о че ве све сти, у вр ло ма лим сег мен ти ма, бар у сво јој основ ној про стор ној ори јен та ци ји. 126

15 Ва жност гле да о че ве ори јен та ци је у про сто ру је јед на од глав них тач ки ин те ре са ви зу ел них ге го ва у фил му. Она је кон сти ту тив ни еле мент ди је гет ског све та ко ји гле да лац креи ра, иа ко не мо ра би ти, и ге не рал но у филм ској фик ци ји она ни је, фо кус на ра тив ног ин те ре са. Као нео п хо дан услов, она зах те ва од гле да о ца бр зо и од го ва ра ју ће про це су и ра ње, мо гу ћу ин те гра ци ју у оп шту про стор ну ди је ге тич ку ше му и ус по ста вља ње основ них пред у сло ва за про це су и ра ње нара тив не је ди ни це у ње ном то ку. Као та ква, она је услов si ne qua non ди је гет ског све та и зна ча јан део гле да о че вих на по ра је по све ћен ус по ста вља њу и одр жа ва њу про стор них услова. Мо же мо ре ћи да док ори јен та ци ја у про сто ру игра важну уло гу у пре по зна ва њу, она је та ко ђе углав ном не вољ на ак тив ност. У прин ци пу ак тив но сти ко је се ти чу ди је гет ског све та су ме ша ви на вољ них и не вољ них ак тив но сти, ко је је те шко раз дво ји ти. Оне се до пу њу ју и, ако је њи хов оп шти циљ одр жа ње од но са из ме ђу гле да о ца и ди је гет ског све та, тач но за што и ка ко оне опе ри шу је те же об ја сни ти. Чак, иако свест др жи стра ну вољ ним ак тив но сти ма и оче ку је неке не вољ не ре ак ци је, ка да се нео че ки ва не не вољ не ре ак ци је де се, по го то во оне ко је пред ста вља ју ба зу за мно штво комплек сни јих ег зи стен ци јал них ак тив но сти све сти, де ша ва се де ста би ли зу ју ћи иза зов. Да кле, не у спех пре по зна ва ња у Кито но вим ге го ви ма ја ко под ри ва на ра тив, што се мо же де си ти чак и ка да се гег на ла зи на са мом по чет ку фил ма. Ко ли ко је во лео да се игра про сто ром, Ки тон је та ко ђе ра до ства рао ге го ве ко ји су упо тре бља ва ли вре мен ске ре ла ци је. Тра ја ње обје ка та у вре ме ну и на ра тив ни ко до ви, ко ји ово ре гу ли шу су цен тар ње го вог ин те ре са у Чам цу (The Bo at, Ба стер Ки тон и Еди Клајн, 1921), док се у Се дам при ли ка (Se ven Chan ces, Ба стер Ки тон, 1925) ви ди од ли чан при мер ње го ве до ми шља то сти у овом до ме ну. На по чет ку Се дам при ли ка, Ба стер, до бро сто је ћи не же ња, на пу шта ку ћу да би за про сио сво ју во ље ну. Ула зи у ау то мо бил; пут по чи ње, док је сце на очи глед но на свом кра ју. Пре та па ње по чи ње пре него што се ау то мо бил по ме рио, озна ча ва ју ћи за гле да о ца да ће очи глед но би ти тран спор то ван кроз вре ме и про стор на ме сто иду ће сце не. Али не ве ро ват но се до га ђа; ау то оста је где је и био, док се се тинг ме ња у ло ка ци ју сле де ће акци је. Очи глед но, у пи та њу је трик, али ипак из гле да као да се није де си ло ни шта ви ше од са мог пре та па ња. Овог пу та, уместо ду би не про сто ра и ми зан сце на, мон та жа, као јед на од основ них ре гу ла тор них тех ни ка за ма ни пу ла ци ју на ра тивног про сто ра и вре ме на, за у зи ма цен тар сце не. Рез, то ком или из ме ђу сце на, ни је рез у ег зи стен ци ји ди јегет ског објек та. Објект је или са мо при вре ме но оста вљен по 127

16 стра ни, или се по сто ја ње од го ва ра ју ћег кон цеп та на ста вља без пре ки да, че сто са појача ним ин тен зи те том. Гри фит (D. W. Grif fith) је ме ђу пр ви ма от крио ово, тре ба са мо по гле да ти по че так пљач ке у Де вој ци и ње ном по ве ре њу (Girl and Her Trust, Д. В. Гри фит, 1912) да би се то ви де ло. Еј зен штејн и дру ги ау то ри 1920-их су раз ви ли овај по тен ци јал до мак симу ма у не мом фил му. Ре жу ћи са сред њег пла на Грејс (Еленор Борд ман, Ele a nor Bo ard man) на њен круп ни план то ком пљач ке не пер ци пи ра се као пре кид, већ као ин тен зи фи каци ја емо тив не сна ге кон цеп та. Фор ма овог ин тен зи те та, ако се мо же та ко ре ћи, на из ве стан на чин од го ва ра на ра тив ној уло зи објекта и ре гу ли са на је на ра тив ним ко до ви ма. У Се дам при ли ка, као у би ло ком дру гом фил му, пре та па ње тре ба очи глед но да сни зи ин тен зи тет са ко јим објект по стоји у кон цеп ту ал ном по љу; ге не рал но, то је при вре ме ни одмор пре не го што се ак ци ја на ста ви, че сто са истим објек том као цен тром на ра тив ног то ка. Оно та ко ђе озна ча ва про ток вре ме на, та ко да би смо мо гли да ка же мо да про ток вре ме на од го ва ра ре лак са ци ји тач ке гле ди шта, пот по мог ну тој чулним ути сци ма. У Ки то но вом ге гу не што дру го се де ша ва, ау то мо бил не про ла зи кроз ова кву пу та њу, оста је при су тан са исто вет ним ин тен зи те том, за др жа ва ју ћи исте ко ор ди на те у ка дру. Чак и јед но ста ван рез, ко ји би по ку шао да по не се те рет вре ме на ко је је про шло, пред ста вљао би по те шко ће за гле да о ца у 1920-им. Али, бар би за др жао исту про це ду ру за све објек те ми зан сце на. На су прот то ме, Се дам при ли ка раздва ја објек те у раз ли чи те ка те го ри је, од ко јих не ки про ла зе кроз ре гу лар ни про цес од го ва ра ју ћи пре та па њу, док ау томо бил са Ки то ном за во ла ном за др жа ва не про ме ње но прису ство. Ре зул тат је про ме на без про ме не. Пред на ма је ви зуел ни гег, у ком се ау то мо бил по ме рио, а и ни је, јер ње го во при су ство кроз пре та па ње ни је из бле де ло; и у ком је врeме на од го ва ра ју ћи на чин про шло, а и ни је. Ово мо жда из гле да ба нал но, али тре ба при ме ти ти да концeпт објек та очи гледно одр жа ва стал ну ве зу, ин фор ма ци о ни ка нал про мен љи вог ин тен зи те та и осо би на, са про стор ним и тем по рал ним па раме три ма ка дра и про ме на из ме ђу ка дро ва. Спо соб ност ау тора да ис ко ри сти ове по тен ци ја ле за јед но са спо соб но сти ма гле да о ца да про ту ма чи мо гу ће по ру ке за јед но чи не из ра жајну осно ву ме ди ја. Пи та ње ка ко гле да о ци раз у ме ју по ру ку је кру ци јал но. На пр вом ме сту, ка ко ло ци ра ју по ру ку у фил му? Овај про цес ни кад не по чи ње од ну ле, то је си гур но, а током гле да ња не са мо да се стал но осла ња на ус по ста вље но кон цеп ту ал но по ље, већ је стро го њи ме и усло вље но, иа ко у мно го ин ди ви ду ал них или ко лек тив них ва ри ја ци ја. Ау томо бил у Ки то но вом ге гу кр ши не ке основ не ло гич ке за коне, или на ра тив не ко до ве ус по ста вље не за функ ци о ни са ње 128

17 филм ске ко му ни ка ци је. Ови ко до ви, чак и ка да су по ве за ни са објек том за ко ји гле да лац сам, или пре ко ли ка као по средни ка, има ма ло ег зи стен ци јал ног ин те ре са и ка да, као ов де, они де лу ју у тре нут ку сма ње ња на ра тив не тен зи је, још увек игра ју кру ци јал ну уло гу у за шти ти и одр жа њу гле да о че вог иден ти те та. Чуд на за во дљи вост овог ге га по ти че из чи ње нице да по ста вља упо ре до обич не сва ко днев не до га ђа је, најо бич ни ју мо гу ћу елип су и бе ниг ну при ро ду ге га са не а декват но шћу ко ју про из во ди. 21 Али, ка да смо бли же по гле да ли не ке од Ки то но вих ге го ва, упи тај мо се: да ли и за што пу бли ка раз у ме ви зу ел не ге го ве као гре шке? Ја сно је, гле да о ци има ју пра во, ка да су су о чени са про це сом по гре шног пре по зна ва ња, да осе ћа ју да их је не ко пре ва рио, онај ко је на пра вио филм, на ра ци ја, филм сам. Ова вр ста ре ак ци је мо же да по мог не су о ча ва њу са изне над ном, у сва ком слу ча ју стре сном, нео че ки ва ном де стаби ли за ци јом њи хо ве тач ке гле ди шта. Ис ход мо же би ти двострук, он мо же да под ри је тран спа рент ну моћ ди је ге зе ако гле да о ци од ре а гу ју са то је све ио на ко фик ци ја, или мо же да по ја ча од нос гле да ла ца пре ма ди је гет ском све ту, при мора ва ју ћи их да про ми сле пре ми се на осно ву ко јих су напра ви ли прет по став ке о ње му. Та ко, тран спа рент ност мо же би ти осла бље на или по ја ча на, за ви сно од ста но ви шта ко је гле да о ци за у зму. Ар гу мен ти за би ло ко ји од ова два пу та су до ступ ни: ре флек сив ност ге га ука зу је на ње го ву ар ти фи цијел ност, док по нов но ус по ста вља ње тран спа рент но сти утиша ва сум ње. У дру гом слу ча ју, чак иа ко за у зму ста но ви ште да је гег трик, гле да о ци га не ће при хва ти ти са не го до ва њем. Али, ко ја би мо гла би ти ко рист од то га? Иа ко од го вор ни је очи гле дан, кри вац за не а де кват не за кључ ке је, ко ли ко и онај ко је на пра вио филм, и сам гле да лац, за то што је из вукао по гре шан за кљу чак о ста њу ства ри из до ступ них чулних ути са ка. Мо жда је гле да о че ва ре ак ци ја би ла углав ном не вољ на, али, док их то не чи ни ма ње од го вор ним, то је лек ци ја вред на па жње. На чин на ко ји ће гле да о ци ре а го ва ти на ви зу ел ни гег не мо же се ла ко пред ви де ти, а њи хов од нос пре ма не пред ви ђе ној про ме ни тач ке гле ди шта чи ни кон ститу тив ни део уо би ча је не тач ке гле ди шта. Раз ма тра ју ћи раз ли ку из ме ђу си гур но сти и зна ња Остин каже да ја сам си гу ран (I am su re) и ја сам уве рен (I am cer tain) функ ци о ни шу као опи си су бјек тив них мен тал них 21 Тех ни ка нео п ход на да би се из вео овај гег у Се дам при ли ка раз ви је на је ра ни је, у Шер ло ку ју ни о ру (Sher lock, Jr. Ба стер Ки тон, 1924). Ки тон и ње гов ка мер ман су тач но мар ки ра ли по зи ци ју глав них обје ка та у од но су на ка ме ру уз по моћ ге о ме тар ске опре ме и он да ко ри сти ли та ме ре ња за по ста вља ње дру гог се та обје ка та. 129